Koliko košta borba protiv klimatskih promena?

13.12.2019

protest_klima — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Lambert)

Evropska komisija predstavila je plan u 50 tačaka za borbu protiv klimatskih promena. Nije sve utanačeno, ali su najavljeni koraci – veliki. Jasno je da će naš dosadašnji način života postati mnogo skuplji.

Zaštita klime je u modi. Većina ljudi u Evropskoj uniji, pokazuju ankete, priželjkuje više mera za smanjenje emisije štetnih gasova. Mlada švedska aktivistkinja Greta Tunberg povela je svetski pokret. U Madridu, na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi, upravo se razmatraju sledeći koraci.

Nova Evropska komisija želi da bude na čelu tih promena i borbu protiv klimatskih promena, pod nazivom „Zeleni plan“ (Green Deal), istakla je kao centralnu temu svoje politike.

Pročitajte još:

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u Evropskom parlamentu predstavila paket koji sadrži 50 predloga. „To je nešto poput sletanja na Mesec“, kazala je, kako bi svom predlogu dala istorijski značaj. „Nemamo više vremena za gubljenje.“

Već u martu bi EU trebalo da usvoji Zakon o klimi koji propisuje da bi Evropska unija do 2050. godine trebalo da postigne „klimatski neutralnu“ ekonomiju. To znači da bi emisija ugljen-dioksida i drugih gasova štetnih za klimu trebalo da bude jednaka nuli.

Evo pregleda najvažnijih predloga koje sadrži „Zeleni plan“.

Uvođenje poreza na ugljen-dioksid

Postepeno bi trebalo da bude uveden porez na ugljen-dioksid, dakle, na upotrebu fosilnih goriva koje uzrokuju ovaj štetni gas. Time bi drastično trebalo da se smanji potrošnja uglja, gasa i nafte.

Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Magnotti)

Proširenje trgovine emisijama

Trebalo bi da se poveća cena licence za preduzetnike koji plaćaju za ugljen-dioksid koji prouzrokuju. Ni vazdušni saobraćaj neće više moći da zagađuje besplatno. To bi trebalo da vodi poskupljenju u avio-saobraćaju i smanjenu broja letova. U trgovinu emisijom štetnih gasova bi trebalo da bude uključen i brodski saobraćaj.

Podsticanje investicija

Države i privatne kompanije bi morale da izdvoje više novca za infrastrukturu za elektromobilnost u čitavoj Evropskoj uniji. Tako bi trebalo da nastane više od milion stanica za punjenje električnih automobila. U planu je izgradnja vetroparkova na moru i kopnu, kao i ekološki prihvatljivijih gasnih elektrana.

Evropska komisija govori o oko 2,6 biliona evra potrebnih u narednih deset godina. Evropska investiciona banka bi trebalo da obezbedi više kredita za projekte koji vode računa o zaštiti klime. Predviđena je i bolja izolacija kuća i ugradnja ekološki prikladnih sistema za grejanje i ventilaciju.

Kompenzacione carine na granicama

Ni industrijske grane koje zahtevaju mnogo energenata, poput metalne i aluminijumske industrije, više neće biti oslobođenje plaćanja cene zagađivanja. Kako bi se nadoknadili gubici zbog jeftinijih proizvođača, recimo iz Sjedinjenih Država ili Kine, koji ne moraju da se pridržavaju oštrih ekoloških standarda, mogao bi da bude uveden novi porez ili carina na uvoz određenih proizvoda. To bi međutim moglo da izazove negodovanje SAD-a, Kine i drugih proizvođača i vodi ka novim trgovinskim sukobima. Moguć bi bio „porez na ugljen-dioksid“ za sve proizvode na tržištu EU. Time bi i izvoz iz Evrope postao skuplji.

Dozvoliti zelena dugovanja

Investicije i finansijski proizvodi koji budu klasifikovani kao ekološki poželjni, mogli bi da budu poreski rasterećeni. Taj predlog je među finansijskim političarima krajnje sporan. Još uvek ne postoji jedinstvo oko toga šta je to uopšte „zeleni finansijski proizvod“.

Povećanje potrošačke cene

Privatni potrošači bi trebalo više da plaćaju za fosilna goriva, benzin, naftu i gas. Time bi trebalo da se omogući prelazak na čista elektro-vozila ili na železnicu. Finansijski slabija domaćinstva bi trebalo da dobiju kompenzaciju kako bi „Zeleni plan“ bio prihvatljiv za društvo.

Podsticanje organskog uzgoja

Evropska komisija nastoji, koliko god je moguće, da smanji upotrebu pesticida i insekticida u poljoprivredi. Transportne rute bi trebalo da budu skraćene, a lokalni uzgoj da bude podstaknut. Moto glasi – sa farme do tanjira. U planu je i temeljna reforma poljoprivrede.

Produktivno recikliranje

Recikliranje otpada, pažljivo korišćenje resursa, upotreba biomase i druge mere, postepeno bi trebalo da zažive u privredi. Što manje sirovina bude korišćeno, to bolje.

Amortizovati strukturne promene

Isplata kompenzacija i posebni podsticaji u visini od 35 do 100 milijardi evra predviđeni su za regione u Evropi koji i danas žive od proizvodnje uglja. To se odnosi na regione u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj, ali i na neke oblasti u Nemačkoj. O iznosu i sistemu tih plaćanja će morati da se postigne dogovor na nivou EU, a to se naravno tiče srednjoročnog budžetskog okvira EU. O tom okviru upravo raspravljaju države članice. Stavovi neto-platiša (poput Nemačke) i neto-primalaca (poput Poljske) i dalje se znatno razlikuju.

Sledeći koraci

Foto-ilustracija: Unsplash (Appolinary Kalashnikova)

Novi zeleni društveni ugovor sada mora da podrži 27 zemalja članica EU (verovatno bez Velike Britanije). Sporno je koliko će koja država morati da doprinese zaštiti klime i kompenzacionim merama. Skeptične su pre svega istočnoevropske zemlje poput Poljske, Mađarske i Češke koje troše mnogo uglja. One traže finansijsko rasterećenje.

I Nemačka bi morala, ocenjuju udruženja za zaštitu životne sredine, da pooštri svoje klimatske ciljeve, ukoliko želi da se ostvari cilj da Evropska unija već 2030. godine smanji emisiju ugljen-dioksida za 50 ili 55 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Izvor: RTS

Očišćeno gotovo 800 tona otpada u Subotici

13.12.2019

Jesenja akcija odnošenja kabastog otpada je završena, a tokom njenog trajanja, radnici „Čistoće i zelenila“ su izneli 744 kontejnera i time prikupili ukupno 792 tone otpada, što je za oko 150 tona više nego u istom periodu prethodne godine.

U periodu od 23. septembra do 5. decembra, sugrađani su se rešavali nakupljenog otpada i ispraznili svoja dvorišta, podrume i tavane. Čak 744 kontejnera zapremine 5 kubnih metara, koji su prikupljeni tokom trajanja jesenje akcije, doveli su do računice da je odloženo 2.935 kubnih metara smeća, odnosno 792 tone.

“Po mesnim zajednicama akcija je trajala dan-dva, u zavisnosti od rasporeda, s tim da je bilo smeća i oko kontejnera. Znači, nakon završene akcije, naše interventne ekipe su uređivale prostor na kojem su bili kontejneri i svo to smeće je bilo pokupljeno i odneseno”, kaže Nikola Jovičić, rukovodilac radne jedinice “Planiranje i razvoj” u JKP “Čistoća i zelenilo”.

Pročitajte još:

Pored kabastog otpada, sugrađani su u kontejnere odlagali i ostali kućni otpad, a najviše je prikupljeno u vangradskim mesnim zajednicama, poput Čantavira, Đurđina, Starog i Novog Žednika, gde je interesovanje za ovu akciju i bilo najveće.

“Pošto u tim mesnim zajednicama nemamo organizovan sistem odvoženja otpada, ljudi jedva čekaju jesenju i prolećnu akciju da bi se rešili svog otpada koji se nagomilao tokom godine”, dodaje Jovičić.

Tokom ove godine, u dve akcije JKP „Čistoća i zelenilo“, prolećnoj i jesenjoj, prikupljeno je ukupno 1.763 tone kabastog otpada.

Izvor: Subotica.com

Prazna prodavnica očekuje odeću i u Kragujevcu

13.12.2019

empty_shop_Kragujevac — Foto: Facebook (screenshot)

Nije usamljen slučaj da neki odevni komadi budu zaboravljeni, naročito nakon kupovine novih. Zbog toga mnogo odeće ostaje neiskorišćeno i naposletku završi u otpadu.

Protekle jeseni započeta je kreativna i humana akcija sa darivanjem polovne odeće onima kojima je potrebna. Prvobitno je realizovana u šoping centru Promenada u Novom Sadu, gde je otvorena takozvana prazna radnja – “The Empty Shop”. Tokom trajanja akcije sakupljeno je čak 6 tona odeće.

S obzirom na takav odaziv, a i u skladu sa prazničnim raspoloženjem darivanja, ista akcija ponovo je pokrenuta, ovoga puta u Kragujevcu.

Šoping centar Kragujevac Plaza i Crveni Krst Kragujevac organizuju humanitarnu akciju prikupljanja odeće za decu i odrasle. U prizemlju tržnog centra 12. decembra otvorena je prazna radnja u koju Kragujevčani, kao i svi koji imaju želju da učestvuju, mogu da donesu čistu, celu i ispeglanu odeću koju više ne nose i da je doniraju, svakog dana, u periodu od 12 do 20 sati.

Pročitajte još:

Projekat je podržalo i Sportsko-privredno društvo “Radnički” iz Kragujevca, a sportisti kluba su bili i prvi posetioci. Tom prilikom donirali su sportsku garderobu za najmlađe.

“The Empty Shop” u šoping centru Plaza u Kragujevacu otvoren je do 6. januara 2020. godine. Prikupljena garderoba biće sortirana i predata Crvenom Krstu Kragujevac, a zatim uručena socijalno ugroženima na teritoriji grada i okoline.

Jelena Cvetić

Obezbeđena sredstva za izgradnju regionalnih deponija u Kruševcu i Vranju

13.12.2019

landfill_deponija — Foto-ilustracija: Pixabay

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je juče finansijske ugovore sa Nemačkom razvojnom bankom KfW za realizaciju projekata izgradnje regionalnih deponija u Kruševcu i Vranju.

Pored 11 miliona evra predviđenih ugovorima o donaciji koji su danas potpisani, obezbeđena su još 22 miliona evra, što čini ukupno 33 miliona evra za izradu projektne dokumentacije i izgradnju deponija za čvrsti otpad u pomenuta dva grada.

Mihajlović je objasnila da su potpisana dva finansijska ugovora u ukupnoj vrednosti od 11 miliona evra, pri čemu je to samo deo saradnje resornog ministarstva sa KfW.

Sa ovom finansijskom institucijom, kako je podsetila, gradimo i fabrike vode i realizujemo projekte u oblasti prečišćavanja otpadnih voda, a ukupna vrednost projekata na kojima sarađujemo iznosi više od 200 miliona evra.

“Za Vladu Srbije i naše građane saradnja sa Nemačkom razvojnom bankom KfW je veoma važna jer nije dovoljno imati samo transportnu i energetsku, već i komunalnu infrastrukturu”, ukazala je ona.

Pročitajte još:

Ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib rekao je da je ta zemlja ne samo najveći bilateralni trgovinski partner Srbije, već i najveći bilateralni donator.

“Želimo da pružimo snažnu podršku Srbiji na njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Poglavlje 27, koje se tiče zaštite životne sredine, veoma je zahtevno i projekat za koji je danas potpisan ugovor predstavlja prekretnicu kada govorimo o ispunjavanju obavezeza iz ovog poglavlja”, objasnio je ambasador.

On je podsetio na to da je Nemačka do sada samo pružala uglavnom savetodavnu pomoć u oblasti upravljanja otpadom, a sada kreće i sa konkretnim projektima.

Šef Odeljenja za komunalnu infrastrukturu za Jugoistočnu Evropu i Tursku u KfW Kirk Mildner ocenio je da su potpisani ugovori još jedna potvrda visokog kvaliteta saradnje, koja je raznovrsna, sveobuhvatna i efektivna i u korist građana Srbije.

On je ukazao na to da su okosnica dosadašnjih aktivnosti bile oblasti vodosnabdevanja i upravljanja otpadnim vodama u gradovima srednje veličine.

“Sada krećemo sa novim programom kojim KfW u Srbiji ulazi i u oblast upravljanja čvrstim otpadom, gde postoje velike potrebe za ulaganjima i usklađivanjem sa zahtevima EU u ovoj sferi”, naveo je Mildner.

Ugovor je, pored Mihajlović i Mildnera, potpisao i direktor Kancelarije KfW u Srbiji Arne Gos.

Izvor: Vlada Srbije

Ko su dobitnici nagrade “Turistički cvet”?

13.12.2019

Tan2019-12-11_14650658_0 — Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić istakao je da srpski turizam, kada je reč o stranim turistima, ostvaruje rast od 7,8 odsto, skoro duplo veći od proseka zemalja Evropske unije.

Prema njegovim rečima, Srbija se približava broju od 10 miliona noćenja i to je ono što obeležava turizam 2019. godine.

“Svakako ćemo premašiti 1.400.000 evra čistog deviznog priliva od turizma. Ono što je drugačije ove godine je struktura gostiju. Kineski turisti su ubedljivo na prvom mestu. Krenuli smo sa svega 18.000 dolazaka, a ove godine ćemo premašiti 150.000 poseta kineskih turista”, naveo je Ljajić na 35. dodeli nagrade “Turistički cvet” i proslavi 25 godina postojanja Turističke organizacije Srbije.

On kaže i da je konačno krenula privatizacija i rešavanje problema banja i da će zakon o tome uskoro biti u proceduri i da će on rešiti preostale pravne probleme vezane za banje.

“Posle dužeg vremena naći ćemo i sistemsko rešenje u zakonu o turizmu i ugostiteljstvu”, rekao je Ljajić i istakao model Vrnjačke Banje, u čiji sektor turizma je država u poslednjih nekoliko godina uložila 175 miliona dinara.

“Ova banja će se u broju dolazaka u budućnosti takmičiti sa Beogradom. Sokobanja prati taj trend i u narednoj godini ćemo prvi put imati tamo hotel od četiri zvezdice”, rekao je ministar.

On je naveo i brojne projekte koje će Srbija ostvariti u razvoju turizma u narednom periodu, kao što su zlatiborska gondola, koja će prvi put na proleće prevesti putnike do Tornika, heliodrom na Kopaoniku i gondolu od Brzeća do Kopaonika, a vrednost ove investicije će biti, kako je rekao, više od 20 miliona evra.

Pročitajte još:

Nagrada “Turistički cvet” dodeljuje se u pet kategorija za značajna ostvarenja u podizanju kvaliteta turističkih usluga i za doprinos razvoju i promociji turizma.

U kategoriji Turistička organizacija, nagradu je osvojila TO Vrnjačka Banja, u kategoriji Turistička manifestacija – Međunarodni viteški festival “Despot Stefan Lazarević” nagradu je osvojila Just out Manasija” u Despotovcu, u kategoriji Receptivna turistička agencija, nagradu je dobio Balkan travel centar. U kategoriji Ugostiteljski objekat za smeštaj, osvojio je Grand hotel Tornik na Zlatiboru.

U kategoriji Ugostiteljski objekat za smeštaj – ostali ugostiteljski objekti za smeštaj, nagrada je dodeljena Nataly Spa u Sokobanji. U kategoriji Organizacija ili pojedinac za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta turističkih usluga, nagradu je osvojio Arheološki park Viminacijum, dok je u kategoriji Pojedinac, nagrada otišla u ruke direktorke Tvrđave Golubački grad dr Iskri Maksimović.

Prepoznajući značaj filmske industrije, Marija Labović, v. d. direktora TOS, uručila je specijalno priznanje aoscijaciji ,,FilminSerbia“.

Tokom manifestacije “Turistički cvet” za pobednicu konkursa “Najbolja fotografija Srbije 2019. godine” proglašena je Milena Popović.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Predstavljen Evropski zeleni plan

13.12.2019

zastava_EU — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Evropska komisija je 11. decembra predstavila Evropski zeleni plan – strategiju za postizanje održivosti ekonomije Evropske unije pretvaranjem klimatskih i ekoloških izazova u prilike u svim područjima politike i osiguravanjem pravedne tranzicije.

Predsednica Ursula fon der Lajen izjavila je: “Evropski zeleni plan naša je nova strategija rasta koja daje više nego što oduzima. U planu je opisano kako ćemo preobraziti naš način života i rada te proizvodnje i potrošnje kako bismo zdravije živeli i inovativnije radili. Svi možemo učestvovati u tranziciji i imati koristi od mogućnosti koje ona donosi. Ako krenemo prvi i delujemo brzo, pomoći ćemo našoj ekonomiji da bude svetski predvodnik. Odlučno smo naumili da u tome uspemo zbog naše planete i života na njoj, zbog evropske prirodne baštine i biološke raznolikosti, zbog naših šuma i naših mora. Kad ostatku sveta pokažemo da je moguće biti održiv i konkurentan, moći ćemo da uverimo druge zemlje da slede naš primer.”

Izvršni potpredsednik Frans Timermans dodao je: “Proživljavamo klimatsku i ekološku krizu. Evropski zeleni plan prilika je za poboljšanje zdravlja i dobrobiti naših građana kroz preobražaj našeg ekonomskog modela. Razradili smo plan kako da smanjimo emisije, poboljšamo stanje prirodne okoline, zaštitimo divlje životinje, stvorimo nove ekonomske mogućnosti i poboljšamo kvalitet života naših građana. U tome svi imamo važnu ulogu. Ta promena će obuhvatiti sve industrije i sve zemlje. Naša je odgovornost da osiguramo da ta tranzicija bude pravedna i da u sprovođenju Evropskog zelenog plana niko ne bude zanemaren.”

Pročitajte još:

Evropski zeleni plan sadrži okvirni plan s merama za unapređenje delotvornog iskorišćavanja resursa prelaskom na čistu cirkularnu ekonomiju i za zaustavljanje klimatskih promena, obnovu biološke raznovrsnosti i smanjenje zagađenja. U njemu se navode potrebna ulaganja i dostupni financijski alati i objašnjava se kako osigurati pravednu i sveobuhvatnu tranziciju.

Evropski zeleni plan obuhvata sve sektore ekonomije, a naročito saobraćaj, energetiku, poljoprivredu, održavanje i gradnju zgrada i industrije poput proizvodnje čelika, cementa, tekstila i hemikalija i IKT.

Kako bi se politička ambicija da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. ugradila u zakonodavstvo, Komisija će u roku od 100 dana predstaviti prvi „Evropski zakon o klimi”. Kako bi ostvarila svoje ambicije u pogledu klime i zaštite životne sredine, Komisija će predstaviti i strategiju o biološkoj raznolikosti do 2030, novu industrijsku strategiju i akcijski plan za cirkularnu ekonomiju, strategiju „od polja do stola” za održivu proizvodnju hrane i predloge za Evropu bez zagađenja. Odmah će započeti rad na povećanju evropskih ciljeva smanjenja emisija do 2030, što će nas staviti u bolji položaj za ostvarenje cilja zacrtanog za 2050.

Za postizanje ciljeva Evropskog zelenog plana biće potrebna znatna ulaganja. Za postizanje trenutnih ciljeva u području klime i energije do 2030. biće potrebna dodatna godišnja ulaganja u iznosu od 260 milijardi evra, odnosno oko 1,5 odsto BDP-a u 2018. Za ta će ulaganja biti potrebna mobilizacija javnog i privatnog sektora. Komisija će početkom 2020. predstaviti Plan ulaganja za održivu Evropu kako bi pomogla u osiguravanju dodatnih sredstava za ulaganja. Najmanje 25 odsto dugoročnog proračuna EU trebalo bi da bude namenjeno borbi protiv klimatskih promena, a Evropska investiciona banka, Evropska banka za klimu, pružiće dodatnu potporu. Kako bi privatni sektor doprineo finansiranju zelene tranzicije, Komisija će 2020. predstaviti strategiju zelenog finansiranja.

Borba protiv klimatskih promena i uništavanja životne sredine zajednički su ciljevi, ali nemaju sve regije i države članice istu polaznu tačku. Mehanizam za pravednu tranziciju poslužiće kao potpora onim regijama koje se u velikoj meri oslanjaju na aktivnosti s vrlo visokim emisijama ugljen-dioksida. Podupiraće građane koji su najosetljiviji na tranziciju osiguravanjem pristupa programima prekvalifikacije i mogućnostima zapošljavanja u novim privrednim sektorima.

Foto-ilustracija: Unsplash (Rui Silvestre)

Komisija će u martu 2020. pokrenuti „sporazum o klimi” kako bi građani mogli aktivno da učestvuju u osmišljavanju novih mera, razmeni informacija, pokretanju lokalnih aktivnosti i predstavljanju rešenja koja se mogu primeniti i ma drugim mestima.

Globalni izazovi klimatskih promena i uništavanja životne sredine zahtevaju globalni odgovor. EU će i dalje razvijati svoje ekološke ciljeve i standarde u okviru konvencija Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti i o klimi i jačati svoju zelenu diplomatiju. Sastanci grupa G7 i G20, međunarodne konvencije i bilateralni odnosi biće prilika da i druge podstaknemo na pojačane napore na tom polju. Ubuduće, EU će koristiti svoju trgovinsku politiku za osiguravanje održivosti i gradiće partnerstva sa svojim susedima na Balkanu i u Africi kako bi im pomogla u tranziciji.

Dalji koraci

Komisija poziva Evropski parlament i Evropsko veće da podrže ambiciju Komisije za budućnost ekonomije i životne sredine u Evropi i da pomognu da se ona ostvari. Komisija će predstaviti detaljne mere najavljene u Evropskom zelenom planu.

Kontekst

Klimatske promene i propadanje životne sredine pretnja su egzistenciji Evrope i sveta. Stoga, Evropi je potrebna nova strategija rasta kojom se Unija pretvara u modernu, delotvornu i konkurentnu ekonomiju u kojem 2050. neće biti neto emisija gasova staklene bašte, u kojem ekonomski rast nije povezan s upotrebom resursa i u kojem nijedna osoba ni mesto nisu zanemareni.

Evropska unija već je postigla zavidne rezultate u smanjenju emisija gasova staklene bašte uz istovremeno održavanje ekonomskog rasta. Emisije su 2018. bile za 23 odsto niže nego 1990, dok je BDP Unije porastao za 61 odsto u istom razdoblju. No, treba napraviti više. EU je zahvaljujući svom bogatom iskustvu predvodnik u ostvarivanju zelene ekonomije u koju su svi uključeni.

Foto-ilustracija: Unsplash (Tyler Casey)

Razgovorom o zelenom planu uspostavlja se okvir delovanja u sledećim mesecima i godinama. U svom budućem radu, Komisija će se voditi zahtevima javnosti za delovanje i nespornim naučnim dokazima koji su najdetaljnije prikazani u izveštajima Međuvladinog panela o klimatskim promenama i Međuvladine naučno-političke platforme o biološkoj raznolikosti i uslugama ekosistema i u Globalnim izgledima za resurse i izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu o stanju i izgledima za životnu sredinu za 2019. Naši predlozi će biti utemeljeni na dokazima i nastojaćemo da ih potvrdimo u opsežnim savetovanjima.

Gotovo svi Evropljani (95 odsto) misle da je zaštita životne sredine važna, a njih 77 odsto smatra da zaštita životne sredine može da podstakne ekonomski rast. Rezultati istraživanja Evrobarometra o stavovima građana EU-e o životnoj sredini potvrđuju široku javnu potporu zakonodavstvu na tom polju i u okviru ideje da EU treba da finansira ekološki prihvatljive aktivnosti.

Izvor: Evropska komisija

Zatvorena kotlarnica na mazut u centru Beograda

13.12.2019

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je juče, 12. decembra, gostujući u Jutarnjem programu TV „Hepi”, da je Grad Beograd ugasio veliku kotlarnicu na mazut u Sportskom centru „Mirko Sandić” na Vračaru.

“Grad Beograd je danas ugasio veliku kotlarnicu u kojoj je trošeno oko 150 tona mazuta i lož-ulja godišnje. Ova kotlarnica se nalazila u stambenoj zgradi u Ulici Radovoja Koraća broj 6, a iz nje se grejao SC ‘Mirko Sandić’ na Vračaru. Kotlarnica je sagrađena 1970. godine, sa dva kotla i dva gorionika snage 2 MW po gorioniku i trošila je 150 tona godišnje mazuta, a od prošle godine prebačena je na lako lož-ulje zbog ekoloških propisa. Koliko je ova kotlarnica zagađivala vazduh, najbolje znaju stanari okolnih zgrada, ali i šire na Vračaru. Da ne govorimo o tome da je kotlarnica u stambenoj zgradi bila pretnja po bezbednost stanara, jer je uvek mogla da se desi havarija, kao što se i dogodilo 10. oktobra 2014. godine, kada je jedan kotao eksplodirao”, rekao je zamenik gradonačelnika.

Pročitajte još:

Vesić je naveo da je priključenjem Sportskog centra „Mirko Sandić” na centralno grejanje obezbeđeno da se vazduh u okolini više ne zagađuje, da se čuva životna sredina i obezbede bolji uslovi u kojima treniraju sportisti i građani.

“Gašenje ovakvih kotlarnica konkretni su koraci ka tome da se smanji zagađenje vazduha“, poručio je Goran Vesić.

Izvor: Grad Beograd

Više od 5 milijardi evra Srbiju koštale klimatske promene od 2000. godine

13.12.2019

Madrid_COP25_konf — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U okviru Konferencije država potpisnica Okvirne konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP25) koja se od 2. do 13. decembra 2019. godine održava u Madridu, u radu segmenta na visokom nivou, u ime Republike Srbije, obratila se ambasadorka Republike Srbije u Kraljevini Španiji Katarina Lalić Smajević.

U zvaničnom obraćanju predstavnice naše zemlje, izražena je puna posvećenost Srbije ostvarivanju ciljeva u borbi protiv klimatskih promena i operacionalizaciji odredbi Sporazuma iz Pariza na koje su se obavezale zemlje potpisnice, kao i spremnost naše zemlje da se uključi u regionalne i globalne konkretne, praktične akcije kako bi zajedničkim naporima uticali na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanje posledica klimatskih promena.

Ambasadorka Lalić Smajević naglasila je da je Srbija naročito zainteresovana za jačanje odgovora na klimatske promene u nacionalnim i međunarodnim okvirima, jer Srbija pripada regionu koji je jedan od najviše pogođenih klimatskim promenama u svetu.

Pročitajte još:

Ona je upozorila da rast globalne srednje temperature u budućnosti može proizvesti razarajuće dejstvo na narod i privredu Srbije i podsetila da su od 2000. godine toplotni talasi, suše i poplave našu zemlju koštale više od 5 milijardi evra. Najskuplji scenario za Srbiju, jeste da ignoriše troškove vezane za klimu u svojim strateškim odlukama. Sistemski troškovi nesprovođenja bilo kakvih akcija su nekoliko desetina milijardi evra veći, od dodatnih sistemskih troškova za akciju u tom pogledu, po svim scenarijima ublažavanja klimatskih promena, istakla je.

Ambasadorka je u svojoj izjavi navela da će Srbija uskoro usvojiti Zakon o klimatskim promenama, kao i Strategiju niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, sa ciljem uspostavljanja sistema za ublažavanje i prilagođavanje, u skladu sa Sporazumom iz Pariza i obavezama Srbije kao zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Pored toga, kako je naglasila, Srbija će izvršiti reviziju Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC), koji će biti ambiciozniji, sa ciljem trostruko većim od prvobitnog.

Ambasadorka je poručila zemljama da je Srbija spremna na saradnju, na povećanje ambicija u borbi protiv klimatskih promena i da je posvećena realizaciji Sporazuma iz Pariza, kao i globalnim akcijama i naporima da očuvamo planetu.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

I sanke Deda Mraza ugrožene zbog klime – irvase zamenjuju roboti?

13.12.2019

irvas_kola_sneg — Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Dumlao)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Dress)

Na švedskom delu Arktika, starosedeoci se suočavaju sa teškim posledicama klimatskih promena zbog kojih će možda ostati bez svojih irvasa. Istraživanja otkrivaju da samo jedna kiša ili jedan loš dan mogu da unište čitavu sezonu ispaše irvasa.

Samo nekoliko kratkih sati sunca laponski pastiri provode u patroliranju zimskim pašnjacima, gde su doveli svoja krda irvasa.

Zajednica Laponaca, odnosno Sami naroda u Švedskoj brine o 8. 000 severnih jelena tokom cele godine, migrirajući između tradicionalnih pašnjaka u visokim planinama koje se graniče sa Norveškom leti i šumama dalje na istoku zimi.

Ovaj tradicionalni obrazac koji je dobro služio bezbrojne generacije, sada je, zbog globalnog zagrevanja, na teškom ispitu.

„Zbog ovoga irvasi ne mogu da nađu hranu. Kiša je na snegu stvorila sloj leda ispod kojeg jeleni ne mogu da namirišu lišajeve”, Nil Inga, Laponac, uzgajivač irvasa.

Ove godine, samo polovina stada stigla je u zimske krajeve. Ostali su se vratili u planine gde su im šanse za opstanak minimalne.

Pročitajte još:

„Zima ovde traje osam meseci u godini. Kada već u oktobru započnu loši uslovi paše, sve se samo pogoršava. Ako za irvase ne nađemo bolja područja, gde mogu da nađu hranu, gladovaće do smrti“, rekao je Nil Inga, Laponac, uzgajivač irvasa.

Arktik se zagreva dvostruko brže nego ostatak sveta. Merenja Švedskog meteorološkog i hidrološkog zavoda pokazuju da je zemlja zagrejala 1,64 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko vreme. U švedskom planinskom regionu prosečne zimske temperature u poslednjih 30 godina više su za tri stepena u odnosu na prosek u periodu između 1961. i 1990.godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Dumlao)

„Rekli smo da ne želimo novac jer ne možemo da kupimo bolje vreme novcem. Rekli smo da Evropska unija mora da preduzme mere i to odmah, sada!“, napominje Sana Vanar, predsednik autohtone omladinske organizacije Laponaca.

Promene imaju pogubne posledice. Irvasi postaju slabiji, ženke imaju spontane pobačaje… Ako se proces ne zaustavi, možda će uskoro sanke Deda Mraza, umesto Rudolfa i prijatelja, vući roboti, a laponski narod biti otrgnut od vekovnog načina života.

Izvor: RTS

Kuda sa električnim i elektronskim otpadom?

12.12.2019

e-waste_ee_otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Znate, otkako sam nekoliko puta primetila kako se đubre iz beogradskih reciklažnih kanti za plastiku, aluminijum i staklo sve đuture trpa u jedan te isti kamion i odvozi, prilično sam sumnjičava prema funkcionisanju sistema reciklaže u našoj zemlji. Ja, dakle, razdvajam smeće, ali za čije babe zdravlje kada se u daljem procesu upravljanja otpadom ono ponovo spoji s onim stvarima od kojih sam ga razdvajala – kao neka tvrdoglava drugarica koja se po petnaesti put vraća bivšem dečku, iako sam uradila sve što je u mojoj moći za konačan raskid?

Baš kao što Milica ostaje večno sa Đorđem, isto tako se jednom razdvojeni putevi Plastične Flaše i Aluminijumske Limenke opet ukrste na nekoj deponiji. Da ne pominjem koliko situacija postaje zanimljiva kada im se pridruži i Staklena Tegla… Posebno je “naelektrisano” na skupovima, tj. hrpama, elektronike. Rekla bih da između naših odbačenih mobilnih telefona, iskorišćenih baterija i starih kablova postoji neka hemija. Ne ona pozitivna dabome! Tamo pršte toksični metali na sve strane.

Električne i elektronske uređaje koji su odlužili svoje ne bi trebalo da neodgovorno bacamo u kontejnere iz kojih će pravo put javne kuće đubreta, ovaj, deponije, i – ukoliko separaciju i reciklažu ne možemo da obezbedimo svom smeću koji proizvedemo – njima bi definitivno trebalo da obezbedimo “drugi život”.

Takozvani EE otpad sadrži materijale koje je moguće ponovo upotrebiti za neke nove proizvode. Njegovom reciklažom doprinosimo očuvanju ljudskog zdravlja, štitimo svoje okruženje, smanjujemo potražnju za prirodnim sirovinama, poboljšavamo kvalitet vazduha, vode i zemljišta, štedimo skupu i dragocenu energiju i umanjujemo površinu neophodnog deponijskog prostora.

Pročitajte još:

Uprkos tome što u nedovoljno utemeljenom sistemu nemamo priliku da stanemo na kraj ljubavnom trouglu između Plastične Flaše, Aluminijumske Limenke i Staklene Tegle – osim ukoliko se ne odvažimo na primenu zero waste principa – u sklopu projekta “Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom” nastala je jedinstvena baza u kojoj ćete pronaći kontakt adrese i telefone javno-komunalnih preduzeća kojima se možete obratiti za sve informacije o mogućnostima preuzimanja i odlaganja električnog i elektronskog otpada u svojoj opštini, kao i kontakte privatnih reciklažnih centara.

Projekat sprovodi NALED u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ, Ministarstvom zaštite životne sredine i kompanijama Gorenje i Koka-kola.

Isključimo EE otpad iz životne sredine!

Jelena Kozbašić

Akcija pošumljavanja listopadnim drvećem u Vojvodini

12.12.2019

Kovilj_sadnja — Foto: JP "Vojvodinašume"

Decembar je mesec intenzivnih radova na terenu za zaposlene u JP „Vojvodinašume“.

Iza nas je period koji su obeležili nepovoljni vremenski uslovi kada je reč o pošumljavanju. Visoke temperature izazvale su produžetak vegetacije i isušeno zemljište. Nedavne padavina stvorile su i uslove za sadnju listopadnog drveća.

U Šumskoj upravi „Kovilj“, GJ „Topolik“ , odsek 54/d, na površini od 4,5 hektara zasađeno je 3.500 komada sadnica bele vrbe.

I ovoga puta, zaposleni u JP „Vojvodinašume“ imali su dragocenu podršku i to studenata Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu – Odseka za biologiju i ekologiju.

Više od 30 studenata imalo je priliku da se upozna sa lokacijom, ali i sa svim pojedinostima vezanim za pošumljavanje ovom vrstom drveća.

Inženjeri šumarstva iz Direkcije preduzeća, kao i iz Šumskog gazdinstva „Novi Sad“ i Šumske uprave „Kovilj“, takođe su učestvovali u akciji, koordinirali je, ali i usmeravali rad volontera.

Pročitajte još:

JP „Vojvodinašume“ u prethodnim mesecima pošumilo je nešto više od 500 hektara u Vojvodini, a podizanje zasada na najvećim površinama tek predstoji.

Izvor: Vojvodinašume

Kako Grinpis upozorava na “klimatsku vanrednu situaciju”?

12.12.2019

Brisel_Grinpis1 — Foto: YouTube (screenshot)

Ekološki pokret Grinpis danas je u Briselu ispred novog sedišta Evropske unije okupio 30 aktivista. Na zgradi su razvili ogroman transparent kako bi upozorili na “klimatsku vanrednu situaciju”, i to samo nekoliko sati pre današnjeg zasedanja. Danas su lideri zemalja Evropske unije trebali da, između ostalog, razmotre pitanja oko globalnog zagrevanja. Aktivisti su bili obučeni u crveno, što je definitivno boja koja obeležava ovogodišnje proteste protiv klimatskih promena.

Oni su sa sobom poneli i opremu za penjanje na zgradu, a zatim su se i popeli koristeći merdevine jednog vatrogasnog vozila. Izjavili su da imaju hrane dovoljno za dva dana.

Pročitajte još:

Lideri Evropske unije planirali su da na današnjem Samitu raspravljaju o tome kako da se postigne ugljenična neutralnost do 2050. godine. Naročito je važno razmotriti problem ekonomski slabije razvijenih zemalja, kod kojih postoji bojazan na koji način će biti pogođene, s obzirom na to da su još uvek u velikoj meru zavisne od uglja.

Juče, 11. decembra, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je novi “Evropski zeleni dogovor”, sa ponudom od oko 100 milijardi evra za pomoć zemljama Evropske unije koje se još uvek oslanjaju na fosilna goriva, ali i prelaze na manje emisije.

Jelena Cvetić

Divlja mačka iz afričkih savana luta Hrvatskom (VIDEO)

12.12.2019

serval_divlja_mačka — Foto-ilustracija: Unsplash (Dušan Smetana)

Životinja koju niko ne bi očekivao u hrvatskoj divljini, snimljena u Turopoljskom lugu, javlja portal “VG Danas”.

Uprkos tome što liči na risa, mačka koja je viđena je, u stvari, egzotičnija. Reč je o servalu, afričkoj divljoj mački.

Na snimku koju je portal iz Velike Gorice pre nekoliko dana dobio od jednog čitaoca, vidi se prilično velika mačka žućkastog krzna prekrivenog crnim tačkama. Na životinji se primećuje i bela ogrlica.

Novinari portala “VG Danas” obratili su se Veterinarskom fakultetu, gde su dobili i neslužbeno objašnjenje za prisutnost afričke mačke u Turopolju.

Pročitajte još:

Stručnjaci sa Veterinarskog potvrdili su da je reč o servalu, i rekli da imaju saznanja da je tokom leta, životinja pobegla vlasniku u Sloveniji, gde su je u avgustu takođe snimili lovci, prenosi hrvatski Telegram.

Serval inače može da dostigne visinu od 60 centimetara i težinu od 18 kilograma.

Hrani se uglavnom glodarima, pticama i gmizavcima, a pošto dolazi iz afričkih savana, malo je verovatno da će u Hrvatskoj preživeti zimu.

Ipak, nadležne službe su obaveštene, pa se očekuje da će serval biti na vreme zbrinut.

Izvor: RTS

Recikleri dobijaju 950 miliona dinara

12.12.2019

Trivan_recikleri — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je juče, 11. decembra, ugovore sa predstavnicima 22 operatera iz reciklažne industrije, o dodeli dodatnih podsticajnih sredstava za tretman otpada za 2018. godinu u ukupnom iznosu od 950 miliona dinara.

Isplatom ovih sredstava dodeljenih na osnovu Javnog konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za 2018. godinu od juna 2019, godine, zajedno sa već isplaćenim podsticajnim sredstvima u ovoj godini, operaterima postrojenja za ponovno iskorišćenje, odnosno tretman otpada, biće ukupno isplaćeno 3,140,000,000.00 dinara za 2018. godinu.

Ministarstvo zaštite životne sredine napravilo je veliki korak, i uspelo je da konačno ostvari taj iznos od preko 3 milijarde dinara za podsticaj rada operatera za iskorišćenje i tretman otpada, naglasio je ovom prilikom ministar Goran Trivan i dodao da će nastaviti sa povećavanjem iznosa podsticajnih sredstava za ove namene. Čista Srbija i nova radna mesta su naš prevashodni cilj, rekao je Goran Trivan i najavio da će već naredne godine reciklerima biti obezbeđeno tri i po milijarde dinara (3,500,000,000.00) za 2019. godinu.

Pročitajte još:

Reciklažna industrija se mora podsticati da bi zaista bila bolja, naglasio je. Pored toga što je rad operatera značajan sa aspekta zaštite životne sredine, ovaj sektor ima i svoj veliki socijalni značaj, jer zapošljava na stotine ljudi iz osetljivih grupa. Ministar je rekao da recikleri, prvi put posle mnogo godina nailaze na ozbiljno razumevanje onoga što rade, ali njima je, pored razumevanja, potrebna i pomoć. Kako je naglasio Trivan, „mi smo tu pomoć konačno uspeli da ostvarimo, tako što smo u rastu svog budžeta koji nije veliki, preraspodelom sopstvenih sredstava odlučili da podignemo nivo investiranja, a pored toga, nastavićemo da stimulišemo one koji idu ka višem stepenu finalizacije, što će značiti još novih radnih mesta“. Najavio je da će sa povećanjem izdvajanja sredstava za rad reciklera, istovremeno biti povećan ispekcijski nadzor i kontrola njihovog rada.

Ministar je ukazao da je sve veći finansijski podsticaj rada reciklažne industrije potvrda da su operateri u tretmanu otpada prepoznati kao značajan subjekt u stvaranju čiste Srbije i zdravije životne sredine. Istovremeno, predstavlja izraz opredeljenja da, u što je moguće većoj meri, pomogne reciklažnoj industriji da sakuplja i dalje prerađuje otpad radi iskorišćavanje posebnih tokova otpada kao sekundarne sirovine ili dobijene energije, odnosno da podržava jačanje društveno-ekonomskog poslovanja u oblasti upravljanja otpadom, bez čega je nemoguće postaviti stabilne temelje razvoja cirkularne ekonomije.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

U gimnaziji u Somboru otvorena izložba o obnovljivim izvorima energije

12.12.2019

Prakticne-demonstracije — Foto: Grad Sombor

Izložba “Karavan za klimu – Obnovljivi izvori energije” otvorena je juče u Gimnaziji “Veljko Petrović” u Somboru u organizaciji Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, uz podršku Francuskog instituta u Srbiji, Gradske uprave grada Sombora, Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom “Vuk Karadžić” i Gimnazije “Veljko Petrović”.

Izložba je organizovana u okviru projekta “Karavan za klimu – Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena!” Francuskog instituta u Srbiji, ima za cilj da ukaže na probleme klimatskih promena, podigne svest o postojanju ovog globalnog problema i pokrene na aktivnosti građanstvo, privredu, javne ustanove i donosioce odluka.

Pročitajte još:

Prisutne je ispred Grada Sombora pozdravio član Gradskog veća za oblast poljoprivrede i zaštite životne sredine Darko Radulović. Pored izložbenog dela, posetioci su mogli da vide i praktične modele, kako izgledaju i funkcionišu obnovljivi izvori.

Ovaj projekat Francuskog instituta u Srbiji ima za cilj jačanje svesti građana Srbije, a posebno mladih da su fosilna goriva glavni uzrok emisije CO2 i da naši prirodni resursi, čak iako još uvek neizmerni, nisu neiscrpni. Svest o tome i podrška stanovništa su od suštinskog značaja kako bi se zemlja usmerila na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Zainteresovani mogu da posete izložbu do 18. decembra 2019. godine.

Izvor: Grad Sombor

Zasađen novi drvored u Podgorici

12.12.2019

drvored_Podgorica — Foto: Glavni grad Podgorica

Zaposleni u gradskom preduzeću “Zelenilo” ovih dana bili su angažovani na sadnji drvoreda u Ulici Avda Međedovića. Posađene je 57 odraslih sadnica lipe koje će, osim vizuelnog i funkcionalnog efekta, u prolećnom periodu, ovu ulicu učiniti jednom od najmirisnijih ulica u gradu.

Pročitajte još:

Sadnju drvoreda pratiće i ugradnja hidrosistema čime će se biljkama obezbediti neophodna količina vode, naročito u toku dugih sušnih leta koja su karakteristična za Podgoricu.

Prilikom izbora vrsta za sadnju na javnim zelenim površinama, izuzetna pažnja posvećuje se odabiru vrsta koje su prilagođene uslovima Podgorice, ali i uslovima gradske sredine, te su shodno tome odabrane vrste i za navedene lokacije.

“Zelenilo”, kao društveno-odgovorna kompanija čiji je osnovni cilj, pored zaštite životne sredine, zadovoljstvo građana, odlučilo je da na zahteve građana odgovori pozitivno.

Podsećamo, ovo je drugi put da se sadi drvored u pomenutoj ulici. Na toj lokaciji je u oktobru prošle godine polomljeno je 6 sadnica u vrednosti oko 460 eura. Iz tog razloga, nadležni organi apeluju na građane da čuvaju drveće i zelene površine uopšte, jer samo odgovornim ponašanjem prema biljkama možemo stvoriti zdrav zeleni fond i učiniti više za njihov grad.

Izvor: Glavni grad Podgorica

1...798799800...1,670 Page 799 of 1,670

Pročitajte još:

Uvođenje poreza na ugljen-dioksid

Proširenje trgovine emisijama

Podsticanje investicija

Kompenzacione carine na granicama

Dozvoliti zelena dugovanja

Povećanje potrošačke cene

Podsticanje organskog uzgoja

Produktivno recikliranje

Amortizovati strukturne promene

Sledeći koraci

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Dalji koraci

Kontekst

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM