Kako očuvati životnu sredinu kupovinom proizvoda sniženih i do 90 odsto?

21.12.2019

shopping_kupovina — Foto-ilustracija: Pixabay

Bakalnica je novi koncept prodaje hrane i proizvoda za domaćinstvo sa ciljem očuvanja životne sredine, a po izuzetno niskim cenama.

Na veb stranici bakalnica.rs možete da pazarite ispravne proizvode za koje postoji veliki rizik da u supermarketima ne bi našli put do krajnjeg kupca. Razlozi za to su brojni, a najčešće je u pitanju kratak period do isteka roka, zatim prekomerna proizvodnja određenog proizvoda u odnosu na potrebe tržišta, promena ambalaže, oštećena ambalaža ili prodaja van sezone.

U ponudi se nalaze i proizvodi iz regularne ponude sa dugim rokom trajanja. Međutim, cene nisu u skladu sa tim, već snižene! U pitanju su proizvodi partnera Bakalnice koji žele da podrže njihov koncept ili da promovišu određene proizvode iz svoje ponude kod njih.

Pročitajte još:

Procenjuje se da se u Srbiji godišnje baci oko 250 hiljada tona hrane. Cilj osnivača ove neobične virtuelne prodavnice je da, međusobnom saradnjom dobavljača, partnera i kupaca, smanje količinu tog otpada, čime ćemo zajednički doprineti zaštiti životne sredine u kojoj živimo, a pojedinačno uštedeti znatnu količinu novca.

U ponudi Bakalnice nikada nećete naići na artikal nakon datuma do kad je naznačeno da ga je najbolje upotrebiti, ali će u mnogim slučajevima taj rok biti kratak. U opisu svakog proizvoda jasno je naznačeno do kad je namirnicu najbolje upotrebiti, ili, u drugim slučajevima, koji je krajnji rok upotrebe.

Pažljivo planirajte nabavke u skladu sa potrebama, nemojte bacati hranu, već uživajte u njoj, apeluju “dućandžije sa interneta”.

Nakon isteka ovog datuma, hrana može biti dobra za jelo još danima, nedeljama i mesecima. Svima nam se dešava da u domaćinstvu ostane neki proizvod nakon isteka ove oznake. Ako nema naznaka da je namirnica pokvarena, slobodno je konzumirajte.

Jelena Kozbašić

Kako se voziti na dva točka čak i zimi?

21.12.2019

bike_ride_snow_vožnja_bicikla_sneg — Foto-ilustracija: Unsplash (Robert Ruggiero)

Aktuelna analiza Austrijskog saobraćajnog kluba (VCÖ) pokazuje da se u Beču bicikl sve više koristi kao prevozno sredstvo. U poslednjih deset godina broj biciklista se povećao. Kako bi i ubuduće mogao da ostvari saobraćajne i klimatske ciljeve, Beč treba da proširi biciklističku infrastrukturu.

„Biciklistički saobraćaj u Beču značajno se povećao u poslednjih deset godina. Čak i u zimskim mesecima ljudi mnogo više voze bicikle nego pre deset godina. Takav razvoj ohrabruje, jer građani Beča time smanjuju gužve u gradu i doprinose zaštiti klime i poboljšanju kvaliteta vazduha“, izjavio je portparol Austrijskog saobraćajnog kluba, Kristijan Gracer.

Pored toga što polučasovna dnevna aktivnost služi našem zdravlju, vožnja bicikla zimi jača imuni sistem.

“Ovog meseca očekujemo nove rekordne vrednosti zbog blagih temperatura i u narednim danima”, dodao je Gracer.

Mesec s najmanjim brojem biciklista u Beču je bio januar 2019. godine, a najgušći biciklistički saobraćaj bio je u junu 2019. godine, navodi se u analizi Austrijskog saobraćajnog kluba. Ipak, mnogi građani Beča voze bicikle tokom cele godine.

Čak i najseverniji grad Evropske unije može da posluži kao primer, jer se tamo biciklom upravlja i zimi. U gradu Oulu u Finskoj sa 200 hiljada stanovnika, biciklistički saobraćaj u zimskim mesecima iznosi čak 12 odsto.

Saobraćajni cilj Grada Beča, ali i prethodne savezne vlade, podrazumeva da biciklistički saobraćaj u Austriji treba da se udvostruči do 2025. godine. Da bi se takav cilj postigao, broj biciklista mora da se poveća i u zimskom periodu, navodi Gracer. “Zbog toga je potrebno da se proširi i poboljša biciklistička infrastruktura. Budući da vožnju biciklom onemogućava nedostatak infrastrukture, a ne vremenski uslovi”, dodao je Gracer.

U anketi koju je sproveo Institut za istraživanje javnog mnjenja, 58 odsto austrijskih vozača je izjavilo da bi češće vozili bicikl nego automobil kada bi se proširila biciklistička infrastruktura.

Pročitajte još:

Za vreme zimske vožnje biciklom treba imati na umu dobro osvetljenje. Pored zadnjeg svetla koje se uključuje i na raskrsnicama, dobro je da se obezbedi dovoljan broj mačjih očiju tj. reflektora na biciklu. Ukoliko se vozite po ledenim stazama ili stazama pokrivenim snegom, spustite malo sedište i smanjite pritisak u gumama. Ne kočite naglo i vožnju prilagodite uslovima na putu. Redovno podmazujte lanac i obavezno očistite bicikl od soli, jer so može dovesti do korozije i rđanja.

Izvor: Eurocomm-PR

Kikinda u julu dobija najsavremeniju gradsku pijacu u Vojvodini

21.12.2019

Nova centralna gradska pijaca u potpunosti će biti gotova tokom jula, a Kikinda će konačno moći da se pohvali modernim objektom ukupne površine 3.300 kvadratnih metara. Nakon uspešno okončane prve faze radova, neimari su započeli drugu i treću fazu.

Ukupna vrednost investicije je oko 300 miliona dinara.

“Ovim radovima biće obuhvaćena izgradnja tri lamele, ukupne površine oko 1.200 kvadratnih metara. Planirano je da 130 tezgi bude natkriveno. Kikinda dobija najsavremeniju pijacu u Vojvodini, pa i šire. Od izvođača radova dobili smo uveravanja da će ispoštovani utvrđene rokove”, saopštio je Nedeljko Kovačević, direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i dodao da je, u poslednje tri godine, našem gradu opredeljeno 480 miliona dinara.

Pročitajte još:

Da se nazire kraj realizacije dugo očekivanog kapitalnog infrastrukturnog projekta, potvrdio je i gradonačelnik Pavle Markov. Nova pijaca potpuno će izmeniti ovaj deo centra grada, a prodavcima omogućiti bolje uslove rada.

“To znači više robe, prometa i ljudi. Ovaj i slični projekti nezamislivi su bez podrške Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Obećali smo da ćemo urediti centralnu pijacu, a i ovo obećanje ispunjavamo. Ovo je rezultat podrške pokrajinske administracije”, naznačio je Markov.

Za prodavca Milana Novakovića ovo je dugo očekivana vest. “Ovde poslujem od 1998. godine. Novu pijacu decenijama smo čekali. Ovaj objekat značiće i nama i mušterijama”, rekao je on.

Istog je mišljenja i ugostitelj Ivica Adamov. On je vlasnik lokala u novom objektu gradske pijace. “Još pre 30 i više godina pričalo se da Kikindi treba nova pijaca”, prisetio se Adamov.

Izvor: Grad Kikinda

Decembar – mesec podizanja svesti o ugroženosti zemljišta

21.12.2019

agriculture_poljoprivreda_harvest_žetva — Foto-ilustracija: Unsplash (Joao Marcelo Marques)

Decembar je mesec u kome nizom aktivnosti različite institucije i organizacije podižu svest o ugroženosti i ranjivosti zemljišta i potrebi za njegovim održivim korišćenjem i zaštitom.

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Agencija za zaštitu životne sredine je početkom decembra meseca u Utrehtu u Holandiji učestvovala na radnom sastanku posebne radne grupe Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) koja se bavi zagađenjem zemljišta i koja ima zadatak da savetuje Nacionalne referentne centre za zemljište i EEA o procedurama i metodologiji za pripremu podataka za indikator “Napredak u upravljanju kontaminiranim lokacijama”.

Radna grupa takođe proširuje i prenosi znanja o aktivnostima koje zagađuju zemljište, zagađujućim materijama, procedurama procene rizika i graničnim vrednostima.

Pročitajte još:

Svetski dan zemljišta obeležen je 5. decembra na nacionalnom naučnom skupu “Ekološki značaj organske materije u zemljištu” u Matici srpskoj u Novom Sadu. Predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine održao je predavanje na temu “Zavisnost sadržaja organskog ugljenika u zemljištu od načina korišćenja zemljišta i tipa zemljišta” i upozorio na činjenicu da je sadržaj organske materije u zemljištima Srbije nizak i u daljem trendu opadanja spram prirodnog potencijala naših zemljišta. Deklaraciju o zemljištu u kojom prihvataju da svoje profesionalne i društvene aktivnosti usmeravaju ka održivom korišćenju zemljišta možete pogledati ovde.

Dani zemljišta obeleženi su i u Institutu za zemljište u Beogradu, 17. decembra. Na skupu na kome su prisustvovali relevantni predstavnici nauke, prosvete, državne uprave i privrede naglašena je potreba za uspostavljanjem partnerstva u oblasti proučavanja i zaštite zemljišta u cilju dobijanja boljih uslova, više projekata i sredstava, koji će omogućiti i bolje rezultate u ovoj oblasti.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Zasađeno 200 sadnica na Hidročvoru Mali Stapar

21.12.2019

IMG_20191218_121552 — Foto: Vode Vojvodine

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“, u saradnji sa lokalnim ekološkim udruženjima i pojedincima, zasadilo je oko 200 sadnica jasena, javora i ukrasne vrbe na Hidročvoru Mali Stapar.

JVP „Vode Vojvodine“ je sem jednog broja sadnica obezbedilo i mehanizaciju za kopanje i zatrpavanje rupa, dok su ostatak zasađenih stabala obezbedili ekolozi.

Sve sadnice su posađene u neposrednoj blizini objekta ili uz obale kanala u Malom Staparu, dok je prošle godine ta deonica Velikog bačkog kanala izmuljena i potpuno sređena. Zahvaljujući ovim radovima omiljeno izletište mnogih lokalaca i drugih ljubitelja prirode je sada još atraktivnije i lepše.

Pročitajte još:

Pošumljavanje obala velikih reka, ali i kanalske mreže na području Vojvodine je stalna aktivnost stručnih službi JVP „Vode Vojvodine“.

Godišnjim planom za 2019. godinu je predviđeno pošumljavanje 190 hektara zemljišta, od čega se 100 hektara odnosi na obale kanalske mreže, a ostatak na zaštitne šume na nasipima velikih reka. Ovaj posao se na obalama kanala na području Sombora, Odžaka i Novog Sada privodi kraju, dok pošumljavanje kraj Dunava, Tise i Save u velikoj meri zavisi od vodostaja, te je do sad pošumljeno oko 20 ha. Radovi traju u periodu mirovanja vegetacije, od kasne jeseni do ranog proleća, što znači da će plan biti ispunjen početkom 2020. godine.

Izvor: Vode Vojvodine

Srbija među deset zemalja sa najvećim brojem smrti uzrokovanih zagađenjem

20.12.2019

air_pollution_zagađenje_vazduha_smoke_dim.jpg — Foto-ilustracija: Pixabay

Većina ljudi, ma koliko bili lenji, vodi računa o tome da im domovi budu uredni i čisti. Zašto onda ne primenjujemo isti princip i na okruženje van naša četiri zida?

Globalni savez za zdravlje i zagađenje GAHP je nedavno izbacio rezulatate istraživanja o tome kako najveća pretnja stanju naše životne sredine, zagađenje, istovremeno dovodi u pitanje i naše zdravlje – i to u nezanemarljivom obimu.

Tokom 2017. godine, 8,3 miliona stanovnika je umrlo prevremeno usled različitih vrsta zagađenja. Jedan od sedam smrtnih slučajeva na globalnom nivou, tokom istraživanog perioda, pripisuje se lošem kvalitetu vazduha, vode i tla i hemijskom zagađenju.

Pročitajte još:

Analiza je takođe otkrila stanovnici kojih zemalja su pod najozbiljnijim rizikom da im ovaj problem skrati životni vek. Prema nalazima istraživača, najugroženije su zemlje niskih i srednjih primanja gde je stopa umiranja, uzrokovanih zagađenjem, na 100.000 ljudi viša u odnosu na bogatije zemlje.

Oblasti najizraženije opasnosti su uglavnom smeštene u Aziji i Africi, a među prvih deset zemalja se plasirala samo jedna zemlja sa evropskog kontinenta – Srbija. Čak dve trećine smrti usled čovekovog uništavanja životne sredine se dešava na njihovim teritorijama.

Lista “top 10” zemalja izgleda ovako (broj smrti zbog zagađenja na 100.000 stanovnika):

1. Čad (287)

2. Centralnoafrička Republika (251)

3. Severna Koreja (202)

4. Niger (192)

5. Madagaskar (183)

6. Papua Nova Gvineja (183)

7. Južni Sudan (180)

8. Somalija (179)

9. Srbija (175)

10. Indija (174)

Autori studije su izračunali da je u toku godine u našoj zemlji 12.317 ljudi preminulo pod uticajem zagađenja. Od toga je za 9.902 njih smrtonosan bio vazduha, za 37 – voda, a za 1366 – olovo. Ukupno 1.012 stanovnika Srbije je nastradalo od tzv. profesionalnog zagađenja.

Jelena Kozbašić

Kako napreduju radovi na Medicinskoj školi, hali sportova i javnoj garaži u Kruševcu?

20.12.2019

Kruševac_rekonstrukcije — Foto: Grad Kruševac

Gradonačelnica Jasmina Palurović, zamenica gradonačelnice Vesna Lazarević i načelnik Gradske uprave Ivan Anđelić, su obišli Medicinsku školu gde su u toku radovi na kompletnoj rekonstrukciji.

Gradonačelnica Jasmina Palurović, podsetila je na hronologiju događaja koji su prethodili radovima koji su u toku.

Grad Kruševac, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Jedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru su još 2017. potpisali Sporazum o saradnji, kojim su definisane obaveze potpisnika oko implementacije Programa modernizacije škola kroz „dogradnju dela sprata Medicinske škole u Kruševcu“.

U nadležnosti Ministarstva prosvete je bio postupak sprovođenja javne nabavke za izvođenje radova na dogradnji dela sprata. Posle sprovedenog postupka, potpisan je Ugovor sa izvođačem radova. Grad je imao obavezu izrade detaljne projektno – tehničke dokumentacije, obezbeđenja građevinske dozvole i svih drugih pratećih uslova.

Izvođač radova nije izvršavao svoje obaveze prema Ugovoru, čak je prouzrokovao i štetu otkrivanjem krova, pa je došlo do prokišnjavanja i plavljenja objekta. Tom prilikom, oštećene su učionice, zidovi, podovi, plafoni, kao i elektronske i telefonske instalacije.

Pročitajte još:

Iz tih razloga, Ugovor je raskinut i pokrenut je postupak sa drugim izvođačem (kruševački „Ami monter“), koji upravo izvodi radove u vrednosti od 54 miliona dinara, a pored nadogradnje obuhvataju i sanaciju štete.

Trenutno je urađena završna betonska ploča, pregradni zidovi u potkrovlju, postavljen je krov, prozori ka ulici, završene su elektro instalacije, radi se malteracija, krečenje i zamena podova.

Direktor škole Goran Ristićje rekao da će završetkom izgradnje i rekonstrukcije, škola dobiti novih 600 metara kvadratnih, 4 učionice, 3 kabineta, biblioteku i najsavremenije opremljen prostor.

Inače, Medicinsku školu pohađa 605 učenika u 20 odeljenja, a kako se očekuje, najveći deo radova biće završen do početka drugog polugodišta.

Gradonačelnica Jasmina Palurović i zamenica gradonačelnice Vesna Lazarević posetili su i završne radove u Hali sportova i radove na novoj gradskoj garaži nedaleko od Autobuske stanice.

Ove godine je, nakon radova na fasadi i zameni parketa pre 3 godine, na red došla i zamena stolica u čitavoj Hali, kao i kompletno renoviranje svlačionica. Direktor ustanove “Sportski centar” i pomoćnik gradonačelnika za omladinu i sport Predrag Milenković upoznali su gradonačelncu i zamenicu gradonačelnice sa onim što je do sada završeno, kao i o preostalim radovima.

Prilikom posete izvođača radova na izgradnji treće parking garaže na lokaciji preko puta Autobuske stanice, gospođe Palurović i Lazarević imali su priliku da proprate završne radove na pripremi podloge za asfaltiranje. Ova garaža imaće 250 parking mesta i time će umnogome rasteretiti parking prostor u centralnim gradskim ulicama.

Izvor: Grad Kruševac

Završetak projekta “Mladi u akciji za zaštitu životne sredine i prirodnih vrednosti“

20.12.2019

ljudi_vrh — Foto-ilustracija: Unsplash (Chang Duong)

Foto-ilustracija: Unsplash (Kevin Laminto)

U organizaciji Udruženja „Centar za Okolišno Održivi Razvoj – COOR Sarajevo” u Srednjoj školi za životnu sredinu i drvni dizajn održana je 19. decembra ove godine završna manifestacija projekta “Jačanje partnerstva – Mladi u akciji za zaštitu životne sredine i prirodnih vrednosti“.

Na manifestaciji kojoj je prisustvovao opštinski načelnik Nedžad Koldžo, predstavljene su prezentacije učenika osnovnih i srednjih škola sa područja opštine Novo Sarajevo i uručene zahvalnice i nagrade učesnicima.

U projektu su učestvovali učenici OŠ „Malta“ koji su predstavili kulturno-istorijsko i prirodno nasleđe Spomen parka “Vraca”, dok je prezentacija OŠ „Pofalići“ bila posvećena prirodnim vrednostima Park šume “Hum”.

Ovom prilikom, učenici OŠ „Velešićki heroji“ fokusirali su se na svoj angažman u proteklom periodu i ukazali na probleme vezane za okolinu u Park šumi “Hum”.

Pročitajte još:

Planom rada za praktičnu/terensku nastavu usklađenu sa merama u Akcionom planu za Park šumu “Hum” predstavila se Srednja škola za životnu sredinu i drvni dizajn, a učenici Elektrotehničke škole za energetiku prikazali su edukativno-reklamni film za promociju Parka šume “Hum” i Spomen parka “Vraca”.

Predstavljeni su i ostali rezultati projekta koji se odnose na Plan angažmana MZ na implementaciji mera iz Akcionog plana za “Hum”, kao i Inicijative prema opštini za rešavanje glavnih problema zaštite životne sredine za Spomen park “Vraca”.

Sveukupni cilj projekta Udruženja „Centar za Okolišno Održivi Razvoj – COOR Sarajevo” je doprineti poboljšanju stanja životne sredine i jačanju partnerstva za zajedničke akcije u opštini Novo Sarajevo.

Projekat „Jačanje partnerstva – Mladi u akciji za zaštitu životne sredine i prirodnih vrijednosti” podržala je Opština Novo Sarajevo.

Izvor: Grad Sarajevo

Solarni paneli na golf terenima širom Japana

20.12.2019

golf_voda_teren — Foto-ilustracija: Unsplash (John Such)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez Angel)

Svaka zemlja ima napuštene prostore gde su nekad bile fabrike ili mesta za stanovanje, ali Japan ima drugačiji “problem”. Naime, u Japanu postoji veliki broj napuštenih golf terena jer je veliki broj njih otvoren tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Intenzitet bavljenja sportom u Japanu je vidno opao od tada, za čak 40 odsto. Tako da veliki broj ovih terena mora da pronađe novu namenu.

Tako je Japan rešio da ovaj prostor nekadašnjih golf terena ustupi solarnim panelima. Zemlja je alternative nuklearnoj energiji tražila još od katastrofe u Fukušimi 2011. godine, tako da je otvorena za sve vidove korišćenja obnovljive energije iz prirodnih izvora.

Pročitajte još:

Plan za solarne elektrane na ovim prostorima javio se još 2014. godine, a prvi projekat je pokrenut 2017. i proizvodiće dovoljno energije za oko 8.000 domaćinstava. Ipak, u planu je proširenje ovog projekta, te se očekuje da će solarni paneli sa nekadašnjih golf terena snabdevati čak 30.500 domaćinstava.

Jelena Cvetić

U Subotici izrečena kazna od 150.000 dinara za držanje divljih ptica

20.12.2019

ptica_konopljarka — Foto: Wikipedia/Armin M.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode saopštio je danas da je Prekršajni sud u Subotici u prvostepenom postupku osudio A.G. (52) sa Palića na novčanu kaznu od 150.000 dinara zbog držanja u zarobljeništvu 27 jedinki strogo zaštićenih vrsta ptica, čije je hvatanje u prirodi i držanje zabranjeno na osnovu Zakona o zaštiti prirode. U presudi je navedeno da je okrivljeni držao u kavezima 12 češljugara, dve zelentarke, sedam konopljarki, jednu zimovku, jednu strnadicu žutovoljku, jednog drozda pevača, dva kosa i jednu zebu.

Sve su to vrste koje su strogo zaštićene u Srbiji i koje je po zakonu zabranjeno hvatati u prirodi i držati u zarobljeništvu bez dokaza o poreklu, koji A.G. nije imao, navedeno je u saopštenju.

Od njega je oduzato i sedam čvoraka, koji spadaju u zaštićene vrste ptica, a koji su takođe držani nelegalno.

Nakon oduzimanja i oporavka u Prihvatilištu za divlje životinje na Paliću ptice su vraćene u prirodu.

Pročitajte još:

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, koji je, zajedno sa Pokrajinskom inspekcijom za zaštitu životne sredine učestvovao u otkrivanju ovog slučaja kršenja zakona, upozorio je sve koji tokom jeseni i zime hvataju strogo zaštićene ptice u prirodi i drže ih u kavezima iz bilo kog razloga, da je reč o ilegalnoj aktivnosti koja je kažnjiva, te da se kazna kreće u opsegu od 50.000 do 150.000 dinara.

“Budući da je ova aktivnosti veoma raširena u Srbiji i da se veže za brojne sajmove i vašare sitnih životinja gde se uhvaćene ptice prodaju, ukazujemo na to da je reč o raširenom biznisu, za čije zaustavljanje su potrebne stalne kontrole i saradnja, kako sa organizatorima tako i sa posetiocima sajmova. Osim toga, hvatanje divljih životinja vrlo je pogubna aktivnost tokom koje ogromna većina njih strada”, kazao je ornitolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode Nikola Stojnić.

Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u periodu od 2000. do 2017. godine ukupno su zabeležena 252 slučaja ilegalnog hvatanja divljh ptica iz prirode u Srbiji, no ova pojava je, procenjuju ornitolozi, masovna, a njome je ugroženo više od 50 vrsta divljih ptica koje su objekt hvatanja.

Izvor: Zelena Srbija

Rusija i Ukrajina postigle dogovor o transportu gasa

20.12.2019

Moskva_most — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Smagin)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Popov)

Rusija i Ukrajina postigle su načelni sporazum o tranzitu prirodnog gasa iz Rusije preko Ukrajine ka drugim zemljama Evrope. Dve strane mesecima su pregovarale jer sadašnji ugovor ističe na kraju godine.

“Postignut je načelni sporazum koji dve strane treba da razmotre u svojim glavnim gradovima” – Moskvi i Kijevu, izjavio je 19. decembra predstavnik Evropske komisije Maroš Šefčovič u Berlinu posle trojnih pregovora Rusije, Ukrajine i EU, prenosi AFP.

Za sada se ne znaju detalji dogovora.

“Zadovoljan sam što smo postigli načelni sporazum o svim ključnim elementima koji je, verujem, veoma dobar i veoma pozitivan za Evropu, Rusiju, Ukrajinu, za tržišta gasa i građane u našim zemljama”, rekao je potpredsednik Komisije, prenosi AP.

Pročitajte još:

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak ocenio je pregovore kao “veoma produktivne” i rekao da će “vrlo uskoro” biti konkretizovani.

Zbog višegodišnjeg gasnog konflikta Rusije i Ukrajine pre desetak godina, zemlje EU zabrinute za snabdevanje gasom stalno dopunjavaju rezerve da ne bi bilo nestašice u slučaju ponovnog prekida dopreme gasa.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da veruje da će sporazum biti postignut: “Potrudićemo se da osiguramo da ukrajinska strana bude zadovoljna i da su naši evropski potrošači bezbedni”, rekao je on na godišnjoj konferenciji za novinare.

Rusko-ukrajinski odnosi su se znatno pogoršali od 2014. godine ruskim pripajanjem Krima i početkom oružanog sukoba na istoku Ukrajine. Ta zategnuta atmosfera uticala je i na pregovore ruskog Gasproma i ukrajinskog Naftogaza.

Ugovor koji uskoro ističe potpisan je posle prethodne krize s gasom koja je oborila isporuke evropskim zemljama početkom 2010. godine.

Iako Evropa i dalje veoma zavisi od ruskog gasa, koji čini 35 odsto njene potrošnje, sada je mnogo manje zavisna od tranzita preko Ukrajine koji je smanjen za 40 odsto u poslednjih petnaest godina, posle dva rusko-ukrajinska sukoba oko gasa (2006. i 2009.).

Rusija i neke druge evropske zemlje na čelu s Nemačkom izgradile su gasovode kojima se zaobilazi Ukrajina.

U septembru 2011. počela je izgradnja Severnog toka kojim se, po dnu Baltičkog mora, spajaju ruska gasna polja s obalom Nemačke. Trebalo bi da bude otvoren početkom 2020.

Istovremeno Moskva gradi još dva gasovoda, Severni tok 2 i Turski tok. Produženje Turskog toka do jugoistoka Evrope za cilj ima da se premosti Ukrajina.

Ruski problemi s tranzitom gasa počeli su još pred kraj Sovjetskog Saveza, kada je Rusija koristila “ventil za gas” kao “oružje” protiv Kijeva, prekidajući mu snabdevanje u jesen ili zimu 1992, 1993, 1994. godine.

Ukrajina je svoj direktan uvoz ruskog gasa zaustavila u novembru 2015.

Izvor: Euractiv

Održan okrugli sto za Jadransko-jonski region

20.12.2019

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U okviru predsedavanja Republike Srbije Jadransko – jonskom inicijativom (AII) i Strategijom Evropske unije za Jadransko – jonski region (EUSAIR), Ministarstvo zaštite životne sredine uz pomoć Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Stalnog sekretarijata Jadransko – jonske inicijative u Ankoni i Treće tematske upravljačke grupe – Kvalitet životne sredine (TSG3), Strategije Evropske unije za Jadransko – jonski region organizovan je 17. decembra 2019. godine Okrugli sto Jadransko – jonske inicijative „Izrada zajedničkih planova upravljanja prekograničnim staništima i ekosistemima, sa posebnim osvrtom na velike karnivore”.

Tema i obim okruglog stola u potpunosti su usklađeni sa Strategijom EU za Jadransko-jonski region i njenim akcionim planom obuhvativši zaštitu i očuvanje kopnenih staništa i ekosistema razvojem zajedničkih planova upravljanja, posebno elementima transnacionalnih staništa i predela od centralnog značaja za velike karnivore. Na okruglom stolu su učestvovali predstavnici svih relevantnih institucija Republike Srbije, uključujući naučnu i stručnu javnost, predstavnici Slovenije, Bosne i Hercegovine, Projekta „Program partnerstva za pristupanje u oblasti životne sredine – EPPA” koji finansira Evropska unija, Svetske organizacije za prirodu – WWF i Stalnog sekretarijata Jadransko – jonske inicijative u Ankoni.

Pročitajte još:

Učesnici okruglog stola su, nakon sveobuhvatne diskusije održane tokom dva panela, doneli sledeće zaključke:

pored ekosistema mora, makroregionalna saradnja takođe se mora usmeriti na zaštitu i očuvanje kopnenih ekosistema;
Jadransko-jonski region ima bogatu biološku raznovrsnost u poređenju sa prosečnom evropskom regijom; sve zemlje makroregije pružaju staništa evropskim velikim karnivorama, uključujući sivog vuka, evroazijskog risa i smeđeg medveda; za njihovu održivost potrebna su velika staništa, što zahteva saradnju na zajedničkom upravljanju kao i na obezbeđivanju uslova da buduće investicije u infrastrukturu neće prouzrokovati značajnu fragmentaciju važnih karakteristika predela i zelenih koridora makro-regiona;
primeri dobre prakse u upravljanju velikim karnivorama kao i učinjene greške u prethodnom periodu, mogu se smatrati dobrim iskustvom i polaznim osnovama za unapređenje statusa ovih vrsta;
potrebno je preduzeti konkretne akcije, na svim nivoima, kako bi regionalna i prekogranična saradnja rezultirale u pronalaženju rešenja za zaustavljanje gubitka biološke raznovrsnosti i ekosistemskih usluga; usaglašavanje politika Jadransko-jonskog makro-regiona će doprineti efektivnom upravljanju prirodnim resursima koje dele ove države;
učesnici okruglog stola veruju da je potrebno zadržati snažnu političku podršku Jadransko-jonskoj inicijativi i Strategiji EU za Jadransko-jonski region, sa ciljem unapređenja neophodnih administrativnih kapaciteta, i uključiti sve nivoe vlasti uključujući regione, gradove, agencije, institucije kao što su univerziteti, privatni sektor i civilno društvo sa ciljem njihove bolje implementacije.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Završen projekat o upravljanju zaštićenim vrstama na području Hrvatske

20.12.2019

Hrvatska_zaštita_vrsta — Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike

Rezultati projekta „Izrada predloga planova upravljanja strogo zaštićenim vrstama (s akcijskim planovima)“ koji je sprovelo Ministarstvo zaštite okoline i energetike predstavljeni su danas u Evropskom domu u Zagrebu.

Projekat se sprovodi od januara 2017. godine i finansiran je u okviru Operativnog programa „Konkurentnost i kohezija“ 2014 – 2020. Ukupna vrednosti projekta je 8.397.154 kuna (oko 132 miliona dinara), od čega su bespovratna EU sredstva 7.108.979 kuna (oko 112 miliona). Preostalih 15 odsto osigurao je Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost.

Rezultat projekta je 11 predloga Planova upravljanja za više od 20 vrsta (neki planovi se odnose na više sličnih vrsta), i to vuka, risa, modrovrane, surog orla, beloglavog supa, ptica cevonosnica, čovečje ribice, rečne kornjače, vrste roda Salmo, svetlice i kapelske svetlice i leptira livadskog plavca.

Pročitajte još:

Plan upravljanja (s akcijskim planom) kao jedan od važnih koraka u očuvanju strogo zaštićenih vrsta predstavlja svojevrsne upute o tome šta konkretno treba preduzeti kako bi se dugoročno osiguralo očuvanje ugroženih vrsta uz što skladniji suživot sa svim korisnicima prostora. U tu svrhu, participativnim se pristupom koji podrazumeva uključivanje svih ključnih aktera povezanih s problematikom očuvanja pojedine vrste razrađivali su i definisali ključne probleme, ciljeve, prioritete, mere i aktivnosti.

Kako bi se podigla svest javnosti i novo informisanja o potrebama i načinima očuvanja strogo zaštićenih vrsta u Hrvatskoj, u sklopu projekta je izrađena brošura o bioraznolikosti na Brajevoj azbuci za slepe i slabovide osobe. To je ujedno i prva publikacija na Brajevoj azbuci s podacima o stanju prirode na području cele Hrvatske.

Projekat takođe doprinosi sprovođenju politike EU o zaštiti okoline, čiji bitan deo čini zaštita prirodnih resursa, koji se, između ostalog, osiguravaju i izradom i sprovođenjem Planova upravljanja strogo zaštićenim vrstama.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike

Srbija – zemlja partner na sajmu Agra u Sloveniji

20.12.2019

Argo_Slovenija — Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Republika Srbija će biti zemlja partner narednog međunarodnog poljoprivredno-prehrambenog sajma „Agra“ u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, koji predstavlja jednu od najznačajnijih manifestacija te vrste u ovom delu Evrope.

To je dogovoreno na današnjem sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i hrane Republike Slovenije Damjana Stanonika.

Sajam „Agra“ biće organizovan od 22. do 27. avgusta 2020. godine i predstavljaće priliku da izlagači sklope međunarodne poslovne kontakte i predstave svoje proizvode potencijalnim kupcima iz više zemalja.

Na sastanku održanom u okviru zajedničke sednice Vlada Srbije i Slovenije u Novom Sadu takođe je bilo reči o formiranju zajedničke radne grupe za digitalizaciju u poljoprivredi.

Pročitajte još:

Potpisan je i Memorandum o tehničkoj saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kojim je dogovorena saradnja u oblastima u kojima je slovenačka tehnička i stručna pomoć dobrodošla, a to su evropske integracije, sa fokusom na izgradnju institucija, uvođenje pravnih tekovina EU i uspostavljanje srpske agencije za plaćanja i drugih nadležnih institucija za sprovođenje mera Zajedničke poljoprivredne politike EU iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Beč prilagođava ulicu klimatskim promenama

19.12.2019

Beč_bicikl — Foto-ilustracija: Unsplash (Petr Slováček)

Početkom januara 2020. godine počinju radovi na uređenju ulice Nojbaugase, koja se proteže uz ulicu Ciglergase u opštini Nojbau u Beču. Ova ulica će po planu dobiti novi zasad drveća, sedam ogradica za biljke puzavice, sedam česmi, dve fontane i 36 mlaznica za prskanje vodene magle. Takođe, u njoj će se obavljati i biciklistički saobraćaj u oba smera sa 69 novih mesta za parkiranje bicikla, a ulicom će moći da se kreću i invalidi i teže pokretljivi građani sa mogućnošću odmora na više od 100 mesta za sedenje.

Postojeće bašte i lokali ostaće i dalje na istoj adresi kako bi komšijama i redovnim kupcima i dalje bili na raspolaganju.

„Moj pristup obnovi bečkih ulica je da se građanke i građani u njima bolje osećaju. Ubeđena sam da će to i ovde biti slučaj“ izjavila je bečka zamenica gradonačelnika, Birdžit Hebajn.

„Nojbaugase se nalazi u jednom od najtoplijih delova Beča. Sadnjom drveća i instaliranjem mlaznica za prskanje vodene magle uspećemo da je rashladimo, a Bečlije će dobiti mesto za slobodno kretanje, druženje i razgovore“, dodala je Hebajn.

Pročitajte još:

Da podsetimo, bečki naučnici su izračunali da bi opština Nojbau ubuduće mogla da postane najtopliji deo Beča sa ukupno 55 ekstremno toplih dana godišnje. Tim povodom je ulica Ciglergase postala prva ulica u ovoj opštini i u Beču koja je prilagođena klimatskim promenama. U njoj je izvršena potpuna rekonstrukcija, posađeno drveće, instaliran sistem za hlađenje vazduha, a postavljene su i česme sa vodom za piće. Adaptacija ulice Ciglergase je koštala 2,4 miliona evra, od kojih je Grad Beč finansirao 70 odsto, a opština Nojbau je ostatak sredstava nadoknadila iz sopstvenog budžeta.

Izvor: Eurocomm-PR

Šine na auto-putu u Švedskoj pune elektrovozila

19.12.2019

Švedska_saobraćaj — Foto-ilustracija: Unsplash (Luke Insoll)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Pichler)

Švedska ima plan da uvede puteve koji će da pune električna vozila dok se kreću. Taj projekat je realizovan u vidu eksperimentalnog puta “eRoad–Arlanda”. Ako se ovaj put pokaže efikasnim, projekat će se proširiti na celu Švedsku. Ovaj put puni vozila u pokretu – električne automobile, kamione, autobuse. Put se nalazi u blizini Stokholma, tačnije povezuje aerodrom Arlanda sa logistikom u samom gradu i to u dužini od gotovo dva kilometra.

Računica švedskih inženjera je veoma jednostavna – kamioni skoro 80 odsto vožnje ostvare vozeći po auto-putevima i to obično u kolonama. Novim putevima sa šinama u srednjoj traci štedi se na energiji, nema zagađenja, a transport je do 10 puta jeftiniji.

Upotrebom pokretne „ruke“, koja se nalazi na dnu šasije, vozilo se povezuje sa šinom koja provodi struju, a koja je instalirana u kolovoz. Kada se vozila približe stazi, senzor iz automobila ili kamiona otkriva elektrificiranu šinu, pokretna ruka se spušta ispod vozila i pripaja na nju.

Domet kamiona koji vozi robu kad se otkači sa šine, jeste 150 kilometra, što je dovoljno da se roba doveze do skladišta i da se ponovo vrati na auto-put.

Pročitajte još:

„Do 2030. godine smanjićemo broj vozila na fosilna goriva za 70 odsto od trenutnog, a ovaj put je samo jedan od nekoliko projekata koje je započela uprava za saobraćaj s namerom da se razvijaju i testiraju tehnologije“, objasnio je Ibrahim Bajlajn, ministar za politiku energije.

Bezbednost na najvišem nivou

Pruga je potpuno bezbedna za hodanje po njoj bosim nogama, dakle i za ljude i za životinje, jer struje na površini nema.

„Sve mora biti u skladu sa najvišim standardima bezbednosti i povezano sa autonomnom vožnjom. Brzina ovoga projekta zavisi od brzine kojom budemo mogli da obezebedimo sredstva za subvenciju onih koji žele da kupe ovakve kamione“, istakao je Bajlajn.

Južna Koreja i Kina takođe ulažu u razvoj solarnih, elektromagnetskih puteva na kojima se punjenje automobila i kamiona radi bežično, kako bi smanjile emisije štetnih gasova.

Međutim, ovaj švedski put je prvi takve vrste u svetu, a prednosti projekta su što bi, ukoliko se instalira u celoj zemlji, omogućavao da električni automobili imaju manje baterije, što bi bilo jeftinije za njihovu proizvodnju i rešilo mnoge ekološke probleme oko njihovog uništavanja posle upotrebe.

Izvor: RTS

1...802803804...1,678 Page 803 of 1,678

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Bezbednost na najvišem nivou

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM