Koliko rashladni uređaji doprinose globalnom zagrevanju i kako da postanu održiviji?

17.12.2023

air-conditioning-decoration-interior — Foto-ilustracija: Freepik (lifeforstock)

Rashladni uređaji svrstavaju se u kategoriju onih tehnologija bez kojih bi život bio veoma drugačiji i otežan. Možda najvažniju svrhu imaju u održavanju optimalne temperature za čuvanje lekova i drugih medicinskih sredstava. U većini domova možda i jedini uređaji rade tokom čitavog dana i noći jesu zamrživač i frižider, zahvaljući kojima hrana može da se očuva druže vreme. Treći rashladni uređaj, koji se usled sve viših temperatura kosti češće, jeste klima uređaj. Porast temperatura ne utiče samo na klima uređaje, već i na ostale koji zbog toplijeg vazduha moraju da rade dodatno.

U novom izveštaju koji je objavio UNEP, pod nazivom Keeeping it Chill: How to meet cooling demands while cutting emissions, navodi se da će se na osnovu trenutnih politika, do 2050. godine instalirani kapacitet opreme za hlađenje širom sveta utrostručiti, što će rezultirati više nego udvostručenim potrošnjom električne energije. Problem u vezi sa ovom jeste porast emisija do kojih će doći iz hlađenja i to na 6,1 milijardu tona ekvivalenta ugljen-dioksida do 2050. godine, što dalje čini više od 10 odsto globalnih projektovanih emisija te godine. Treba pomenuti da su emisije koje proizilaze iz hlađenja značajno snažnije od CO2 kada je reč o doprinosu globalnom zagrevanju.

Zbog toga potrebna je sveobuhvatna i sistemska promena, koja će omogućiti da hlađenje postane održivije na način da će se očigledan rast emisija iz ovih uređaja svesti na minimum. Izveštaj koji je objavio UNEP, nudi mere čijom implementacijom može da se ostvari ovaj cilj.

Pročitajte još:

Kako se navodi u izveštaju, potrebno je integrisano delovanje u tri ključna područja.

Naime, pasivne strategije hlađena mogu značajno da smanje potrebu za hlađenjem i u njih spadaju dobra izolacija, reflektujuće površine, prirodna ventilacija, zamena prozora i vrata koji imaju bolju izolaciju, pezjažno uređenje i drugo. Prema podacima UNEP-a, primenom ovakvih strategija mogao bi da se smanji porast potražnje za hlađenjem do 2050. godine za 24 odsto.

Jedan od načina da pasivne strategije postanu uobičajene jeste da se uvrste u energetske propise za izgradnju na nacionalnom, te lokalnom i opštinskom nivou.

Druga mera jesu opreme visoke energetske efikasnosti. Globalna prosečna efikasnost svih uređaja za hlađenje do 2050. godine morala bi da bude gotovo trostruko veća od one koja je prosek danas. Iako ovi nivoi postoje u vodećim tehnologijama, moraju da se prošire i postanu dostupniji.

Ova mera treba da bude praćena jasnim obeležavanjem proizvoda, odnosno da proizvodi sadrže energetske oznake kako bi se potrošači bolje informisali, a takođe građane treba podstaći i finansijskim instrumentima koji podstiču potražnju za proizvodima veće efikasnosti.

Na kraju, potrebno je uskladiti propise o postepenom ukidanju rashladnih sredstava koja u imaju visok potencijal globalnog zagrevanja, odnosno podsticati tehnologije sa niskim potencijalom globalnog zagrevanja tzv low-GWP, zato što na ovaj način emisije hidrofluorougljenika mogu da budu prepolovljene.

Prisećanja radi, Srbija je u septembru 2021. godine potvrdila Peti amandman na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač – Kigali amandman, čime je preuzeta obaveza uspostavljanja kontrole potrošnje i upotrebe fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte.

Energetski portal

KAKO PRAVILNO UPRAVLJATI POTROŠNJOM ENERGIJE

17.12.2023

električna energija , struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Međunarodna konferencija IEEE PES PowerTech Belgrade 2023, petnaesta po redu, održana krajem juna u Beogradu, okupila je oko 600 učesnika – akademskih predavača, poznatih istraživača iz oblasti elektroenergetike, rukovodećih kadrova i lidera istraživačkih aktivnosti u korporacijama, profesora, kao i mladih ljudi i studenata iz oko 50 zemalja. To je najveća konferencija koju već 30 godina organizuje Power & Energy Society, sekcija za elektroenergetiku, američkog udruženja inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) van Sjedinjenih američkih država, u saradnji sa lokalnim organizatorima, koja je ove godine organizovana u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu. IEEE PES PowerTech se smatra za jedan od najvažnijih svetskih skupova iz oblasti energetike u Evropi. IEEE PES PowerTech Belgrade 2023 je najveća i najznačajnija međunarodna konferencija iz oblasti elektroenergetike, koja je ikada održana na prostorima bivše Jugoslavije. Glavne teme konferencije bile su sigurnost napajanja, promene u elektroenergetskom sistemu prouzrokovane povećanim priključivanjem obnovljivih izvora energije (OIE), potrebe jačanja otpornosti sistema na velike klimatske promene, prelazak na elektroenergetski sistem u kojem neće biti emisije štetnih gasova staklene bašte, zatim integrisanje električnih automobila, kao i upravljanje potrošnjom energije, odnosno kako uključiti male i velike potrošače da planski usmeravaju potrošnju ka smanjenju upotrebe energije. Na konferenciji je predstavljeno više od 400 naučnih i stručnih radova.

Profesor Jovica Milanović, dekan fakulteta za elektrotehniku i elektroniku Univerziteta u Mančesteru u Velikoj Britaniji, inostrani član Srpske akademije inženjerskih nauka i počasni ko-predsedavajući konferencije, u razgovoru za naš časopis je istakao da je najveća korist ovog skupa u Beogradu za našu zemlju da Evropa i svet vide da se u našem glavnom gradu i dalje neguje elektroenergetika i da rezultati koje naši nastavnici, istraživači, inženjeri i studenti postižu u ovoj oblasti, zavređuju u svakom pogledu veće uključivanje naših univerziteta i istraživačkih institucija u međunarodne istraživačke i stručne projekte finansirane od strane EU i drugih međunarodnih organizacija.

U FOKUSU:

Kako ocenjujete ovu konferenciju?

– Ovakva konferencija nikada do sada nije održana na teritoriji zemalja bivše Jugoslavije, ni po veličini, ni po značaju. Ovo je jedan od najznačajnijih stručnih skupova u oblasti energetike u svetu, koja nije industrijski orijentisana. Iznenađen sam kvalitetom učesnika i ja i mnoge kolege iz inostranstva. PES ima oko 40.000 članova širom sveta. Najveće globalno svetsko stručno priznanje u oblasti elektrotehnike i elektronike je biti Fellow IEEE, grubo prevedeno redovni član IEEE. Takvih članova može biti najviše 0,1 odsto od ukupnog broja članova tog društva. Na ovoj konferenciji je od ukupnog broja učesnika (oko 600) bilo više od 26 istraživača u zvanju Fellow IEEE, što je više od četiri odsto, odnosno 40 puta više vrhunskih stručnjaka u odnosu na broj učesnika konferencije, nego što u celoj asocijaciji ima. To je neuobičajeno veliki broj stručnjaka koji se okupio na jednom mestu.

Na koji način potrošači mogu da prilagode potrošnju energije?

– Ako bismo mogli da smanjimo potrošnju električne energije i dogovorimo sa potrošačima da ne uključuju u istom vremenskom periodu uređaje na struju, već da različite grupe potrošača to rade u različitim vremenskim periodima u toku dana i noći onda ne bi bilo potrebe, pojednostavljeno rečeno, da sve elektrane na fosilna goriva rade u „istom trenutku“, pa bi se i emisija štetnih gasova smanjila. Velika istraživanja se rade u svetu, a i kod nas, kako optimalno koordinisati i motivisati potrošače da i oni pomognu u smanjenju emitovanja gasova staklene bašte, tako što će svoju potrošnju prilagoditi periodima dana kada postoje najbolji uslovi da se energija proizvodi iz obnovljivih izvora.

Ako u toku dana, recimo sija sunce ili duva vetar, a mi imamo puno solarnih elektrana i vetroelektrana, proizvedena električna energija ne doprinosi zagađenju okoline i ako u tom trenutku građani uključe sve potrošače da koriste proizvedenu energiju, ona neće biti rasuta. Ali, ako nemamo takve elektrane, već elektrane na fosilna goriva, koje mnogo više zagađuju životnu sredinu, smanjenje potrošnje bi zahtevalo manju proizvodnju električne energije te na taj način i smanjenje emisije štetnih gasova staklene bašte iz ovih elektrana.

Šta raditi sa energijom kada potrošnje nema?

– Pored proizvodnje energije iz sunca i vetra, na skupu se razgovaralo i o tome šta se radi sa energijom ako potrošnje nema. Ako proizvodimo električnu energiju koristeći solarne ili vetroelektrane kada ima sunca i vetra i ako svi potrošači uključe električne uređaje u periodima kada je ova energija dostupna, ona će biti u velikoj meri potrošena. Ostatak dostupne energije, ukoliko nemamo mogućnosti uskladištenja energije će biti izgubljen. Da se to ne bi desilo potrebno je izgraditi i optimalno rasporediti dovoljan broj skladišta energije (akumulacionih izvora), odnosno baterija i/ili akumulacionih jezera za hidroelektrane, kako bi se sa jedne strane ta skladišta energije punila kada postoji višak energije proizvedene od strane OIE i kako bi se ta uskladištena energija, sa druge strane, koristila umesto proizvodnje iz konvencionalnih elektrana koje više zagađuju okolinu, kada proizvodnje iz OIE nema. Ta koordinacija proizvodnje i potrošnje je bila jedna od glavnih tema diskusije vezane za upravljanje potrošnjom i skladištima energije, a druga je kako napraviti baterije efikasne i dovoljno velike, gde ih postaviti da se ta obnovljiva energija, kada je ima dovoljno, uskladišti i posle vrati u sistem.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

Takmičenje u robotici ABB Robo Challenge 2023 – varnica studentske inventivnosti

17.12.2023

Kompanija ABB u Srbiji je tradicionalno generalni pokrovitelj takmičenja u robotici pod nazivom ABB Robo Challenge, koje se šesti put u kontinuitetu održava u okviru seminara Brand New Engineers – od integrala do inženjera, organizovanog od strane Udruženja studenata elektrotehnike Evrope (EESTEC) – Lokalnog komiteta Beograd, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu. ABB Robo Challenge je nastao kao deo događaja European robotics week (ERW) koji se priređuje u oblasti robotike širom Evrope, a podršku mu, takođe, daje ABB kao jedan od glavnih sponzora.

U drugoj polovini novembra deset timova oprobalo se u prvom kolu takmičenja – dvadesetčetvoročasovnom hakatonu na Elektrotehničkom fakultetu. Hakaton su uvod-nim govorom otvorili Milan Jevremović, direktor lokalne poslovne jedinice Elektromotorni pogoni i upravljanje, Kosta Jovanović, vanredni profesor na Katedri za signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, a moderovala je Ana Čotra, predsednica Organizacionog odbora EESTEC-a.

Kosta Jovanović je pozdravio najentuzijastičnije studente tehničkih fakulteta koji će se ove godine takmičiti na temu kolaborativnih robota. Reč je ne samo o jednoj od najinteresantnijih i tehnološki vrlo atraktivnih tema na polju robotike, već i o segmentu industrije koji je, po statistici Svetske federacije robotike, s trendom rasta od 30 odsto godišnje jedan od najbrže rastućih. “Kako je robotika oblast koja integriše različite discipline – automatiku, programiranje, elektroniku, mašinsko projektovanje, telekomunikacije – tako i ovaj lep događaj spaja i studente s različitih fakulteta i sa različitih odseka u okviru fakulteta, te se nadam da će ovo kao i prethodnih godina značiti za vas kao odlično iskustvo u kom ćete naučiti nešto novo, zabaviti se, ali i zainteresovati za robot-iku, na način da se družimo sledećih godina na akademskim kursevima robotike. O ovoj aktuelnoj oblasti možete, takođe, naučiti nešto više i na različitim fakultetima sa kojih dolazite”, izjavio je Kosta Jovanović ovom prilikom, dodajući: “Iskoristio bih priliku još jednom da zahvalim ABB-u na lepoj dugogdišnjoj saradnji koja rezultira ovim takmičenjem, kao i kolegama iz EESTEC-a koji su se potrudili da ovo takmičenje izgleda svake godine sve bolje”.

Pročitajte još:

Milan Jevremović je pozdravio takmičare ispred kompanije ABB u Srbiji i poželeo im da s ovog takmičenja ponesu nova znanja, ali i interesovanje za robotiku, dodavši: “Prvo tak-mičenje pre šest godina kao da je juče bilo. Robotika vrlo brzo napreduje i u našoj zemlji, što prati i konstantnu potrebu za novim stučnjacima u ovoj oblasti. Nadam se da ćemo sarađivati ne samo na fakultetu, kako je naveo profesor Jovanović, nego i nakon fakulteta, i da ćete robotiku naći kao interesantnu granu kojom biste se bavili u svojim budućim pozivima. Najbolji od vas će imati prilike da rešenje do kog budu došli u današnjem delu takmičenja primene na pravom kolaborativnom robotu, u realnoj aplikaciji, a pobednici će, zajedno sa prošlogodišnjim pobednicima, otići na studijsko putovanje u ABB-ov Regionalni centar za robotske aplikacije mašinske obrade i opsluživanja u Italiji, tamo će moći da se iz prve ruke upoznaju sa novim tehnologijama i trendovima vezanim za sektor robotike, vide rad robotskih demo ćelija u okviru laboratorije pri samom Centru.”

Zadatak za takmičare su i ove godine osmislili Nikola Knežević, asistent na Katedri za signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Branislav Mrgud, prodajni inženjer segmetna Robotike poslovne jedinice Elektromotorni pogoni i upravljanje u kompaniji ABB u Srbiji, a od ove godine im se pridružio i Andrej Čilag, asistent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Nikola Knežević je upoznao takmičare sa ovogodišnjim zadatkom, baziranim na realnim industrijskim problemima, kao i sa softverom ABB RobotStudio na kom će osmisliti svoje programsko rešenje za upravljanje robotom.

Timovi čija su programska rešenja ocenjena kao najbolja od strane tročlanog stručnog žirija su “CikCik”, “RoboHood”, “Tehniklaije”. No, njih očekuje i sledeći nivo izazova: uspešna implementacija programskog rešenja na kolaborativnom ABB YuMi robotu u Naučno- tehnološkom parku u Čačku. Ostaje, dakle, da sačekamo drugo kolo takmičenja nakon kog će biti poznato koji će se tim finalista ovoga puta izdvojiti kao pobednički.

Izvor: ABB

Nagrađene škole za konstrukcije od otpada u okviru društveno-odgovorne akcije CCIFS

17.12.2023

Izlozba slika — Foto: Francusko-srpska privredna komora

Francusko-srpska privredna komora CCIFS organizovala je juče, u bioskopu Cinpelexx u TC Ušće, dodelu nagrada i završni događaj velike društveno-odgovorne akcije „Uradi nešto drastično da smeće postane fantastično“ koja je realizovana drugu godinu zaredom u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije.

U prethodna tri meseca, od đaka četvrtih razreda osnovnih škola u Srbiji traženo je da naprave konstrukcije od otpada. Odziv škola bio je izuzetan i na adresu CCIFS pristiglo je 100 kandidatura škola iz najrazličitijih krajeva Srbije. Nakon glasanja stručnog žirija kao i šire javnosti, gde je pristiglo više od 12.000 glasova, obabrano je 10 škola čiji su radovi najbolje ocenjeni i kojima su na jučerašnjem događaju uručene nagrade koje su dodelila preduzeća, članice Francusko-srpske privredne komore.

Zvanicama se najpre obratio Dragan Stokić, predsednik Francusko-srpske privredne komore, koji je istakao da: „ovom inicijativom, na koju smo veoma ponosni, želimo đacima da podignemo svest i podstaknemo ih na razmišljanje o održivom razvoju i zaštiti životne sredine jer smatramo da je obrazovanje dece od najranijeg uzrasta ključno kada su u pitanju ovako važne teme“. Učesnicima se obratila i ministarka prosvete, prof dr. Slavica Đukić Dejanović, koja je čestitala predstavnicima nagrađenih škola pohvalivši izuzetan trud đaka i zahvalila se CCIFS na realizaciji ove važne akcije koju će ministarstvo prosvete nastaviti da podržava.

Nakon uvodnih obraćanja, deset preduzeća članica CCIFS uručilo je vredne nagrade odabranim školama.

Foto: Francusko-srpska privredna komora

Novčane nagrade u iznosu od 3.000, 2.000 i 1.000 evra koje su dodelile kompanije CMA CGM, Belgrade Airport i Saint Gobain respektivno, otišle su u ruke osnovnih škola Laza Lazarević iz Šapca, Šamu Mihalj iz Bečeja i Dragi Makić iz Bošnjana. Dve novčane nagrade od po 120.000 rsd za kupovinu školske opreme dodelile su kompanije L’Oreal i OTP banka, i to školama Branko Radičević iz Smedereva i OŠ Krađorđe iz Gornjeg Matejevca. Vaučer kompanije Decathlon za sportsku opremu u vrednosti od 1.000 evra dobila je škola Miroslav Antić iz Čonoplje. Edukativnim đačkim izletom kompanija Veolia nagradila je školu Nestor Žučni iz Lalića, dok je MPC Properties školi Petar Petrović Njegoš iz Vrbasa poklonio za svakog đaka koji je učestvovao u izradi konkstrukcije, a bilo ih je ukupno 41, vaučer u iznosu od 3.000 rsd za kupovinu sportske opreme. Za četvrtake iz osnovne škole Ivo Andrić iz Beograda biće organizovana Pekarska radionica od strane kompanije Lesaffre, dok će Kulinarska radionica sa glavnim šefom kuhinje hotela Hyatt Regency u Beogradu biti organizovana za đake OŠ Knez Lazar iz Lazarevca.

Svi posetioci TC Ušće u Beogradu moći će da pogledaju izložbu fotografija finalista (22 škole), koja će biti otvorena do 31. decembra ove godine. Radovi su izloženi u prizemlju TC Ušće (potez kod prodavnica Moj kiosk, Max Mara i Nespresso).

Izvor: Francusko-srpska privredna komora

Ekonomija za biomasu

16.12.2023

biomasa_drvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Na konferenciji Net-0-biomasa koju je organizovala RES fondacija diskutovalo se na temu ekonomije za biomasu. Panelisti među kojima sa bili stučnjaci iz Finske, Međunarodne agencije za energitiku (IEA), Uprave za šume, Srbijašuma, kao i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu uključivali su se uživo i onlajn, a diskusiju je vodio Aleksadar Macura, programski direktor RES fondacije.

Ostin Šort, istraživač i analitičar, magistar energetike i održivosti i mr fizike zračenja je govorio o iskustvima sa biomasom i šumama u Finskoj. Ta zemlja je čak 66 odsto pokrivena šumama, više od susedne Švedske za tri odsto. Aktivno rade na povećavaju površina pod šumama zbog proizvodnje papira, celuloze, a koriste i crni lug, koru i iz otpada koriste veću količinu energije. Samo pet odsto drveta koriste za proizvodnju električne energije.

Imaju veliku pilanu Kemi u Finskoj koja proizvodi 250 megavata struje, a ostatak prelazi u mrežu. U septembru 20203 su otvorilu novu kotlarnicu koja je sada najveća u Finskoj.

Kemi pilana je najefikasnija u svetu u kojoj se iz kore drveta proizvodi gas i ideja je da se što više koristi otpad za električnu energiju.

„U Finskoj se utrostručio izvoz celuloze za papir za štampu. Ovih postrojenja ne bi bilo da se ne koriste subvencije koje su na raspolaganju do 2027. godine“, rekao je Šort.

Pročitajte još:

U Velikoj Britaniji postoji elektrana na pelet i oni spaljuju ceo ostatak drveća. U Finskoj od subvencija i tehnologija proizvode celulozu, a u Velikoj Britaniji je tendencija da prestanu da koriste ugalj i da pređu na pelet. Javnost u Britaniji postavlja brojna pitanja o tim postrojenjima, radi se na izradi politika za rad ovih postrojenja. Više koriste šume i to je pokretač za upotrebu biomase.

Luk Pelkmans, tehnički koordinator IEA koja ima 25 članova i pored članica iz EU povezani su sa SAD, Kinom, Australijoim i drugim zemljama, intenzivno rade na umrežavanju i razmeni informacija u svetu energetike, kako bi olakšali primenu OIE na tržištu.

„Umrežavamo se i sa drugim programima. Završeni su pregovori u vezi bioenergije, odnosno da fosilna goriva zamenujemo prirodnim gasom za električnu i toplotnu energiju koja može da se skladišti“, rekao je Pelkmans.

On tvrdi da će doći do promene u budućnosti da ćemo dobiti CO2 koji će biti bolji za atmosferu. Počinje era biootpada i veoma je važno održivo gazdovanje šumama i kaskadni način korišćenja biomase. To će omogućiti veliki uticaj na smanjenje klimatskih promena i skladištenje i upotrebu ugljenika. Postoje različite vrste biomase: piljevina, šumski ostaci, ogrevno drvo, manje grane, panjevi, zeleni otpad iz bašti, staljnajci iz poljoprivrede i drugo i sve tebamo da ih koristimo.

Luk Pelkmans je pokazao mapu puta za postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine, odnosno kako da pređemo na nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Poruka iz 2022 godine je bila da 80 odsto energije dolazi iz fosilnih goriva. Zbog toga je cilj da cela ova decenija mora da donese promene u pripremi da 15 do 20 odsto energije bude iz bioenergije, odmah iza solarne, jer je bioenenergija jako važna u privredi, pa treba da i ima veću logu u industriji u 2050. godine. Očekuje se da će i 10 odsto bienergije biti u sabraćaju i transporu, a bienergije goriva će se zasnivati na vodoniku. Oko 50 odsto struje te 2050. godine treba da se koristi iz bioenergije.

„U 2022 bioenergije se još koristila najviše na tradicionalan način i to treba da se modernizuje. IEA je napravila procenu o upotrebi biomase i upotreba modernih biomasa treba da se utrostruči. Iako je to cilj, ipak nije moguće potpuno prekinuti upotrebu tradicionalne biomase. Treba da proširimo upotebu dobrih tehnologija, da ih komercijalizujemo i da povećamo sirovine i održivost da u 2050 godini budemo u dekarbonizovanom svetu“, istakao je Pelkmans.

Kako da ovim resursom upravljamo najbolje što može odgovorio je profesor Branko Stajić, dekan šumarskog fakulteta u Beogradu i rekao da sagorevanje jedne tone drveta oslobađa 15 odsto manje CO2 nego sagorevanje nafte.

„Moramo biti mnogo pažljivi kad je reč o neutralisanju šuma, jer bi neutralisanjem korišćenja drveta doveli do većih problema, pošto bi onda koristili mnogo štetnije materijale. Kada se koristi drvo 32 odsto energije se manje potroši. Istraživanje Šumarskog fakulteta je pokazalo da veliki deo naše populacije koristi biomasu u proizvodnji energije, ali to mora biti mnogo efikasnije“, rekao je Stajić.

Šumski ekosistem u Srbiji je ugrožen u velikoj meri, jer smo redukovanom negom šuma doprineli da imamo preguste šume, a na taj način je ugrožena njihova stabilnost i to moramo da promenimo. Ugroženi smo gustinom, jer ne negujemo šume.

Aleksandar Kovačević, viši gostujući naučni saradnik sa Oksfordskog instituta za energetske studije je rekao da Srbija zaostaje 4,5 puta u produktivnosti iskopavanja lignita u odnosu na evropski prosek, a upotrebljavamo ga u elektranama koje nisu usaglašene sa Direktivama u EU i za jednu trećinu su manje efikasne nego elektrane u Evropi. Rezultat ovoga je siromaštvo održivosti.

Dr Zvonimir Baković, zamenik izvršnog direktora Sekretarijata za šumarstvo i zaštitu životne sredine, Srbijašume je istakao da je od ukupne površine pod šumama u Srbiji 34 odsto izdanačkih šuma i da su one dominantne u okviru šuma privatnih vlasnika.

„Privatne šume imaju slabu iskoristljivost. U proizvodnji biomase u Srbiji na godišnjem nivou ostvarujemo tri do 3,5 miliona kubika gubitka. Treba sa smanjimo učešće loših izdanačkih šuma, da ih rekonstruišemo i zamenimo drugim vrstama i da utičemo više na to da se unapredi stanje privatnih šuma“, rekao je Baković i dodao da je imperativ da razvijemo šumarstvo u Srbiji da se 46.000 ljudi koji su uključeni u šumarstvo maksimalno uključi, kako bi se nekvalitetne šume više iskoristile i da bi se na planski način popravilo stanje u šumarstvu.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Radimo na izgradnji i nadzoru VE Kostolac, VE Pupin i SE Saraorci

16.12.2023

Marko Aleksić je angažovan trenutno na izgradnji nekoliko OIE projekata u Srbiji. Rukovodi timovima koji su uključeni u upravljanje poslovima izgradnje tri velika OIE projekta: Vetroelektrane Kostolac, Vetroelektrane Pupin i solarne elektrane Saraorci. Dugogodišnje iskustvo u oblasti izgradnje upotpunio je i unapredio poslednje tri godine otkako radi u kompaniji New Energy Solutions.

Markov posvećen rad i povećan obim posla u kompaniji rezultirali su formiranjem posebnog odeljenja za upravljanje izgradnjom u okviru sektora inženjeringa kojim rukovodi.

Izvršna funkcija, korpus poslova i projekata kojima rukovodi, kao i međunarodno iskustvo koje ima kandidovali su ga za Zlatni intervju OIE SRBIJA.

Trenutno ste, kao kompanija i pojedinac, uključeni u izgradnju tri projekta – VE Kostolac, VE Pupin i SE Saraorci. Koja je uloga kompanije New Energy Solutions i Vaša lično u tim projektima?

– Trenutno smo fokusirani na izgradnju novog vetroparka Kostolac, gde je naš tim angažovan u ulozi stručnog nadzora. Takođe, odnedavno smo angažovani na poslovima upravljanja projektom i nadzorom nad izgradnjom vetroelektrane Pupin. Dodatno, upravljamo projektom izgradnje solarne elektrane Saraorci i imamo više projekata u fazi pripreme za izgradnju. Na svakom od pomenutih projekata naša kompanija u saradnji sa partnerskim kompanijama ima veoma značajnu ulogu u procesu izgradnje postrojenja koja se ogleda ili kroz stručni nadzor nad izgradnjom ili u upravljanju ugovorima sa izvođačima radova ili kroz druge konsultantske usluge prema zahtevima klijenata tokom kompletnog procesa izgradnje postrojenja.

Pročitajte još:

Kolika je snaga i vrednost tih projekata? Šta oni znače za elektroenergetski sistem Srbije, a šta za portfolio Vaše kompanije?

– Svi novi projekti postrojenja OIE doprinose povećanju udela zelene energije u ukupnim kapacitetima energetskog sistema. Nama su svi ovi projekti izuzetno značajni bez obzira na njihovu vrednost i snagu. S obzirom na to da se kompanija New Energy Solutions dominantno u prethodnom periodu bavila razvojem projekata i održavanjem i upravljanjem izgrađenih postrojenja OIE, za kompaniju je izuzetno značajno da poveća svoje učešće u fazi izgradnje postrojenja OIE i da na taj način bude uključena u sve faze projekata OIE od razvoja, preko izgradnje, do održavanja i upravljanja.

Kad se očekuje završetak izgradnje VE Pupin?

– VE Pupin predstavlja drugu fazu, odnosno proširenje VE Kovačica koja je izgrađena 2019. godine i sastoji se od izgradnje 16 vetrogeneratora ukupne snage 94,4 MW. Realizacija projekta, što podrazumeva kompletnu izgradnju i ispitivanje je planirana za prvi kvartal 2025.

New Energy Solutions je lider u oblasti energije vetra, ali ste do sada bili manje aktivni u solaru. Uzimajući u obzir značajan angažman na SE Saraorci, možete li nam, iz aspekta poslova koje Vi obavljate, uporediti izazove sa kojima se suočavaju investitori i izvođači koji grade vetroelektrane i oni koji rade solarne elektrane?

– Dok su administrativni izazovi zajednički za gotovo sve projekte, tehnički izazovi tokom izgradnje su karakteristični za svaki projekat. Infrastruktura i uslovi lokacije na kojoj je postrojenje planirano diktiraju projektna rešenja i samu izgradnju. Sa aspekta izgradnje su vetroelektrane svakako kompleksniji i zahtevniji projekti, što naravno ne znači da je izgradnja solarnih elektrana jednostavna i bez svojih karakterističnosti. Bitno je napomenuti da je uz pažljivo planiranje, razvoj i pripremu projekata moguće u značajnoj meri uticati na efikasniju fazu same izgradnje.

Imajući u vidu da ste vrlo aktivni na tržištu, da li nam možete reći koliko je domaća građevinska industrija uključena u realizaciju OIE projekata?

– Domaće projektantske i izvođačke kompanije su od početka izgradnje postrojenja OIE u Srbiji bile angažovane u određenoj meri na realizaciji projekata. Sada, izgradnja vetroelektrana i solarnih elektrana u Srbiji nije novina i veliki broj domaćih kompanija je u kapacitetu da ponudi svoje usluge na izgradnji nekog dela ovih postrojenja.

Tri godine ste angažovani u kompaniji New Energy Solutions. U tom periodu kompanija beleži konstantan rast i razvoj. Šta znači formiranje odeljenja kojim rukovodite, koje poslove obavlja? Koja je Vaša lična uloga u tome?

– Rukovođenje odeljenjem za upravljanje izgradnjom je veoma izazovno, naročito u kompaniji koja se brzo razvija kao što je NES, ali i prilika da se uspostavi sistem za realizaciju OIE projekata, koji će našim klijentima doneti visokokvalitetne usluge i pomoći im da prevaziđu različite izazove tokom izgradnje.

Moja uloga u kompaniji je bila da uskladim potrebe za inženjerskim kadrovima sa aktivnostima širenja kompanije, što je dovelo do formiranja posebnog odeljenja. Tokom ovog procesa formirali smo tim kvalitetnih inženjera koji stalno raste, a imamo i dugoročnu saradnju sa nekoliko pažljivo odabranih konsultanata.

Imate međunarodno iskustvo na izgradnji vetroparkova. Koliko Vam to iskustvo znači u radu u NES-u i na domaćem tržištu? Koji deo ekspertize možete da implementirate sada u svoj rad?

– Međunarodno iskustvo je bilo veoma važno za proširenje mojih vidika. U New Energy Solutions imamo nekoliko menadžera i inženjera sa bogatim međunarodnim iskustvom što donosi poseban kvalitet i najviše standarde u realizaciji složenih projekata.

Ima li razlike u zahtevima i očekivanjima investitora u Srbiji i na međunarodnoj sceni?

– Zahtevi i očekivanja investitora su u velikoj meri veoma slični. Na kraju, svi investitori žele da projekat bude realizovan u zahtevanom kvalitetu, u projektovanom budžetu i u ugovorenim rokovima. Ono što se razlikuje su tržišta i regulativa što nekada može da olakša ili oteža realizaciju projekata.

Upravljanje složenim procesima obeležilo je Vašu karijeru. Kako negujete kulturu inovacija i izvrsnosti u svom timu da biste se uspešno kretali kroz ove složene situacije?

– Sve počinje promovisanjem kolegijalnog okruženja u kome se podržava komunikacija i razmena stavova. U našem timu se kolege međusobno podržavaju. Prepoznavanje i priznavanje napora svakog člana tima takođe je ključno za napredak i razvoj. Kompleksni projekti zahtevaju tim sastavljen od stručnjaka različitih profila gde je svaki član tima važan za postizanje ciljeva. Organizacija, komunikacija, podrška, znanje, iskustvo i integritet su neophodni preduslovi da se projekat uspešno realizuje.

Koji su dalji planovi NES-a i odeljenja kojim Vi rukovodite?

– Naša vizija je da budemo prepoznati kao vodeći konsultanti za projekte u sektoru obnovljivih izvora energije, da iskustva stečena na razvoju projekata i iz operativne faze projekata iskoristimo kao dodatnu vrednost kako bismo pomogli našim klijentima da izgrade objekte koji će prevazići njihova očekivanja.

Izvor: OIE Srbija

Potencijali hidroenergije u energetskoj tranziciji: Da li ih Srbija adekvatno koristi?

16.12.2023

hidroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Jacopo Cavalca)

Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

Hidroenergija je decenijama igrala ključnu ulogu u evropskoj energetici, pružajući jedinstvenu kombinaciju bezbedne, jeftine i čiste proizvodnje električne energije.

Danas, po podacima iz Eurostata, udeo hidroenergije u obnovljivim izvorima (32,1 odsto) manji je od udela vetra (37,5 odsto), dok najbrži rast beleži solarna energija: 2022. godine udeo solarne energije bio je 15,1 odsto, a pre samo 15 godina taj iznos je bio oko jedan odsto.

Predviđanja pokazuju da će do 2024-2025. svi obnovljivi izvori energije (OIE) doprinositi skoro 34 odsto svetskoj proizvodnji električne energije, a hidroenergija će obezbediti približno 50 odsto učešća, piše za Klima101 dr Branka Nakomćić Smaragdakis.

Mada evropske nacionalne istraživačke agencije i Evropska unija podržavaju istraživanja u oblasti hidroenergetike, iznos finansiranja je veoma nizak poslednjih decenija, i iznosi približno 0,7 odsto finansiranja ukupnih istraživanja u oblasti obnovljivih izvora. Ovo se opravdava činjenicom da se korišćenje hidroenergije smatra „starom” i dobro poznatom tehnologijom.

Međutim, promena uloge hidroelektrane (fleksibilnost, otpornost, digitalizacija, održivost) zahteva promene u radu hidroelektrana, što povećava potrebu za dodatnim istraživanjima i aktivnostima.

Samim tim, hidroenergija može igrati ključnu ulogu u čistoj energetskoj tranziciji, kako u Evropi, tako i u Srbiji.

Pročitajte još:

Hidroelektrane igraju ključnu ulogu u uspostavljanju balansa u elektroenergetskom sistemu i značajne su u sistemu upravljanja vodama

Naime, ovaj trend povećanja količine tzv. varijabilne energije (energija vetra i solarna energija) prate zahtevi tržišta za fleksibilnošću i dinamičnošću, što podrazumeva skladištenje energije i brz odziv.

Uzevši to u obzir, kao jedno od rešenja nameće se reverzibilna hidroelektrana, koja ima potencijal da uravnoteži sisteme koji koriste obnovljive izvore energije kako na kratkoročnom (od sekundi do minuta) tako i na srednjoročnom i dugoročnom planu (meseci ili čak godine) korišćenjem tehnologije pumpnog skladištenja. Reverzibilne hidroelektrane su samim tim odličan izbor za balansiranje varijabilne proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana.

Prelaskom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore, dolazi do povećanja opterećenja na hidroelektrane (HE), jer njihova oprema inicijalno nije bila projektovana za tu vrstu izazova i opterećenja, te je od velikog značaja izdržljivost i otpornost opreme i prateće infrastrukture.

Takođe, uloga hidroelektrana u integralnom sistemu upravljanja vodama bitna je i u smislu zaštite od poplava, upravljanju nasipom i snabdevanju pijaćom vodom. Usled klimatskih promena ta uloga će postati sve značajnija. Da bismo osigurali da hidroelektrana može da nastavi sa svojom ulogom na uobičajen i pouzdan način u decenijama koje dolaze, potrebne su nam održive mere pri projektovanju postrojenja, fazi izgradnje i rada.

S obzirom na to da hidroenergija može biti okosnica budućeg evropskog energetskog sistema bez CO2, i da može da ublaži globalne izazove koje čine posledice klimatskih promena, buduća istraživanja, razvoj i inovacije treba da prate holistički i sveobuhvatni multidisciplinarni pristup.

Srbija trenutno planira izgradnju dve velike hidroelektrane: Bistrica i Đerdap 3

Republika Srbija ima potencijale OIE u hidro, solarnoj energiji, energiji vetra, biomasi (biogoriva) i geotermalnoj energiji. Najveći deo sadašnje upotrebe OIE se odnosi na proizvodnju električne energije od strane velikih hidroelektrana.

Danas, Srbija proizvodi 30 odsto električne energije iz hidroenergije koja je glavni obnovljivi izvor energije u proizvodnji električne energije u zemlji.

Foto-ilustracija: Unsplash (T L PlbeyaME7Jk)

Prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije, i uzimajući u obzir geomorfološke i hidrološke karakteristike terena, hidroenergetski potencijal Srbije je procenjen na 31.000 GWh godišnje, od čega je 17.000 GWh tehnički upotrebljivo. Postojeće velike hidroelektrane koriste oko 10.000 GWh. Preostalih 7000 GWh čine potencijali velikih (5200 GWh) i malih (1800 GWh) hidroelektrana.

Ukupna instalisana snaga u 16 domaćih hidroelektrana sa 51 blokom iznosi 3.015 MW, što čini skoro 38,4 odsto ukupnog energetskog potencijala Elektroprivrede Srbije (EPS). Električna energija se proizvodi u HE Đerdap, HE Kladovo i Drinsko-Limske HE i HE u Bajinoj Bašti.

Ukupna izlazna snaga 28 blokova u HE Đerdap je 1.605 MW, a srednja godišnja proizvodnja je 7.180 GWh, što čini oko 20 odsto proizvodnje električne energije u EPS-u.

Devet hidroelektrana u okviru ogranka Drinsko-Limske HE na Drini i Limu, imaju ukupnu instalisanu snagu od 1.390 MW. Prosečna godišnja proizvodnja je oko 3.320 GWh, što čini oko 10 odsto proizvodnje električne energije u EPS-u.

Na osnovu „Integrisanog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050”, koji je ranije ove godine bio na javnoj raspravi i trenutno se čeka njegovo usvajanje, vidljiv je plan o gradnji dve nove reverzibilne hidroelektrane.

Jedna je Đerdap 3, snage 2.400 MW, a druga Bistrica, snage 680 MW. Uloga hidroelektrane Bistrica je upravo da pomaže da se veća količina električne energije iz elektrana na varijabilne izvore što lakše integriše u elektroenergetski sistem, dok je hidroelektrana Djerdap 3 tzv. reverzibilno pumpno-akumulaciono postrojenje koje će se graditi u tri faze.

Investicija u Đerdap 3 je veoma visoka i procenjena je na više milijardi evra, a u Bistricu na oko 835 miliona evra. Planirani period izgradnje Bistrice je do 2031. godine.

Ceo tekst pročitajte ovde

Izvor: Klima101

Modernizacija rečnog saobraćaja na Dunavu i Savi

16.12.2023

ljubomir-zarkovic-xHnomVS0SiU-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (ljubomir-zarkovic)

Srbija poseduje mrežu od 1680 kilometara plovnih puteva, i time ostvaruje veliki potencijal za razvoj unutrašnjeg vodnog saobraćaja. Zemlja ima stalni rast u obimu pretovara tereta i broju turista koji posećuju Srbiju putem reka. Ove godine je, do novembra meseca, broj turista koji je rekama došao u našu zemlju, iznosio preko 174 hiljade, što je 30 odsto više nego prethodne godine.

Nedavno je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo rezultate značajnog projekta koji se fokusira na implementaciju VTS (Vessel Traffic Service) i VHF (Very High Frequency) komunikacionih sistema na rekama Dunav i Sava. Ovaj projekt, finansiran sa 5.85 miliona evra, ima za cilj unapređenje upravljanja i kontrole saobraćaja na unutrašnjim vodama, što će doprineti bezbednosti i efikasnosti plovidbe. Pored toga, planiran je i razvoj modernizovanih administrativnih procedura za prelazak državne granice u međunarodnom rečnom saobraćaju, saopšteno je na resornom ministarstvu.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel van den Berg)

Uvođenje ovih sistema omogućava efikasnu komunikaciju u realnom vremenu i pruža mogućnost boljeg praćenja i upravljanja saobraćajem na unutrašnjim plovnim putevima. Sistem će takođe pružati relevantne informacije o plovidbi ne samo korisnicima plovnog puta, već i drugim zainteresovanim stranama poput inspekcijskih službi, rečne policije i carine. Glavni centar za VTS i VHF nalazi se u Lučkoj kapetaniji Beograd.

Osim toga, ministarstvo aktivno radi na realizaciji različitih projekata modernizacije lučke infrastrukture i obezbeđivanja sigurne plovidbe na unutrašnjim plovnim putevima, koji su deo koridora Rajna-Dunav. Projekti uključuju adaptaciju brodskih prevodnica, uklanjanje potopljenih plovila iz Drugog svetskog rata, proširenje AIS AtoNs sistema za navigaciono praćenje, kao i razvoj lučkih kapaciteta u mestima kao što su Bogojevo, Prahovo i Sremska Mitrovica.

Nadalje, u planu je izgradnja Nacionalne akademije za obuku članova posade i vanredne situacije, što će doprineti kvalifikaciji radne snage i veština potrebnih za plovidbu.

Energetski portal

Ka održivoj energetskoj upotrebi biomase

15.12.2023

drvo , drveće , biomasa — Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Net-0-biomasa naziv je godišnje konferencije RES Fondacije organizovane sa ciljem da se sakupe imputi za platformu javnih politika namenjenu onima koji donose odluke o potencijalu energije iz biomase, kao i razvojnim partnerima na Zapadnom Balkanu. Učesnici konferencije imali su priliku da učestvuju na tri tematske sesije: o znanju, ekonomiji i politkama za Net-0-biomasu. U organizaciji su učestvovali i Hajnrih Bel fondacija i kompanija E3 International.

Skup je informisao o budućoj upotrebi energije biomase po kaskadnom principu EU i drugim modelima održivosti, kao i o ulozi biomase i dostizanju nula ugljeničnih emisija do 2050. godine. Na događaju su učestvovali nacionalni stručnjaci za biomasu, šumarstvo, energetsku tranziciju i drugi eksperti sa Zapadnog Balkana, iz Finske, Velike Britanije, kao i predstavnici brojnih institucija, uključujući Zajednički istraživački savet EU (JRC), Međunarodnu agenciju za energetiku (IEA), predstavnike Evropske komisije i druge.

Prema inventaru šuma iz 2009. površina šuma u Srbiji se procenjuje na 29,1 odsto, a trenutna površina šuma se procenjuje na 39,1 odsto na osnovu metodologije daljinske detekcije. Ovo implicira značajno povećanje obima biomase, koja treba da bude predmet snažnog odgovora donosioca odluka.

Nino Lejava, direktorka Hajnrih Bel fondacije Beograd otvorila je skup i rekla da je cilj da kroz konferenciju bolje razumemo obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu. Hajnrih Bel i Fondacija RES pomogli su opštini Priboj da pređe sa uglja na drvnu sečku i na taj način su povećali energetsku sigurnost i smanjili zagađenje vazduha. Ona se osvrnula na BiH gde se pokazalo da je nelegalna seča šuma dovela do negativnih posledica po životnu sredinu, jer se drvo koristi kao ogrevno, dok je upotreba biomasa znatno manja, a bezbedna je za životnu sredinu i održiva.

Jasminka Jang, iz RES Fondacije kaže da bi upotrebom biomase dostigli Net Zero neophodan za dijalog sa donosiocima političkih odluka o dekarbonizaciji. Za transpoziciju Direktive RED 2 Srbija treba da: pojednostavi proces izdavanja dozvola, ostvari napredak u uvođenju nacionalne šeme za verifikaciju kriterijuma održivosti za biogoriva i goriva od biomase. Novi RED 3 donosi nove obaveze i fokus na šumsku biomasu, posebno u vezi sa procesom nacionalnog energetskog i klimatskog planiranja (NECP). Šumska masa još uvek nije deo dijaloga i donošenja odluka u okviru NECP u zemljama Zapadnog Balkana.

„Biomasa je i nezaobilazno političko pitanje i biće teško da se ostvare prednosti iz održivosti i bio ekonomičnosti biomase“, istakla je Jang.

Održivost biomase se može uključiti u naučna istraživanja, ali je veoma važan i društveni napor da se dođe do NET Zero sistema.

Pročitajte još:

Znanje za NET-0-Biomasu

U diskusiji o znanju za NET-0-Biomasu, Mersudin Avdibegović, profesor Šumarskog fakulteta u Sarajevu, naglašava da u BiH ima više šuma sada nego pre, verovatno zbog migratornih procesa.

U Bosni i Hercegovini ima 3,2 miliona hektara pod šumom, odnosno 63 odsto, što je sam vrh u Evropi. Procena godišnjeg potencijala biomase je 10,4 miliona tona suve materije šuma, ali ne sme sve da se koristi. Koristi se sedam miliona hektara tone suve materije, a od toga se koristi pet u preradi i u proizvodnji. Najveći deo ide u tradicionalnu energiju iz ogrevnog drveta. Biomasa je u najvećem procentu energija iz drveta.

“U našim šumama je mnogo neiskorišćene biomase, to zove na akciju. Veliki potencijal biomase je u privatnim šumama koje su zapuštene”, rekao je Avdibegović.

On je naglasio da je pokretač promena u BiH zeleni biznis koji zahteva veću angažovanost i političke promene.

Nacionalna inventura šuma

Nenad Petrović, vanredni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu je rekao da u Srbiji od 2009. postoji Nacionalna inventura šuma. Nedavno je završena još jedna invertura šuma koja pokazuje da se površina pod drvećem povećala i sada je i godišnja produkcija veća.

“Perspektive šumarstva u Srbiji su da iz postojećih šuma koristimo biomasu i da one treba da se pretvore u površine koje imaju potencijal. Uporedo treba da vidimo koji je najbolji način za korišćenje biomase koju dobijemo na raspolaganje – ne samo spaljivanjem drveta, već dugoročnijim skladištenjem materijala. To bi omogućilo da smanjimo uvoz energije”, rekao je Petrović i podvukao zajedničku karakteristiku za BiH i Srbiju da je biomasa u šumarstvu, a da su drugi izvori znatno manje zastupljeni u obe zemlje.

Kako kaže on bi omogućio podsticaje za drvnu biomasu kao najjeftiniji način za zamenu fosilnih goriva, ali i da biznis oslobodi sve barijere da drvna biomasa nađe put i da zameni fosilna goriva.

O tome koliko je neophodno smanjiti pritisak na šumu kao resurs i maksimalno diverzifikovati drvne sirovine govorio je Dušan Jović, direktor predstavništva E3 International.

“Pokušali smo da iskoristimo zemljište u rudnicima kako bi pronašli rešenje za proces dekarbonizacije i ta incijativa ima šansu da zaživi i da se značaj biomase istakne podizanjem energetskih zasada. To je nafta Srbije”, rekao je Jović.

On je naglasio da treba razvijati tržište biomase koje ne postoji i da je potrebno uložiti mnogo u unapređenje siromašnih šuma Srbije.

Dragoslava Stojiljković, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu kaže da Direktiva RED 3 ukazuje na pravce korišćenja biomase.

“U RED 3 direktivi kriterijumi održivosti su strožiji i načini korišćenja biomase za proizvodnju elektične i toplotne energije u postrojenjima. Kaskadni pristup koji donosi Direktiva znači da se biomasa koristi u različlitim procesima u industriji, a ne samo kao drvo. Dekarbonizacija znači i da industrija uzme veliko učešće u korišćenju ostataka od drveta. Pored upravljanja šumama potrebno je sagledati i deo koji koristi industrija i to treba koristiti”, rekla je Stojiljković.

Prema njenom mišljenju inovacije u tehnologiju za iskorišćavanje biomase, povećanje svesti stanovništva i svih učesnika u društvu treba ojačati. Nauka može mnogo da pomogne, ali ovo neće rešiti povećanje naučnih istraživanja. Transparentnost je ključna i treba pojačati zajedničko kreiranje korisnih rezultata sa svim zainteresovanim stranama, sistemski pristup i zajedničku aktivnost za biomasu.

Mirjana Vujadinović Tomevski

U SRBIJI NOVI MODELI HONDE CR-V I PRVE IKADA HONDE ZR-V

15.12.2023

Honda Srbija je predstavila novu Hondu CR-V i prvu Hondu ZR-V. Oba modela imaju moderni dizajn i najnoviju hibridnu tehnologiju. Prodaja je počela 12. decembra uz „Nedelju novih Hondinih modela“ u Beogradu.

Nova CR-V je duža za 10cm (ukupno 4.80m) s dužim prednjim delom i širom maskom. Unutrašnjost je obogaćena kvalitetnim materijalima i Hodinom tehnologijom stabilizacije tela na sedištima. Sadrži naprednu navigaciju, Head up displej, Bose audio sistem, i povećan prtljažnik (587 litara). Bezbednost je pojačana sa 10 vazdušnih jastuka i Honda Sensing 360° tehnologijom, stoji u saopštenju kompanije Honda.

Foto-ilustracija: Unsplash (premkumar-masilamani)

Kao standard dolazi tri puta jači bežični punjač, kao i četiri USB priključka. Hibridni pogon CR-V-a kombinuje Atkinsonov motor i električni menjač, pružajući 335Nm obrtnog momenta. Dodatno, ima novi sistem pogona na sva četiri točka i unapređeno vešanje.

Honda ZR-V, bazirana na šasiji Civic-a, ima sportske karakteristike i praktičnost koju poseduje SUV. Opremljena je Hondinom hibridnom tehnologijom iz Civic-a, sistemom vešanja i upravljanja za dinamičnu vožnju. Enterijer je visokokvalitetan, s centralnom konzolom i audio sistemom (8 ili 12 zvučnika). sistemi bezbednosti kod Honde su standardni već godinama unazad, a kao novine kod Hondi ZR-V dolaze centralni vazdušni jastuk između vozača i suvozača, vazdušni jasstuci za kolena napred, uz skup naprednih Sensing tehnologija.

Energetski portal

PepsiCo u Srbiji: Zeleni poduhvati na putu ka održivoj budućnosti

15.12.2023

Kompanija PepsiCo je u Srbiji i na globalnom nivou postavila ambiciozne, ali ostvarive ciljeve po pitanju potpunog prelaska na obnovljive izvore energije, i u skladu sa njima razvila značajne projekte na lokalnim tržištima u okviru kojih kompanija posluje.

Sa Milanom Pasulom, direktorom lanca snabdevanja za zemlje južne i centralne Evrope PepsiCo razgovarali smo o energetskim pojektima kompanije u Srbiji, reciklažnim projektima, ostvarenim rezultatima u okviru fabrike otpadnih voda i smanjenju CO2 emisija.

Šta su najznačajniji energetski projekti kompanije PepsiCo u Srbiji u 2023. godini?

U 2023. godini, jedan od ključnih energetskih projekata koje smo sprovodili u Srbiji bio je i instalacija solarne elektrane od 0,5MW u okviru naših proizvodnih pogona u Magliću, u opštini Bački Petrovac. Kao deo naše globalne Pepsico Positive (pep+) strateške transformacije koja u središte rasta i kreiranja vrednosti stavlja održivost i ljudski kapital, ova inicijativa predstavlja prvu fazu našeg plana „zelene“ elektrifikacije ove fabrike. Kompanija PepsiCo trajno je posvećena zelenoj tranziciji, i to je način na koji kreiramo nove mogućnosti u okviru našeg poslovanja koje podstiče pozitivnu promenu za planetu i ljude, te planiramo da nastavimo sa investiranjem u ovom segmentu i u narednim godinama, sa fokusom na proširenje površina pokrivenih solarnim panelima i povećanje njihovih kapaciteta. Pored toga, trenutno istražujemo mogućnost instalacije biogasnog reaktora, što bi nam omogućilo proizvodnju prirodnog gasa od bio-otpada.

Svaki od ovih projekata čini važan deo našeg globalnog cilja i puta ka održivom razvoju, a to je, između ostalog, i upotreba 100 odsto obnovljivih izvora energije u sopstvenim operacijama do 2030. godine i dodatno u svim našim franšiznim operacijama i operacijama trećih strana do 2040. godine. Odgovorno poslovanje je u centru naših korporativnih vrednosti, i stoga nastojimo da dostignemo nultu neto emisiju i pre postavljenih rokova i dodatno podstaknemo pokretanje pozitivnog lanca vrednosti.

Pročitajte još:

KOMPANIJA „PEPSICO“ OBELEŽILA ZAVRŠETAK KAMPANJE „PLUS ZA PLANETU“ OBARANJEM GINISOVOG SVETSKOG REKORDA

U kojoj meri se sprovode reciklažni projekti u okviru PepsiCo operacija u Srbiji?

Smanjenje otpada, u svim njegovim oblicima i kroz naš lanac vrednosti, strateški je imperativ za kompaniju PepsiCo i jedan je od ključnih principa naše pep+ transformacije. Ne samo da predstavlja benefit za naše poslovanje redukujući troškove i podižući nivoe efikasnosti, već doprinosi opštem napretku i podizanju svesti zajednice, angažujući istu demonstracijom dobre prakse. S ponosom mogu da kažem da smo kao kompanija potpuno posvećeni dostizanju najviših nivoa recikliranja, i da trenutno u Srbiji kroz redovne procese zbrinjavanja otpada uspešno recikliramo 96,2 odsto ukupno generisanog otpada.

Svesni smo važnosti održivog upravljanja resursima, te ulažemo napore kako bismo postigli nultu emisiju otpada i podržali odgovorno ponašanje prema životnoj sredini. Jednu od takvih akcija koje smo upravo ove godine sproveli u Srbiji ilustruje i naša inicijativa “Plus za planetu – promena počinje od tebe”, s kojom smo želeli da skrenemo pažnju na adekvatno odlaganje plastične ambalaže i važnost svakog pojedinačnog doprinosa u okviru cirkularne ekonomije, a iz perspektive puta ka održivoj budućnosti.

Koji su rezultati zabeležni u okviru fabrike otpadnih voda i da li je bilo značajnijih pomaka tokom prethodne godine?

Naša fabrika u Magliću spada u red najmodernijih PepsiCo fabrika u Evropi, po nivou opremljenosti kako za potrebe proizvodnje, tako i za brigu o ostacima i nus efektima procesa proizvodnje. Kroz postrojenje za preradu otpadnih voda, vidimo značaj za ekološku održivost rada fabrike i zaokružen ciklus, bez uticaja na životnu sredinu. Ovaj ciklus podrazumeva da se ukupna količina zahvaćene vode korišćene u procesu proizvodnje, dalje prečišćava i zatim ponovo vraća u prirodu. Osim ovog zaokruženog ciklusa upotrebe vode i njenog vraćanja u prirodu, a kako bismo smanjili rad samog postrojenja za prečišćavanje i zahvatanje vode, povećan je i procenat reciklažne vode u procesu proizvodnje.

Šta PepsiCo u Srbiji vidi kao glavni drajver smanjenja CO2 emisije?

Globalnom pep+ strategijom kompanije PepsiCo postavljen je cilj za neto nultu emisiju CO2 kroz naš lanac snabdevanja do 2040. godine. Da bismo zajedno globalno postigli ovaj cilj, ključne aktivnosti koje sprovodimo u našim proizvodnim pogonima odnose se na unapređenje tehnologija. Investirali smo u nove gorionike, koji su doprineli smanjenju emisije gasova staklene bašte sa 10 na sedam procenata. Takođe, u lancu snabdevanja smo centralizovali isporuke ka određenim kupcima, optimizovali distributivnu mrežu i istražili mogućnosti za lokalizacijom sirovina, čime smo smanjili pređenu kilometražu kroz pametne softvere za rutiranje i distribuciju.

Na svakodnevnom nivou uvodimo inovacije u poslovanje, a koje nam pomažu da doprinesemo smanjenju emisije CO2 u lokalnoj sredini, ujedno doprinoseći ambicioznim globalnim ciljevima kompanije PepsiCo.

Izvor: PepsiCo

Kakav je uvoz i izvoz materijala bio u Srbiji prošle godine?

15.12.2023

čelik — Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Fernandes)

Foto-ilustracija: Unsplash (Gerold Hinzen)

Izveštaj o resursima i potrošnji materijala za 2022. godinu pruža uvid u kretanje ekstrakcije, uvoza, izvoza i potrošnje materijala u toj godini, kao i njihov uticaj na ekonomiju. Republički zavod za statistiku obradio je i objavio podatke koji se tiču pomenutih oblasti za prethodnu godinu.

U 2022. godini, zabeležen je porast vađenja domaćih resursa za sedam odsto u odnosu na 2021, dostižući ukupnu količinu od 138.251 hiljada tona. Najviše ekstrahovani materijali bili su nemetalni minerali (38.255 hiljada tona) i fosilna goriva (36.215 hiljada tona).

U našoj zemlji je takođe porastao i uvoz materijala za preko 14 odsto u odnosu na 2021. godinu, jer je ukupna uvezena količina bila preko 23.000 hiljade tona. Blizu polovine ove količine bila su fosilna goriva – oko 45 odsto i rude metala oko 18 odsto, navodi RZS.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

S druge strane, izvoz materijala je opao za 7,3 odsto, sa ukupnom količinom od 15.155 hiljada tona, a biomasa (42,0 odsto) i rude metala (23,3 odsto) bili su najzastupljeniji u izvozu.

Domaća potrošnja materijala je zabeležila značajan rast od 10 odsto, dostižući ukupnu količinu od preko 140.216 hiljada tona. Fosilna goriva (45.337 hiljada tona) i nemetalni minerali (39.103 hiljada tona) su bili najprisutniji u domaćoj potrošnji. Potrošnja po stanovniku iznosila je 21,9 tona, što je za 2,5 tone više u odnosu na prethodnu godinu.

Iako su resursi korišćeni u većoj meri, produktivnost resursa, definisana kao odnos između BDP-a i domaće potrošnje materijala, je opala za 6,8 odsto, sa vrednošću od 37,2 RSD po kilogramu. To bi značilo da rast potrošnje materijala koje smo navodili, nadmašuje rast BDP-a, što može biti indikator neefikasnosti u korišćenju resursa.

Energetski portal

Čega se pribojavaju investitori u OIE u Srbiji?

15.12.2023

vetroparkovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Clow)

Investitorima u OIE naime, shodno izmenama Zakona o korišćenju OIE, Elektromreža Srbije može kao uslov za priključenje na elektroenergetsku mrežu da naloži da obezbede takozvane baterije za skladištenje struje, kako bi se osigurala stabilnost sistema.

Kada je taj zakon u aprilu izglasan u Skupštini Srbije nadležni su njegovo donošenje obrazložili time da se na taj način omogućava sigurnost rada elektroenergetskog sistema zemlje.

Tvrdi se da usvojene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije rešavaju pitanje velikog broja zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana, čiji je zahtevani kapacitet za priključenje povećan sa 4,8 GW na 20 GW u poslednje dve godine, što je dva i po puta više od ukupnog kapaciteta svih elektrana u Srbiji.

Takav kapacitet prevazilazi mogućnosti za balansiranje elektroenergetskog sistema, što je izazvalo zabrinutost operatora sistema, Elektromreža Srbije, u vezi sa radom elektroenergetskog sistema, pa je izmenama zakona, kako tumaće nadležni, problem rešen tako što će operator sistema moći da odloži priključenje elektrana na sistem ukoliko se pokaže, u transparentnom postupku izrade plana razvoja prenosnog sistema, da nema dovoljno rezerve za balansiranje, ali je istovremeno ostavljena mogućnost investitorima da izbegnu odlaganje priključenja, ako sami ili preko drugog učesnika na tržištu obezbede dodatni kapacitet za balansiranje.

PROČITAJTE JOŠ:

Zakonodavac ističe i to da su izmene tog zakona zaštitile garantovanog snabdevača Elektroprivredu Srbije od finansijskog rizika preuzimanja balansne odgovornosti za sve proizvođače iz obnovljivih izvora energije.

Izgradnja baterija omogućava da se viškovi struje proizvedene u vetroparkovima i solarnim elektranama skladište i koriste po potrebi kasnije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeroen van de Water)

Na taj način se rešava pitanje nekontrolisane proizvodnje i stvaraju uslovi da ona bude usklađena sa potrebama potrošnje.

Naime, pristupom na mrežu EMS-a vlasnici obnovljivih izvora energije se obavezuju da isporučuju struju kontinuirano, odnosno odgovarajućom dinamikom.

Drugim rečima, potrebno je da isporučuju one količine struje koje su optimalne njenoj potrošnji.

Problem sa obnovljivim izvorima energije poput solarnih elektrana i vetroparkova je da oni zavise od prirode i da ne mogu uvek da postignu proizvodnju istog intenziteta.

Jasno je da je proizvodnja struje u tim obnovljivim izvorima veća kada ima dovoljno sunca i vetra a da je znatno manja ili da je nema kada to nije slučaj.

Da bi se isporuka struje odvijala u kontinuitetu i dogovorenom dinamikom potrebno je da ti proizvodni kapaciteti poseduju skladišni prostor to jest baterije u kojima se odlažu viškovi struje.

Oni se onda povlače u mrežu kada je proizvodnja u vetroparkovima ili solarnim elektranama manja.

Među novim potencijalnim investitorima se, zbog novih zakonskih rešenja, javlja bojazan da će obaveza posedovanja skladišta struje uvećati troškove izgradnje objekta.

Za izgradnju vetroparka ili solarne elektrane potreban je veliki novac, sa skladištima još veći, pa se investitori plaše da će im to otežati dobijanje povoljnih kredita neophodnih za sprovođenje posla.

Izvor: Danas

Izgradnja kanalizacione mreže u Svilajncu

14.12.2023

kanalizacija — Foto-ilustracija: Pixabay

U Svilajncu će biti realizovana izgradnja kanalizacione mreže, što bi trebalo značajno da promeni situaciju u četiri naselja – uključujući Sedlare, Troponje, Suboticu, i Kušijevo. Ovaj projekat obuhvata izgradnju preko 70 kilometara kanalizacione mreže, sa ciljem da se završi u roku od godinu dana.

Radovi na kanalizaciji su deo šireg plana koji uključuje izgradnju dodatnih 57 kilometara mreže u Svilajncu, ukupno čineći 127 kilometara, zajedno sa postrojenjem za obradu otpadnih voda, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ovaj napredak je deo faze projekta „Čista Srbija“, koji ima za cilj da poveže gotovo sve domaćinstva u Svilajncu sa kanalizacionom mrežom, osiguravajući da sve otpadne vode budu adekvatno tretirane pre povratka u prirodu.

PROČITAJTE JOŠ:

Projekat „Čista Srbija“ predstavlja značajan korak za mnoga mesta u državi, sa planiranim ulaganjem od 3,5 milijardi evra u izgradnju kanalizacionih sistema širom Srbije, što će omogućiti priključenje 2,2 miliona ljudi na kanalizacionu mrežu, sa izuzetkom Beograda. Osim toga, infrastrukturni razvoj u Svilajncu uključuje i izgradnju obilaznice oko grada, kao i brze pruge od Beograda do Niša.

U Svilajncu se planira i otvaranje Ekološkog parka.

Energetski portal

1...757677...1.512 Page 76 of 1.512

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM