Home Blog Page 8

Zeleni izazovi Srbije

Foto-ilustracija: Pixabay (Stevan-Aksentijevic)
Foto-ilustracija: Pixabay (Jerzy-Górecki)

Energetska tranzicija u Srbiji je složen proces koji se odvija u okviru ekonomskih, političkih i tehnoloških izazova. Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom postavljeni su ciljevi, kao što je dostizanje udela obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije od 33,6 odsto do 2030. godine. S druge strane, Strategija razvoja energetike, predviđa da do 2050. godine domaći energetski sektor u najvećoj mogućoj meri bude ugljenično neutralan.

Međutim, Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole naglašava da ovi ciljevi pokazuju manjak ambicije i nisu u skladu s obavezama iz Pariskog klimatskog sporazuma, Zelene agende za Zapadni Balkan i Energetske zajednice. Nedostatak političke volje, spora implementacija zakona i velika zavisnost od uglja, koji čini 70 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji, dodatno otežavaju realizaciju ciljeva.

– Potrebno je ubrzati tranziciju ka obnovljivim izvorima energije kroz investicije u zelenu infrastrukturu i modernizaciju energetske mreže. Ključno je i povećanje energetske efikasnosti, što zahteva bolje programe podrške za domaćinstva i industriju. Prilagođavanje zakonskog okvira u skladu sa evropskim standardima takođe je neophodno kako bi se omogućio brži prelaz na čistu energiju. Napredak u ovom procesu je vidljiv, ali nedovoljan. Srbija koristi određene izvore obnovljive energije poput hidroenergije i izgradnje vetroparkova, ali taj proces treba ubrzati i obuhvatiti širu upotrebu solarne energije, pogotovo kroz podršku osnivanju energetskih zadruga koje uključuju čitave zajednice u proizvodnji energije i demokratizuju proces tranzicije sa uglja – ističe Pantić.

U FOKUSU:

Zagađenje i kvalitet vazduha

Zagađenje vazduha je ozbiljan problem u Srbiji, koja se i dalje smatra ekološkom crnom tačkom Evrope. Termoelektrane na ugalj značajno doprinose emisiji štetnih gasova, što negativno utiče na zdravlje građana i kvalitet životne sredine.

Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

– Srbija mora uskladiti svoje propise sa EU standardima, što uključuje strože regulative za emisije, efikasniji monitoring zagađenja i sankcije za prekršaje. Neophodno je informisati građane o benefitima energetske tranzicije. Javne rasprave, poput trenutne o Strategiji razvoja energetike do 2030. godine, trebalo bi da budu sveobuhvatnije. Trend organizovanja javnih konsultacija u sezoni odmora nije u skladu sa načelima Arhuske konvencije koja se temelji na principima transparentnosti i učestvovanja javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini – kaže Pantić i dodaje da je potrebno ulagati u razvoj zelenih tehnologija i otvaranje novih radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije. Ovo bi istovremeno doprinelo ekonomskom razvoju i smanjenju zagađenja.

Prema najnovijim podacima, kvalitet vazduha u Srbiji se nije značajno poboljšao. Preko 20 gradova i aglomeracija, u kojima živi više od četiri miliona ljudi, suočava se sa prekomernim zagađenjem. Najveći emiteri zagađujućih materija su toplane i individualno grejanje, dok industrijski sektor i termoelektrane takođe doprinose emisijama PM2.5 i PM10 čestica.

– Prvi korak ka čistom vazduhu za sve napravljen je, doduše sa zakašnjenjem, krajem 2022. godine, kada je zvanično usvojen nacionalni Program zaštite vazduha sa Akcionim planom. Vizija navedena u ovom dokumentu je da građani Srbije do 2030. godine dišu čist vazduh, za šta je neophodno da se opredele značajna finansijska sredstva i sprovedu ambiciozne mere. Ključna mera je dodatna zamena postojećih grejnih tela u domaćinstvima novim uređajima koji su u skladu sa eko-dizajnom i toplotnim pumpama, za šta je potrebno obezbediti finansijske podsticaje, a gradovi koji su izdvojeni kao prioritet su: Kragujevac, Beograd, Niš, Valjevo i Užice – objašnjava naš sagovornik.

Foto-ilustracija: Unsplash (piet-keitel)

Čini se da su građani u sve većoj meri svesni problema sa zagađenjem vazduha i da je upravo njihov pritisak, u kombinaciji sa doprinosom koji daju mediji, organizacije civilnog društva, aktivisti i ekspertska zajednica, doveo do toga da u poslednjih par godina imamo nekog pomaka u politici zaštite vazduha, pa se fokus polako pomera sa pitanja merenja kvaliteta vazduha, na mere za čist vazduh.

U svim promenama stav i mišljenje mladih mogu biti od velike važnosti. Istraživanja koja su sproveli Krovna organizacija mladih Srbije i UNICEF kroz U-Report anketu, kao i studija WWF Adria „Zarobljeni potencijal mladih u donošenju odluka“ ukazuju na to da su mladi u Srbiji zabrinuti i zainteresovani za pitanja životne sredine. Zaštita životne sredine prepoznata je kao jedna od tri najvažnije oblasti u današnjem društvu. Iako su mladi svesni problema i lošeg stanja životne sredine, često su nedovoljno informisani o međunarodnim sporazumima i pravednoj energetskoj tranziciji. Česte su kritike na obrazovni sistem u kojima mladi često negoduju nedovoljnu posvećenost temi životne sredine u školskom programu. Edukacija mladih o pravednoj energetskoj tranziciji treba da se odvija kroz kanale komunikacije koji su njima bliski, kao što su društvene mreže (Instagram, TikTok i dr.), uz korišćenje jezika prilagođenog ovoj ciljnoj grupi.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ENERGETSKA TRANZICIJA

Poziv za Drugi Ciklus Podrške ,,Zajedno za Zaštićena Područja“

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)

Mladi istraživači Srbije, u okviru petogodišnjeg projekta ,,Zajedno za životnu sredinu“, objavljuju otvaranje prijava za drugi ciklus podrške upravljačima zaštićenih područja. Program je usmeren ka unapređenju transparentnosti, komunikacije, i saradnje između upravljača zaštićenih područja i lokalnih zajednica.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kalen Emsley)

Prvi ciklus programa je već pokazao izuzetne rezultate na primerima Javnog preduzeća ,,Nacionalni park Tara“ i Turističke organizacije Sjenice. Cilj je da se nastavi sa ovim trendom, podižući standarde u upravljanju zaštićenim područjima kroz podršku projektima koji promovišu transparentnost i aktivno uključivanje građana.

Program je otvoren za sve upravljače zaštićenih područja unutar Srbije koji mogu predstaviti projekte fokusirane na unapređenje i očuvanje prirode. Projekti treba da se realizuju unutar pet meseci, od potpisivanja ugovora do sredine leta 2025. godine.

Podržavaju se raznovrsne aktivnosti, uključujući:

  • Unapređenje digitalnih alata za komunikaciju (web sajtovi, platforme, aplikacije) i unapređenje fizičke infrastrukture za komunikaciju 
  • Kampanje podizanja svesti građana o potrebi saradnje na zaštite prirode, očuvanju vrsta i staništa
  • Obuke, radionice, debate i drugi javni događaji koji unapređuju razmenu informacija i saradnju između upravljača zaštićenih područja i građana, kao i organizacija edukativnih i volonterskih kampova, odnosno volonterskih akcija koje doprinose rešavanju konkretnog problema u zaštićenom području
  • Zajedničko sprovođenje mera zaštite sa građanima
  • Umrežavanje sa medijima (lokalne TV, radio, elektronski mediji) u svrhu redovnog obaveštavanja javnosti o radu upravljača zaštićenog područja
  • Izrada internih politika koje utiču na i regulišu transparentnost upravljača (npr. etički kodeks, strategija komunikacije, plan izveštavanja građanima i slično)

Za 2025. godinu, planirano je da se izdvoji 10.000 američkih dolara za podršku najmanje dva projekta, sa maksimalnim iznosom do 5.000 dolara po projektu.

Rok za podnošenje projektnih aplikacija je do 25. novembra 2024. godine do17:00h.

Proces prijave, svi detalji i uputstva mogu se pronaći na sajtu ,,Mladi istraživači Srbije“.

Energetski portal

EPS ugasio 106 blagajni za naplatu struje, nudi dodatni popust za slanje računa na mejl

Foto-ilustracija: Unsplash (nejc-soklic)

Od danas 106 blagajni EPS-a za naplatu računa za električnu energiju prestaje da radi. Privremeno do februara sledeće godine računi će moći da se plate samo na blagajnama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Jadranka Ristić, direktorka Direkcije za javno snabdevanje u EPS-u kaže za RTS da već 87 odsto potrošača izmiruje svoje obaveze preko portala „Uvid u račun“, poslovnih banaka, pošte ili drugih platnih institucija.

Foto-ilustracija: Unsplash (Recha Oktaviani)

U Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu gašanje blagajni za plaćanje računa je prolongirano zato što se tamo ostvaruje najveći broje transakcija. Reč je o samo jednoj šalter sali gde će blagajne prestati sa radom 1. februara 2025.godine.

Jadranka Ristić direktorka Direkcije za javno snabdevanje u Elektroprivredi Srbije kaže da potrošači preko apikacije i portala „Uvid u račun“ od pre godinu dana mogu brzo i lako da preuzumu i plate svoj račun za potrošenu električnu energiju.

Trenutno je registovano 640.000 potrošača. Novina za već postojeće i buduće korisnike aplikacije „Uvid u račun“ je da će narednih godinu dana, do 31. oktobra 2025. godine, na svaki račun koji plate ostvariti popust od 30 dinara, navodi Ristićeva.

Pročitajte još:

Kako napominje, dodatni popust od 50 dinara dobijaju svi koji se odluče da im račun stiže u elektronskom obliku, na mejl adresu.

Podseća da svi koji izmiruju svoje obaveze na vreme ostvaruju popust od pet odsto, a takvih potrošača je 65 odsto.

Iako ostaje da radi samo jedna šalter sala za Beograd, u poslovnici u Masarikovoj ulici, Ristićeva ne očekuje gužve budući da preko 87 odsto građana plaća svoj račun preko portala „Uvid u račun“, poslovnih banaka, pošte ili drugih platnih institucija.

,,Od 1. februara prestaju da rade sve blagajne u poslovnicama EPS-a, ali će građani na šalterima moći da dobiju sve informacije o računima, ugovorima i da podnose reklamacije“, kaže Ristićeva.

Radno vreme na šalterima ostaje kao i dosad, od ponedeljka do petka od 7 do 15 časova.

Ističe da su svi zaposleni koji su dosad radili na blagajnama obučeni i raspoređeni na druge poslove u vezi sa unapređenjem odnosa sa kupcima.

Kako je navela, naplata računa za struju je odlična kao i da građani i privreda redovno izmiruju svoje obaveze.

Više od 74.000 građana imaju status energetski ugroženih kupaca kojima se račun umanjuje u rasponu od 1.500 di 3.200 dinara.

Ristićeva poziva građane koji žele da ostvare takav status da se obrate svojim lokalnim samoupravama koja donosi rešenje o tome. Opštine zatim obaveštavaju EPS koji je dužan da sprovede tu odluku.

Izvor: RTS

Zeleni rast: 30 odsto regiona u svetu postiže ekonomski rast uz smanjenje emisija CO2

Photo-illustration: Pixabay

Sve više regiona u svetu uspeva da kombinuje ekonomski rast sa smanjenjem emisije ugljen-dioksida, pokazuju rezultati studije koju su obavili stručnjaci sa Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u Potsdamu (PIK) u Nemačkoj. Analizom podataka iz 1.500 regiona tokom proteklih 30 godina, istraživači su utvrdili da je 30 odsto regiona uspelo da smanji emisije ugljen-dioksida uz očuvanje ekonomskog napretka.

„Otkrili smo da je 30 odsto regiona sa dostupnim podacima u potpunosti razdvojilo emisiju ugljen-dioksida od ekonomskog rasta. Regioni sa visokim prihodima i istorijom industrija sa velikim emisijama, kao i oni sa značajnim udelom sektora usluga i proizvodnje, bili su posebno uspešni u smanjenju emisija ugljen-dioksida, a da su pritom nastavili sa ekonomskim rastom,“ rekao je Anders Leverman, koautor studije.

Iako ovaj trend predstavlja značajan korak ka ciljevima Pariskog sporazuma, autori upozoravaju da trenutna stopa razdvajanja ekonomskog rasta i emisija ugljen-dioksida nije dovoljna za postizanje globalnog cilja neto-nulte emisije do 2050. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (ryan-searle)

Uspeh razdvajanja emisija od ekonomskog rasta dodatno je podstaknut akcijama koje se preduzimaju na lokalnom nivou. Marija Zioga, naučnica Instituta PIK i glavna autorka studije, istakla je da gradovi u Evropskoj uniji koji su primenili planove za ublažavanje klimatskih promena i regioni sa većom finansijskom podrškom za klimatske akcije pokazuju veće stope uspešnog razdvajanja.

„Evropa se u kontinuitetu izdvaja u odnosu na druge delove sveta, pri čemu mnogi njeni regioni beleže kontinuirani trend razdvajanja tokom poslednjih 20 godina. Suprotno tome, Severna Amerika i Azija beleže više oscilatornih obrazaca razdvajanja kroz decenije, ali postoji trend poboljšanja u poslednjoj deceniji,“ dodaje ona.

Pročitajte još:

Manje od polovine regiona će uspeti da postigne neto-nultu emisiju do 2050. godine

Istraživači su analizirali i ekonomske rezultate 1.500 subnacionalnih regiona, gde je zabeležen rast bruto regionalnog proizvoda (BRP) po glavi stanovnika, što obuhvata 85 odsto globalnih emisija. Kombinovanjem tih podataka s mrežnim informacijama o intenzitetima emisija ugljen-dioksida u proizvodnji tokom poslednjih 30 godina, otkrili su značajne globalne obrasce razdvajanja.

Stručnjaci su takođe procenili godinu u kojoj bi svaka regija mogla postići neto-nultu emisiju, posmatrajući prethodne trendove razdvajanja i njihov uticaj na emisije.

„Razvijene zemlje izgleda da će ispuniti ove ciljeve pre ostalih, ali ukupni nedavni trendovi nisu dovoljni za postizanje neto-nulte emisije do sredine veka u većini regiona,“ zaključuje koautor studije, Maks Koc.

On dodaje da, ukoliko se trenutne stope razdvajanja nastave, manje od polovine subnacionalnih regiona će uspeti da postigne neto-nultu emisiju ugljen-dioksida do 2050. godine. Zato je potrebno da sve nivoe vlasti pojačaju svoje napore, a razvijene zemlje bi trebalo da povećaju ulaganja u energetsku tranziciju u zemljama globalnog juga.

Milena Maglovski

Solarna energija i održivo poslovanje

Foto: MT-KOMEX

Značaj i neizbežnost energetske tranzicije, naročito u periodima energetske krize, postali su jasni mnogima u različitim društvenim i ekonomskim krugovima – od privrednika do verskih zajednica. Ovaj trend potvrđuje i kompanija MT-KOMEX, koja je dokazala svoju posvećenost obnovljivim izvorima energije kroz brojne projekte. Nakon izgradnje solarne elektrane od 50 kW manastiru Žiča, MT-KOMEX je potvrdio prethodnu tezu, tako što je realizovao još jedan projekat na jednom od najznačajnih srpskih manastira – Manasiji.

Pored toga, nizala je i svoje druge poduhvate, a mnogi od njih našli su se u Vojvodini, gde je kompanija nekoliko puta već dokazala zašto je lider na polju obnovljivih izvora energije. Jedan od značajnih projekata kompanije MT-KOMEX realizovan je u Kikindi, gde se koristi inovativno solarno rešenje. Projekat o kome je reč, realizovan je po sistemu „ključ u ruke“ i jedan je od pokazatelja strateške pozicije kompanije na tržištu obnovljivih izvora. Sistem „ključ u ruke“ uključuje sve faze izrade i puštanja u rad solarne elektrane, od projektovanja i isporuke do montaže i finalnog testiranja sistema.

U FOKUSU:

Ovaj pristup omogućava naručiocima, kao što je kompanija „Jaffa“, da dobiju potpuno funkcionalnu i operativnu solarnu elektranu. Ovakav način izrade čini ovaj model izuzetno privlačnim za kompanije koje teže brzoj energetskoj tranziciji, jer omogućava efikasnu i brzu adaptaciju na održive energetske prakse, smanjujući vreme i troškove potrebne za prelazak na obnovljive izvore energije. Solarna elektrana na zemlji, koja se nalazi u krugu fabrike „Banini“ u Kikindi, predstavlja primer efikasne upotrebe obnovljive energije. Za izgradnju su korišćeni visoko kvalitetni Canadian solarni paneli od 650 Wp, koji omogućavaju maksimalnu efikasnost u pretvaranju sunčeve svetlosti u električnu energiju.

Pored toga, upotreba Fronius Symo invertora od 20 kW doprinosi optimalnoj konverziji i distribuciji energije. Kada je reč o konstrukciji na koju su postavljeni paneli, izabran je turski proizvođač Kıraç Metal, što garantuje visoke standarde u izradi i postavljanju. Planirana godišnja proizvodnja ove solarne elektrane iznosi 780 MWh električne energije, što će značajno doprineti sigurnom i pouzdanom snabdevanju pogona fabrike. Pored toga, prelazak na zelenu energiju donosi i značajne ekološke koristi, očekuje se da će smanjenje emisije ugljen-dioksida iznositi 719 tona godišnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-wilson)

Ova ušteda u emisiji CO2 ne samo da doprinosi očuvanju životne sredine, već i pomaže u ispunjavanju ciljeva održivog razvoja i klimatske neutralnosti. Solarna elektrana u Kikindi u procesu je priključenja i uskoro će steći status kupac-proizvođač. Ovaj status omogućavaće investitoru ne samo da proizvodi energiju za sopstvene potrebe, već i da viškove električne energije predaje u distributivni sistem po pomenutom principu, doprinoseći tako sopstvenoj energetskoj stabilnosti na duže staze.

Implementacijom zelenih projekata, lokalne zajednice dobijaju priliku za razvoj održivih i ekološki prihvatljivih energetskih rešenja, što dovodi do smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i poboljšanja kvaliteta životne sredine naših gradova. Međutim, projekti kao što su ovaj, ipak šalju još jednu poruku, a to je značaj održivog poslovanja, koje se sve više primenjuje i u Srbiji, čemu svakodnevno svedoči kompanija MT-KOMEX. Stručni tim kompanije MT-KOMEX uvek je spreman da se upusti u nove izazove kada je reč o izgradnji solarnih elektrana. O tome svedoči i njihov portfolio od preko 200 izgrađenih solarnih elektrana čija ukupna instalisana snaga prelazi 140 MW. Dobro uigrani tim kompanije spreman je da odgovori na sve zahteve klijenata i uvek izgradi maksimalno efikasnu elektranu.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  ENERGETSKA TRANZICIJA

Dalekovodi duž Dunava bezbedniji za ptice

Foto-ilustracija: Unsplash (Janet)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je 3. oktobra, na obali Dunava u beogradskom restoranu Amfora, organizovalo skup „Predstavljanje sprovedenih mera na zaštiti ptica na dunavskom selidbenom koridoru“ u okviru LIFE Danube free sky projekta. Tom prilikom predstavljeni su rezultati trogodišnjeg istraživanja stradanja ptica od strujnog udara i sudara sa dalekovodima duž toka Dunava u Srbiji gde je zabeleženo 1.194 stradalih ptica. Kako bi se zaustavila dalja stradanja, u saradnji sa Elektrodistribucijom Srbije zaštićeno je 40km dalekovoda diverterima (preusmerivačima leta), a izolovano 576 stubova.

Električni stubovi, žice i objekti za transformaciju napona su odavno postali deo prirodnog staništa koje ptice koriste za odmor, osmatranje plena prilikom lova ili gnežđenje. Ove strukture predstavljaju ozbiljnu pretnju po ptice: elektrokucija (strujni udar) i kolizija (sudar sa dalekovodima) godišnje odnesu desetine miliona života širom sveta.

Zato je 2020. godine pokrenut projekat „LIFE Danube Free Sky“ sufinansiran iz LIFE programa Evropske unije u kojem učestvuje 15 partnera iz sedam podunavskih država (Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Srbija) sa ciljem da se istraži i spreči stradanje ptica od elektrokucije i kolizije duž Dunava koji brojne ptice, prilikom seoba, koriste kao migratorni koridor. U Srbiji, projekat realizuju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Elektrodistribucija Srbije u okviru 9 Međunarodno zanačajnih područja za ptice koja se prostiru na prostoru dunavskog toka.

Pročitajte još:

U prvoj fazi projekta bilo je potrebno ustanoviti koje su trase i stubovi najopasniji: uz pomoć 22 angažovanih spoljnih saradnika obiđeno je 484 km srednjenaponskih dalekovoda i 6.094 srednjenaponskih stubova. Tokom narednih 15 meseci, te trase su obilažene, posmatrani su preleti ptica odnosno načini na koji ptice interaguju sa dalekovodima, prikupljane su informacije o tipovima stubova i konzola kako bi se razvili načini kasnije zaštite, a sve vreme su sakupljani podaci o stradanju ptica.

„Tokom trajanja terenskog rada ukupno je pronađeno 1.194 stradalih jedinki 57 različitih vrsta ptica. Najviše stradaju ptice iz porodice vrana: svrake, sive vrane, gačci, gavranovi, a za njima slede mišari, vetruške, čvorci, labudovi… Uzroci stradanja su u najvećem broju slučajeva bili nesumnjivi. Ukoliko ptica ima opekotine na nogama, kljunu, glavi ili perju radi se o elektrokuciji, a ukoliko se primećuju slomljeni vrat ili krilo i krv iz kljuna u pitanju je kolizija“, pojašnjava Mirjana Rankov, ornitološkinja Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Nakon što su ustanovljene najsmrtonosnije deonice, Elektrodistribucija Srbije je na 40 km dalekovoda postavila 3.340 divertera. Ovi diverteri imaju funkciju preusmerivača leta, pomeraju se i reflektuju svetlost tokom dana i svetle u mraku signalizirajući na taj način pticama da se na pravcu leta nalazi prepreka kako bi blagovremeno mogle da preusmere svoj let. Dodatno, na 576 najopasnijih stubova postavljeno je 1.454 izolacionih kapa koje će pticama omogućiti bezbedno sletanje, bez mogućnosti da svojim telom naprave kratak spoj i stradaju od strujnog udara.

Foto-ilustracija: Pixabay

Pored toga što se radilo na sprečavanju stradanja, projektom su sprovedene i određene aktivne mere zaštite. Duž Dunava je postavljena 101 kutija za gnežđenje modrovrana, jedne od najlepših ptica u Srbiji. Ova vrsta je brojala svega 15-ak parova na severu Vojvodine početkom 21. veka kada i počinje postavljanje brojnih kutija za gnežđenje, koje modrovrane prihvataju usled nedostatka prirodnih duplji u drveću. Većina populacije modrovrane koja se sada procenjuje na 500 gnezdećih parova, svoj dom pronalazi upravo u pomenutim kutijama.

„U prvoj godini, modrovrane su zauzele 6 kutija, u drugoj čak 15. Do sada smo obeležili ukupno 49 mladunaca modrovrane koji su se izlegli u ovim kutijama. Ali,njih zauzimaju i druge vrste: poljski vrapci, pupavci, čvorci, kukumavke…“ ističe Mirjana.

U okviru projekta su postavljeni i satelitski odašiljači na dve mlade jedinke stepskog sokola čija je brojnost u Srbiji procenjena na svega 22 do 32 gnezdećih parova. Ovi sokolovi naseljavaju gotovo isključivo Vojvodinu gde se gnezde na stubovima visokonaponskih dalekovoda u metalnim kutijama postavljenim upravo u tu svrhu. Pomoću podataka koji se dobijaju preko satelitskih odašiljača, ornitolozi će moći da saznaju više o životnim navikama i ekološkim potrebama ove izuzetno ugrožene grabljivice.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Produbljivanje saradnje sa IAEA u oblasti mirnodopske primene nuklearne energije

Foto: Lukas Lehotsky

Moguće je produbljivanje saradnje u razvoju mirnodopske nuklearne infrastrukture između Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), navodi se u saopštenju Vlade.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, održala je sastanak sa Hua Liuom, zamenikom generalnog direktora IAEA, kako bi razmotrili mogućnosti za saradnju i tom prilikom istakla da su razgovori fokusirani na podršku agencije u izgradnji baze znanja, unapređenju kapaciteta i obrazovanju stručnog kadra u oblasti nuklearne energije.

Ova saradnja počiva na Memorandumu o razumevanju iz jula, koji je potpisan sa više od 20 institucija, uključujući ministarstva, fakultete, naučne institute i energetske kompanije.

Agencija je izrazila spremnost da podrži Srbiju kroz deljenje resursa i stručnog znanja, omogućavajući primenu nuklearne energije u sektorima kao što su proizvodnja električne energije, medicina, poljoprivreda i zaštita životne sredine.

Ministarka je podsetila da je Vlada Srbije već usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. godine, s projekcijama do 2050. U jednom od tih scenarija predviđeno je uključivanje nuklearne energije u energetski miks posle 2040. godine kao pouzdanog izvora bazne energije.

Pročitajte još:

Đedović Handanović je najavila izmene Zakona o energetici, koje se očekuju u parlamentu do kraja godine. Usvajanjem tih izmena, Srbiji bi bio omogućen prestanak važenja moratorijuma na izgradnju nuklearnih postrojenja. Dodatno, preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji biće završena sredinom sledeće godine i pružiće uvid u najpovoljnije opcije za nacionalne uslove.

Dalje analize i studije temeljiće se na ovoj studiji, istakla je ministarka, naglašavajući značaj razumevanja troškova i vremenskog okvira, što će omogućiti dalju saradnju sa IAEA. U međuvremenu, Srbija planira da razvije obrazovnu platformu u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kako bi se uz podršku IAEA osnažili kadrovski kapaciteti u relevantnim institucijama, regulatornim telima i energetskim kompanijama.

Takođe, Đedović Handanović je naglasila važnost ohrabrivanja obrazovnih i naučnih institucija da unapređuju programe i kapacitete za mirnodopske primene nuklearne energije.

Hua Liu je pohvalio ozbiljan pristup Srbije mirnodopskoj primeni nuklearne energije, istakavši da zemlja poseduje nuklearnu tradiciju i jasne planove za budućnost. Prema njegovim rečima, IAEA je spremna da Srbiji pruži ekspertizu, resurse i znanje u sektorima medicine, poljoprivrede, prehrambene industrije, zaštite životne sredine i energetike.

Energetski portal

Novi rekordni nivo GHG – da li sledi porast temperature?

Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Piwnicki)

Nivoi gasova staklene bašte su dostigli nove rekordne vrednosti u 2023. godini, što će dovesti do globalnog rasta temperature, upozorava novi Izveštaj Svetske meteorološke organizacije (WMO).

Sve dok emisije traju, gasovi staklene bašte nastaviće da se nakupljaju u atmosferi, što dovodi do porasta globalne temperature. S obzirom na izuzetno dug vek trajanja CO2 u atmosferi, nivo temperature koji već posmatramo ostaće na snazi decenijama, čak i ako se emisije brzo smanje na nulu, navodi WMO.

Ugljen-dioksid koncentriše se u atmosferi brže nego ikada ranije u istoriji ljudske civilizacije, povećavši se za više od 10 odsto samo u poslednje dve decenije.

Povećanje koncentracije CO2 u atmosferi tokom 2023. godine bilo je veće nego 2022, iako niže od tri godine pre toga. Globalno prosečna koncentracija ugljen-dioksida dostigla je 420 delova na milion, metana 1.934 delova na milijardu i azot-oksida 337 delova na milijardu u 2023. godini. To znači da pomenute mere označavaju koliko molekula određenog gasa ima u odnosu na ukupan broj molekula vazduha, omogućavajući precizno praćenje koncentracija gasova u atmosferi.

Od 1990. do 2023. godine, radijativno forsiranje – efekat zagrijavanja na našu klimu – dugovječnih gasova staklene bašte poraslo je za 51,5 odsto, pri čemu CO2 čini oko 81 odsto tog porasta, prema Nacionalnom indeksu gasova staklene bašte koji se navodi u Biltenu WMO.

Pročitajte još:

„Još jedna godina. Još jedan rekord. Ovo bi trebalo da bude alarm za sve one koji donose odluke. Jasno je da nismo na pravom putu da ispunimo cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na znatno ispod 2°C, s težnjom ka 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa. Ovo nisu samo statistike. Svaki delić delova na milion (ppm) i svaki deo stepena temperature ima stvaran uticaj na naše živote i našu planetu,” rekla je Celeste Saulo, generalna sekretarka WMO.

Bilten o gasovima staklene bašte WMO-a jedan je od glavnih izveštaja koji se objavljuje kako bi informisao Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP) i sada je u svom dvadesetom izdanju. Tokom tog perioda, nivo CO2 je porastao za 11,4 odsto u odnosu na nivo koji je zabeležen 2004. godine u mreži stanica Globalne atmosferske straže WMO-a.

Bilten o gasovima staklene bašte izveštava o koncentracijama gasova staklene bašte, a ne o nivou emisija. Analiza podataka pokazuje da nešto manje od polovine emisija CO2 ostaje u atmosferi. Malo više od jedne četvrtine apsorbuje okean, a nešto ispod 30 odsto kopneni ekosistemi – iako postoji značajna varijabilnost iz godine u godinu zbog prirodnih fenomena kao što su El Njinjo i La Ninja.

Energetski portal

Reportaža: Na Tari, sudbina prirodnih staništa Pančićeve omorike visi o koncu

Foto: Bojan Džodan

Zastrašujuća kakofonija zvukova, kakvu čovečanstvo verovatno ne može ni da zamisli, odzvanjala je stotinama, pa i hiljadama kilometara: džinovski asteroid, širok koliko je Mont Everest visok, srušio se na poluostrvo Jukatan u Meksiku i zbrisao sa lica Zemlje dinosauruse.

Nakon toga, pre oko 65 miliona godina, planeta je počela da poprima obrise kakvi su nam poznati: Gondvana, nekadašnji superkontinent, konačno se podelila, a Indija se sudarila sa Evroazijskom pločom. Južna Amerika spojila se sa Severnom, Antarktik kretao ka svom sadašnjem položaju iznad Južnog pola… Vulkanske aktivnosti bile su česte.

Ovim tektonskim dešavanjima iz doba tercijara svedočile su stene, geološke formacije, fosili – ali svedočila im je i jedna vrsta drveta, koja je i dan-danas veoma draga na našem podneblju, piše Klima101.

Nekada davno, životni prostor ovog četinara bio je veliki… A onda su nastupila ledena doba, posle kojih su se, desetkovani, za život izborili samo u jednoj jedinoj oblasti na čitavoj kugli zemaljskoj: oko srednjeg toka Drine.

Hiljadama godina kasnije, otkriva ih naš velikan Josif Pančić, po kojem su i dobile ime. U pitanju su, naravno, Pančićeve omorike, na latinskom Picea omorika.

U Srbiji, naseljavaju pretežno Taru. Strogo su zaštićena, ali i ugrožena vrsta koja je uvrštena na Crvenu listu koju izrađuje Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN).

Foto: Bojan Džodan

Zajedno sa stručnjacima iz Nacionalnog parka Tara, pošli smo stopama našeg čuvenog botaničara i njegovog omiljenog drveta, zabrinuti za sudbinu Pančićeve omorike sada kada još jednom prolazi kroz klimatske promene.

Doduše, za razliku od onih pređašnjih, krivac za ove aktuelne – brže nego ikada – jeste čovek. Pored toga, ovog puta Pančićevoj omorici postaje toplije, a ne hladnije!

„Ukoliko se ostvare projekcije klime za kraj 21. veka, postoji mogućnost da Pančićeva omorika nestane iz svog prirodnog areala”, kaže biološkinja Marijana Josipović, zadužena za očuvanje prirode u nacionalnom parku.

Po svemu sudeći, naša zabrinutost je opravdana: klimatske promene prete opstanku ovih četinara na prirodnim staništima pre svega usled porasta temperature i izmenjenog rasporeda padavina.

Pročitajte još:

Tragovima „ledene lepotice”: Josif Pančić na konjima, mi u udobnom terenskom vozilu

Prema predanju, nekoliko puta Josif Pančić zapregom i na brdskim konjima prejahao je Taru (ali i Kopaonik), sve dok 1875. godine u zaseoku Đurići blizu Zaovina nije našao „živi fosil” naše flore – ili kako ju je od milošte zvao – „ledenu lepoticu”.

Sto pedeset godina kasnije, u oktobru 2024, naše putešestvije bilo je znatno lakše od njegovog: vozili smo se u udobnom terenskom vozilu, mreža puteva dosta je razvijenija nego tada (neki bi rekli i previše razvijena), a lokacije na kojima raste Picea omorika već dobro poznate i proučene, pa stoga nismo nimalo lutali.

Pančićevu omoriku prvi put ugledali smo na otprilike istom mestu gde i njen pronalazač – premda okolina izgleda drugačije: ispred nas je Zaovinsko jezero nastalo sedamdesetih godina prošlog veka, a sa leve strane – solarna elektrana.

„Pogledajte tamo”, skreće nam pažnju diplomirani inženjer šumarstva Branko Bezarević upirući prstom na strmi, brdoviti pejzaž obrastao šumom preko puta brane Lazići. „Vidite li drveće sa tankom piramidalnom krošnjom? Najtanja od svih stabala na tom potezu… To je Pančićeva omorika.”

Čak i sa prilične udaljenosti, deluje vrlo elegantno, nije ni čudo što se smatra za „damu među četinarima”.

Danas je to endemska vrsta za zapadnu Srbiju i istočnu Bosnu i Hercegovinu, a nekada…

„Nekada je bila mnogo rasprostranjenija”, ističe naš sagovornik.

„Tokom glacijalnih perioda od stotinak hiljada godina i interglacijalnih koji su bili desetak puta kraći, Pančićeva omorika pulsirala je u svom prirodnom arealu, povlačila se i odlazila ponovo na sever. U jednom momentu, to verovatno više nije mogla i ostala je samo ovde.”

Foto: Bojan Džodan

Posredi je i pionirska vrsta, odnosno vrsta koja prva zauzima teren i formira biološku zajednicu, npr. nakon vatrenih stihija.

„Ona dobro podnosi teške uslove životne sredine”, priča Bezarević, „čak i sa zagađenjem vazduha nosi se bolje nego obična smrča. Izazove za Pančićevu omoriku predstavljaju konkurencija drugih vrsta i njena potreba za svetlošću.”

Drugim rečima, uprkos tome što je među vodećim osvajačima određenih predela, ako se daljom sukcesijom pojavi drveće koje će na Pančićevu omoriku „baciti senku”, može doći do njenog potiskivanja.

Prirodna regeneracija izostaje na mestima sa gustim zeljastim pokrivačem, a najuspešnija je na staništima gde se meša sa borovima zbog dovoljno osvetljenja pri zemlji, navodi se naučnom radu posvećenom Pančićevoj omorici u svetlu klimatskih promena.

„Požari su isto značajna pretnja ovoj vrsti”, nadovezuje se Bezarevićeva koleginica Marijana Josipović. „U Bosni i Hercegovini, 2021. godine, izgoreo je značajan deo najveće populacije Pančićeve omorike na svetu.”

Ali globalno zagrevanje ne donosi nam samo jače, razornije i učestalije vatrene stihije već i suše poput one sa kojom se letos suočila Srbija. Da li im ledena lepotica odoleva?

„Na pojedinim lokalitetima, zabeleženo je sušenje gotovo svih jedinki”, odgovara Josipović i dodaje da su istraživanja ukazala na snažno smanjenje rasta Pančićeve omorike i sve veći negativni odgovor na letnju sušu u poslednje tri do četiri decenije, posebno kada je u pitanju mlađe drveće.

„Stabla na nižoj nadmorskoj visini takođe više pate od suše.”

U praksi, to je vidljivo na primeru rezervata Zvezda koji se prostire na 2.025 hektara. Prema mišljenju Branka Bezarevića, Pančićeva omorika na tom području najteže je pogođena i sušenje je najizraženije.

„Tamo raste na najnižoj nadmorskoj visini”, ističe on, „prema literarnim podacima, spušta se i do 400 metara.”

Svakim novim uvidom postaje mi jasnije zašto je Bezarević, pri upoznavanju, kada sam mu rekla da ćemo razgovarati i o Pančićevoj omorici, turobno slegao ramenima i promrmljao:

„To je gotova priča.”

Mada nagrižena klimatskim promenama, dama među četinarima i dalje je sa nama, uz ozbiljne napore da tu ostane za buduće generacije i da se priča ipak ne završi.

A na Tari, u središnjem delu nacionalnog parka blizu visoravni Mitrovac, svoje korenje pustila je na potpuno jedinstvenom staništu: na mekoj podlozi tresetišta u rezervatu Crveni potok.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Klima101

Električno vozilo kao skladište energije

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Električna vozila imaju neiskorišćeni potencijal da unaprede prelazak na čistu energiju i transformišu energetski sistem. Rezultati studije instituta Fraunhofer ISI i ISE, koju je objavio Transport&Environment, pokazali su da bi primena dvosmernog punjenja mogla da transformiše električna vozila u takozvane virtuelne elektrane, istovremeno donoseći značajne ekonomske koristi.

Tehnologija dvosmernog punjenja (eng. bidirectional charging) omogućava električnim vozilima da istovremeno primaju energiju iz mreže prilikom punjenja i da je vraćaju nazad u mrežu kada je potrebno. Ova tehnologija omogućava korisnicima električnih vozila (EV) da ne samo da pune svoja vozila strujom, već i da vraćaju struju nazad u elektroenergetsku mrežu ili u svoje domove.

Kako funkcioniše dvosmerno punjenje i zašto je korisno?

Za razliku od brzog punjenja koje je potrebno na javnim punjačima, dvosmerno punjenje posebno pokazuje svoje prednosti u domaćinstvima. Kada se električno vozilo puni, ono koristi struju iz elektroenergetske mreže ili solarnih panela, ukoliko ih domaćinstvo poseduje. Kada vozilo ne koristi svu energiju koja je uskladištena u bateriji, ova energija može da se vrati nazad u mrežu ili da se koristi za napajanje doma. Ovako posmatrano, električno vozilo deluje kao skladište energije.

Pročitajte još:

Nekoliko je prednosti koje doprinosi dvosmerno punjenje.

Ekonomska korist – Kada se struja vraća u mrežu u trenutku kada je njena cena visoka, korisnici mogu da dobiju novac za tu energiju. Pored toga, ako se energija koristi za napajanje doma, smanjiće se troškovi struje kada su cene visoke.

Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora – Kada solarni paneli proizvedu više struje nego što je korisniku potrebno, ta energija može da se uskladišti u bateriji vozila, a zatim da se vrati za korišćenje u domaćinstvu kada bude potrebna. Ovo dodatno doprinosi smanjenju emisija ugljen-dioksida i olakšava primenu obnovljivih izvora. Istraživanje je pokazalo da bi dvosmerno punjenje moglo da podstakne dodatnih 430 GW solarnog kapaciteta do 2040. godine, što je gotovo dvostruko od trenutnog kapaciteta Evropske unije.

Stabilizacija elektroenergetske mreže – Ukoliko bi veliki broj korisnika električnih vozila primenio dvosmerno punjenje, to bi doprinelo stabilizaciji elektroenergetske mreže u zemlji. Kada je velika potražnja za strujom, vozila mogu da vrate energiju nazad u mrežu, čime se izbegava njeno preopterećenje.

Duži vek baterija – Pokazano je da dvosmerno punjenje može da produžiti vek baterije električnog vozila do devet odsto u poređenju sa standardnim načinom punjenja.

Energetski portal

Kako prilagoditi uzgoj osnovnih namirnica klimatskim ekstremima

Foto: (c) Markus Teige/ Universität Wien

Kako klimatske promene sve više uzimaju maha, uzgoj osnovnih namirnica nalazi se pred sve većim izazovima. Posebno je ugrožena stabilnost prinosa krompira, koji je jedna od najvažnijih prehrambenih kultura u svetu.

Da bi krompir, opstao i pružao potrebne prinose i u budućnosti, naučnici rade na načinima kako ga učiniti otpornijim na stres uzrokovan klimatskim promenama.

Međunarodni tim pod vodstvom Univerziteta u Beču je kroz četverogodišnji EU projekt ADAPT sproveo detaljna istraživanja o tome kako krompir reaguje na različite stresne uslove, uključujući visoke temperature, sušu i prekomernu vlagu usled poplava. Ova saznanja omogućiće buduće uzgajivačke prakse usmerene na prilagođavanje krompira ekstremnijim klimatskim uslovima.

Toplota i suša mogu značajno smanjiti prinose, dok nagle poplave uzrokovane obilnim padavinama prete da u samo nekoliko dana unište kompletne useve. Kako bi utvrdili koje vrste krompira bolje podnose ekstremne uslove, naučnici su analizirali reakcije krompira na različite stresne situacije. Prikupljeni su brojni uzorci u ključnim fazama rasta biljaka i obavljene su precizne laboratorijske analize. Rezultati su pokazali da određene sorte koje obično daju niže prinose pod normalnim uslovima, zapravo imaju veću stabilnost prinosa u stresnim uslovima.

Pročitajte još:

Foto: (c) Markus Teige/ Universität Wien

Deo eksperimenata obavljen je i u kontrolisanim uslovima u laboratorijama, gde je nivo stresa mogao precizno da se reguliše. Naučnici su posmatrali reakcije krompira na stres na ćelijskom nivou, prateći promene u genetskom izražavanju, prisutnosti hormona i drugih metaboličkih procesa u stvarnom vremenu. Zahvaljujući ovim analizama, otkriveni su specifični molekularni obrasci koji označavaju veću otpornost ili osetljivost na stres. Ovi obrasci predstavljaju važan temelj za razvoj biljaka koje će biti otpornije na ekstremne klimatske uslove.

U projektu je učestvovalo deset vodećih akademskih institucija, četiri uzgajivača krompira, kao i nekoliko specijalizovanih organizacija i tehnoloških agencija. Naredna faza usmerena je na primenu novih saznanja u praksi.

U planu je korišćenje identifikovanih molekularnih markera za selekciju novih sorti krompira koje su otpornije na sušu, visoke temperature i prekomernu vlagu. Ovakve vrste mogle bi da igraju ključnu ulogu u stabilnosti prehrambene sigurnosti, čak i u uslovima nepredvidivih klimatskih promena.

Izvor: City of Vienna

Strategija razvoja EPS-a: novi proizvodni kapaciteti za energetsku sigurnost

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)

Dispečerski i Trejding centar „Elektroprivrede Srbije, posetila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, gde su predstavljeni rezultati poslovanja Elektroprivrede Srbije.

Prema njenim rečima, pored toga što je leto obeleženo brojnim izazovima, zbog kojih je deo energije nabavljan na tržištu – rekordna potrošnja tokom suše, dugo odlagane kapitalne remonte u Obrenovcu i Kostolcu, kao i revitalizacija agregata u reverzibilnoj hidroelektrani „Bajina Bašta“, sve je uspešno prevaziđeno. Kako je dodala, EPS je u prvih devet meseci ostvario dobit od skoro 30 milijardi dinara.

Ministarka je objasnila da je to 30 odsto više od planirane dobiti, od čega je u oktobru u trgovini strujom EPS zaradio 7,5 miliona evra.

,,Vlada Srbije želi da ojača EPS, pre svega novim proizvodnim kapacitetima. Završena su ispitivanja, testovi, a završava se i dokumentacija za preuzimanje novog bloka B3 u Kostolcu. Završen je jedan novi proizvodni kapacitet, prvi posle više od 30 godina’’, rekla je ministarka.

U naredne dve godine završava se prvi vetropark EPS-a i jedna manja solarna elektrana, naglasila je ministarka i objasnila da će se kroz izgradnju 1 GW solara sa 200 MW baterijskih skladišta na šest lokacija i preko potrebnih novih kapaciteta dodatno stvoriti uslovi za nastavak dekarbonizacije.

Pročitajte još:

Ministarka je ukazala i na to da se portfelj EPS-a jača i kroz otkup energije pod povoljnim uslovima od drugih proizvođača obnovljivih izvora energije, koji su učestvovali na prvim aukcijama, koje će biti nastavljene kako bi i u narednom periodu bila obezbeđena energetska sigurnost za građane i privredu.

Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, istakao je da je uloga modernog dispečerskoj centra da optimizuje rad elektroenergetskog sistema, organizacija trgovine električnom energijom sa Trejding centrom i upravljanje elektro-energetskim portfeljom.

Prema njegovim rečima, EPS spremno dočekuje zimu i obezbediće se sigurno snabdevanje, a kako je dodao, na deponijama je više od 2,4 miliona tona uglja, hidrološka situacija je korektna, dok je akumulacije na 95 odsto od maksimalne popunjenosti.

Energetski portal

Povećana površina pod zaštitom u Parku prirode „Golija“

Foto: Wikipedia (Žolnaj Stanislav)

Uredbom o proglašenju Parka prirode ,,Golija’’, koju je usvojila Vlada Srbije, povećana je površina koja je pod zaštitom na ukupno 75.838 hektara.

Kako je navedeno, preuzete su aktivnosti sa ciljem izvršavanja revizije režima zaštite kako bi se bilje upravljalo i uspostavilo kontiunirano funkcionisanje Parka prirode, ali i Rezervata biosfere. Ovo je učinjeno imajući u vidu promenu nacionalnih propisa koji regulišu oblast životne sredine i prirode, proces usaglašavanja sa propisima Evropske unije, kao i primedbe i preoruke Međunarodnog savetodavnog komiteta.

Nakon saglasnosti Savetodavnog odbora UNESCO-a, korigovane su zone u Rezervatu biosfere, pokrenuta je procedura za promenu, odnosno reviziju režima zaštite u Parku prirode.

Izvršena je revizija spoljnih granica i granica režima zaštite I i II  stepena u okviru Parka prirode „Golijaˮ, na osnovu čega je prvi režim zaštite povećan sa 553,8 hektara na 763.3 hektara, drugi sa 3.883,1 hektar na 4.457,49 hektara, dok je treći smanjen sa 70.746,1 hektar na 70.618,15 hektara.

Pročitajte još:

Ovo područje bogato je šumskim pokrivačem, a posebno bukovim šumama. Kada je reč o flori ukupno, Golija obuhvata oko 900 taksona biljnog sveta, a takođe ima i endemične i ugrožene vrste. Jedna takva je endemična drvenasta vrsta planinskog javora (Acer heldreichii). Južne padine prekrivene su livadama i pašnjacima.

Lepotu prirode krase jezera poput Dajićkog jezera, tu su i Ljute livade, zatim Bojevo brdo, Jankov kamen, Crna reka, Bele vode, Brusničke šume i drugi značajni predeli.

Energetski portal

Rumunija – plan za razvoj energije vetra

Photo-illustration: Unsplash (insung yoon)

Kako bi se ponovo, nakon 10 godina, podstakao rast energije vetra u Rumuniji, ministar energetike Sebastian Burduja predstavio je nove planove.

Kao prvi korak najavljene su aukcije za dodelu ugovora o razlici u ceni (CfD) za kopnene vetroelektrane, koje će započeti odmah. Preciznije, očekuje se da će prva aukcija biti pokrenuta u novembru, a obuhvatiće kapacitet od 1,5 GW uz korišćenje dvosmernih CfD-ova uz podršku sredstava Evropske unije. Cena će biti ograničena na 82 evra po MWh. Druga aukcija planirana je za 2025. godinu.

Ministar je naglasio da se, uz podršku Evropske unije, paralelno radi na proširenju elektroenergetske mreže kako bi se omogućilo priključenje novih kapaciteta. Vlada planira stabilizaciju mreže, koja će se sve više oslanjati na obnovljive izvore energije, sa investicijom od 1,2 milijarde evra iz sredstava Evropske unije. Za projekte skladištenja planirano je izdvajanje od 150 miliona evra iz javnih fondova.

Pročitajte još:

U planu je i izgradnja prve vetroelektrane na moru u Crnom moru, koja bi trebalo da bude operativna do 2032. godine. Zakon o energiji vetra na moru usvojen je u aprilu ove godine kao podrška izgradnji takvih vetroelektrana, a identifikovane su dve lokacije na kojima će vetroturbine biti fiksirane za dno.

Trenutno Rumunija ima 3 GW kapaciteta energije vetra na kopnu, čime se pokriva oko 16 odsto nacionalnih potreba za električnom energijom. Međutim, tokom poslednjih deset godina izgrađeno je vrlo malo novih kapaciteta, pa je cilj da se udeo energije vetra u energetskom miksu poveća na 36 odsto do 2030. godine, navodi se na sajtu WindEurope.

Energetski portal

Predstavljen paket strateških predloga za Evropski Zeleni dogovor

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na Generalnoj skupštini zelene ekonomije, koja se održava u okviru sajma Ecomondo u Riminiju 5. i 6. novembra, predstavljen je paket od osam ključnih strateških predloga za unapređenje evropskog Zelenog dogovora.

Inicijativa Nacionalnog saveta za zelenu ekonomiju, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i energetske bezbednosti Italije i uz podršku Evropske komisije, ima za cilj promovisanje tranzicije ka održivoj ekonomiji i povećanje angažovanja u oblastima koje obuhvataju klimatske akcije, obnovljive izvore energije, cirkularnu ekonomiju i održivu mobilnost.

„Evropski Zeleni dogovor donosi promene širokog spektra kako bi se suočio sa dvema ključnim krizama – klimatskim izazovima i nedostatkom prirodnih resursa“, izjavio je Edo Ronki, predsednik Fondacije za održivi razvoj. Uz pozitivne rezultate u smanjenju emisije gasova staklene bašte i unapređenju efikasnosti korišćenja resursa, Ronki naglašava potrebu za nastavkom mera energetske efikasnosti i dodatnim investicijama.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Predlozi obuhvataju sledeće ključne tačke:

Posvećenost klimatskim ciljevima – EU je uspela da smanji emisije gasova staklene bašte za 29 odsto od 1990. do 2023. godine i, sa trenutnim trendom smanjenja od pet odsto u 2023. godini, može postići cilj smanjenja od 55 odsto do 2030. godine, uz tehnološke i ekonomske koristi.

Energetska efikasnost – Potrebna je dugoročna podrška za unapređenje energetske efikasnosti zgrada i smanjenje energetskih troškova. Italiji i zemljama sa visokim dugovima potrebna je evropska garancija za dugoročne kredite, kao i podrška za domaćinstva sa niskim primanjima. Takođe, neophodna je kampanja informisanja za smanjenje energetskih troškova.

Obnovljivi izvori energije – Podsticanje svih obnovljivih izvora energije, uključujući biogas, radi postizanja energetske sigurnosti.

Održiva mobilnost – Unapređenje javnog prevoza, biciklističke infrastrukture i električnog transporta u gradovima.

Cirkularna ekonomija – Jačanje tržišta za sekundarne materijale kroz nove regulative i podsticanje bioekonomije.

Očuvanje prirodnog kapitala – Promocija organskih praksi u poljoprivredi koje doprinose očuvanju prirodnih resursa.

Uključenje kompanija – Podrška malim i srednjim preduzećima u primeni ekoloških standarda.

Finansijska podrška – Novi evropski finansijski instrumenti za podsticaj privatnih investicija u održivi razvoj.

Ovi strateški predlozi biće prosleđeni evropskim i italijanskim institucijama, s ciljem da doprinesu razvoju održivih politika i obezbede podršku za zelenu tranziciju Evrope.

Energetski portal

Španija između suša i poplava – ogledalo klimatskih promena

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Gallagher)

Iz Španije nam, nažalost, stižu loše vesti – ova zemlja doživela je jednu od najgorih poplava u novijoj istoriji sa najmanje 95 smrtnih ishoda, na desetinama nestalih i ogromnom materijalnom štetom. Slike automobila, razbacanih kao plastične igračke, u meni bude pitanje kakva je to sila protutnjala Valensijom i u potpunosti izmenila sliku ovog živopisnog područja?

Ta neumoljiva sila sručila se u vidu 400mm kiše po metru kvadratnom za samo jedan dan što je više od količine kiše koja tipično padne za mesec dana. Preživeli kažu da je voda dostizala visinu i do dva metra, a na mnogobrojnim snimcima na društvenim mrežama vidi se kako bujica nosi sve pred sobom.

Da stvar bude još bizarnija, samo nekoliko meseci ranije, Španija je pretrpela još jednu krizu izazvanu sušom koja je ugrozila vodosnabdevanje i poljoprivredu u ovoj zemlji. U Kataloniji je, na primer, u februaru ove godine proglašeno vanredno stanje kada su rezerve vode pale ispod 16 odsto što je rezultovalo strogim restrikcjama. Proizvodnja voća, uključujući grožđe, pretrpela je gubitke između 30 i 70 odsto, a i vino je podbacilo usled višegodišnje suše.

Štaviše, nove studije pokazuju da Španija ubrzano klizi od umerene mediteranske ka pustinjskoj klimi te da će se do 2050. godine količina padavina smanjiti za čak 20 odsto u poređenju sa trenutnim nivoima.

Foto-ilustracija: Unsplash (yoda-adaman)

Nema sumnje da je u poslednjih nekoliko godina Španija postala pravo „bojno polje“ klimatskih kontrasta. Ipak, za sve one koji nisu u srcu tih događanja, možda je teško povezati ove dramatične prizore sa svakodnevnim vestima o klimatskim promenama. Suša i poplava u jednoj istoj zemlji za tako kratko vreme? Paradoksalno je, ali upravo takav obrazac odgovara klimatskom scenariju koji mnogi klimatolozi predviđaju decenijama.

Španija se nalazi na ključnoj tački klimatskih promena, jer leži na granici između suptropskog i mediteranskog klimatskog pojasa. Klimatske promene uzrokuju ekstremnije temperature, smanjuju količinu snega na planinama i ubrzavaju isparavanje vode iz tla. To doprinosi sušama tokom leta, a kada kiša konačno padne, suvo tlo ne može apsorbovati vodu. Ovaj fenomen uzrokuje brzo slivanje vode, što rezultira poplavama.

Meteorolozi i stručnjaci za klimu ističu da bi bez brze akcije i prilagođavanja infrastrukture, posledice mogle postati još gore. Španija mora da napravi odlučne korake koji će je učiniti otpornijom na ekstremne vremenske prilike i smanjiti njen ugljenični otisak, a jačanje infrastrukture, unapređenje sistema za navodnjavanje, sadnja šuma i zaštita postojećih ekosistema samo su neki od načina.

Odgovoronost je, naravno, na svima nama, jer iako je Španija među liderima u Evropi kada je reč o novim kapacitetima obnovljive energije i ističe se po brojnim naporima za zaštitu prirode i smanjenje zagađenja, to nije dovoljno da ublaži klimatsku krizu ukoliko ostale zemlje ne shvate svoju ulogu ozbiljno.

Klimatske promene su naš globalni neprijatelj i kao takve zahtevaju globalnu akciju, a prirodne katastrofe sa kojima se svet suočava danas poziv su na razumevanje prirode koja nas okružuje i odgovornosti koju svi nosimo.

Milena Maglovski