Snabdevanje energentima u Srbiji stabilno

16.03.2020

american-public-power-association-Zy1mDOLhUB4-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je juče da je stanje u “Elektroprivredi Srbije” i drugim energetskim kompanijama apsolutno stabilno i da nema nikakvih problema u snabdevanju energentima.

Antić je, nakon prvog sastanka kriznog štaba JP EPS, koji je održan u TE “Nikola Tesla A” u Obrenovcu, rekao da se definišu jasne procedure ponašanja, postupci zaposlenih i rukovodilaca kako bi se održao nesmetani rad svih energetskih kompanija i obezbedilo pouzdano snabdevanje ključnim energentima.

Odluku o formiranju kriznog štaba na nivou EPS-a doneo je vršilac dužnosti direktora tog preduzeća Milorad Grčić kako bi se nastavilo stabilno snabdevanje električnom energijom i ograničilo širenje koronavirusa.

Ministar je istakao da će se narednih dana nastaviti sa praćenjem svih mera i uvođenjem novih, i to od rešavanja pitanja prevoza radnika, pa do dezinfekcije autobusa, pojačane higijene, definisanja procesa rada u svim segmentima i uslovima.

EPS je sistem koji ima ozbiljne procese rada i vodićemo računa o svakom od tih segmenata, rekao je Antić, dodavši da Srbija čini maksimalne napore kako bi se svi negativni efekti situacije u vezi sa koronavirusom minimizirali i zaštitilo zdravlje stanovništva.

Izvor: Vlada Srbije

Na novobeogradskoj obali Save zasađeno 269 stabala

16.03.2020

Sava_NBGD — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Mils)

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić, ambasador Švedske Jan Lundin, direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević i predstavnici devet švedskih kompanija koje posluju u Srbiji, učestvovali su u sadnji 269 stabala u parku na novobeogradskoj obali Save, između mosta „Gazela” i Starog savskog mosta. Događaj je organizovan u okviru akcije „Drvo za Beograd”.

Radojičić je izrazio zadovoljstvo zbog nastavka akcije „Drvo za Beograd” i rekao da je u pitanju još jedna prilika da se pošalje lepa poruka i napravi još jedan korak ka lepšem i zelenijem Beogradu.

“Izazov ‘Drvo za Beograd’ objavio sam u novembru prošle godine, a prva se priključila nemačka agencija GIZ. Tada smo poslali poziv međunarodnim organizacijama i društveno odgovornim kompanijama da se uključe u akciju i doprinesu unapređenju kvaliteta životne sredine u našem gradu. Na izazov je među prvima odgovorio ambasador Lundin, kome sam zbog toga izuzetno zahvalan. Ambasador je okupio devet švedskih kompanija i rezultat toga je današnja sadnja 269 stabala. Akcija i dalje traje i juče je obavljena sadnja u saradnji sa kompanijom „Sava osiguranje”. Nadam se da ćemo nastaviti da radimo na povećanju ukupnog broja zelenih površina, kao i da će ova akcija biti aktuelna i u narednoj sezoni, kao i u godinama koje dolaze”, rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, drveće je praktično najvažniji faktor u borbi za zdraviju životnu sredinu, kao i u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

“Doprinos svakog pojedinca ili lokalne samouprave je od velike važnosti. Jedan od najvećih svetskih umova, Nikola Tesla, rekao je svojevremeno da ‘nema ničeg vrednijeg što treba podržavati od prirode’. Bahatost i pohlepa su osobine zbog kojih je došlo do narušavanja ravnoteže u prirodi, a epidemija korona virusa je jedno upozorenje do čega to može dovesti. Vrlo je važno da se ravnoteža u prirodi održava i da prirodi vraćamo makar deo onoga što uzimamo. Poruka današnjeg događaja je da odgovorni ljudi razmišljaju o tome, kao i o obnavljanju posečenih šuma i stabala. Zahvalan sam ambasadoru Lundinu i našim prijateljima iz Švedske što daju doprinos u rešavanju ovakvih problema i kod nas lokalno, ali i generalno u svetu. Radujem se i verujem da ćemo ovakvu saradnju nastaviti”, zaključio je Radojičić.

Pročitajte još:

Ambasador Lundin je izrazio zadovoljstvo zbog prilike da bude deo ovog događaja i apostrofirao važnost kvaliteta vazduha u urbanim sredinama.

“Krajem prošle godine dobili smo pismo gradonačelnika, nakon čega sam se obratio predstavnicima švedskih kompanija i jako mi je drago da su ovako pozitivno odreagovali. Svaki projekat čiji je cilj bolji kvalitet životne sredine veoma je važan. Iako Beograd u odnosu na druge evropske prestonice doživljavam kao veoma „zelen grad”, ne znači da situacija ne može da bude još bolja. Devet kompanija koje su učestvovale u današnjoj sadnji, predstavljaju samo mali deo svih švedskih firmi koje posluju u Srbiji, ali su neke od njih svetski lideri uu svojim oblastima. Zahvaljujem gradonačelniku i JKP ‘Zelenilo – Beograd’, koji su odradili sjajan posao u organizaciji ovog događaja”, rekao je Lundin.

Švedske kompanije koje su učestvovale u sadnji stabala javora i četinara su ABB, „Astra Zeneka”, „Katena medija”, „Huskvarna”, „Huse”, „Oriflejm”, „Svidiš meč”, „Verisek labs” i „Volvo”.

Izvor: JKP „Zelenilo – Beograd”

Uvedeno vanredno stanje u Srbiji

16.03.2020

prazne_ulice — Foto-ilustracija: Unsplash (Milan Seitler)

Danas je stupila na snagu odluka o uvođenju vanrednog stanja u Republici Srbiji.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković doneli su, u skladu sa Ustavom, Odluku o uvođenju vanrednog stanja.

Od danas, 16. marta, u potpunosti će biti obustavljen rad predškolskih, školskih i visokoškolskih ustanova. Do daljeg neće raditi vrtići, osnovne i srednje škole i univerziteti u Republici Srbiji.

Upis dece odvija se normalno, posredstvom e-Uprave:

1. eVrtić dostupan za celu Srbiju;

2. eUpis za upis u škole će biti aktivan od 1. aprila;

3. Probni test za malu maturu će biti urađen putem nove tehnologije;

4. Nastava prelazi na nastavu na daljinu putem RTS3, platforme RTS Planeta, kao i internet platformi za učenje.

Granice Republike Srbije zatvorene su za sve strane državljane, sa izuzetkom diplomata akreditovanih u Srbiji i stranaca sa boravišnom dozvolom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Vandan Patel)

Građani Republike Srbije, kao i akreditovane diplomate i strani državljani koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji ulaze u Republiku Srbiju, u obavezi su da budu u samoizolaciji od najmanje 14 dana, pod krivičnom odgovornošću. Ova mera će biti striktno kontrolisana i njeno kršenje biće najstrože sankcionisano.

Građanima će pri ulasku u zemlju biti uručeno zakonski obavezujuće rešenje. Zaprećena zatvorska kazna za kršenje ove odredbe je do tri godine zatvora. Ovo je veoma važno kako bi se smanjilo kretanje građana, što je jedan od glavnih razloga za uvođenje vanrednog stanja u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19.

Kada je reč o građanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji dolaze iz Republike Italije, Švajcarske Konfederacije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke određuje se izolacija u trajanju od 28 dana.

Pročitajte još:

Uvođenje vanrednog stanja ne znači da prestaje rad u privredi, privatnom i javnom sektoru. Preporučuje se poslodavcima da proces rada organizuju tako da svi koji to mogu rade od kuće. Ako rad od kuće nije moguć, proces rada treba organizovati tako da se strogo poštuju sve higijensko-tehničke mere za sprečavanje širenja zaraze (ograničen broj ljudi u prostoriji, korišćenje zaštitnih maski i sl).

Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitri Karastelev)

Vlada poziva sve poslodavce u Srbije da u maksimalnoj meri svim svojim zaposlenima omoguće rad od kuće. Veoma je važno da u ovom trenutku pokažemo solidarnost i zbog toga apelujemo na poslodavce da se ponašaju odgovorno i imaju neophodno razumevanje za svoje zaposlene. Ovo se posebno odnosi na građane čija dece prestaju da idu u vrtiće i škole. Sve druge pojedinosti će biti precizirane u dopunskim aktima koji će biti usvojeni.

Građani: samoizolacija – bez okupljanja, bez poseta, bez izlazaka iz kuće bez preke potrebe. Izuzeci: kada se ide u prodavnice i apoteke, za šetanje kućnih ljubimaca, bacanje smeća. Preporuka za lica starija od 70 godina da uopšte ne izlaze napolje, a da za njih sve neophodne radnje obavljaju mlađi članovi porodice.

Javni saobraćaj: ukida se noćni i redukuje dnevni javni prevoz.

Inspekcije: ograničava se povećanje cena osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme. Stroge kazne za podizanje cena u vreme vanrednog stanja. Moguće je podizanje cena samo u granicama međugodišnje stope inflacije.

Još jednom apelujemo na naše najstarije sugrađane da strogo vode računa i ne izlaze iz kuće i pridržavaju se svih uputstava zarad očuvanja sopstvenog zdravlja i zdravlja svojih najmilijih.

Vlada Republike Srbije je u potpunosti posvećena borbi protiv širenja virusa COVID-19 , iz minuta u minut prati razvoj situacije u zemlji, regionu i svetu i blagovremeno će obaveštavati o svemu i doneti sve potrebne odluke u cilju očuvanja vašeg zdravlja.

Od sinoć, 15. marta, zatvorene su granice. Na njima će biti Vojska Srbije, kao pomoć sanitarnoj inspekciji i graničnoj policiji.

Prema poslednjim saznanjima, do sada je u Srbiji potvrđeno 55 slučajeva obolelih od koronavirusa.

Izvor: Vlada Srbije

OMV prodaje benzinske pumpe po Nemačkoj

16.03.2020

OMV_Oil_refinery_in_Schwechat,_Austria — Foto: Wikipedia/Waeferlu

Austrijska naftna kompanija OMV, sa sedištem u Beču, odlučila je da proda svoje benzinske stanice u Nemačkoj kako bi svoje poslovanje usmerila ka održivom razvoju i profitabilnom rastu.

OMV poseduje mrežu od ukupno 287 pumpi u ovoj zemlji, uglavnom na jugu, pre svega u pokrajinama Bavarska i Baden-Virtemberg. One svojim klijentima pružaju širok asortiman proizvoda i usluga vrhunskog kvaliteta, navodi kompanija.

Pored nafte i gasa, OMV proizvodi i prodaje i inovativnu energiju i petrohemijska rešenja. Prema sopstvenim tvrdnjama, podržava tranziciju ka nisko-ugljeničnoj budućnosti.

Mreža benzinskih stanica ovog predstavnika naftne industrije dostiže broj od ukupno 1.400 objekata za sipanje goriva u Evropi, od toga 61 u Srbiji.

OMV upošljava 20.000 radnika i jedan je od najvećih industrijskih aktera poreklom iz Austrije.

Jelena Kozbašić

Solarni kanui – budućnost održivog transporta u Ekvadoru

15.03.2020

U Evadoru na reci Amazon se preko dana može videti veliki broj kanua. Ipak, pojavila se jedna novina među ovim plovilima. Naime, tim ljudi iz fondacije “Kara Solar” je napravilo solarne kanue kako bi se suprotstavio uništavanju prirodnog ambijenta ovog prostora.

Ovakva plovila su suštinski i sveprisutni deo života u ekvadorskoj Amazoniji, ali ova se odlikuje izuzetno simboličnom razlikom od svojih prethodnika. Napajaju se suncem.

Ekvadorska Amazonija se bori sa velikim problem eksploatacije resursa, naročito stoga što se sve više proširuju naftne bušotine i time uništavaju delovi prašume. Krčenje šuma, pojačana mehanizacija i zagađenje koje sve to prati u stopu glavni su neprijatelji ovog područja.

Naftna industrija u ovoj zemlji pretrpela je ogromne poremećaje i umnogome doprinela uništavanju Amazonije.

Dnevno se ispumpava oko 500.000 barela, od čega se većina izvlači iz rezervi u amazonskoj prašumi. Nafta se zatim odvozi do obale i šalje hiljadama kilometara severno na rafiniranje. Veliki deo se prodaje za izvoz u druge zemlje, a nešto se prevozi nazad u Ekvador do benzinskih stanica.

Njen dalji put je ka reci gde će se koristiti u kanuima, koji su motorizovoani i na taj način se nafta ponovo vraća u Amazoniju.

Pročitajte još:

Projektom solarnih kanua je predviđeno da Amazon obiluje ovim plovilima koja će potencijalno zameniti desetine hiljada brodova koja svake godine spale hiljade kubnih metara goriva.

Naročito je važno optimizovati površinu solarnog panela kako bi mogla da prenese odgovarajući broj fotonaponskih ćelija, a da se time ne ugrozi stabilnost plovila. S obzirom na to da Amazon povremeno poplavi, ali i zbog virova i podvodnih prepreka, upravo je ovde fokus pri izgradnji.

U planu je da solarne stanice za ponovno punjenje budu instalirane duž putanje kanua, za šta se vrši obučavanje mladog kadra za ovladavanje tom tehnologijom.

Zajednica Ačuar, čiji se život odvija na ovom prostoru, već uveliko primećuje posledice klimatskih promena – ciklus cvetanja biljaka pomeren je za mesec dana do dva, kišne padavine su obilnije nego ranije, a sunce je takođe veoma jako. Ipak, smatraju da nije kasno za održivu budućnost – bez nafte, naftovoda i puteva, sa solarnim kanuima i odgovornim starosedeocima koji upravljaju turističkim centrima u okviru ove zajednice.

Jelena Cvetić

Nova fasada u starom delu Priboja

15.03.2020

fasada_zgrade_Priboj — Foto: Opština Priboj

Kako je bilo i dogovoreno, sa prvim lepim danima nastavljeni su radovi na uređenju fasada zgrada u Priboju. Tako je ovih dana u starom delu grada zablistala još jedna fasada. U zajedničkoj akciji stanara i lokalne samouprave, sređena je zgrada u Ulici 12. januara broj 92, na Brijegu, koja je dobila potpuno novi izgled i sjaj.

Ova stambena jedinica sa 12 domaćinstava izgrađena je pre više od pola veka, a od tada na njoj nije bilo značajnijih ulaganja. Akcijom sređivanja fasada dobila je potpuno novo ruho i od oronule zgrade sada je postala lice ovog dela grada. Pored nove fasade postavljeni su oluci i limarija na prozorima i terasama, a pojedini stanari su uspeli da promene i stolariju na svojim stanovima, pa je sada umnogome popravljena i energetska efikasnost, jer je na fasadi ugrađena i termoizolacija. Još je preostalo da se uradi dekorativna rasveta.

Zgrada je sada i lepša, ali i energetski efikasnija i uklopiće se u ambijentalnu celinu koja se u ovom delu grada stvara rekonstrukcijom bivšeg hotela Priboj i sređivanjem fasada na ukupno 6 stambenih jedinica. Podsetimo, već je nova fasada zablistala na stambenoj jedinici u Proleterskoj broj 1, preko puta taksi štanda.

Pročitajte još:

Po sprovedenom konkursu, uz učešće opštine i stanara (odnos 80:20 odsto), uradiće se fasade na još četiri stambene jedinice, i to na zgradi u Proleterskoj broj 2, preko puta Zavičajnog muzeja, kao i na tri stambene jedinice u dve zgrade u Ulici 12.janaura. Nova fasada uskoro će zablistati i na zgradi prekoputa solitera, gde su pekara i apoteka, sa brojevima 31 i 35, kao i na zgradi broj 65, preko puta objekta Vrtića u ovom delu grada.

Posao na tenderu dobila je prijepoljska firma „Rovčanin inženjering“ koja je za podizvođače angažovala pribojske radnike. Akcija zajedničkog sređivanja fasada na zgradama u Priboju biće nastavljena na zgradama i u drugim delovima grada.

Izvor: Opština Priboj

Toplane u Srbiji dobijaju 26,75 miliona evra za prelazak na biomasu

15.03.2020

Antić_toplane1 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije

Toplane u pet opština u Srbiji, koje su do sada u snabdevanju toplotne energije koristile fosilna goriva, uveliko dobijaju sredstva u vrednosti od 26,75 miliona evra za prelazak na biomasu, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Početkom nedelje, 10. marta, u Ministarstvu rudarstva i energetike, potpisan je još jedan ugovor o dodeli sredstava za izgradnju novih kotlova na biomasu i prateće renoviranje sistema daljinskog grejanja, sa opštinom Novi Pazar i Gradskom toplanom u Novom Pazaru.

Ministar Antić izajvio je da jedan od prioriteta podrška lokalnim samoupravama za prelazak rada njihovih toplana na biomasu. On je kazao da je Novi Pazar izuzetno značajan, uzimajući u obzir pre svega ekološke, ali i lokalne aspekte, imajući u vidu veliki potencijal za privredni razvoj. Otvaraju se značajne mogućnosti i za razvoj drvne industrije.

Reč je o liniji finansiranja u iznosu od 5,8 miliona evra za tu opštinu. Iz tih sredstava biće izgrađen kotao na biomasu snage 8 MW, što će opskrbiti trenutni konzum u Novom Pazaru, ali i otvoriti mogućnost za nove korisnike, kazao je ministar Antić.

Pročitajte još:

On je naveo da se istovremeno razvija projekat razvodnog gasovoda od Aleksandrovca koji će povezati Kopaonik, Novi Pazar i Tutin.

Gasifikacijom otvaramo mogućnost da se u Toplani napravi još jedan dodatni kotao na gas od 4 MW, što će Novom Pazaru omogućiti potpunu energetsku sigurnost i snabdevenost energentima, istakao je ministar. Vlada Republike Srbije takođe prepoznaje taj projekat kao značajan, u smislu kvalitetnog rešavanja problema zagađenja vazduha u Srbiji.

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac zahvalio je Ministarstvu rudarstva i energetke i Vladi Srbije na podršci u realizaciji projekta izgradnje toplane na biomasu i naglasio da je za Novi Pazar to izuzetno značajno.

Grad je do sada za grejanje koristio mazut, koji je veliki zagađivač, što je dovelo do gašenja toplane u samom centru grada. Nova toplana će imati ekološku proizvodnju, cena grejanja će biti znato niža, sa većim kapacitetom za nove potrošače. To donosi značajne benefite za našu lokalnu zajednicu, izjavio je Biševac.

Ovaj projekat Vlada Srbije razvija sa Vladom SR Nemačke, Nemačkom razvojnom bankom KfW, kao i švajcarskom Kancelarijom za saradnju ( SECO fond). Završetak realizacije predviđen je za jesen 2022. godine, a u planu je potpisivanje ovakvih ugovora i sa opštinama Prijepolje i Knjaževac.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike RS

U okviru humanitarne kampanje u Hrvatskoj prikupljen novac za solarne sisteme za domaćinstva bez struje

15.03.2020

giorgio-trovato-mIlvCv21W1s-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Giorgio Trovato)

U četvrtak je završena humanitarna kampanja „Zrak sunca – svetlo nade“ u Hrvatskoj u sklopu koje je prikupljeno oko 14.140 evra, odnosno oko 106.470 kuna. Previđen iznos bio je 13.500 evra, što znači da je kampanja premašila zadati cilj i prikupljeno je čak 105 odsto iznosa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jake Givens)

„Zaista je tačno da ‘kad se male ruke slože, sve se može’. Našoj sreći nema kraja jer su ljudi iskazali neverojatnu solidarnost i humanost i to u vreme kada su one najpotrebnije. Neizmerno smo svima zahvalni, a ljudi kojima ćemo donacijama konačno upaliti svetlo, tek će osetiti tu sreću”, izjavila je Marija Mileta iz Zelene akcije.

Ovu humanitarnu akciju pokrenulo je udruženje Zelena akcija i inicijativa „Ljudi za ljude“, kako bi uvele struju u pet domaćinstava na području Sisačko-moslavačke županije pomoću solarnih sistema. „Osobe koje će dobiti ove sisteme žive bez električne energije godinama, neki čak deset ili dvadeset godina“, pojasnila je Mileta.

Pročitajte još:

Sredstva su prikupljena putem GoGetFunding stranice i službenog bankovnog računa ove humanitarne kampanje udruženja Zelena akcija. U iduća dva meseca će sistemi biti kupljeni i ugrađeni u unapred odabranim domaćinstvima, a sve će biti moguće pratiti putem Facebook stranice kampanje.

„Želimo da svi građani i građanke koji su donirali za kampanju, i time pomogli da ovi ljudi ostatak svog života ne prožive u mraku, budu deo kampanje do kraja. Stoga ćemo redovno izveštavati o napretku instaliranja solarnih sistema. I još jednom, ogromna zahvalnost svima od srca. Ovo je prava ‘ljudi za ljude’ akcija“, zaključila je Mileta.

Izvor: Ekovjesnik

Ko su najveći dužnici Elektroprivrede Srbije?

14.03.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Plenio)

Elektroprivreda Srbije (EPS) je objavila pregled potraživanja od svojih 20 najvećih dužnika zaključno sa 10. februarom 2020. godine. Njihov zajednički dug je skočio sa 156 miliona evra na početku prošle godine na 161 milion na početku ove.

Na spisku se uglavnom nalaze državne firme poput toplana iz Bora i Kruševca, vodovoda iz Smederevske Palanke i gradskog saobraćajnog preduzeća iz Beograda. Među njima je i jedna lokalna samouprava. Gradska uprava Kragujevca našla se na sedmom mestu sa dugom u iznosu višem od 775 miliona dinara. Prvog dana 2019. godine, on je bio mnogo niži, oko 188 miliona dinara.

Još veću količinu struje, u vrednosti od gotovo 850 miliona dinara, “na veresiju” je potrošila Srpska fabrika stakla iz Paraćina. Sledi Infostan od koga EPS potražuje 869 miliona dinara.

Kompanija “Ziđin”, koja je 2018. godine preuzela RTB Bor, jedna je od retkih dužnika koji su uspeli da smanje svoje dugovanje prema EPS-u, i to sa više od 3 milijarde dinara na 1,1 milijardu.

Kragujevac na neslavnoj listi ima još jednog predstavnika – komunalno preduzeće za proizvodnju i distribuciju toplotne energije “Energetika”, koji je s dugom od 1,6 milijardi dinara zauzeo treće mesto najvećih EPS-ovih dužnika.

Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja “Resavica” je drugoplasirano. Dug “Resavice” je sa oko 2 milijarde dinara u januaru 2019. godine porastao na gotovo 3,5 milijardi u februaru 2020. godine.

Apsolutni rekorder među privrednim subjektima koji duguju EPS-u jeste “Železara” iz Smedereva, od koje se potražuje 4,6 milijarde dinara.

U tabeli su se našle i tri fabrike u stečaju – Radijator (Beograd), Sirmium Steel (Sremska Mitrovica) i HIP Azotara (Pančevo), ali i IMP (Beograd).

EPS otplatu računa očekuje i od Politike (Beograd), “Jumka” (Vranje), “Holding kablova” (Jagodina), JKP Vodovod Bor i JPKP “Lazarevac”.

Jelena Kozbašić

Opatija će po 35. put biti domaćin međunarodnog skupa stručnjaka u oblasti gasa

14.03.2020

plin_skup — Photo: Croatian Gas Association

Jubilarno 35. izdanje Međunarodnog naučno-stručnog susreta stručnjaka za gas otvoriće svoja vrata 6. maja 2020. godine tradicionalno u Opatiji. U tri dana održavanja očekuje se učestvovanje oko 600 delegata, predstavnika više od 200 kompanija i organizacija i 60 uglednih predavača i 45 izlagača iz više od 20 zemalja. Uticajni skup gasne struke u organizaciji Hrvatske stručne udruge za plin (HSUP), članice Međunarodne gasne unije (IGU) i Centra za plin Hrvatske je pod pokroviteljstvom Ministarstva graditeljstva i prostornog uređenja RH, Ministarstva gospodarstva, poduzetništva i obrta RH, Ministarstva mora, prometa i infrastrukture RH i Agencije za ugljikovodike RH.

Kongres će obuhvatiti 12 aktuelnih tematskih celina, nekoliko interaktivnih panel-diskusija i postersku sekciju na teme koje obuhvataju celi lanac prirodnog gasa, primenu novih tehnologija, kao i ključne izazove koji će odrediti razvoj tržišta prirodnog gasa u bliskoj budućnosti. Na predavanjima biće predstavljena ključna ekološka i ekonomska uloga prirodnog gasa kao sastavnog dela održivog globalnog energetskog sistema. Biće naglašena važnost prirodnog gasa kao geopolitičkog faktora energetske tranzicije, važnost strateških gasnih projekata kao i potencijal prirodnog gasa da postane vodeći energent po potrošnji u svetu do 2050. godine.

Kao druga tema konferencije, između ostalog, biće predstavljene ključne preporuke i politike potrebne kako bi se osigurao moderan regulatorni okvir potreban za prelaz na ekonomičan i ugljenično neutralan energetski sistem. Preporuke su grupisane u tri ključna faktora s naglaskom na ulogu investitora, infrastrukture i tržišta u osiguravanju sigurnog, pristupačnog i održivog snabdevanja energijom građana i industrije Evropske unije. Važan deo nadolazećeg skupa biće prezentacije nekoliko stručnih radova o istoriji, trenutnom razvoju i perspektivama budućeg razvoja projekata istraživanja i proizvodnje prirodnog gasa u Republici Hrvatskoj.

Na konferenciji će biti izloženo trenutno stanje i budući tok razvoja strateške gasne infrastrukture u Hrvatskoj i u Evropi kao što su izgradnja novog magistralnog gasovoda Zlobin-Omišalj kojim će se osigurati otprema prirodnog gasa s planiranog terminala za tečni prirodni gas (LNG terminal) na ostrvu Krku u transportni sistem Republike Hrvatske. Više zanimljivih izlaganja daće sliku o primeni pametnih tehnologija u gasnim i energetskim sistemima, inovacije i transfer tehnologije kao i njihovu uloga u gasnoj industriji i energetici, a održaće se i zanimljiva panel-diskusija o trenutnom stanju i trendovima na tržištu prirodnog gasa i budućim izazovima.

Zbog velike zainteresovanosti energetskih subjekata u sklopu programa jubilarnog skupa održaće se zanimljiva radionica na aktuelnu temu iz sistema obaveze energetske efikasnosti koja će obuhvatiti uvodno izlaganje stručnjaka iz Ministarstva zaštite okoline i energetike i panel-diskusiju na istoimenu temu.

U svetlu velikih pomaka koji se događaju na energetskim tržištima, radionica „Uvod u osnovno modeliranje gasa pomoću PLEXOS-a“ fokusiraće se na evropsku i regionalnu ponudu i potražnju gasa, na pokretače novih promena na tržištima (ekonomske, tehnološke i druge) te će pružiti uvid u to kako usvajanje i primena platforme za modeliranje integrisane energije PLEXOS može pomoći u suočavanju sa tim promenama u regionu.

Pročitajte još:

Budući da je veliki potencijal širenja upotrebe prirodnog gasa upravo u sektoru saobraćaja na konferenciji će biti reči o važnosti i ulozi LNG-a u putnom i pomorskom saobraćaju te infrastrukturi i tehnologiji zelenog transporta. Brojni stručnjaci predstaviće radove o problematici distribucije i potrošnje prirodnog gasa sa gledišta efikasnosti i sigurnosti gasnog sistema, a biće govora i o drugim aktuelnim temama iz gasnog i energetskog sektora. Novosti u pravnoj regulativi i tehničkim propisima i pravilima struke za sigurnu i efikasnu uportrebu gasa te njihova primena u praksi biće važna tema nadolazećeg skupa. Održaće se i posterska sekcija na kojoj će biti predstavljeni radovi stručnjaka iz različitih područja energetske struke.

Kongres je uključen u Program stručnog usavršavanja Hrvatske stručne udruge za plin (HSUP) te učesnicima osigurava oko 20 školskih časova stručnog usavršavanja o temama gasa, energetike, osnova tehničke regulative i termotehničkih postrojenja.

Uporedo s konferencijom održaće se izložba gasne opreme i tehnologije na kojoj će oko 45 izlagača iz zemlje i inostranstva predstaviti napredna tehnička rešenja za gasnu industriju i energetiku.

Sponzorisanje skupa pruža jedinstvenu priliku kompanijama da osnaže svoj položaj, pokažu ekspertizu i nova tehnička rešenja za svladavanje izazova gasne industrije.

Ciljane tematske celine i priznati govornici odlike su skupa koji spaja nauku, obrazovanje, struku i poslovne subjekte koji aktivno učestvuju u gasnoj industriji.

Mobilna aplikacija dostupna pre otvaranja skupa i društvena događanja u Opatiji osiguraće dovoljno vremena za interaktivno umrežavanje i ostvarivanje novih poslovnih prilika.

OSIGURAJTE SVOJE MESTO NA VREME!

Link za prijavu: https://susret.hsup.hr/en/paper-registration-and-abstract-submission/

Više informacija na: https://susret.hsup.hr/ i br. tel: 01/6189-590/593

Izvor: Hrvatska stručna udruga za plin

Prvi voz na vodonik u Holandiji uspešno položio testove

14.03.2020

railway_zeleznica — Foto-ilustracija: Pixabay

Holandija je uspešno završila testiranje voza koji pokreće vodonik, uoči objavljivanja Industrijske strategije Evropske komisije koja uključuje i planove za razvoj tehnologija za korišćenje vodonika kao goriva.

Francuski proizvođač vozova Alstom završio je desetodnevno testiranje na severu Holandije, između gradova Groningen i Leuvarden.

Holandska železnica nastoji da sledi Nemačku u potpunom prelasku na vodonik.

Prvi putnički voz koji pokreću isključivo vodonične ćelije krenuo je iz stanice u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija u septembru 2018. godine i od tada saobraća na liniji Bukstehude-Kukshafen. Taj voz takođe je napravila kompanija Alstom, koja je posle dobila ugovore za isporuku još vozova.

Uspešni noćni testovi tokom vikenda približili su Holandiju ostvarenju cilja. Testirani vozovi su išli velikom brzinom, bez putnka, a gorivo, zeleni vodonik, obezbedila je francuska energetska firma Endži (Engie).

“Groningen je holandski poligon za mobilnost. Posle prvog autonomnog voza, sada i prvi voz na vodonik”, izjavila je ministarka životne sredine Stientje van Veldhoven 8. marta.

Alstomova kompozicija Coradia iLint Train posebno je dizajnirana za pruge koje nisu ili ne mogu da budu elektrifikovane. Gorivne ćelije kombinuju vodonik i kiseonik za proizvodnju energije i jedini nusproizvod je voda.

Ovaj voz može da pređe oko 1.000 kilometara, što je ista razdaljina koju voz na dizel može da pređe bez dopune goriva. Ministarka je dodatno istakla da je vreme dopune kraće za vozove koji koriste vodonik u odnosu na one koji koriste dizel.

“Testiranje u Holandiji pokazuje koliko su naši vozovi na vodonik razvijeni u pogledu dostupnosti i pouzdanosti, dajući iste performanse kao i tradicionalni regionalni vozovi, ali uz prednosti niske buke i nulte emisije gasova”, rekao je direktor Alstoma Bernar Belvo.

Pročitajte još:

Vodonik bi mogao da postane popularan za železničke kompanije imajući u vidu troškove elektrifikacije železnice, a predlog da 2021. bude “godina železnice” idealna je prilika za razgledanje Alstomove ponude.

Jedna od glavnih prepreka za korišćenje vodonika jesu troškovi energije koja se koristi za elektrolizu. Za zeleni vodonik se koristi obnovljiva energija, sunca ili vetra. Njegova cena je trenutno veća od cene “sivog vodonika”, za čiju proizvodnju se koristi fosilno gorivo.

U Belgiji i Holandiji u toku je izrada planova da se za proizvodnju zelenog vodonika koristi višak energije koju prave vetrenjače na moru.

EU je 10. marta, kada je objavila Industrijsku strategiju, najavila i pokretanje Saveza za čist vodonik do leta.

Taj dokument, u koji je briselski portal Euraktiv imao uvid, pokazuje da Evropska komisija želi privatno-javno partnerstvo usmereno na korišćenje vodonika u problematičnim oblastima kao što je proizvodnja čelika.

Evropski komesari za klimu i industriju, Frans Timermans i Tijeri Breton, tokom prvih meseci na novim dužnostima više puta su isticali prednosti vodonika.

Zainteresovanost Evropske komisije, koja je u novom sazivu počela da radi 1. decembra 2019. godine, usko je povezana sa njenim ciljem da do 2050. godine Evropa postane kontinent s nultom emisijom štetnih gasova, što će zahtevati velike promene u industrijskom i saobraćajnom sektoru.

Saobraćaj proizvodi oko četvrtinu emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU i, za razliku od drugih sektora, taj udeo nastavlja da raste.

Vodonik je prepoznat kao potencijalno rešenje tog problema u transportnoj industriji, za kamione, građevinsku opremu i brodarstvu.

Izvor: EURACTIV.com/EURACTIV.rs

Istorijski dnevni rekord proizvodnje HE “Zvornik” nakon revitalizacije

14.03.2020

Sa proizvedenih 2,817 miliona kilovat-sati u revitalizovanoj hidroelektrani „Zvornik“ 8. marta zabeležen je novi dnevni rekord u proizvodnji električne energije. U 65 godina dugoj istoriji ove HE, to je apsolutni rekord u proizvodnji. To u brojkama predstavlja dnevno ostvarenje plana veće od 130, a mesečno 88 odsto.

Krajem januara završena je i četvrta, poslednja faza revitalizacije HE „Zvornik“. Novi agregati, pri trenutnim hidrološkim uslovima, proizvode oko 20 odsto više energije nego stari agregati.

Nakon revitalizacije, čiji su radovi bili oko 63 miliona evra ukupna instalisana snaga agregata je 125,6 megavata, što je za 30 odsto više u odnosu na snagu pre revitalizacije. To predstavlja snagu dodatnog agregata. Revitalizacijom se doprinosi većoj proizvodnji električne energije, manjim troškovima održavanja i produžava se životni vek ove hidroelektrane za novih 40 godina. Očekivano povećanje proizvodnje električne energije ove hidroelektrane na godišnjem nivou iznosiće i do 15 odsto, zavisno od hidroloških uslova ili oko 70 miliona kilovat-sati.

Revitalizacijom HE „Zvornik“ kompletno je zamenjena turbinska oprema i turbinska regulacija, sistem rashladne vode i komprimovanog vazduha, generator sa pobudnim sistemima, blok transformator, oprema generatorskog napona, oprema 110 kV razvodnog postrojenja i ugrađen je najsavremeniji sistem za upravljanje HE. Nove turbine imaju veći prečnik radnog kola, viši stepen korisnosti, veći protok i snagu.

Pročitajte još:

Glavni izvođač „Voith Hydro“ angažovao je veliki broj domaćih firmi za demontažu postojeće opreme, montažu nove opreme, građevinske radove, kao i za isporuku i ugradnju sistema za rashladnu vodu i sistema za upravljanje elektranom, a reč je o firmama: Elnos BL, Elektroremont, Goša montaža, Institut Mihailo Pupin, Dijamant Beograd, Jadran Beograd, Vibroakustika, Institut Nikola Tesla i drugi. Vrednost radova koje su uradile domaće firme na ovom projektu iznosi više od 17 miliona evra.

Izvor: EPS

Teslini punjači konačno u Srbiji!

13.03.2020

tesla_charger_eletropunjač — Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Dress)

Današnji dan smo počeli lepom vešću o konačnom uvođenju subvencija za električna i hibridna vozila u Srbiji, a razvoj vozne flote bi svakako trebalo da bude ispraćen i uvećanjem kapaciteta infrastrukture za punjenje. U prilog tome da “vožnja na struju” sve više uzima maha kod nas ide i puštanje u rad četiri punjača, čuvene američke kompanije Tesla, na parkingu robne kuće Ikea u Beogradu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Dress)

Reč je o tzv. superpunjačima, snage 150 kW. Za oko 20 minuta punjenja, oni Teslinim modelima S, X i 3 obezbeđuju mogućnost prelaska i do 250 kilometara.

Vozači još od ranije mogu da dopune svoje četvorotočkaše na električni i hibridni pogon kod beogradske Ikee i to na dva punjača marke Schneider Electric, snage 22 kW.

Informacija o dostupnosti Teslinih brzih punjača kod nas već je postavljena na sajt proizvođača. Pored ovdašnjih vlasnika Tesla elektromobila, oni će biti na raspolaganju i onima koji samo prolaze kroz zemlju, te je u skladu sa tim i izabrana lokacija u Bubanj Potoku u blizini auto-puta i nedaleko od glavnog grada.

Superpunjači će, prema navodima kompanije, nići i kod Aleksinca i Požege.

Tesla je najavila da će mrežu svojih punjača, pored Srbije, prošititi i na Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju i Moldaviju. Stanovnici i posetioci Hrvatske imaju priliku da dopune svoje Tesla automobile na ukupno osam punjačkih mesta.

Pročitajte još:

Mapu elektropunjača u našoj zemlji i regionu pogledajte OVDE.

Jelena Kozbašić

Električni automobili pomoći će biljkama da brže rastu

13.03.2020

Tojota_volan — Foto-ilustracija: Unsplash (Jessica Furtney)

Kompanija „Ajaks“, nezavisni proizvođač Tojote iz Urugvaja, ima sjajnu ideju. Oni žele da njihovi električni automobili proizvode zvuk koji pomaže biljkama u gradskim sredinama da bolje rastu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Eli DeFaria)

Ideja da zvuk može da utiče na to kako biljke rastu nije nova. Biljke koje su izložene zvukovima imaju bolje rezultate od onih koje rastu u tihoj sredini.

Ta istraživanja su bila na umu inženjerima kompanije „Ajaks“ i njihovim partnerima kada su razmišljali kakav zvuk bi trebalo da proizvode Tojotine električne i hibridne modele. Izgleda da su pronašli pravu formulu.

„Uspeli smo da razvijemo zvuk tačno određene frekvencije koja podstiče rast biljaka, poboljšava količinu tečnosti u ćelijskim zidovima i razvoj zaštitnih enzima, a sam projekat je nazvan Hy, kao skraćenica reči ‘harmony’“, navodi Kristina Zubilga, konsultant za smart siti tehnologiju.

U „Ajaksu“ veruju da bi to pospešilo gradsku vegetaciju.

„Za razliku od prepoznatljivog zvuka motora sa unutrašnjim sagorevanjem, zvuk razvijen u okviru Hy projekta zvuči dosta drugačije, čak i pomalo umirujuće, s tim što bi se frekvencija zvuka povećavala kako se automobil ubrzava“, ističe Santjago Taral, analitičar zvuka.

Urugvajska kompanija je dizajnirala zvuk čija se frekvencija poklapa sa onim koje su se u različitim naučnim istraživanjima pokazale blagotvornim za biljke, međutim još se isputuje kako će frekvence uticati na životinje i ljude.

Izvor: RTS

Potpisan Preliminarni sporazum o saradnji na završetku izgradnje TE „Kolubara B“

13.03.2020

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ napravilo je važan korak u obezbeđivanju energetske nezavisnosti i sigurnosti Srbije u budućnosti, potpisivanjem Preliminarnog sporazuma o saradnji sa kompanijom „Pauer Čajna“ (Power China) na završetku izgradnje Termoelektrane „Kolubara B“ u Kaleniću, kod Uba.

Preliminarni sporazum potpisali su Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS, i Jang Bo, direktor kineske kompanije „Pauer Čajna“. Gradnja TE „Kolubara B“ u Kaleniću, kod Uba, započeta je 80-ih godina prošlog veka, a plan EPS-a je da se u saradnji sa kineskim partnerom, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, završi izgradnju tog zamenskog kapaciteta, sa jednim blokom snage oko 350 megavata.

“Ponosan sam jer smo uspeli da pokrenemo projekat koji je počeo i stao osamdesetih godina prošlog veka, a to je završetak izgradnje Termoelektrane „Kolubara B“. Napravili smo presek stanja šta je započeto i došli do današnjeg potpisivanja sporazuma koji je početna tačka za nastavak projekta”, istakao je Grčić prilikom potpisivanja preliminarnog sporazuma u Obrenovcu.

U Kaleniću će biti završena izgradnja zamenskog bloka koji osigurava održivi industrijski razvoj Srbije u skladu sa najnovijim tehnologijama i merama zaštite životne sredine koje je propisala EU. Blok u Kaleniću predstavlja zamenski kapacitet za TE „Morava“ i TE „Kolubara A“.

“Zahvaljujem kineskim partnerima na svemu što rade za Srbiju, na svemu što rade sa EPS-om i na razumevanju i strpljenju, jer u narednih nekoliko godina između EPS i kineskih kompanija biće realizovano mnogo projekata”, rekao je Grčić i dodao da će investicija za TE „Kolubara B“ biti za nekoliko miliona evra manja nego što je prethodna vlast ugovorila za gradnju bloka B3 u TE „Kostolac B“.

Pročitajte još:

Direktor kineske kompanije „Pauer Čajna“ Jang Bo zahvalio je Vladi Srbije i EPS-u na ukazanom poverenju i podršci za nastavak završetka gradnje TE „Kolubara B“, dodajući da je kompanija na čijem je čelu svetski poznata vodeća inženjering grupa koja ima veliko iskustvo u izgradnji sličnih termoblokova širom sveta.

Ističe da je ta kompanija u Srbiji prisutna dugi niz godina i da je već izvodila projekte koji su uticali na razvoj energetskog sektora u našoj zemlji, navodeći da shvataju važnost „Kolubare B“ za Srbiju i region.

TE „Kolubara B“ imaće i primarne i sekundarne mere za smanjenje emisije azotnih oksida, sistem za odsumporavanje, elektrofiltere za smanjenje emisije praškastih materija, sistem za smanjenje žive i halogenih elemenata, sistem za tretman otpadnih voda. Završetkom moderne i efikasne TE „Kolubara B“ omogućava se iskorišćenje uglja, najsnažnijeg energetskog resursa koji Srbija ima, do 2050. godine. Završetak ovog projekta ima veliki značaj i za domaću privredu, budući da će minimum 45 odsto isporučene opreme i radova izvesti srpska privreda. Plan je da blok bude na mreži do kraja 2024. godine.

Prošle nedelje je obeleženo i 50 godina rada TE “Nikola Tesla A”

Milorad Grčić je tom prilikom izjavio: “Uskoro ćemo početi i revitalizacije blokova A1 i A2, gradimo sistem za odsumporavanje za četiri najveća bloka, a u RB „Kolubara“ imamo nove kopove”.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić podsetio je da su TENT i Hidroelektrana „Đerdap“ dale ključni doprinos da se Srbija i tadašnja Jugoslavija razvijaju kao industrijske zemlje i dodao da je ponosan što je TENT A sačuvan i što je na pedesetom rođendanu u odličnom stanju. Za to su posebno zaslužni radnici koji su naši heroji.

“Sve brojke TENT-a A su fantastične. Za 50 godine proizvedeno je 366 milijardi kilovat-časova električne energije, što je kada se pretvori na današnju cenu vrednost od 18 milijardi evra. Toliko je ova termoelektrana proizvela nove vrednosti za Srbiju”, rekao je Antić.

Obeležavanju 50 godina od početka rada TENT-a A prisustvovali su predstavnici lokalnih samouprava, poslovnih partnera, članovi Nadzornog odbora JP EPS, sindikata i poslovodstva.

Izvor: Elektroprivreda Srbije

Evropska unija opredelila 25 milijardi evra za borbu protiv koronavirusa

13.03.2020

Milano_Italija — Foto-ilustracija: Unsplash (AC Almelor)

Lideri Evropske unije obećali su da će biti ujedinjeni u borbi protiv širenja zaraze koronavirusom i da će obezbediti 25 milijardi evra za pomoć zdravstvenim sistemima i ublažavanje ekonomskih posledica epidemije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jérémy Stenuit)

Na vanrednoj video konferenciji lidera 27 članica EU 10. marta dogovoreno je da se preduzmu mere “zasnovane na nauci i medicinskim savetima”, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

“Zdravlje naših građana je prvi prioitet”, rekao je Mišel posle konferencije.

Briselski portal Euraktiv navodi, pozivajući se na više izvora, da je to prvi put da su vođe EU održale video konferenciju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će biti uspostavljen “investicioni fond kao odgovor na koronavirus” namenjen zdravstvenim sistemima, malim firmama, tržištima rada i osetljivim sektorima privrede EU.

Da bi fond mogao vrlo brzo da dostigne 25 milijardi evra ona je pozvala Evropski savet i Parlament da ove nedelje oslobode 7,5 milijardi evra. Ona će formirati radnu grupu koja treba da osigura da novac stigne narednih nedelja.

Imajući u vidu “veoma značajnu ljudsku dimenziju” i “potencijalno veliki ekonomski uticaj”, od “suštinske je važnosti da delujemo odlučno i zajednički”, rekla je predsednica EK.

Pročitajte još:

Ursula fon der Lajen je rekla da će EK imati telefonske konferencije svaki da da bi se koordinisale mere s ministrima zdravlja i unutrašnjih poslova.

EK će formirati i tim epidemiologa i virusologa koji će dati smernice za postupanje povodom epidemije. Komisija je već izdvojila 140 miliona evra za istraživanje vakcina, dijagnoze i lečenje.

Podrška privredi

Fon der Lajen je rekla je da će Unija upotrebiti sve “instrumente koji su joj na raspolaganju” da podrži privrede pogođene koronavirusom.

“Upotrebićemo sve instrumente koji su nam na raspolaganju da bi se naša privreda oduprla toj oluji”, rekla je Fon der Lajen.

Predsednica EK je najavila i da će u ponedeljak, 16. marta, na sastanku Evrogrupe predložiti da se “razjasne” pravila o ograničenjima u trošenju i državnim subvencijama u uslovima vanredne zdravstvene situacije.

“Osiguraćemo da državna pomoć može da ide firmama kojima je najpotrebnija. Upotrebićemo svu postojeću fleksibilnost u osiguravanju stabilnosti i rasta”, rekla je Fon der Lajen.

Rizik od recesije

Foto-ilustracija: Unsplash (Kelly Sikkema)

Konferencija evropskih idera održana je uoči sastanka upravnog odbora Evropske centralne banke (ECB) u četvrtak, 12. marta. Očekuje se da će ECB usvojiti nove monetarne mere da bi ublažila rastući rizik od recesije u zoni evra.

Lideri EU pozvali su na “koordinisanu strategiju” zemalja članica, EK i ECB.

Vlade nekih članica EU, među kojima su Nemačka, Francuska, Italija i Španija, najavile su ekonomske pakete za pomoću u suočavanju sa epidemijom.

Ipak, sveukupni podsticaji samo su deo ekonomskih posledica širenja koronavirusa koji pogađa biznis na celom kontinentu.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) smanjila je prognozu rasta bruto-domaćeg proizvoda za ovu godinu na 0,8 odsto. Ako kriza bude predugo trajala, postoji opasnost da evrozona uđe u recesiju, upozorio je OECD.

U EU, Velikoj Britaniji i Evropskoj ekonomskoj oblasti registrovano je više od 15.000 slučajeva zaraze koronavirusom, od čega je dve trećine obolelih u Italiji. Od virusa je u toj zemlji umrla 631 osoba.

Predsednica EK razgovarala je 10. marta sa italijanskim premijerom Đuzepeom Konteom, a narednih dana će razmotriti kako da pomognu toj zemlji.

Izvor: Euractiv.rs

1...752753754...1,670 Page 753 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Podrška privredi

Rizik od recesije

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM