Otvaranje vetroelektrane “Možura” u Crnoj Gori

18.11.2019

vetrogeneratori_vetroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

Danas sa radom počinje vetroelektrana “Možura” u Crnoj Gori. Sastoji se od 23 vetrogeneratora, pojedinačne snage po 2MW, odnosno ukupne snage od 46 MW.

Ivestitor ovog projekta je kompanija sa Malte “Enemalta plc”, a realizaciju je podržala kompanija sa sedištem u ovoj ostrvskoj zemlji “Malta Montenegro Wind Park”.

Ovo će biti druga po veličini vetroelektrana u Crnoj Gori i procenjuje se da će proizvoditi oko 120 GWH energije. Iz Vlade tvrde da ulazak elektrane u pogon neće negativno uticati na račune za utrošenu električnu energiju građana.

Prema ugovoru o dugoročnom zakupu zemljišta nakon isteka perioda zakupa, vetroelektrana prelazi u trajno vlasništvo države 2035. godine.

Pročitajte još:

Vetroelektranu će, kako je najavljeno, pustiti u rad ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić i ministar energetike i vodosnabdevanja Malte Džo Mici.

Jelena Cvetić

Bor učestvuje na projektu „Terenska laboratorija za ispitivanje kvaliteta vode i zemljišta“

18.11.2019

bor_terenska_laboratorija_za_ispitivanje_kvaliteta_vode_i_zemljišta — Foto: Grad Bor

Grad Bor je učesnik na projektu „Terenska laboratorija za ispitivanje kvaliteta vode i zemljišta“. Vrednost projekta je 170.000 evra i biće finansiran u okviru IPA programa prekogranične saradnje Bugarska – Srbija.

Pročitajte još:

„Ovaj projekat je za nas jako bitan zato što ćemo dobiti presek slike o kvalitetu zemljišta na šest bitnih targetiranih lokacija, a za osamnaest meseci, koliko će trajati projekat, dobićemo i dva vozila koja će biti opremljena za sakupljanje i transport smeća sa ovih lokacija. Nadam se da ćemo i u budućnosti otvoriti nove projekte kroz iste fondove i zadržati dobar partnerski odnos sa našim prijateljima iz Bugarske“, izjavio je o projektu Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora.

Izvor: Grad Bor

Grenland zatvara aerodrom zbog klimatskih promena

18.11.2019

Foto-ilustracija: Unsplash (Filip Gielda)

Glavni aerodrom Grenlanda bi zbog klimatskih promena u roku od pet godina trebao da ukine letove civilnih aviona jer topljenje permafrosta izaziva napuknuća na pisti.

Aerodrom “Kangerlussuaq” je prošle godine ostvario ukupno 11.000 sletanja i poletanja aviona. No, kako se uz povećavanje temperatura grenlandski “večni led” ubrzano smanjuje, to sve više utiče na pomicanje zgrade i objekata aerodroma, a uklanjanje snega i leda sa piste postao je svakodnevni problem. Lokalne vlasti su zbog toga odlučile da započnu izgradnju novog objekta.

„Gradi se novi aerodrom u Nuku, za koju će odgovornost preuzeti danske vazdušne snage“, rekao je za “Euronews” upravnik aerodroma Piter Hoh.

Pročitajte još:

Grenland je najveće ostrvo na svetu, a oko 80 odsto njegove površine prekriveno je ledom. No, prema nedavnom istraživanju otkriveno je kako se grenlandska ledena ploča topi brže nego što se ranije mislilo, čime globalno zagrevanje drastično preoblikuje ostrvo. Situacija na najvećem grenlandskom aerodromu dokazuje kako klimatske promene, osim prirode, ugrožavaju i izgrađenu infrastrukturu.

Podsetimo, Helhajm, jedan od grenlandskih lednika koji se najbrže tope, u poslednjih šest godina se povukao 10 kilometara, a ledena ploča Grenlanda je između 2003. i 2016. gubila 255 milijardi metričkih tona leda godišnje. Ovog leta, tačnije 1. avgusta, na Grenlandu je takođe zabeležen najveći gubitak leda u jednom danu.

Izvor: Ekovjesnik

SAD uskoro uvodi kazne za zlostavljače životinja

18.11.2019

majmun_na_lancu — Foto-ilustracija: Unsplash (Denilo Vieira)

Konačno će na snagu stupiti federalni zakon o okrutnosti nad životinjama u Americi!

U Sjedinjenim Američkim Državama gotovo čitave decenije postoji zabrana snimanja i objavljivanja mučenja životinja, ali ipak sam čin torture se nije krivično gonio.

Zastupnički dom Sjedinjenih Američkih Država jednoglasno je izglasao predlog ovog zakona, a prema nezvaničnim informacijama i predsednik SAD-a Donald Tramp ga je potpisao.

Kongresmeni sa Floride Ted Keuč i Vern Bučanan radili su na usvajanju ovog zakona. Sve je počelo preko peticije i predloga, a uskoro bi se moglo očekivati i stupanje na snagu.

Iako se mnogi pitaju zašto se ranije nisu na ovaj način zaštitile životinje i kaznili brojni zlostavljači, konkretan odgovor na to izostaje.

Iako je svaka od 50 saveznih država imala sopstvene mere kažnjavanja za zlostavljanja životinja, federalni zakon uvodi značajnu novinu – dozvoljeno je da se krivično gone počinioci koji prelaze između granica saveznih država.

Pročitajte još:

Ovim zakonom će se kažnjavati radnje udaranja, paljenja, utapanja, gušenja, gaženja, davljenja, prebijanja, seksualnog zlostavljanja nad životinjama, kao i krivolov. Izostavljen je dozvoljeni lov i specifične situacije odbrane od životinje na sopstvenom posedu.

Kazna će podrazumevati novčanu i zatvorsku kaznu u trajanju do 7 godina.

Ranije se i FBI pozabavio ovim problemom, odnosno pratili su zlostavljanje životinja, između ostalog verujući da će se neko ko je spreman da naudi životinji, na taj način ophoditi i prema čoveku.

Jelena Cvetić

Ministar Nedimović obišao poljoprivrednike iz Sombora i okoline

18.11.2019

Obilazak-poljoprivrednog-gazdinstva-u-Gradini — Foto: Grad Sombor

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa svojim saradnicima ugostila je ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Branislava Nedimovića tokom njegove dvodnevne posete Somboru, u okviru koje je obišao poljoprivredne proizvođače iz Riđice, Stanišića, Svetozar Miletića, Čonoplje, Telečke i Gradine.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i ministar Nedimović, najpre su posetili vinariju „Dragić“ u Riđici, zatim poljoprivredno gazdinstvo Vladimira Poplašena u Stanišiću, odakle su se zaputili u Svetozar Miletić gde su posetili Zemljoradničku zadrugu „Lemeš“, a zatim su obišli Čonoplju gde su razgovarali sa građanima u prostorijama preduzeća „Tepkos“ DOO. Drugog dana posete ministar Nedimović je obišao poljoprivredna gazdinstva Vujanić u Telečkoj i Vuković u Gradini. U svakom od ovih naseljenih mesta ministar poljoprivrede je razgovarao sa poljoprivrednim proizvođačima na temu aktuelnog stanja u poljoprivredi i podsticajnih mera koje pruža Ministarstvo.

Prema rečima gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, poseta ministra poljoprivrede njenom gradu je od izuzetne važnosti za somborske poljoprivredne proizvođače.

“Za nas, kao Grad Sombor, od izuzetnog je značaja jedna ovakva poseta, pre svega da pokažemo ono šta jesu potencijali Grada Sombora, kako u smislu poljoprivredne proizvodnje, tako i u smislu geografske zaštite porekla proizvoda kojih imamo i na našoj teritoriji, te afirmacija kako poljoprivredne proizvodnje tako još više prerađivačke industrije koja iz ovoga može da iscrpi jedan značajan resurs i na bazi toga jedno zajedničko delovanje poljoprivrednika u pravcu stvaranja resursa boljeg kvaliteta i bogatije ponude koja će privući investitore u oblasti prerade“, naglasila je gradonačelnica Golubović i dodala da je poljoprivreda jedan od najznačajnijih potencijala Grada Sombora za ekonomski razvoj.

Kako je istakao ministar, kada je oblast vinarstva u pitanju, svi koji žele da se bave proizvodnjom vina za svoj projekat mogu na različitim konkursima da dobiju polovinu sredstava neophodnih za posao.

“Bukvalno šta god vam padne na pamet iz oblasti vinarstva i vinogradarstva, dobićete polovinu novca za to. I ne samo za taj sektor poljoprivredne proizvodnje, nego i za sve ostale. Samo ljudi moraju da znaju da mogu uvek da konkurišu svuda. U Somboru je 6800 gazdinstava konkurisalo i dobilo novac u 2018. godini, kada je isplaćeno oko 6 miliona evra, koja su direktno uplaćena iz državnog budžeta, na ime poljoprivrede u Grad Sombor“, rekao je Nedimović.

Pročitajte još:

Ministar je izrazio zadovoljstvo posetom jer su ljudi pokazali da imaju svest šta je posao države, šta je posao proizvođača, a šta je posao tržišta, a kao posebnu vest od velikog značaja za naš grad, ministar se dotakao i somborske kafilerije.

“Neće više biti kafilerije u Somboru. Imaćemo jedinstveni centar koji se nalazi u objektu ‘Energozelena’ u Inđiji. Jedan deo radnika ćemo pripojiti, to će biti transfer stanica u Somboru, što znači da će se u toj stanici samo prikupljati životinjski otpad, ali se neće obrađivati. 15. januara vi više nemate kafileriju u Somboru“, naglasio je Nedimović.

Pored gradonačelnice Sombora, ministra su dočekali i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Darko Radulović i šef OG SNS Zoran Rus.

Izvor: Grad Sombor

Širom Srbije posađeno 50.000 sadnica

18.11.2019

Zasadi_drvo_Srbijašume — Foto: JP "Srbijašume"

U nedelju 17.11. od 11 sati u 17 gazdinstava JP „Srbijašume“ posađeno je ukupno 50.000 sadnica. U sadnji je učestvovalo 1.000 volontera koji su uz pomoć radnika JP „Srbijašume“ sadili ove sadnice na ukupno trideset jednoj lokaciji širom Srbije. Ovo je finale akcije „Zasadi drvo“ kojom se obeležava početak jesenjeg pošumljavanja.

JP „Srbijašume“ će, pored toga, u okviru jesenje sadnje na 700 hektara širom Srbije posaditi još 1.700.000 sadnica, što je deo redovnog pošumljavanja u skladu sa planovima.

Spisak opština u kojima se u nedelju obavljala sadnja:

Surčin, Žagubica, Požarevac, Bor, Paraćin, Knić, Valjevo, Loznica, Čajetina, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Čačak, Ivanjica, Raška, Novi Pazar, Tutin, Kraljevo, Kruševac, Prokuplje, Aleksinac, Gadžin Han, Sokobanja, Pirot, Babušnica, Leskovac, Preševo, Vranje, Bosilegrad, Vladičin Han, Surdulica.

Pročitajte još:

Akciju „Zasadi drvo“ organizuju Adria Media Group i dm drogerie markt, uz institucionalne partnere:

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za šume,

– JP „Srbijašume“,

– JP „Vojvodinašume“,

– Privredna komora Srbije,

– Pokret Gorana Srbije,

– Botanička bašta „Jevremovac“.

Izvor: JP “Srbijašume”

Kako Beč odgovara na izazove – od klimatskih promena do digitalizacije?

18.11.2019

Bečko ekonomsko veće predstavilo je strategiju „BEČ 2030“ i predložilo mere za narednih deset godina u oblastima kao što su obrazovanje, digitalizacija, istraživanje, infrastruktura i zaštita životne sredine. U planu je ukupno 100 projekata od kojih će se neki realizovati već početkom 2020. godine.

U projekte spremne za realizaciju spadaju Centar za sajber bezbednost, Centar za pružanje usluga stručnjacima koji su na radu u Beču, kao i Agencija za akreditaciju medicinskih proizvoda.

Centar za sajber bezbednost okupiće pod jednim krovom sve firme koje se bave zaštitom podataka i internet bezbednošću. Ovaj projekat je nastao u saradnji sa Bečkim univerzitetom, Tehničkim univerzitetom i austrijskim Institutom za nauku i tehnologiju. Centar za pružanje usluga stručnjacima koji su na radu u Beču povezuje osobe iz inostranstva sa institucijama u Austriji kako bi im se olakšao postupak dobijanja boravišnih dozvola, dozvola za rad i slično. Budući da Beč teži da se pozicionira kao metropola zdravstva, biće osnovana Agencija za registraciju medicinskih proizvoda kao što su stentovi ili implanti.

Pored toga, kako bi se podigla svest građana o dobrom kvalitetu proizvoda u ovom gradu, Privredna agencija Beča pokrenula je kampanju „Made in Vienna“. Tim povodom je napravljena serija video-klipova koja prikazuje bečka preduzeća uz moto „Ponosni na Beč“. Ovom kampanjom se skreće pažnja kako i na koji način građani Beča – bilo da su poslodavci ili zaposleni – mogu da profitiraju od privrede i inovacija.

Pročitajte još:

U narednoj deceniji Beč će i dalje biti jedna od najpoznatijih evropskih kulturnih metropola. Uz program „Cult Tech Accelerator“ zainteresovani startapovi koji su u oblasti kulture već napravili značajne pomake i pronašli različita inovativna rešenja se pozivaju da dožive kulturno nasleđe Beča.

Član gradskog veća Beča Peter Hanke naglasio je da se Beč ovom strategijom usredsredio na sve teme u kojima prednjači. Beč želi da ponudi odgovore na izazove koji nas očekuju – počev od klimatskih promena do digitalizacije.

Izvor: Eurocomm-PR

Da li će rakovi i pastrmke stati na put izgradnji MHE u Rakiti?

17.11.2019

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podneo je zahtev za ponavljanje postupka izdavanja građevinske dozvole, prethodno izdate investitoru za izgradnju male hidroelektrane (MHE) “Zvonce” na Rakitskoj reci. Ovim zahtevom RERI je zatražio privremenu zabranu nastavka izgradnje, odnosno, privremenu zabranu svih aktivnosti vezanih za MHE “Zvonce”, do konačnog okončanja ponovljenog postupka.

Uvidom u dopis Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije, utvrđeno je prisustvo strogo zaštićene vrste potočnog raka*, kao i zaštićene vrste potočne pastrmke u Rakitskoj reci.

Prema Zakonu o zaštiti prirode i pratećem pravilniku, zaštita potočnog raka sprovodi se zabranom korišćenja, uništavanja i preduzimanja svih aktivnosti kojima isti ili njegovo stanište može biti ugroženo. Iz tih razloga neophodno je sprovesti postupak procene uticaja MHE “Zvonce” na ovu vrstu, čime bi se utvrdilo da li je isti ugrožen izgradnjom i/ili radom male hidroelektrane, a što nije na valjan način učinjeno prilikom inicijalnog izdavanja građevinske dozvole.

Iako je investitor 2013. godine podneo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, taj zahtev nije sadržao podatke i informacije na osnovu kojih je nadležni organ mogao da odluči o potrebi izrade studije o proceni uticaja. Na osnovu takvog (neurednog) zahteva, nadležni organ je doneo odluku kojom je utvrdio da za projekat MHE “Zvonce” nije potrebno izraditi studiju procene uticaja na životnu sredinu.

Pročitajte još:

Kao potpisnik Stalnog komiteta Bernske konvencije, Republika Srbija je obavezna da zaštiti strogo zaštićenu vrstu, a Opština Babušnica je u obavezi da za projekat MHE “Zvonce”, nakon utvrđenog prisustva potočnog raka, odredi obavezu izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu i ponovo odlučuje o zahtevu za građevinsku dozvolu.

RERI ovim putem izražava uverenje da će nadležni organ postupiti u skladu sa svojim obavezama, te otkloniti prethodno učinjene nepravilnosti i hitno obustaviti sve aktivnosti na izgradnji i realizaciji projekta MHE “Zvonce”, a sve do okončanja ponovljenog postupka izdavanja građevinske dozvole.

*Red: Decapoda, Porodica: Astacidae, prema nomenklaturi ustanovljenoj u Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva, važećeg Pravilnika o proglašenju i zašititi strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (,,Službeni Glasnik RS”, br. 5/2010 i 47/2011);

Izvor: RERI

Na pomolu završetak gasifikacije Kraljeva, Zrenjanina i Kragujevca

17.11.2019

U prostorijama JP „Srbijagas“ u Novom Sadu su u toku prošle nedelje potpisani ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji na gasifikaciji naseljenih mesta, kao i izgradnji gasovodne mreže u industrijskim zonama u gradovima Kraljevu, Zrenjaninu i Kragujevcu. Ugovore su potpisali generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i gradonačelnici Kraljeva i Zrenjanina Predrag Terzić i Čedomir Janjić, kao i predstavnik izvođača radova koji će završiti gasovod do fabrike Fiat automobili u Kragujevcu, Andreja Đulić, finansijski direktor preduzeća „Millenium team“.

Prema rečima generalnog direktora JP „Srbijagas“, potpisani dokumenti predstavljaju osnovu za završetak gasifikacije u ovim gradovima, koja će omogućiti da svi sadašnji i budući investitori u njihovim industrijskim zonama, ali i domaćinstva u svim naseljenim mestima na njihovom području, imaju na raspolaganju kvalitetan energent čije su ekonomske i ekološke prednosti značajna tržišna referenca.

“Želim da čestitam gradonačelniku Kraljeva, jer mi ovim zapravo rešavamo sve zahteve investitora u industrijskoj zoni, ali i kompletnu gasifikaciju grada, kao i snabdevanje gasom novih stanova koji se grade za vojsku. Kada je reč o Zrenjaninu, ovim ugovorom rešavamo sve međusobne finansijske obaveze i otvaramo novu etapu u našoj saradnji, budući da ćemo svim fabrikama koje već rade ali i onima koje su najavile svoje dolazak, obezbediti da mogu odmah da se priključe na gasovodnu mrežu. U Kragujevcu, praktično, završavamo investiciju koju je Grad ranije započeo, a u vezi sa snabdevanjem gasom Fiata. I sva naseljena mesta u tom gradu, koja do sada nisu bila gasifikovana, dobiće mogućnost da se greju na gas, rekao je direktor pozdravljajući goste, predstavnike ova tri grada”, objasnio je Bajatović.

On je napomenuo da je nešto slično, poput danas potpisanih ugovora, već urađeno i sa Sremskom Mitrovicom, gde će gas, takođe, stići do svakog domaćinstva, ali i da se time, uz nastavak radova na gasifikaciji opštine Irig, zapravo stopostotno završava gasifikacija Vojvodine.

Sve su ovo, kazao je Bajatović, dobre vesti za potrošače u celoj našoj zemlji, dodajući da je dobro za sve nas i to što se privodi kraju izgradnja magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice, što su počeli radovi na proširenju skladišta u Banatskom Dvoru i što će se graditi još jedno skladište u Itebeju, zatim što će iduće godine Srbija, pored već pomenute, započeti i nove interkonekcije, pre svega izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad-Sofija, zatim pripremu dokumentacije i planova za gasovod Beograd-Banjaluka i realizaciju interkonekcije prema Rumuniji, ali i širenje gasovodne mreže u zemlji prema Valjevu, Leskovcu, Vranju, Gadžinom Hanu.

Pročitajte još:

Direktor Srbijagasa istakao je ovom prilikom i da je Srbijagas preduzeo sve mere u vezi sa sigurnim snabdevanjem gasom, čak i u slučaju da dođe do problema sa isporukom gasa preko teritorije Ukrajine.

“Srbijagas je, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, preduzeo sve mere na obezbeđenju dodatnih količina gasa, pre svega iz pravca Baumgartena, tako da će podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru do kraja ove godine, umesto sa 450 miliona kubika, biti napunjeno sa dodatnih 100 miliona tj. sa ukupno 550 miliona kubika, što je dodatna sigurnost za naše potrošače. To znači da snabdevanje gasom neće biti ugroženo, bez obzira na potencijalne probleme. Ujedno, možemo da kažemo i to da će cena gasa, a imajući u vidu cenu nafte na svetskom tržištu i valutne rizike, takođe, biti stabilna i neće se menjati u ovoj grejnoj sezoni”, najavio je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

Izvor: Srbijagas

Japan ulaže novac za poboljšanje komunalnih usluga Crne Gore

17.11.2019

U Ministarstvu održivog razvoja i turizma Crne Gore u petak je potpisan Ugovor o donaciji između Vlade Japana i Javnog preduzeća „Komunalne djelatnosti“ Šavnik.

Vlada Japana je kroz ovaj ugovor obezbedila 76.250 evra za opremanje JP „Komunalne djelatnosti“ Šavnik posebnim kombinovanim vozilom sa dodacima, koje će imati više namena (kašika, plug za čišćenje snega, lanci za sneg).

Generalni direktor Direktorata za upravljanje otpadom i komunalni razvoj u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Dragan Asanović kazao je da ovo nije prva donacija Japana zemlji u okviru projekta „Japanska bespovratna pomoć za projekte za osnovne potrebe stanovništva u Crnoj Gori (POPOS)“, ali je istakao da je prva iz oblasti komunalnih delatnosti.

Kako je naveo, ovim programom pruža se bespovratna finansijska pomoć organizacijama koje rade u raznim sferama na poboljšanju životnog standarda lokalnog stanovništva i sprovedeno je više od 40 projekata.

Ambasador Japana u Crnoj Gori na nerizedentnoj osnovi Đunići Marujama istakao je da od 1998. godine Ambasada Japana direktno podržava projekte u Crnoj Gori koje sprovode lokalne samouprave, škole, zdravstvene ustanove i nevladine organizacije. „Iznos izdvojenih sredstava izgleda ograničen, ali ipak omogućava lokalnom stanovništvu pravovremenu pomoć brzom mobilizacijom sredstava i sprovođenjem projekta“, saopštio je ambasador.

„Projekat koji danas potpisujemo, obezbidiće posebno vozilo JP ‘Komunalne djelatnosti’ i omogućiti im održavanje životne sredine i zaštitu od nepogoda u Šavniku i udaljenim naseljima smeštenim duboko u planinama“, kazao je ambasador.

Pročitajte još:

Predsednik Opštine Šavnik Mijomir Vujačić naveo je da će zahvaljujući ovoj donaciji Japana znatno biti unapređeni tehnički uslovi za rad preduzeća i osavremenjen postojeći vozni park, dodajući da će to u krajnjem doprineti unapređenju kvaliteta života stanovništva u opštini Šavnik.

Direktorka JP „Komunalne djelatnosti“ Šavnik Slavojka Strunjaš iskazala je zahvalnost prijateljskom narodu Japana na pomoći koju kontinuirano obezbeđuju Crnoj Gori i njenim građanima, uz uverenje da će rezultovati željenim uspehom.

*POPOS donacije imaju za cilj da podrže društveni razvoj kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva. Vlada Japana obezbeđuje finansijsku pomoć neophodnu za realizaciju projekata koji će doprineti društveno-ekonomskom razvoju. Zaštita životne sredine, zdravstvena zaštita, obrazovanje i socijalna zaštita su glavne oblasti interesovanja Vlade Japana. Uključujući ovaj grant, ukupan iznos japanske pomoći kroz POPOS donacije u Crnoj Gori od 1998. godine iznosi oko tri miliona evra. Ukupan iznos japanske pomoći Crnoj Gori u toku istog perioda je oko 20 miliona evra.

Izvor: Ministarstvo održivog razvoj i turizma Crne Gore

Sidneju preti nestašica vode

16.11.2019

Sidnej_opera — Foto-ilustracija: Unsplash (Frances Gunn)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jana Sabeth)

Australija se i dalje oporavlja od strahovitih požara i najgore suše u poslednjih nekoliko decenija, a uz nove informacije da najvećem gradu u toj zemlji preti nestašica vode, situacija se izgleda neće skoro popraviti.

Petomilionskom Sidneju preti nestašica vode, jer su glavni rezervoari sve prazniji, a situacija bi mogla da postane kritična do 2022. godine, navodi televizija 7News.

Od juna ove godine, na teritoriji Sidneja vlasti države Novi Južni Vels uvele su prvi nivo restrikcija vode. Ovo je i prvi put u poslednjih deset godina da su restrikcije uvedene.

Ukoliko voda u glavnom gradskom rezervoaru, jezeru Buragorang, opadne za još koji procenat, stanovnici Sidneja bi mogli da budu izloženi i većim restrikcijama.

Pročitajte još:

Brana na reci Varagamba, kojom je stvoreno jezero i glavni sidnejski rezervoar pijaće vode, trenutno je na 46,6 odsto kapaciteta.

Vlasti države Nove Južni Vels navode da će se pad nivoa vode najverovatnije nastaviti i da će opasti na 40 odsto, zbog čega bi narednog februara ili marta biti uveden drugi nivo restrikcija.

Melinda Pejvi, ministarka za vodoprivredu, rekla je za 7News da joj je poslednja namera da zaplaši ljude, ali da je istina da vlasti razmatraju uvođenje strožijih restrikcija već sada.

„Uz trenutnu brzinu pražnjenja mogli bismo da se nađemo u teškoj situaciji u narednim godinama“, dodala je Pejvi.

Izvor: RTS

Merkator otvara prodavnicu bez prodavaca u Sloveniji

16.11.2019

pametno_plaćanje — Foto-ilustracija: Unsplash (Blake Wisz)

Foto-ilustracija: Unsplash (Frankie Cordoba)

Veliki trgovački lanac Merkator prepoznao je moderni impuls i potrebu da isproba koncept takozvane pop-up trgovine koja je već uveliko razvijena širom sveta.

Pop-up koncept u suštini podrazumeva privremeno postojanje određenog lokala sa proizvodima brenda koji su specijalizovani prema određenim kategorijama. Dakle, može biti u pitanju hrana, brza hrana, garderoba, nakit, automobili, zapravo, bilo šta. Veliki svetski brendovi, kao “Adidas”, “Nike”, Walmart”, “Volvo”, ali i manje poznate, čak i lokalne radnje, s vremena na vreme organizuju svoju “radnju koja se pokazuje” na prometnim lokacijama u gradu, gde će biti jasno vidljiva.

Jedna od dobrih strana kupovine u pop-up prodavnici je što je roba znatno snižena, nekad čak i do 80 odsto. Zanimljivost je što u njima uglavnom ne radi niko, odnosno nema prodavca. Naime, kupcima je ostavljen prostor i vreme da slobodno razgledaju i pazare, što će na kraju biti obavljeno kroz digitalnu kontrolu.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Tomasso)

Upravo na ovaj način biće organizovan i probni model ovakve trgovine i u Sloveniji sa trgovačkim lancem Merkator. Predstavljaće mobilnu trgovinu za kupce, ali i prolaznike i one koji su zainteresovani da iskuse drugačije iskustvo kupovine u poznatom prostoru. Sve će biti digitalizovano, te će kupcima biti dostupni elektronski cenovnik, blagajne za samouslužno plaćanje karticama, virtuelni asistent u kupovini, kao i nadzor ulaza/izlaza.

Ovo nije prva moderna novina koju uvodi Merkator. Prethodno su radili na uspostavljanju tik-tak blagajni, mreže pomoću koje kupci skreniraju i plaćaju robu sami, kao i samoposlužujuće blagajne za plaćanje karticama. Poseduju i M-pay, odnosno mobilni novčanik, preko kojeg se plaćanje takođe vrši preko kartica, a omogućen je i pregled kupovine.

Jelena Cvetić

Turske mandarine vraćene iz Rusije zbog opasne štetočine

16.11.2019

mandarine_voće — Foto-ilustracija: Unsplash (Elijah O'Donnell)

Foto-ilustracija: Unsplash (Erwan Hesry)

Rozelhoznadzor, ruska Federalna agencija za veterinarski i fitosanitarni nadzor, otkrila je opasnu štetočinu u 370 tona mandarina u 16 serija, uvezenih iz Turske. Ta agencija zabranila je ulazak proizvoda i vratila ih u Tursku.

Prema izjavi Rozelhoznadzora, mediteranska voćna muva pronađena je tokom nadzora od 18. do 20. oktobra, a mandarine su iz Turske došle morskim putem, do luke Novorosijsk.

Napada od citrusnog voća do paradajza, patlidžana i paprike

Takođe, upozoravaju kako je mediteranska voćna muva među najopasnijim vrstama štetočina. Utiče na preko 100 biljnih sorti, ali uglavnom na voće poput pomorandži, mandarina, limuna, klementina, grejpfruta, ali i banane, šipka, smokve, kajsije, breskve, nektarine, jabuke, šljive, trešnje, vinovu lozu i povrće kao što je paradajz, patlidžan i paprika.

U Rozelhoznadzoru izrazili su zabrinutost zbog pogoršanja stanja biljnih proizvoda uvezenih iz Turske. Naime, prošle godine vraćeno je 30 hiljada tona poljoprivrednih proizvoda zbog različitih štetočina, ali i prekomerne količine pesticida. Količina proizvoda kojima je zabranjen uvoz u Rusiju značajno se povećala u prethodnim godinama, piše Sputnik.

Pročitajte još:

Kako sprečiti širenje štetočine

Foto-ilustracija: Unsplash (Gary Sandoz)

Kako bi se sprečilo širenje ove štetočine, vlasnici biljaka domaćina treba da na svojim posedima krče samonikle biljke domaćine mediteranske voćne muve. Zapušteno zemljište treba privesti poljoprivrednoj proizvodnji, redovno ga održavati i obrađivati. Tu je i sprovođenje higijenskih mera prikupljanja svih zaraženih, oštećenih, trulih, otpalih, zaostalih i odbačenih plodova biljaka domaćina mediteranske voćne muve u toku berbe ili najkasnije u roku od 24 sata nakon berbe i mere zbrinjavanja tih plodova.

Za suzbijanje mediteranske voćne muve masovnim ulovom odraslih insekata, vlasnici mogu u zasade da postave žute lepljive ploče ili jednu do dve klopke sa mamcima i insekticidom na bazi dozvoljene aktivne materije po stablu 20 dana pre početka zrenja plodova, na visini od oko dva metra.

U vreme zrenja plodova, oko stabala biljaka u širini prečnika krošnje mogu da se postave PVC folije ili sloj slame debljine oko 25 centimetara da bi se sprečio ulazak larvi iz zaraženih plodova u tlo, a prikupljene larve uništiti.

Izvor: Agroklub

Kazne za bahate vozače i više mesta za bicikle

16.11.2019

biciklisti_grad_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Adrian Williams)

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Enrietti)

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić podržao je bicikliste koji su u četvrtak protestovali u Vasinoj ulici.

“Biciklisti koji su juče postavili paradajz na biciklističkoj stazi, kako bi skrenuli pažnju na bahato parkiranje, potpuno su u pravu. Biciklističke staze služe za bicikle, a ne za bahate vozače i njihovo iživljavanje. Nažalost, nije ovo jedina bicklistička staza koja služi za parkiranje”, rekao je Vesić, gostujući u jutarnjem programu Studija B.

Zamenik gradonačelnika je dodao da je izdat nalog da se posebno kažnjava ovo bahato parkiranje.

“Nažalost, u gradu nema dovoljno ni saobraćajnih policajaca niti komunalnih milicajaca da sankcionišu ovaj bezobrazluk sa parkiranjem ‘na minut’ i sa ‘četiri migavca’ na svakom mestu gde se to događa”, istakao je Vesić.

On je dodao i da je Grad Beograd počeo da rešava ovaj problem.

“Prvo ćemo od 1. decembra rešiti bahato raznošenje robe po gradu tokom čitavog dana i zaustavljanje saobraćaja”, kazao je Vesić i dodao da će Grad Beograd od januara rešiti parkiranje „na minut” na ulici, na biciklističkim stazama i na trotoroarima.

Pročitajte još:

Grad završava nabavku visoko tehnološki napredne opreme kakvu imaju mnogi veliki gradovi Evrope koji su tako rešili problem.

“Od januara i ovaj problem na teritoriji grada koji je zoniran biće rešen. Nove kamere će pokrivati sve najvažnije ulice, pa će bahati vozači plaćati kazne”, rekao je zamenik gradonačelnika.

Izvor: Grad Beograd

Venecija pod vodom – Veće odbilo uvođenje klimatskih rešenja

15.11.2019

Venecija_poplave_2019 — Foto: Facebook (screenshot)

Venecija je već danima pod vodom.

Trg Svetog Marka potpuno je poplavljen, tako da lokalno stanovništvo i turisti pokušavaju da se snađu u potpunom haosu koji je zahvatio italijanski grad na vodi.

Cela Italija je u stanju pripravnosti, škole su zatvorene u Venetu, Toskani, Mesini, ali i drugim delovima zemlje, uključujući i prestonicu.

Nažalost, zabeleženo je i nekoliko smrtnih slučajeva poslednjih dana, kao i veliki broj povređenih, naročito od pada drveća. Napravljena materijalna šteta je takođe ogromna.

Ovo je 6. put da se beleži ovakva poplava, odnosno da nivo vode premašuje 150 cm u Veneciji.

Međutim, sastanak Regionalnog veća Veneta koji se održava u blizini Velikog kanala u Veneciji, imao je neočekivani završetak.

Naime, članovi Veća te večeri su odbacili uvođenje mera za borbu protiv klimatskih promena u redovno planiranje budžeta, a dva minuta nakon toga, voda je probila u palatu Fero Fini, prinudivši ih da je napuste.

Pročitajte još:

Veće je odbilo amandmane koji bi se ticali ulaganja u obnovljive izvore, zamena autobusa sa dizel motorima efikasnijim i čistijim gorivom, merama protiv peći koje prave veliko zagađenje, kao i smanjene upotrebe plastike.

Predstavnik demokrata Andrea Zanoni optužio je regionalnog predsednika Luku Zaiju da ne radi dovoljno na ovom problemu klimatskih promena, odnosno da ne uzima u obzir preduzimanje akcija u borbi protiv klimatskih promena. Predsednik Veća Roberto Ćambeti je, s druge strane naglasio da je tokom poslednje tri godine u akcijama preduzetim za saniranje zagađenja vazduha i smoga uloženo 965 miliona evra. Istakao je da tvrdnja da ne rade ništa po pitanju klimatskih promena nije istinita.

Uz to, podsetio je na uloženih 468 miliona evra na obnovu nakon oluje Vaija koja je prošle godine spljoštila na stotine hiljade drveća, kao i da su nakon poplave 2010. pokrenuli plan za zaštitu hidrogeološke sigurnosti u vrednosti od čak 2,6 milijardi evra.

Ovo je prvi put da palata Fero Fini, u kojoj Veće zaseda, bude poplavljena.

Jelena Cvetić

JKP Šumadija unapređuje sistem prikupljanja otpada

15.11.2019

U cilju unapređenja sistema prikupljanja otpada JKP Šumadija Kragujevac nabavilo je 15 novih kontejnera – čamaca za odlaganje komunalnog, reciklabilnog i industrijskog otpada i to – 10 kontejnera zapremine 5 m3 i 5 kontejnera zapremine 7 m3, ukupne vrednosti 1.198.500,00 dinara bez PDV-a koje je preduzeće finansiralo iz sopstvenih sredstava.

I pored akcija besplatnog preuzimanja kabastog otpada koje ovo javno komunalno preduzeće sprovodi svake prve i treće subote u mesecu, i dalje postoji problem odlaganja kabastog otpada, šuta i granja na mesta koja nisu za to predviđena, poručuju iz ovog komunalnog preduzeća.

Nabavkom novih kontejnera građani imaju mogućnost njihovog iznajmljivanja pozivom korisničkog centra na brojeve telefona 034/501-180, 034/501-18, 060/234-10-50, ili putem mejla kontaktcentar@jkpsumadija.rs, po ceni od 2.310,00 dinara po danu.

Pročitajte još:

Zbog velikog interesovanja Kragujevčana produžena je i akcija OTVORI VRATA RECIKLAŽI koju JKP Šumadija Kragujevac partnerski organizuje u saradnji sa kompanijama Sekopak i Unilever.

U okviru prve faze akcije, u četvrtak i petak, 14. i 15. novembra u periodu od 10 do 14 sati, timovi preduzeća i kompanija posetili su naselje Aerodrom i za najmanje 10 prikupljenih limenki ili PET flaša uručili prigodne poklone.

Drugi deo akcije realizovaće se sutra, 16. novembra, od 8 do 12 časova kada će za istu količinu otpada donetog u prostorije Tržnice u naselju Aerodrom Kragujevčani će dobiti Cif Nature’s.

Izvor: Grad Kragujevac

1...820821822...1,678 Page 821 of 1,678

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Napada od citrusnog voća do paradajza, patlidžana i paprike

Pročitajte još:

Kako sprečiti širenje štetočine

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM