U kom gradu je osnovana prva energetska zadruga u Srbiji?

12.11.2019

ontonic-txHtJjCXVng-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Ontonic)

Energetska zadruga je pojam s kojim se naša publika prvi put susrela čitajući o Zelenoj energetskoj zadruzi (ZEZ) iz Hrvatske. Zahvaljujući njoj, stanovnici Križevaca su u svojoj zemlji izgradili prvu solarnu elektranu u vlasništvu građana i na taj način su uzeli energiju u svoje ruke. Nedavno su taj trend građanskog organizovanja prigrlili i Šapčani. Oni su 6. novembra 2019. godine osnovali prvu energetsku zadrugu u Srbiji pod nazivom “Sunčani krovovi – Šabac”. U svom podvigu, imali su i pomoć prethodno pomenutog ZEZ-a, JKP “Toplane Šabac” i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Pročitajte još:

Organizovanje ljudi u energetske zadruge omogućava lokalnoj zajednici prodor na tržište proizvodnje i snabdevanja energijom, na kom najčešće posluju velike kompanije i investitori.

Prilikom pokretanja zadruga, članovi ulažu sopstvena sredstva za izgradnju postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije (najčešće male solarne elektrane, biogasna postrojenja, hidroelektrane i vetroparkove), a neretko deo novca biva prikupljen zahvaljujući pokretanju crowdfunding kampanja.

U Sjedinjenim Američkim Državama su prisutne još od ustanovljavanja ekonomskih reformi u okviru “Nju dila” (“Novo poslovanje”) 1933. godine, kada su se Amerikanci u ruralnim oblastima udružili kako bi obezbedili sebi elektroenergetske sisteme, ali i telefonske linije, s obzirom na to da velike kompanije i investitori nisu bili zainteresovani za ulaganje u zabačenim područjima.

Kada je reč o energetskim zadrugama na evropskom kontinentu, po nivou njihove utemeljenosti u društvu, prednjači Nemačka. Od pre nekoliko godina su sve zastupljenije i u regionu Balkana.

Kako će se “pelcer” energetskih zadruga primiti u Šapcu, a zatim i u Srbiji, ostaje da vidimo. One svakako poseduju potencijal da budu jedan od značajnih pokretača održivog razvoja kod nas.

Jelena Kozbašić

Prvi energetski most između Evropske unije i Balkana povezivaće dve države

12.11.2019

Italija_primorje_more_obala — Foto-ilustracija: Unsplash (Jan Tielens)

Podmorski energetski kabl između Crne Gore i Italije biće svečano pušten u rad u petak 15. novembra, saopšteno je iz italijanske kompanije “Terna”.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Czerwinski)

Ova infrastruktura predstavlja prvi “energetski most” između Evropske unije i Balkana i promoviše integraciju energetskih tržišta, garantujući visoke standarde sigurnosti, efikasnosti i održivosti crnogorskog, italijanskog i evropskog elektroenergetskog sistema, prenosi portal “Investitor”.

Ukupna dužina kabla između Peskare i Rta Jaz iznosi 455 kilometara, od čega je dužina podmorskog dela 433 kilometra. Investicija je vredna oko milijardu evra.

Na ceremoniji otvaranja u Italiji će govoriti italijanski predsednik Serđo Matarela, a u Crnoj Gori predsednik Milo Đukanović, navodi se u informaciji.

Izvor: Energetika.ba

Radna grupa za kontrolu aerozagađenja u Nišu počela sa radom

12.11.2019

U Gradskoj kući prethodne nedelje održan je prvi sastanak radne grupe za kontrolu aerozagađenja na teritoriji grada.

Koordinator ove radne grupe je pomoćnik gradonačelnika Goran Milosavljević, koji je rekao da je ovo telo sastavljeno od stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine sa namerom da se donese program konkretnih mera zaštite vazduha na teritoriji grada.

Inače, sam položaj Niša u kotlini nije pogodan za aero provetravanje, pa je zadatak grupe da konkretnim merama ublaži prirodno nepovoljni topografski položaj grada.

Pročitajte još:

Formirana radna grupa za smanjenje aerozagađenja

Sekretar sekreterijata za zaštitu životne sredine Ivana Krstić rekla je da se moramo voditi modelima gradova poput Sarajeva i Skoplja, koji su uspeli određenim merama da smanje nivo zagađenosti vazduha.

Poseban problem su motori tipa Euro 3 i 4 koji emituju štetne gasove, pa su ih mnogi gradovi redukovali u centralnim zonama.

Prema njenim rečima, jedan od problema je i korišćenje uglja za ogrev, koji je jedan od vodećih zagađivača vazduha. Posle sastanka biće izdato i zajedničko saopštenje ove radne grupe.

Izvor: Grad Niš

Više od 70 država obećalo da će smanjiti bacanje hrane

12.11.2019

fruit_food_market_voće_hrana_pijaca — Foto-ilustracija: Pixabay

Više od 70 država je obećalo da će učiniti više da bi smanjile količinu hrane koje se kvari i baca zbog lošeg hlađenja pri čuvanju namirnica.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (graphic Node)

Državni predstavnici su tekst s tim obećanjem potpisali u Rimu na godišnjem sastanku država-potpisnica Montrealskog protokola.

Ministri, drugi vladini zvaničnici i stručnjaci razmatrali su regulisanje hemikalija za frižidere i uređaje za klimatizaciju koji štete ozonskom omotaču.

Na sastanku u rimskom sedištu Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) rečeno je da u svetu propadne oko jedne trećine hrane, a izražena je nada da će se kvarenje hrane smanjiti razvojem boljih metoda za hlađenje namirnica.

Loše hlađenje dovodi do gubitka oko devet odsto kvarljive hrane u razvijenim zemljama, i oko 23 odsto u zemljama u razvoju.

Izvor: Zelena Srbija

Srbija na Regionalnoj konferenciji u Sloveniji o cirkularnoj ekonomiji

12.11.2019

regionalna_konferencija_cirkularna_ekonomija — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Zajedničkim akcijama na regionalnom i globalnom nivou usmerenim na primenu novih tehnologija baziranih na održivom korišćenju resursa i energetskoj efikasnosti, okretanjem ka zelenoj ili cirkularnoj ekonomiji, obezbedićemo brži razvoj i zdraviju životnu sredinu, ukazao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan govoreći na Konferenciji „Cirkularna ekonomija u regionu: Povezivanje radi održivosti i rasta“, koja se na visokom nivou održava na Bledu, Slovenija.

Kako je ministar objasnio, višedecenijska ulaganja u održivi razvoj na globalnom nivou, uprkos ulaganim naporima, nisu donela očekivane rezultate, a svetska društvena zajednica i dalje traga za načinima kako da zaustavi prosledice klimatskih promena i degradaciju i nestajanje prirodnih resursa. Uprkos tome što se godinama svi bavimo ciljevima održivog razvoja i cirkularne ekonomije i donosimo različite politike, naglasio je, čini se da nam nedostaju rezultati. Trebalo bi, ukazao je Trivan, da pored vlada sagovornici budu i vlasnici tehnologija.

Pročitajte još:

Ministar je istakao da Srbija igra aktivnu ulogu u regionu u oblasti zaštite životne sredine, navodeći da ekološki problemi ne poznaju granice, zbog čega međusobno povezivanje, razmena iskustava i znanja i zajedničke akcije naročito na regionalnom planu, predstavljaju garant uspešnosti nacionalnih ekoloških politika. Zbog toga su, kako je Trivan naglasio, regionalne konferencije najbolji mehanizmi saradnje na unapređenju zaštite životne sredine.

Ministar je naveo da se neophodnost bliže saradnje u zaštiti životne sredine mogla videti i proteklih nedelja, kada su gotovo sve zemlje regiona imale iste probleme sa kvalitetom vazduha. Jedino regionalni pristup ovom izazovu može dati održive rezultate, istakao je.

On je naglasio da su najvažniji izazovi sa kojima se Srbija suočava nedostatak postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje čvrstim otpadom, za šta je našoj zemlji potrebno nekoliko milijardi evra investicija, i da je Ministarstvo tokom prethodnih godina snažno radilo na rešavanju ovih problema.

Zelena ekonomija bazira se na svesnom opredeljenju građana za novije tehnologije i novija rešenja čijom primenom se smanjuje zagađenje životne sredine. „Naši građani razumeju zaštitu životne sredine i na nama, kao donosiocima odluka, jeste da im damo mogućnost izbora. Pre godinu dana smo imali ovakvu situaciju sa plastičnim kesama koja je prihvaćena od strane građana”, naglasio je Trivan.

Na panelu „Cirkularna ekonomija u regionu: Mogući koraci napred“ u okviru Konferencije, pored ministra Trivana, govorili su domaćin Konferencije ministar životne sredine i prostornog planiranja Republike Slovenije Simon Zajc, generalni direktor Saveznog ministarstva za održivost i turizam Austrije Kristijan Holzer, i generalni direktor za politike u oblasti životne sredine Slovačke Milan Črenko.

Konferencija „Cirkularna ekonomija u regionu: Povezivanje radi održivosti i rasta“ okupila je najviše predstavnike regiona i Evropske unije iz oblasti životne sredine, kopredsedavajuće i stručnjake Međunarodnog panela za resurse i predstavnike najznačajnijih organizacija za cirkularnu ekonomiju u regionu.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Predškolci u Smederevu se greju na pelet

12.11.2019

Vrtic Carina kotlovi 2 — Foto: Grad Smederevo

Članice Gradskog veća grada Smedereva, Jasmina Vojinović i Svetlana Mihajlović, su nedavno prisustvovale obeležavanju završetka druge faze projekta sanacije kotlarnice u objektu “Veseli cvetovi” u sklopu Predškolske ustanove “Naša radost” na Carini.

U novu kotlarnicu su ugrađeni najsavremeniji, digitalni uređaji, a pošto se kao energent koristi biorazgradiva masa – pelet, zadovoljava i standarde zaštite životne okoline.

Sanacija kotlarnice finansijski je podržana preko Programa EU PRO i sredstvima budžeta grada Smedereva. Ukupna vrednost projekta iznosi 87.628,40 evra, od kojih je 72.585,00 evra donacija EU PRO, a 15.043,40 evra je obezbedio grad Smederevo.

Pročitajte još:

Sredstva za prvu fazu sanacije objekta, u vidu zamene stolarije i energetske efikasnosti, obezbedila Fondacija “Novak Đoković”.

Kako bi priča bila zaokružena, sredstvima grada Smedereva, biće zamenjen kompletan nameštaj u tom objektu. Takođe, Nacrtom budžeta grada Smedereva predviđena su sredstva za renoviranje zgrade “Monopola” i objekta u Skobalju, kako bi se proširili kapaciteti za obavljanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez liste čekanja.

Izvor: Grad Smederevo

Reč godine – klimatski štrajk

11.11.2019

climate_strike_klimatski_štrajk — Foto-ilustracija: Pixabay

Rečnik Kolins je izraz “klimatski štrajk”, koji je popularizovala mlada aktivistkinja za zaštitu planete Greta Tunberg, proglasio “rečju 2019. godine”.

Pročitajte još:

Pokret s ciljem ozbiljnije političke borbe protiv globalnog zagrevanja je u toku ove godine uhvatio zalet, te su mnogobrojni đaci svakog petka napuštali časove kako bi “marširali” za klimu. Rečnik je “klimatski štrajk” definisao kao “oblik protesta u sklopu kog ljudi izostaju sa nastave kako bi se pridružili demonstracijama sa zahtevom za akciju za suzbijanje klimatskih promena”.

Kovanica “klimatski štrajk” je prvi put registrovana u novembru 2015. godine kada se u Parizu odigrao prvi događaj pod tim imenom, međutim tek je u prethodnom periodu njena upotreba postala značajno učestalija – baš kao i sami klimatski štrajkovi. Kompanija sa sedištem u Glazgovu analizirala je internet stranice, štampu, časopise i društvene mreže kako bi otkrila koja je engleska reč zabeležila najveći skok u korišćenju.

Čak je i Kolinsov izbor za reč godine pokazatelj “ozelenjavanja” svesti čovečanstva, s obzirom na to da je prethodne godine tu titulu poneo, prema opisu organizatora, “pojam za opisivanje predmeta koji snose krivicu za uništavanje životne sredine i utiču na lanac ishrane”. U pitanju je bio single-use.

Jelena Kozbašić

Bolje pozicioniranje na tržištu zahvaljujući oznaci geografskog porekla

11.11.2019

wine_cheese_vino_sir — Foto-ilustracija: Pixabay

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević istakao je, u okviru prvog Švajcarsko-srpskog foruma o proizvodima sa geografskim poreklom, da ovo označavanje obezbeđuje komparativnu prednost naših proizvoda na tržištu, i dodao da je to pravi put ka boljem pozicioniranju domaćih proizvoda.

Na Forumu u Skupštini grada Beograda, koji je upriličen u organizaciji SEEDEV-a i NALED-a, uz podršku Švajcarske agencije za saradnju pod nazivom „Original iz Srbije“, Radojević je rekao da geografska oznaka ima ogroman značaj za male i srednje poljoprivredne proizvođače. On je ukazao da se na taj način uvećava vrednost proizvoda, te da stoga poljoprivredni proizvođači mogu da računaju na veću konkurentnost, budu prepoznatljiviji i na kraju da ostvare višu cenu.

„Na teritoriji AP Vojvodine imamo značajne brendove, odnosno proizvode sa oznakom geografskog porekla. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu ima konkretnu meru agrarne politike koja se tiče subvencionisanja označavanja geografskog porekla proizvoda među kojima su sremski kulen, vrbički beli luk, futoški kupus, begečka šargarepa, fruškogorski lipov med, kao i nedavno urađenog elaborata Udruženja vinogradara i vinara Srema, koje broji preko 30 članova, o označavanju vina sa područja Srema”, istakao je Radojević. On je dodao da je to ujedno poruka svim malim i srednjim poljoprivednim proizvođačima da je neophodno da se udruže i tako zaštite svoj individualni interes i svoje proizvode.

Radojević se na skupu u Beogradu posebno osvrnuo na saradnju koju Sekretarijat ostvaruje sa lokalnim samoupravama, koje treba da budu podrška poljoprivrednim proizvođačima u odnosu na njihovo udruživanje. To je, kako je naveo, ujedno šansa i za razvoj lokalne privrede, opstanak sela i mladih u njima.

Pročitajte još:

Posebno zadovoljstvo resorni sekretar je izrazio povodom uspešne saradnje sa Gradom Novim Sadom, sa kojim je Pokrajina realizovala više projekata u brendiranju domaćih poljoprivrednih proizvoda. Radojević je najavio da postoji šansa da sledeći proizvod na čijem će se brendiranju insistirati budu i čvarci iz Kaća.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, kako je Radojević podsetio, subvencioniše čak 70 odsto troškova izrade elaborata i ostalih procedura neophodnih da bi domaći proizvod stekao oznaku geografskog porekla.

O značaju proizvoda sa oznakom geografskog porekla (GI), kao jedinstvenog alata za brendiranje lokalnih zajednica i podsticanje ekonomskog rasta, govorili su i ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge i gradonačelnik Pirota i član UO NALED-a Vladan Vasić.

Ovom prilikom predstavljeni su primeri najbolje prakse iz Švajcarske, koja je GI proizvode učinila sastavnim delom kulturne i turističke ponude, kao i mogućnosti partnerstva sa privatnim sektorom u promociji autentične hrane i rukotvorina sa našeg podneblja.

Izvor: Pokrajinska vlada

Virtuelna elektrana, stvarna energija

11.11.2019

kodovi_veštačka_ineteligencija — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Najveći izazov sa kojim se bori potreba za obnovljivim izvorima energije jeste uticaj na vremenske uslove. Ukoliko je u pitanju solarna elektrana, potrebno je da bude sunčano, dok je vetrogeneratorima neophodan vetar.

U tom slučaju mogu pomoći virtuelne elektrane.

Iako takav mehanizam zvuči prilično apstraktno, njihova tehnologija uveliko bi olakšala borbu protiv klimatskih promena.

Čisti izvori energije nisu neprestano dostupni, odnosno zavise od vremenskih uslova. Upravo ih je zbog toga veoma teško kontrolisati. Konvencionalne elektrane mogu, po potrebi, sagorevanjem više uglja da uravnoteže zahteve potražnje i potrošnje. Elektranama koje su zasnovane na čistim izvorima ne može se na takav način manipulisati, jer zavise od okolnosti koje nisu u domenu ljudskih uticaja. Tu nastupaju virtuelne elektrane, koje se, pomoću veštačke inteligencije, mogu ponašati kao konvencionalne elektrane.

Pročitajte još:

Jedna virtuelna elektrana može da se poveže sa većim brojem geografski razuđeno raspoređenih vetroelektrana i da utiče na smanjenje varijabilnosti snage svake od njih. Potrebno je da postoji i komponenta skladištenja energije, tako da se, ukoliko proizvodnja vetroelektrana nadmaši zahtev, baterije mogu napuniti i sačuvati energiju za kasnije. Moguće je ugraditi još neke karakteristike u cilju podsticaja potrošačima da optimizuju potrošnju energije.

“Statkraft” je norveška kompanija koja od 2011. upravlja jednom od najvećih evropskih pogona za proizvodnju električne energije pomoću virtuelnih elektrana.

Virtuelna elektrana u Nemačkoj ima kapacitet od 12.000 MW, čime bi, teoretski, mogla da napaja 5 miliona domova, i to kapacitetom konvencionalne elektrane. Koristi platformu za veštačku inteligenciju preko koje se povezuje više od 1.500 vetroelektrana i hidroelektrana širom evropskog kontinenta sa pogonima za proizvodnju i skladištenje električne energije.

Potražnju i ponudu u realnom vremenu kompanija usklađuje pomoću prognozi za proizvodnju energije i podataka koji iz priključenih elektrana stižu u virtuelnu elektranu, uz tržišne cene energije. Ukoliko se pojavi višak, on se može skladištiti i iskoristiti kasnije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Adolfo Félix)

Ipak, bitno je da se napravi balans resursa, jer ukoliko nečega ima previše, na primer snage vetra, biće teže kontrolisati virtuelnu elektranu.

Svakako, dobra strana aktivne upotrebe virtuelnih elektrana bila bi mogućnost potpunog saniranja emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova prilikom proizvodnje električne energije i time stajanja na put klimatskim promenama.

Slabost ovih elektrana bila bi neophodnost komercijalnih ugovora za svaki subjekat koji je priključen na nju, pri čemu su oni definisani kroz softverske sisteme za prikupljanje podataka, a time i ugroženi od potencijalnih sajber napada. Ukoliko bi virtuelna elektrana velike snage bila hakovana, to bi uticalo na celokupnu elektroenergetsku mrežu.

Jelena Cvetić

Da li biste se vozili automobilom napravljenim od celuloze?

11.11.2019

automobil_celuloza — Foto: YouTube (screenshot)

Japansko ministarstvo za zaštitu životne sredine prikazalo je jedinstveni superautomobil napravljen od celuloze i poljoprivrednog otpada. Iako je relativno lagan, i dalje je, tvrde, veoma snažan i izdržljiv.

Pročitajte još:

Nazvan „Nano celulozno vozilo“ (NCV), drvena „zver“ izazvala je veliku pažnju na Sajmu automobila u Tokiju. Dizajn vozila je toliko agresivan i futurističan da bi vrlo malo ljudi pomislilo da je napravljen od biljnog materijala.

Konstruktori istču da je karoserija, od krova, preko vrata, pa do haube, napravljena od celuloznih nanovlakana.

„Materijal je potpuno ‘ugljenično neutralan’ (njegova proizvodnja ne iziskuje potrošnju fosilnih goriva niti doprinosi zagađenju sredine), pa je zbog toga mnogo bolji za okolinu“, kaže Tošio Kon, menadžer grupe za konverziju vozila pri japanskom ministarstvu.

Ljudi koji stoje iza njegove gradnje navode da je „nano celulozno vlakno“ pet puta snažnije od čelika, a teži tek petinu. O performansama motora ispod haube nije bilo reči.

Izvor: RTS

Nađeno 900 flaša konjaka za cara Nikolaja Drugog na dnu mora

10.11.2019

brod_Balktik — Foto: YouTube (screenshot)

Početkom 20. veka švedski brod “Kiros” koji je isplovio za Petrograd, nosio je 50 sanduka francuskog konjaka i 15 sanduka likera za ruskog cara Nikolaja Drugog.

Brod se prema Rusiji uputio u maju 1917, a Nikolaj je abdicirao dva meseca ranije.

Rusija je u to vreme bila još uvek u ratu sa Nemačkim carstvom, tako da je nemačka podmornica zaustavila brod, premda švedski, poslat iz Francuske, te u osnovi neutralan.

Nemačka podmornica UC-58 presrela ga je dok je prolazio pored ostrva Aland u Baltiku, između Švedske i Finske, i optužila ih za krijumčarenje. Prema tadašnjem zakonu u ratnim uslovima, naterali su ih da pređu na drugi brod, a njihov su potopili.

Tako je svih 900 flaša završilo na dnu mora.

Početkom novog milenijuma je brod otkriven, ali su kasnije izgubili pravac. Nedavno su se islandski i švedski timovi upustili u ovu akciju i izvukli sve boce konjaka “De Haartman & Co” i likera “Benediktin” u originalnoj ambalaži, sa 77 metara dubine.

Pročitajte još:

Mnoge boce nose originalne voštane pečate, te veruju da su netaknute.

Dodatni značaj ovog pronalaska je u tome što se posmatra kao dodir sa istorijom od pre celog veka. Ispitivanjem u laboratoriji zaključili su da je piće u dobrom stanju, s obzirom na to da je ipak čuvano na mračnom i hladnom mestu, što ovom tipu alkohola odgovara.

Aukcijska cena boca biće naknadno određena.

Jelena Cvetić

Gradska čistoća u Beogradu dobija nova vozila i cisterne

10.11.2019

kontejner_otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Jilbert Ebrahimi)

Sa 30 novih vozila i 25 novih cisterni „Gradska čistoća” će još efikasnije obavaljati posao na teritoriji Beograda, rekao je gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić, nakon sastanka sa direktorom ovog preduzeća Markom Popadićem. Popadić je na sastanku izvestio gradonačelnika o aktivnostima „Gradske čistoće” u prethodnom periodu.

“S obzirom na obim i značaj posla koji obavlja, naša zajednička ocena jeste da su ulaganja u ovo preduzeće od izuzetnog značaja za naše sugrađane i kvalitet života u našem gradu. U narednom periodu „Gradska čistoća” dobiće novih 30 vozila za odnošenje smeća, a trenutno ih ima 150. Važno je i što će „Gradska čistoća” imati duplo više cisterni. Trenutno ih ima 25 i dobiće još 25 novih”, rekao je Radojičić.

Gradonačelnik je naglasio da pored komunalnog reda „Gradska čistoća” doprinosi očuvanju životne sredine u Beogradu. Popadić je izvestio gradonačelnika i o stanju velikih „divljih” deponija koje su bile predmet čišćenja tokom letnjih meseci. Radojičić je istakao značaj reciklažnih ostrva, selekcije otpada i posebno projekata koji podižu svest kod dece o ovoj temi.

Pročitajte još:

“Grad Beograd je započeo akciju ‘Reciklosaurusi’ u okviru koje se u osnovnim školama postavljaju kante za separaciju i kasnije recikliranje otpada. Važno je da deca od malena nauče kako da odvajaju otpad”, naveo je gradonačelnik.

On je dodao da u ovom trenutku na teritoriji grada ima 171 kontejner za reciklažu na 57 lokacija, kao i da je cilj je da se u budućnosti postavi dodatnih 57 reciklažnih ostrva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)

“Tema sastanka bile su i aktivnosti „Gradske čistoće” u narednoj budžetskoj godini. Važno je da fokus bude na zaštiti životne sredine i podizanju svesti građana i njihovom doprinosu u čistoći glavnog grada”, rekao je Radojičić.

Gradonačelnik je dodao da je zadatak za budući period i povezivanje „Gradske čistoće” u sistem „Smart sitija”. Ovo preduzeće radi pilot projekat postavljanja senzora u kontejnere uz pomoć kojih se iz kontrolne sobe „Gradske čistoće” koordinira red vožnje, a sve sa ciljem adekvatnih ušteda i primerenog reagovanja, kao i brzog prevoza smeća.

“Za naredni period je najvažnije da je „Gradska čistoća” spremna da u zimskim danima svoj posao odrađuje kvalitetno”, zaključio je gradonačelnik.

Izvor: Grad Beograd

Industrijski park u zoni Zmič biće završen sledećeg proleća

10.11.2019

Industrijska_zona_ograda — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Industrijski park u zoni “Zmič” četrnaesti je po redu objekat koji se gradi na tom poslovno proizvodnom prostoru. Izgradnja Industrijskog parka realizuje se po pismu o namerama švedske kompanije “Rimaster”, koja je počela da radi u Paraćinu i sada već zapošljava stotinak radnika, a prema najavama, u narednom periodu, u više faza, zaposliće do hiljadu ljudi.

Pročitajte još:

Izgradnja Industrijskog parka bila je uslov da bi investicija švedskog “Rimastera” bila realizovana upravo u opštini Paraćin. Objekat je u izgradnji, opština je obezbedila sredstva za to, a Industrijski park biće završen na proleće sledeće godine.

U Industrijskoj zoni “Zmič” već je 20 kupaca, trenutno je u fazi izgradnje još nekoliko poslovno-proizvodnih objekata, još 6 investitora čeka građevinske dozvole, kako bi počeli izgradnju svojih objekata, a još dva kupca čekaju preparcelaciju zemljišta u blokovima koji su već opremljeni infrastrukturom.

U ovom trenutku opština Paraćin ima izgrađenu infrastrukturu za novi blok parcela, a ono što će biti potrebno u budućnosti su novi kapaciteti u pogledu električne energije.

Izvor: Opština Paraćin

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Pregovori Švedske i BiH o sprovođenju energetski efikasne toplotne izolacije

10.11.2019

vruća_kafa_hladnoća_grejanje — Foto-ilustracija: Unsplash (Alex)

Foto-ilustracija: Unsplash (Gemma Evans)

Švedska princeza prestolonaslednica Viktorija, princ Danijel i premijer Kantona Sarajevo Edin Forto posetili su ove nedelje Muzičku akademiju u Sarajevu kako bi se informirali o jednom od zajedničkih projekata energetske efikasnosti.

Premijer Forto rekao je da je glavna tema razgovora bila očuvanje životne sredine i energetska efikasnost, ali i kvalitet vazduha.

“U svemu tome Švedska prednjači jer su se godinama borili sa istom bitkom koju mi danas imamo. Danas imaju obnovljive izvore i troše znatno manje energije nego mi”, istakao je Forto i dodao da Bosna i Hercegovina treba samo da preslika dobre prakse, u čemu će im i pomoći Vlada Švedske.

Predstavnici UNDP-a i Muzičke akademije poveli su delegaciju u obilazak i pojasnili im kako se zgrada greje u skladu s ciljem postizanja energetske efikasnosti uz sufinansiranje Švedske i Vlade Kantona Sarajevo.

Pročitajte još:

Takođe, članovi Orkestra Srednje muzičke škole u Sarajevu predvođeni dirigenticiom Tijanom Vignjević priredili su za princezu Viktoriju kratak koncert.

Svrha posete je istaknuti radove na grejanju javnih zgrada u Bosni i Hercegovini kako bi se postigla energetska efikasnost. Švedska putem UNDP-a podržava grejanje 200 javnih zgrada širom zemlje.

U saradnji sa Kantonom Sarajevo biće zagrejano 50 javnih zgrada koje će zahvaljujući tom projektu postati energetski efikasne.

Foto-ilustracija: Unsplash (Karen Stahlros)

Energetska efikasnost je još uvek u fazi razvoja u Bosni i Hercegovini, javne zgrade troše tri puta više energije nego što je predviđeno standardima Evropske unije. Više od 75 odsto javnih zgrada ima neodgovarajuću toplotnu izolaciju.

U Sarajevu će u ovoj godini 61 javna zgrada postići energetsku efikasnost zahvaljujući projektu koji sufinansira Kanton Sarajevo, a implementira UNDP. U drugim delovima zemlje, Švedska osigurava sredstva u iznosu od 25 odsto, a lokalne vlasti u iznosu od 75 odsto.

U Sarajevu Vlada kantona učestvuje sa 88 odsto, a Švedska sa 12 odsto, u okviru zahteva Kantona Sarajevo da se više zgrada učini energetski efikasnim.

Izvor: Energetika.ba

Koje kozmetičke kuće (ne) testiraju svoje proizvode na životinjama?

09.11.2019

rat_laboratory_cage_laboratorija_životinja_testiranje_kavez — Foto-ilustracija: Pixabay

Testiranje kozmetičkih proizvoda na životinjama se oduvek smatralo moralno neprikladnim. Vremenom se pokazalo i kao nedovoljno efikasno i precizno, a samim tim i nepotrebno. Povrh toga, stručnjaci su za ispitivanje kozmetike pronašli alternativne načine. Ipak, u zemljama u kojima na snagu nije stupila zakonska zabrana, mnogi proizvođači i dalje ostaju slepi na mogućnosti testiranja koje nikoga neće koštati života.

Pročitajte još:

Na sajtu američke organizacije za zaštitu prava životinja PETA dostupni su spiskovi kompanija koje i dalje testiraju svoje proizvode ovom zastarelom i okrutnom metodom, ali i onih koji su je izbacili iz svog poslovanja – ili je nikada nisu ni koristili.

“Možda biste pretpostavili da je većina vodećih kozmetičkih kuća upoznata sa zamenama za surovost prema životinjama, ali i dalje postoje one koje plaćaju trovanje i ubijanje”, navode aktivisti u svom saopštenju, dodajući da nije uvek lako da se utvrdi koji brendovi su u potpunosti odgovorni prema svim živim bićima. “Na primer, L’Oreal u Sjedinjenim Američkim Državama ne ispituje na životinjama, ali ulaže novac u smrtonosne eksperimente u Kini”, pojašnjavaju oni.

Pored L’Oreala, na njihovoj sramnoj listi su se našli i:

Avon,
Burberry,
Dr. Scholl’s,
Garnier,
Gilette,
Gucci,
L’Occitane,
Listerine,
Max Factor,
Maybelline,
Oriflame,
Pampers,
Pantene,
Versace,
Vichy,
Victoria’s Secret i drugi.

Ukoliko želite da kupujete upravljajući se poštovanjem prava životinja, PETA je sastavila i spisak kompanija u čijim se laboratorijama niko ne strada zarad spravljanja kremica, šminke i sredstava za čišćenje kuće, a među njima su i:

E.L.F. Cosmetics,
Essence,
Lip Smacker,
Mala od lavande,
NYX,
Real Techniques,
Revolution Beauty,
Smashbox Cosmetics,
Tarte Cosmetics,
Urban Decay,
Venus Skin,
Wet n wild i drugi.

Jelena Kozbašić

Crnoj Gori će za pet godina nedostajati 300.000 kvadratnih metara plaža

09.11.2019

miljan-mijatovic-pdzUMbM8dZI-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Miljan Mijatović)

Crnoj Gori će u narednih pet godina nedostajati 300.000 kvadratnih metara plaža za glavnu sezonu, navodi se u Programu unapređenja morskog dobra. Crnogorske plaže i sada su manjeg kapaciteta od tražnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Miljan Mijatović)

U studiji koju su izradili konzorcijum zagrebačkih kompanija Hotelsko i destinacijsko savetovanje, Urbanistički institut i Proficiscor, kao i Fakultet za menadžment u ugostiteljstvu i turizmu iz Opatije, navodi se da je crnogorski obalni pojas površine 58 kvadratnih kilometara i 2.540 kilometara kvadratnih akvatorijuma zakonom definisan kao zona morskog dobra, koja uživa posebnu zaštitu.

“Za kupanje i rekreaciju koristi se oko 270 hektara, koje čini 52 kvadratna kilometra prirodnih plaža i 100 kupališta nastalih izgradnjom ili adaptacijom sa procenjenim kapacitetom od 300.000 kupača istovremeno”, navodi se u programu urađenom za potrebe Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom, piše Pobjeda.

Plaže Crne Gore već danas su, kako je saopšteno, manjeg kapaciteta u odnosu na potražnju.

“Čak i da realni smeštajni kapaciteti ne odstupaju bitno od registrovanih, primenom normalnih standarda od pet kvadrata po korisniku, može se proceniti da će Crnoj Gori u narednih pet godina nedostajati minimum 300.000 kvadrata plaža u glavnoj sezoni”, procenjuje se u studiji.

Ta procena uključuje dodatnih 183.000 kvadratnih metara plaža koje su u procesu privođenja svrsi, ali nisu poznati precizni podaci ili metodološki utemeljene procene gde još mogu da se naprave plaže.

Pročitajte još:

Što se tiče pritiska na obalni prostor u smislu korišćenja plaža, on nije jednak. Veliki pritisak je u severnim obalnim opštinama zbog nepristupačne obale, kao i u Budvi zbog velikog udela turističkog prometa, a posebno je povoljan u Ulcinju.

Pored manjka prostora za plaže, u programu se navode i drugi problemi morskog dobra, koji se odnose na broj turista, preopterećenost centralnih gradskih zona i zauzetost zaleđa plaža sadržajima koji nisu ni nužni, ni korisni.

Izvor: Euractiv

1...823824825...1,678 Page 824 of 1,678

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM