Osiguranje životne sredine od zagađenja

02.01.2024

voda-jezero-planina-priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Među top trendovima u osiguranju u Evropskoj uniji su takozvane zelene polise, koje prate firme i pojedince u očuvanju planete. Zelenom osiguranje, odnosno osiguranje od ekoloških šteta je oblast osiguranja u okviru koje se putem različitih vrsta i modaliteta ugovora o osiguranju obezbeđuje pokriće šteta prouzrokovanih zagađenjem životne sredine.

Analiziraju se osnovne karakteristike različitih vrsta osiguranja, od ekoloških šteta: osiguranje od odgovornosti za štete prouzrokovane zagađenjem životne sredine, osiguranje prvog lica (eng. first party insurance) i direktno osiguranje (eng. direct insurance) od ekoloških šteta.

O stepenu svesti o mogućim razmerama štete po životnu sredinu u Srbiji svedoči i Zakon o zaštiti životne sredine i uspostavljen sistem odgovornosti, koji je ograničen na štetu prouzrokovanu trećim licima. Direktivom 2004/35/EZ predviđen je princip “zagađivač plaća”, pa samim tim i širi obim obaveze odgovornog lica. Iz tog razloga su osiguravači u državama članicama Evropske unije uveli u ponudu i osiguranje od odgovornosti koja se zasniva na javnopravnim propisima, usled štete prouzrokovane biljkama, životinjama, vodama i prirodnim staništima, a ne samo na odgovornosti po osnovu privatnopravnih zahteva oštećenih lica.

Zelene polise u svetu su već toliko razvijene da su podelili po vrstama: osim zelenog osiguranja automobila, tu su osiguranje zelenog poslovanja, ekološko osiguranje kuća, zeleno putno osiguranje, pa čak i ekološko životno, zdravstveno i osiguranje odgovornosti.

Kakva je situacija u našoj zemlji sa ovakvom vrstom osiguranja, objasnio nam je Bojan Miladinović, direktor Direkcije za procenu i preuzimanje rizika Dunav osiguranja koji je rekao da se kompanija do sada, u zahtevima svojih klijenata nije susretala eksplicitno sa terminom „zelene polise osiguranja“, ali jeste sa upitima za osiguranje životne sredine od zagađenja koje se može ugovoriti kroz neke vidove osiguranja od odgovornosti.

„Zaključivanjem polise osiguranja opšte odgovornosti, standardni obim pokrića može se proširiti na štete usled zagađivanja životne sredine izazvanog ljudskom delatnošću koje može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi. Shodno osnovnim principima struke, navedene štete obuhvaćene su osiguranjem samo ukoliko su nastale usled iznenadnog i neočekivanog događaja“, rekao je Miladinović.

Takođe, polisa osiguranja odgovornosti za štete nastale u toku transporta opasnog tereta pokriva i štete koje za posledicu imaju zagađenje životne sredine, a nastale su u toku transporta opasnog tereta u drumskom, železničkom, vazdušnom ili vodnom saobraćaju u obimu i način propisan zakonom.

Generalno, kompanija Dunav osiguranje, u skladu sa svojim društveno odgovornim poslovanjem prati zakonsku regulativu u pogledu obaveze osiguranja od ekološke odgovornosti i svoju ponudu proširuje novim proizvodima ili novim pokrićima u okviru postojećih proizvoda. Osiguranje automobila u svetu je među prvima ponudilo ekološke, ili „zelene“ polise.

Naš sagovornik je rekao da se polise osiguranja električnih vozila i vozila na hibridni pogon ne razlikuju se od polisa osiguranja za druga vozila.

„Rizik od zagađenja životne sredine nije nepoznat niti nov za osiguravače i pojava automobila na električni ili hibridni pogon nije uticala na obim pokrića kod osiguranja motornih vozila. Svako ugovoreno pokriće, uključujući i ekološke štete, podrazumeva veću izloženost riziku i shodno tome i svoju posebnu cenu odnosno premiju“, rekao je Miladinović.

Mirjana Vujadinović Tomevski

EKO FOND – PODRŠKA ZA RAZVOJ ELEKTROMOBILNOSTI U CRNOJ GORI

02.01.2024

električni automobil — Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fousert)

Razvoj elektromobilnosti u Crnoj Gori u poslednjih nekoliko godina ide uzlaznom putanjom. Na ulicama je sve više vozila na električni i hibridni pogon i tome u velikoj meri doprinose subvencije Eko fonda (Fond za zaštitu životne sredine). Početkom jula, treću godinu zaredom, raspisali su tri Javna poziva za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila za fizička lica, privrednike i javni sektor. Draško Boljević, izvršni direktor Eko fonda, ističe da na njihovu adresu stiže sve više zahteva za subvencije.

– To je pokazatelj da je naš trud prepoznat i posebno nas raduje činjenica da iz godine u godinu raste broj zainteresovanih, te na našu adresu stiže sve više upita za subvencije, što znači da se maksimalno troši budžet koji imamo na raspolaganju – kaže Boljević.

Za ovu godinu budžet za subvencije iznosi 399.242 evra. Za korisnike koji su fizička lica za određene kategorije izdvojeno je 99.243 evra, za privredu i preduzetnike – 100.000 evra i za javni sektor – 200.000 evra. Da postoji veliko interesovanje za sredstva, pokazuje podatak da je tokom prvih desetak dana konkursa stiglo 35 zahteva. Javni konkurs za fizička lica i privredu i preduzetnike otvoren je do utroška sredstava, a za javni sektor rok je do 31. novembra 2023. godine. Iznos subvencije za električna vozila L kategorije se kreće od 400 do 1.500 evra po vozilu. Za električna vozila kategorije M1 i N1 subvencije iznose 5.000 evra, dok za hibridna vozila (plug in i full hybrid) subvencije iznose 2.500 evra.

– Prethodnih godina, a nadam se da će tako biti i ove, izdvojena sredstva su podeljena do poslednjeg centa i očekujem da će tako biti i ove. Iskreno se nadam da će sredstva koja smo izdvojili biti dovoljna i da ćemo moći da ispunimo sve zahteve koji nam stignu – dodaje naš sagovornik.

U FOKUSU:

Činjenica je da se u Crnoj Gori sve više vozi na struju, ali brojke nisu toliko impozantne. Prema proceni našeg sagovornika, na osnovu informacija koje ima, u Crnoj Gori saobraća oko 500 automobila na električni i hibridni pogon.

– Nažalost nemamo tačne podatke koliko je hibridnih, a koliko potpuno električnih automobila. Iskustva Eko fonda pokazuju da se polako niveliše taj odnos hibridnih i električnih automobila. U prvoj godini dodele subvencija to je bilo u korist hibridnih automobila, a sada već dolazimo do toga da je taj odnos pola-pola – zaključuje Boljević.

Razvijenost mreže i subvencije za punjače

Razvoj elektromobilnosti u stopu mora da prati i odgovarajuća infrastruktura, prvenstveno se misli na mrežu punjača. U Crnoj Gori, prema Draškovim rečima, ova oblasti nije pravno uređena. Vlasnici električnih automobila prinuđeni su da se snalaze, vozila pune na sopstvenim punjačima, ukoliko ih imaju, i koriste neke koji su javni. Dok čekaju da se ova oblast zakonski uredi, tim Eko fonda planira da jedan deo sredstava izdvoji za subvencije za kupovinu punjača za električna vozila. Ukoliko sve bude teklo prema planu, do kraja godine bi trebalo da bude raspisan jedan konkurs za punjače. Na taj način žele da zaokruže priču subvencijom i električnog automobila i punjača.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst objavljen u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

SREĆNA NOVA GODINA – Šta je obeležilo 2023. godinu

01.01.2024

U protekloj 2023. godini u Srbiji se dosta ulagalo u zaštitu životne sredine, ekološke projekte i aktivnosti koji imaju uticaj na čuvanje prirode i poboljšanje života građana. Preduzimale su se različite mere od izmena zakona, uklanjanja deponija, subvencija za energetsku sanaciju, ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE), puteve, poboljšanje ekoloških standarda, ali i druge projekte kako bi se unapredili uslovi života i prevazišle izmenjene vremenske prilike u Srbiji.

S obzirom da dobijamo oko dve trećine električne energije iz uglja, povećanje proizvodnje energije iz OIE je ključno za uspešno sprovođenje energetske tranzicije i smanjenje negativnog uticaja energetskog sektora na životnu sredinu. Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) omogućen dalji razvoj sektora i održane su prve aukcije za nove kapacitete iz obnovljivih izvora. Proleće je aktivno počelo i za sektor agrara, tako je krajem marta zaživeo sajt e-Agrar za elektronsku registraciju poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.

Puštanje u rad najveće solane elektrane u Srbiji – DeLasol obeležilo je sunčano proleće. Ova elektrana snage 9,913 MW nalazi se na području opštine Lapovo na površini od 12,5 hektara. Izgradnja elektrane poverena je kompaniji MT-KOMEX, koja je lider u izgradnji solarnih elektrana u našoj zemlji i koja u aprilu otvara preduzeće u Bosni i Hercegovini.

Sa letnjim, sunčanim danima počelo je pokretanje ciklusa subvencija države za energetsku efikasnost, kako bi se podstakli građani da smanje potrošnju električne energije. Zbog velikog interesovanja građana rokovi za podnošenje prijava su produženi. Paralelno sa uvođenjem subvencija za domaćinstva, uvedene su i mere podrške zamene kotlova u toplanama i drugim javnim ustanovama.

Početkom jula sa predstavnicima 30 lokalnih samouprava potpisan je ugovor o sufinansiranju projekata nelegalnog odlaganja otpada. Intenzivno se radilo na uklanjanju divljih deponija u borbi za čistiju životnu sredinu građana, što je strateški cilj Ministarstva i Vlade Srbije.

U 2023. smo ušli i u novo poglavlje u razvoju poslovanja, u kojem su održivost i etika jednako važni kao i profit, a usvajanje i primena ESG standarda nametnula se kao imperativ za održivo i društveno odgovorno poslovanje i upravljanje, kreiranje strategije dekarbonizacije, kao i primenu zelenih tehnologija i cirkularne ekonomije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Arif Soydaş)

Kao veoma važan korak u borbi za čistiji vazduh usvojen je strateški dokument Programa zaštite vazduha u Srbiji za period 2022. do 2030. godine kojim je, uz dalje usklađivanje sa regulativom EU, usvojen set mera koje bi trebalo da doprinesu da vazduh u našoj zemlji bude čistiji. Pošto je i saobraćaj veliki zagađivač vazduha, subvencionisana je nabavka električnih i hibridnih vozila, za šta je izdvojen budžet od 294 miliona dinara, skoro duplo više nego prošle godine.

Od 1. oktobra počeo je da se primenjuje Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika – CBAM koji obavezuje kompanije u određenim sektorima koje izvoze u EU da prijavljuju emisije ugljen-dioksida koji se oslobađa u toku proizvodnog procesa.

U toku veoma aktivne jeseni nastavlja se realizacija kapitalnih zelenih projekata. Ulaže se u zelenu infrastrukturu u domenu upravljanja otpadom i očišćeno je 170 deponija i počela je izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom na najsavremeniji način Eko-Tamnava u Kaleniću, kod Uba.

Uspešno je završena i revitalizacija hidroelektrane Đerdap 1, koji je spreman da iskoristi potencijal Dunava. Đerdap 1 koji je više od pet decenija ponos naše hidroenergetike, uspešnom revitalizacijom biće to sigurno i narednih 30 do 40 godina.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike-Nikola Mladenović

Puštanjem u funkciju gasne interkonekcije Srbija-Bugarska stvorena je i fizička mogućnost da se snabdevamo gasom iz različitih izvora. Omogućena je diversifikacija izvora snabdevanja prirodnim gasom i veća energetska bezbednost.

Srbija je učestvovala i na klimatskom samitu UN (COP28) u Dubaiju, najvećoj konferenciji o klimi na svetu na kojoj je prisustvovalo skoro 200 zemalja, koje su pregovarale da, po prvi put, postepeno ukinu upotrebu uglja, nafte i gasa koji emituju ugljenik – glavni izvor emisija. Na COP28 je istaknuta potreba za smanjenjem globalnih emisija stakleničkih plinova za 43 odsto do 2030., odnosno za 60 odsto do 2035., u poređenju sa nivoima iz 2019., kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 °C.

U Srbiji, pored svega što je urađeno u 2023.godini u prvih 11 meseci prošle godine povećavao se broj domaćinstava koja sama proizvode i prodaju struju (prozjumera). Njihov broj se skoro utrostručio – sa 602 koliko ih je bilo u 2022. na 1.846 domaćinstava u 2023. godine i taj broj beleži konstantan rast. Ovom uzlaznom trendu su svakako doprineli unapređenje načina obračuna, povećanje cene struje, ali i i subvencija države za izgradnju solarnih elektrana.

Kao da se čekao sam kraj godine da se usvoji Nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana (INEKP) za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine. To je jedan od najvažnijih dokumenata u oblasti energetike i klimatskih promena i ključan instrument za sprovođenje energetske tranzicije i borbu protiv negativnih efekata klimatskih promena.

Od tog dokumenta zavise cene po kojima ćemo se ubuduće snabdevati energijom, kako ćemo se grejati i na koji način ćemo renovirati naše zgrade. INEKP treba da postavi ciljeve domaće energetske i klimatske politike, pruži okvir za proces energetske tranzicije sa fosilnih goriva na energetsku efikasnost i OIE i dostigne evropske ciljeve energetske i klimatske politike do 2050.

Po svemu navedenom u Srbiji je u godini koja je za nama uhvaćen dobar zamajac da se punom parom nastavi ka ostvarivanju boljeg, čistijeg i energetski čistijeg i zdravijeg ekosistema, kako bi se poboljšao kvalitet života, zaštitila životna sredina i pripremili za izazove koji nas čekaju u godini pred nama.

U nadi da će sve obećano biti i ispunjeno SREĆNU NOVU 2021. GODINU želi vam tim Energetskog portala!

Mirjana Vujadinović Tomevski

INOVATIVNI PROBIOTSKI NAPITAK ZDRAVIJI ZA LJUDE I PRIRODU

31.12.2023

jogurt-piće-mleko — Foto-ilustracija: Pixabay (Kristina Zaturovska)

I dok Srbija kaska u mnogo čemu za razvijenijim zemljama, ujedno se i ponosi mladim, talentovanim ljudima koji osvajaju nagrade na takmičenjima znanja. Među najboljima izdvaja se i tim studenata Biljna tajna. Jedinstvenost njihovog inovativnog proizvoda VeYo od bademove pulpe – probiotskog jogurta prepoznata je u čitavom svetu, a o inspiraciji za njegov nastanak i uspesima koji su usledili razgovarali smo sa Milicom Milutinović, dipl. inženjerkom sa Katedre za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Njihova priča počinje u toku pripreme diplomskog rada Milice i njene koleginice Sare Živanović, u koju je trebalo da uključe detaljnu analizu bademove pulpe. Nakon što su otkrile neiskorišćeni potencijal ove sirovine, počele su da osmišljavaju kako da je upotrebe. Pošto i same vole biljne alternative mleku, u dogovoru sa ostalim članovima došle su do konačnog rešenja – probiotskog eko-napitka na bazi badema. U tom trenutku nastao je i tim Biljna tajna, a realizaciji ideje podržali su profesorka Marica Rakin i kolege sa drugih fakulteta, sa kojima su i veoma dobri prijatelji.

– Dok smo Sara i ja mesecima u laboratoriji radile na tehnološkom razvoju, tehnoekonomski aspekt i poslovni model napravile su naše koleginice Duška Rakin i Tamara Živanović, studentkinje Ekonomskog fakulteta, a grafički dizajn i marketing plan realizovao je Aleksa Simić, student Poljoprivrednog fakulteta – kaže Milica Milutinović.

U FOKUSU:

Jedinstvenost proizvoda VeYo

Probiotski napitak na bazi badema napravljen je od pulpe koja zaostaje kao nusproizvod nakon proizvodnje bademovog mleka, a koja je do sada smatrana otpadom. Njegov značaj ogleda se u tehnološkom unapređenju i unapređenju zaštite životne sredine jer se, za razliku od postojećih biljnih napitaka na tržištu, proizvodi isključivo od otpadne pulpe, a zadržava izuzetan kvalitet. Ujedno predstavlja i primer implementacije koncepta cirkularne ekonomije na nacionalnom nivou.

Dobiti kvalitetan nutritivno bogat i ukusan proizvod zahtevalo je mnogo rada u laboratoriji kako bi se pronašla prava receptura i idealni uslovi za ovakvu fermentaciju. Najzanimljiviji deo svima, kaže Milica, bio je testiranje ukusa, uz dodavanje arome vanile ili liofilizovanog voća. Trenutno rade na usavršavanju, optimizaciji i zaštiti proizvoda, kako bi sve bilo spremno za dalje korake koje planiraju.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

U Požarevcu puštena u rad nova visokonaponska trafo-stanica

31.12.2023

struja , trafostanica — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

U Požarevcu je puštena u rad nova visokonaponska trafo-stanica Požarevac 2, koja će omogućiti industrijski razvoj ovog grada i sigurnije snabdevanje građana električnom energijom.

Tom prilikom, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je završetak izgradnje i puštanje u rad pomenute trafo-stanice, kao i dvostrukog priključnog dalekovoda, od izuzetnog značaja za Požarevac i širu okolinu.

,,U Požarevcu se ubrzano razvija industrija i zato je bilo važno izgraditi nove energetske kapacitete koji omogućavaju pouzdaniji rad mreže’’, rekla je ministarka i dodala da izgradnja transformatorske stanice omogućava dalji industrijski razvoj ovog grada, što je i realizovano i u šta je investirano 785 miliona dinara.

Prema njenim rečima, nakon puštanja u rad ove trafo-stanice stiču se uslovi za rekonstrukciju postojeće, stare više od 60 godina, odnosno obezbeđuju se alternativni pravci napajanja električnom energijom, što se radi i u drugim mestima.

Pročitajte još:

Ministarka je ocenila da u prethodnom periodu nije bilo dovoljno investicija u srednjenaponsku i niskonaponsku mrežu i da je od ove godine država obezbedila 180 miliona evra investicija, što su ujedno i najveća ulaganja u poslednjih nekoliko decenija.

Ona je podsetila na to da je „Elektrodistribucija Srbije” počela sa projektima modernizacije i zamene postojećih starih brojila pametnim digitalnim brojilima, što je primer za to kako ova ulaganja dolaze direktno u domove naših građana.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)

,,Cilj je da do kraja decenije zamenimo 80 odsto brojila u našoj zemlji. Prva su zamenjena u Beogradu i Novom Sadu i u prethodna dva meseca je više od 100.000 potrošača dobilo digitalno brojilo’’, precizirala je ministarka.

Kako je precizirala, ta brojila treba da pomognu da se smanje gubici, jednostavnije upravlja potrošnjom u mreži i da se brže reaguje na otklanjanju kvarova i problema u napajanju.

Ministarka je ocenila da su važna ulaganja i u prenosnu infrastrukturu, naglasivši da moramo da jačamo prenosne kapacitete i da budemo bolje povezani sa susednim državama, čime ćemo moći da brže razmenjujemo električnu energiju, posebno u situaciji nestabilnosti i energetske krize.

,,Pokazalo se da su one zemlje koje su bolje povezane sa susedima lakše prebrodile krizu i obezbedile sigurnost snabdevanja’’, zaključila je ministarka.

Energetski portal

Nedostatak snega i blaga zima utiču na useve

30.12.2023

priroda-zemlja-kukuruz-poljoprivreda — Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Zima u većini krajeva Srbije protiče uz manje snežnih padavina u selima i po obradivim površinama, što može značajno da utiče na prinose biljnih kultura, useva, kvalitet tla i voća. Sneg nedostaje čak i pojedinim stanovnicima u gradovima koji bi se obradovali belim radostima, ali nedostatak snega za poljoprivredna područja i poljoprivrednike predstavlja problem.

U zimskim uslovima je važno da padne sneg, koji svojim izolacionim svojstvima sačuva štetni uticaj od mraza. Međutim, od početka zime u Beogradu i gotovo celoj Srbiji, osim u planinskim krajevima skoro da nema snega, vreme je pretežno sunčano i natprosečno toplo, uz vetar slab do umeren.

Temperatura je 25. decembra dostizala čak 20 stepeni Celzijusa na istoku Srbije. Narednih dana ujutru je, uz ponegde slab mraz po kotlinama tokom dana bilo i natprosečno toplo, uz najnižu temperaturu od minus 1, a najvišu dnevnu do 19 stepeni.

Prema prognozi RHMZ-a, u Srbiji se do 2. januara, ujutru u nizijama, po kotlinama i rečnim dolinama očekuje magla, a danju suvo sa sunčanim periodima i dnevnom temperaturom znatno iznad proseka za ovaj period godine, osim u nižim predelima, gde se magla duže zadrži.

Pročitajte još:

Moguća je promena vremena i oblaci 31. decembra predveče, a u toku noći se očekuje kiša. Može se desiti i da kiša pređe u sneg u Srbiji. Međutim to je kratkotrajno, pa će i januar takođe biti blaži i vlažniji mesec, kao i februar sa malom verovatnoćom za pojavu jakih jutarnjih mrazeva, navodi RHMZ u sezonskoj prognozi. Srednja minimalna temperatura vazduha i u martu imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka.

Nedostatak snega, mraza i padavina u toku zime utiču na već zasejane useve i kvalitet tla, jer je sneg važan izvoz vode u zemljištu, utiče na plodnost, a njegovim topljenjem voda ulazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode za predstojeću vegetacionu sezonu. Sneg utiče na temperaturu zemljišta u setvenom sloju, u zoni korena, a ako se do kraja ove zime nastavi sa malo ili bez snega, prvi veći posao koji će čekati ratare je prva prihrana.

Blaga zima sa malo snega, nije najbolja za vegetaciju, jer osim što je sneg odličan izolator, sa njegove površine odbije se tri puta više sunčevih zraka nego sa površine tla, pa se sneg sporije zagreva i na taj način kada počne proleće, sprečava se i naglo zagrevanje i buđenje vegetacije.

Visina snega od jednog centimetra može zaštiti biljku pri temperaturi od – jedan stepen celzijusa i što su temperature niže potreban je veći sloj snega. Osnovni klimatski faktori koji određuju mogućnost razvoja određene biljne vrste, njenu produktivnost i kvalitet proizvoda su – toplota, svetlost i vlaga.

Pošto se klimatske promene sve više intenziviraju naučnici kažu da i u narednim godinama možemo očekivati da će godine sa manje snega postajati sve češće i ozbiljnije, treba imati u vidu da će to značajno uticati na useve i poljoprivredne kulture, jer manje snega znači da će manje vode tokom topljenja stići u useve.

Neodgovarajući klimatski uslovi praćeni sušnim periodom mogu ugroziti i kvalitet i razvoj voća, a samim tim može doći i do manjih prinosa. Voćari se ipak ne mogu osloniti u potpunosti na te procene, jer su klimatske promene sve više nepredvidive. Topliji meseci bez padavina, zimi će ubrzati i rezidbu voćaka, koja bi trebalo da se uradi ranije.

Sneg bi dobrodošao i zbog uništavanja glodara, koji veliki problem prave usevima. Glodari se zbog povoljnih vremenskih uslova, koji njima pogoduju prenamnože i mogu naneti ozbiljne štete plodovima, a samim tim i poljoprivrednim proizvođačima.

Energetski portal

STRUJNI KRUG: TRANSFORMACIJA MOBILNOSTI

30.12.2023

Saobraćajne gužve, zagađen vazduh, buka, kao i potreba za energetskom efikasnošću podstiču brz razvoj elektromobilnosti. Kako bi postigla puni potencijal, neophodno je rešiti niz izazova koje elektrifikacija donosi. Ukoštac sa svim što elektromobilnost donosi uhvatilo se nacionalno, neprofitno udruženje Hrvatske – Strujni krug. O aktivnostima i angažovanju udruženja i razvoju elektromobilnosti razgovarali smo sa Tinom Korenom, glavnim sekretarom, koji je najavio i neke zanimljive projekte.

Udruženje je sa radom počelo 2019. godine kada se okupilo svega nekoliko vozača električnih automobila koji su bili voljni da prenesu svoje iskustvo i znanje drugima. Nakon nešto više od godinu dana, udruženju se pridružilo više od 1.000 članova, koji su želeli da učestvuju u razvoju hrvatske elektromobilnosti. Posle samo godinu dana Strujni krug postaje nacionalno udruženje za e-mobilnost, koje započinje sa brojnim inicijativama. Udruženje ima 1.500 aktivnih članova koji održavaju kontakt sa više od 10.000 vozača e-automobila i svakodnevno komuniciraju sa onima koji žele da postanu članovi, zbog čega i jesu najveće udruženje ovog tipa u Hrvatskoj.

Aktivnosti udruženja

Među osnovnim ciljevima udruženja jesu informisanje i edukacija. Ohrabrivanjem potencijalnih kupaca da se lakše odluče na kupovinu e-automobila, namera im je da podstaknu veću prodaju ovih vozila u Hrvatskoj. Na ovaj način šire grupe ljudi upoznaju se sa energetskom efikasnošću i nultom emisijom štetnih gasova koje pružaju električna vozila. Naš sagovornik kaže da je, pored aktivnosti u civilnom društvu, neophodno menjati i zakonski okvir kako bi se otključalo novo poglavlje koje će omogućiti stvaranje čvrstih temelja za razvoj ovog sektora.

– Zbog toga Strujni krug radi na promeni zakonskih odredbi kako bi se olakšao razvoj projekata e-mobilnosti i aktivnije radilo na poboljšanju i širenju mreže stanica za punjenje električnih vozila – objašnjava Koren.

Vredan je i pilot-projekat udruženja – postavljanje punjača za električna vozila u stubove javne rasvete. Projekat je inspirisan primerima razvijenih evropskih zemalja, a zapravo je najjednostavniji i najpovoljniji način za poboljšanje infrastrukture punjača.

U FOKUSU:

– Realizacijom ovog projekta će se u naredne dve godine postaviti više od 1.000 javno dostupnih punjača u stubove javne rasvete širom gradova, čime će se značajno olakšati svakodnevno korišćenje električnih automobila za vozače koji nemaju sopstvena parking mesta, odnosno mesta za punjenje. Sa druge strane, ovaj pilot projekat prethodi velikom projektu u okviru kojeg bismo do 2028. želeli da postavimo više od 100.000 takvih punjača u Hrvatskoj – objašnjava Koren.

U poslednje tri godine udruženje je postiglo dosta toga. Pre svega, zabeležili su značajan porast interesovanja kupaca, a o tome svedoči i broj registrovanih električnih vozila koji je porastao za skoro sedam puta. U toku 2019. godine zabeleženo je 730 registrovanih električnih vozila, dok ih u toku ove godine ima više od 5.700. Osim edukacije i učestvovanja u oblikovanju regulativa, predloga i propisa, Strujni krug, uz podršku partnera, omogućava i pogodnosti svojim članovima: popuste za kupovinu električnih vozila, kućnih punjača, kasko osiguranja i obezbeđuje druge olakšice.

Subvencije za e-mobilnost

Rast prodaje električnih automobila najviše je bio pokrenut i pomognut sufinansiranjem Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost (FZOEU), čija vizija je podrška održivom razvoju Republike Hrvatske: smanjenju gasova staklene bašte, razvoju cirkularne ekonomije, bogatijem biodiverzitetu, boljem upravljanju otpadom i sprovođenju sličnih aktivnosti u svrhu zaštite životne sredine. U saradnji sa FZOEU-om, udruženje aktivno radi na sve efektivnijem modelu podele sredstava predviđenih za sufinansiranje. Najveća prepreka ovoj inicijativi bila su limitirana sredstva za sufinansiranje, stoga i ove godine pomažu Fondu u pronalasku optimalnog modela za dodelu sredstava. Traju i pregovori sa Poreskom upravom oko ukidanja PDV-a pri kupovini električnih vozila, čime bi se dodatno olakšao ovaj proces, a država ne bi više morala da izdvaja tolika sredstva za sufinansiranje ovih vozila.

Tekst priredila: Milica Vučković

Tekst objavljen u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Kako da doprinesemo održivosti, humanosti i zaštiti životne sredine

30.12.2023

Sve češće slušamo i čitamo o globalnim ciljevima održivog razvoja i šta možemo da učinimo kao pojedinci. Ali, da li zaista znamo šta je Agenda 2030 UN i kako možemo doprineti njenom ostvarenju? Pre svega, na UN samitu u septembru 2015. godine usvojena je rezolucija, koja je na snagu stupila 1. januara 2016. godine. U pitanju je globalna razvojna agenda za period od 15 godina. Na ovom samitu usvojeno je 17 ciljeva održivog razvoja, koji predstavljaju poziv na globalnu akciju kako bi se ispunili milenijumski ciljevi, doneti 2000. godine u Milenijumskoj deklaraciji UN-a. Na ovim vrednostima treba da počivaju međunarodni odnosi u 21. veku, a to su sloboda, ravnopravnost, solidarnost, tolerancija, očuvanje životne sredine i zajednička odgovornost.

Upravo navedene vrednosti predstavljaju motiv i pokretačku energiju svih socijalno i ekološki odgovornih pojedinaca da se angažuju i pruže doprinos ostvarenju Agende 2030 u njenim različitim segmentima, budući da ona nije samo zadatak i obaveza država, već i korporacija, nevladinih organizacija i odgovornih pojedinaca. Zato je veoma važno da se svi uključimo i damo svoj doprinos, jer u sinergiji možemo učiniti zaista mnogo. Volonterske akcije jedan su od najčešćih načina putem kojih se ovi plemeniti pojedinci angažuju za opštu korist društva i zajednice. Pored uloge ovih humanih pojedinca, veoma je važno istaći značaj korporacija u sprovođenju volonterskih akcija, imajući u vidu da se najveći broj volontera okuplja i sprovodi aktivnosti pod okriljem volontera kompanija u kojima su zaposleni.

Dobrih primera za to ima i u našoj zemlji. Tako i kompanija NIS, koja svojim poslovanjem doprinosi ostvarenju 12 od 17 ciljeva održivog razvoja UN, ima i svoj Klub volontera koji broji gotovo 2.000 članova. Klub volontera NIS-a ove godine proslavio je svoj peti rođendan, a može se pohvaliti sa više od 80 sprovedenih akcija za čiju realizaciju su vredni pojedinci donirali čak 7.000 volonterskih sati. Volonterske akcije, pored benefita za ciljnu grupu ili temu na koju se odnose, doprinose razviju timskog duha, saradnje i zajedništva, i ujedno predstavljaju jedan od načina pružanju doprinosa ostvarenju cilja 11 održivog razvoja UN, pod nazivom „Održivi gradovi i zajednice“.

Pročitajte još:

CIRKULARNA EKONOMIJA U NAFTNOJ INDUSTRIJI: MANJE SIROVINA, MANJE OTPADA, MANJE EMISIJA ŠTETNIH GASOVA

Najskoriji primer akcije u kojima su se angažovali članovi Kluba volontera kompanije NIS, jeste sadnja velikog broja sadnica u Limanskom parku u Novom Sadu, koja je realizovana u okviru projekta „Sadimo sada za budućnost Novog Sada“. Cilj ove akcije, koja je realizovana u saradnji sa Gradom Novim Sadom, Gradskom upravom za zaštitu životne sredine i Ekološkim udruženjem „Zeleni Sad“, jeste revitalizacija zelenih površina i sanacija štete prouzrokovane letošnjim olujama. Ove sadnice zasigurno će ulepšati jedan od najvećih i najlepših parkova Novog Sada, doprineti njegovoj održivosti i estetskom bogatstvu.

Takođe jedna od možemo reći tradicionalnih akcija u kojoj učestvuju članovi Kluba volontera NIS-a jeste i „Radni dan za prirodu“, koja se u saradnji sa partnerskim ustanovama i organizacijama, svake godine organizuje povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine. Tim povodom, ove godine organizovana je akcija uređenja Nacionalnog parka Fruška gora u kojoj je učestvovalo više od 200 volontera koji su uklonili značajne količine otpada i svojim angažovanjem ukazali na značaj razvoja ekološke svesti i odgovornog ponašanja prema životnoj sredini.

Ekološke volonterske akcije samo su jedan od načina na koji kompanija doprinosi očuvanju životne sredine, koja je strateški prioritet kojem kompanija ostaje dosledna i u godinama pred nama.

Izvor: NIS

Tri decenije od kako je biološka raznovrsnost globalna tema

29.12.2023

birds-flock-ptice-jato — Foto-ilustracija: Pixabay

Pre tačno 30 godina, 29. decembra 1993. godine, na snagu je stupila rezolucija Generalne skupštine UN-a koja je ustanovila Svetski dan biološke raznovrsnosti kako bi se stavio akcenat na temu biodiverziteta i njegovog značaja. Iako je zvaničan datum obeležavanja ovog dana u maju mesecu, na današnji dan je jednako važno podsetiti se značaja biološke raznovrsnosti.

Biljke, životinje, gljive, mikroorganizmi, kao i sva njihova prirodna staništa deo su ove teme. Očuvanje biološke raznovrsnosti ima ogroman uticaj na ekonomiju, ljudsko zdravlje, ishranu i opšte blagostanje ljudi. Svaka vrsta na planeti ima određenu ulogu u ekosistemu, bilo da je reč o oprašivanju ili kontroli populacije drugih vrsta, i svaka vrsta učestvuje u lancu ishrane. Samim tim nestanak bilo koje od vrsta, osim što osiromašuje prirodno bogatstvo, može značajno uticati na slabljenje jednog ekosistema koji postaje ranjih i izložen daljim problemima. Takođe, mnoge vrste učestvuju u proizvodnji hrane i lekova za ljude. Jedna vrsta uvek zavisi od druge. Jednako tome, i ljudi zavise od drugih vrsta.

Pročitajte još:

U poslednjih nekoliko godina, svet je svedok nekih izvanrednih napora u očuvanju prirode i zaštiti životinja. Kada je rezolucija usvojena, cilj je bio i sprečavanje izumiranja vrsta. Neki od uspeha zabeležinih ove i prethodne godine tiču se upravo čuvanja staništa i vrsta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Xavier Coiffic)

Na ostrvu Redonda, jednoj nenaseljenoj steni u Karipskom moru, zaštitnici prirode su uspeli da transformišu okruženje u bujno utočište za divlje životinje, iako su invazivne vrste bile najveća prepreka. Na Havajima, sličan uspeh je zabeležen na ostrvu jednom malom ostrvu u obliku polumeseca, gde su autohtone morske ptice sada ponovo aktivne. U Kaliforniji, ostrvo San Klemente uspelo je da izbriše jednu pticu i četiri biljne vrste sa liste ugroženih, dok su afrički lav, galapagoska kornjača, kineska jesetra, crvena veverica, crni nosorog, samo su neke od vrsta koje su ove godine pripale grupi ugroženih vrsta koje se ipak oporavljaju.

Jedna od velikih vesti bila je i da Sjedinjene Američke Države ukidaju zahtev da farmaceutske kompanije koriste životinje za testiranje novih lekova pre nego što oni dospeju među ljude. Butan je postao prva zemlja koja je sterilisala i vakcinisala svoju celokupnu populaciju pasa lutalica. Škotska je sprovela svoj poslednji lov na lisice, a Litvanija je postala 14. evropska zemlja koja je zabranila uzgoj krzna. Savezna vlada SAD-a je zabranila sva bušenja u Arktičkom nacionalnom rezervatu divljih životinja i obećala 106 miliona dolara za programe oporavka lososa. Dok su određeni napori u Africi doprineli da se teritorija veličine Zimbabvea ozeleni. Kina je s druge strane, zaštitila celokupnu Tibetansku visoravan, što je velika i značajna površina.

Sve ovo su veliki napori uloženi da biodiverzitet bude što raznovrsniji, manje ranjiv, i spreman na adaptacije.

Energetski portal

Krovne solarne instalacije najzastupljenije u EU

29.12.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (Voltaro Energy)

Razvoj solarne energije u Evropskoj uniji tokom 2023. godine, pokazao je dobre rezultate. Od početka razvoja najzastupljenije je bila krovna instalacija, što je dodatno unapređeno nastupanjem energetske krize, bilo da je reč o stambenim, komercijalnim ili industrijskim objektima. U odnosu na godinu ranije ove instalacije porasle su za 54 odsto, s tim da je komercijalni i industrijski deo ostvario najveći porast, navodi se u novom izveštaju ,,EU Market Outlook 2023-2027’’, objavljenom od strane Solar Power Europe.

Gledajući celu godinu, krovni solarni sistemi opali su u drugom polugodištu usled pada cene električne energije. Za razliku od krovova, veliki kapaciteti suočili su se sa padom tržišnog udela od šest procentnih poena, a razlozi su brojni. Među njima treba istaći odložene aukcije u Portugalu i Francuskoj tokom 2022. godine, kao i više naknade za mreže u Danskoj. Takođe, tu su problemi profitabilnosti usled inflacija, visokih kamatnih stopa i troškova materijala i radne snage, zatim pad cene električne energije blizu nivoa pre energetske krize i drugo.

Pročitajte još:

Sveukupno gledano, solarna energija ima dobar uspon, te su novi kapaciteti povezani sa mrežom u Evropskoj uniji dostigli 55,9 GW, što je porast od 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a kapaciteti su premašili i prognozu iz 2022. godine. Prisećanja radi, najveći uspeh u 2023. godini, kada je reč o novim kapacitetima solara, ostvarila je Nemačka.

Kako jedan od problema predstavlja vremenski period potreban za povezivanje na mrežu, Evropska komisija je u novembru ove godine objavila Akcioni plan EU za mreže ima za cilj da obezbedi međusobno povezane i stabilne energetske mreže, koje će se brže razvijati, a povezivanje će biti olakšano. Ovo je neophodno za zelenu tranziciju i sigurno snabdevanje energijom s obzirom na to da su procene da će se potrošnja električne energije u Evropskoj uniji povećati ta oko 60 odsto do 2030. godine.

Energetski portal

PAMETNO PUNJENJE ELEKTRIČNIH VOZILA U OBJEKTIMA – REŠENJA ZA PARKING I GARAŽE

29.12.2023

eMobility_206433 — Foto: Schneider Electric

Električna vozila (EV) doprinela su transformaciji i dekarbonizaciji saobraćaja. Da bismo ubrzali ovaj proces i iskoristili prednosti koje nam on donosi, i potrošačima i životnoj sredini, izuzetno je značajno da ubrzamo uvođenje bezbedne i pametne infrastrukture za punjenje električnih vozila.

Većina aktuelnih politika se fokusira na postavljanje javne infrastrukture za punjenje duž glavnih putnih pravaca. Međutim, po mnogim istraživanjima, oko 90 odsto punjača za EV instaliranih u narednih 15–20 godina biće u privatnim okruženjima, u garažama i na parkinzima stambenih, poslovnih i industrijskih zgrada. To znači da će postojeće i nove zgrade morati da zadovolje sve veću potražnju za energijom, i do 40 odsto, a to će zahtevati više upravljanja energijom.

Predvodnici aktuelnog talasa elektrifikacije saobraćaja u Srbiji i Crnoj Gori su na prvom mestu kompanije koje u flote službenih automobila sve više uvode električna vozila i svoja postojeća garažna i parking mesta opremaju adekvatnim punjačima. Pored njih, značajnu ulogu imaju hoteli, ugostiteljski objekti, tržni centri, javne garaže i parking prostori, koji svojim korisnicima žele da pruže „uslugu više“.

Ključno pitanje postaje i koliko slobodnog kapaciteta objekti imaju u svojoj električnoj infrastrukturi da bi se izborili sa povećanjem potražnje za električnom energijom? Naime, dodavanje infrastrukture za punjenje električnih vozila podrazumeva i povećanje potrošnje električne energije u objektu. Kako bi se izbegla preopterećenja i eventualni „ispadi“ elektroenergetskih sistema u objektima, a raspoloživa energija u objektu iskoristila na najefikasniji način, Schneider Electric je u okviru svog sveobuhvatnog rešenja EcoStruxure™ za eMobilnost razvio EcoStruxure™ EV Charging Expert, rešenje za upravljanje opterećenjem infrastrukture za punjenje električnih vozila, upravljanje pristupom i nadzor punjača.

U FOKUSU:

EcoStruxure™ EV Charging Expert je sistem za dinamičko praćenje i upravljanje, koji deluje u realnom vremenu na infrastrukturu za punjenje EV izbegavajući preopterećenje, prekomerno punjenje i potrošnju tokom vršnih sati i omogućava integraciju dostupnih obnovljivih izvora energije za punjenje EV. EcoStruxure™ EV Charging Expert garantuje kontinuitet usluge, omogućava pravednu i inteligentnu distribuciju električne energije između EV punjača i drugih opterećenja u zgradi. Ovo rešenje takođe pomaže da se ograniče uticaji na troškove električne infrastrukture i izbegne višak pretplaćene snage, dok istovremeno pruža odlično korisničko iskustvo za vozače električnih vozila. Upotrebom proizvoda iz ove serije moguće je kontrolisati rad i do 1.000 punjačkih stanica u multizonskom režimu uz istovremeno obezbeđivanje adekvatne prioritizacije korisnicima punjača. A najbolje od svega je što nema naknada za korišćenje licence u slučaju proširenja sistema.

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Subvencije za energetsku efikasnost domaćinstava na Paliluli

29.12.2023

zgrade — Foto-ilustracija: Unsplash (nikola-stojanovic)

Za energetsku sanaciju u jednoj od beogradskih opština, ugovore za poboljšanje energetske efikasnosti svojih domova primilo je 150 domaćinstava. Ukupno, više od 17 miliona dinara je obezbeđeno za subvencije u ovoj opštini. Ovo predstavlja petu beogradsku opštinu koja učestvuje u ovom programu, s brojem ugovora koji je ekvivalentan zbiru prethodne dve godine.

Resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović istakla je važnost energetske tranzicije kao ključnog pitanja za budućnost, naglašavajući da svako može doprineti ovom procesu kroz smanjenje potrošnje energije, bez umanjenja kvaliteta svakodnevice. Navedeno je da država podstiče štednju kroz različite inicijative, uključujući subvencije, popuste za racionalnu potrošnju i olakšice za najugroženije, saopšteno je na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

PROČITAJTE JOŠ:

Oko 30 odsto domaćinstava je iskoristilo maksimalan popust od 40 odsto za racionalno korišćenje energije u oktobru, dok je oko 160.000 najugroženijih domaćinstava ostvarilo pravo na olakšice na računima za struju i gas tokom zime.

Povećanje energetske efikasnosti nije kratkoročan cilj, već deo dugoročne strategije. Planirano je da oko 50.000 domaćinstava bude obuhvaćeno subvencijama u naredne četiri godine. Takođe, postoji poseban program za energetsku sanaciju stambenih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja, sa produženim javnim pozivom do početka februara. U okviru ovog programa, oko 500 zgrada u celoj Srbiji će biti obnovljeno, što obuhvata skoro milion kvadratnih metara. Za izradu dokumentacije i polovinu troškova radova obezbeđena su bespovratna sredstva, dok će preostalih 50 odsto biti moguće otplatiti u periodu od 10 godina, uz račune za grejanje koji ostaju isti ili neznatno veći nego pre učešća u programu.

Energetski portal

1...747576...1.516 Page 75 of 1.516

U FOKUSU:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM