Subvencije za energetsku efikasnost domaćinstava na Paliluli

29.12.2023

zgrade — Foto-ilustracija: Unsplash (nikola-stojanovic)

Za energetsku sanaciju u jednoj od beogradskih opština, ugovore za poboljšanje energetske efikasnosti svojih domova primilo je 150 domaćinstava. Ukupno, više od 17 miliona dinara je obezbeđeno za subvencije u ovoj opštini. Ovo predstavlja petu beogradsku opštinu koja učestvuje u ovom programu, s brojem ugovora koji je ekvivalentan zbiru prethodne dve godine.

Resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović istakla je važnost energetske tranzicije kao ključnog pitanja za budućnost, naglašavajući da svako može doprineti ovom procesu kroz smanjenje potrošnje energije, bez umanjenja kvaliteta svakodnevice. Navedeno je da država podstiče štednju kroz različite inicijative, uključujući subvencije, popuste za racionalnu potrošnju i olakšice za najugroženije, saopšteno je na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

PROČITAJTE JOŠ:

Oko 30 odsto domaćinstava je iskoristilo maksimalan popust od 40 odsto za racionalno korišćenje energije u oktobru, dok je oko 160.000 najugroženijih domaćinstava ostvarilo pravo na olakšice na računima za struju i gas tokom zime.

Povećanje energetske efikasnosti nije kratkoročan cilj, već deo dugoročne strategije. Planirano je da oko 50.000 domaćinstava bude obuhvaćeno subvencijama u naredne četiri godine. Takođe, postoji poseban program za energetsku sanaciju stambenih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja, sa produženim javnim pozivom do početka februara. U okviru ovog programa, oko 500 zgrada u celoj Srbiji će biti obnovljeno, što obuhvata skoro milion kvadratnih metara. Za izradu dokumentacije i polovinu troškova radova obezbeđena su bespovratna sredstva, dok će preostalih 50 odsto biti moguće otplatiti u periodu od 10 godina, uz račune za grejanje koji ostaju isti ili neznatno veći nego pre učešća u programu.

Energetski portal

EU: 10 najuspešnijih solarnih tržišta u 2023. godini

28.12.2023

solar panel — Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Foto-ilustracija: Unsplash (Nuno Marques)

Solar Power Europe, objavio je novi izveštaj pod nazivom ,,EU Market Outlook 2023-2027’’, u kojem je predstavljeno 10 najuspešnijih solarnih tržišta u Evropskoj uniji u 2023. godini. U odnosu na godinu ranije, spisak zemalja je drugačiji a pomerena su i rangiranja. Uslov za ovogodišnju top 10 rang listu bio je da je u 2023. godini instalisano preko 1,6 GW novog solarnog kapaciteta. Poređenja radi, u 2022. godini bio je dovoljan 1 GW.

Interesantno je da se Švedska, koja je vrlo posvećena zelenim temama, nije našla ove godine među 10 najuspešnijih, a osim nje na listi nije ni Portugal.

U nastavku će biti predstavljeno 10 zemlja, prema redosledu koji je naveden u Izveštaju.

Nemačka je zauzela prvo mesto. Prema godišnjem planu vlade, za celu godinu je trebalo ukupno da bude instalisano 9 GW, a Nemačka je to postigla već krajem avgusta. Do kraja 2023. godine Nemačka će imati ukupno 14 GW. Ovome je značajno doprinela revizija Zakona o obnovljivim izvorima energije koja je na snagu stupila početkom 2023. godine, koja je podstaknuta uglavnom energetskom krizom koja je zadesila planetu u godini ranije. Ovakvom izmenom podržano je sprovođenje izuzetno velike infrastrukturne mreže Nemačke, a treba reći i da od početka ove godine kupci ne plaćaju PDV za solarne sisteme.

Španija se našla na drugom mestu sa 8,2 GW novog instalisanog kapaciteta. U 2022. godini bila je na prvom mestu, kada je usledio porast od 76 odsto na godišnjem nivou. Ipak, ove godine je ostvarila ua tri odsto manje kapaciteta, a takođe postoje i kašnjenja u subvencijama.

Treće mesto pripalo je Italiji, kao jednom od najbrže rastućih solarnih tržišta Evropske unija u 2023. godini, sa instalisanih 4,9 GW. Ovime je gotovo duplo bolji uspeh ostvarila od svog iz prethodne godine.

Pročitajte još:

Poljska se našla na četvrtom mestu, međutim u odnosu na prethodnu godinu ostvarila je povećanje od svega jedan odsto, odnosno ukupno je u 2023. godini dodala novih 4,6 GW. Godinu ranije, bio je na trećem mestu. Pad zainteresovanosti kada je reč o domaćinstvima osetila se u ovoj godini, između ostalog, i zbog pada cena električne energije nakon što je energetska kriza završena. U poređenju sa 2021. godini kada je udeo novih instalacija solarnih panela u domaćinstvima bio 71 odsto, sada je reč od 30 odsto.

Foto-ilustracija: Freepik (@Oleksandr Ryzhkov)

Peto mesto zauzela je Holandija, što je mesto lošije u odnosu na 2022. godinu. Ipak, ako se to ne uzme u obzir, u odnosu na prethodnu godinu ostvarila je ipak povećanje od 10 odsto, odnosno ukupno 4,5 GW novih kapaciteta. Tržište krovova domaćinstava se blago smanjilo u 2023. godini, dok su komercijalna i industrijska solarna energija, kao i ona na zemlji porasle, međutim ovi sistemi se sočavaju sa problemima gušenja mreže. Veliki solarni parkovi nailaze na problem ograničenja prostora, zbog čega se radi na multifunkcionalnog primerni kao što je agrosolar gde poljoprivredno zemljište ne gubi svoju privobitnu namenu, a dobija se i solarna energija. Pored toga rešenja su i plutajući solarni paneli i solarne nadstrešnice.

Iako je Francuska zabeležila rast od 25 odsto u ovoj godini, dodajući novih 3 GW, ostala je na istoj, šestoj, poziciji kao i u 2022. godini. Jedan od većih problema, kada je reč o razvoju solarnog tržišta, ostaju zakonodavni izazovi i teškoće za pristup zemljištu zbog čega se mnogi projekti odlažu.

Austrija je godinu dana ranije prvi put ušla u najuspešnijih 10 i to na poslednjem mestu. Međutim, ove godine njeno povećanje tržišta bilo je za 114 odsto, ostvarujući 2,2 GW novih solarnih kapaciteta, zbog čega se podigla za tri mesta i našla na sedmom. Najveći broj novih instalacija čine krovovi stambenih i komercijalnih sistema, koji su podržani subvencijama. Pored toga i veliki projekti su u porastu, naročito oni na zemlji i agrosolar.

Osmo mesto pripada Belgiji koja je ostvarila značajan uspeh. U poređenju sa prethodnom godinom kapacitet je porastao za 72 odsto, tako je u ovoj godini imala 1,7 GW novog kapaciteta. Više od tri četvrtine novih mrežno povezanih instalacija je realizovano u Flandriji i to najvećim delom je reč o krovovima stambenih i komercijalnih objekata.

Pretposlednje mesto zauzela je Grčka, a prag od gigavat je prešla prvi put prošle godine. U 2023. solarno tržište je poraslo za 20 odsto i sada je reč o preko 1,6 GW novih kapaciteta. Porastu su najviše doprineli mali solarni projekti do 500 kW.

Iako se našla na poslednjem mestu, za Mađarsku je ovo bila najuspešnija godina kada je reč o razvoju solarnog tržišta. U poređenju sa 2022. godinom, došlo je do porasta od 45 odsto i sada je ostvarila 1,6 GW novih kapaciteta. Iako je napredak ostvaren, potrebno je da razvoj infrastrukturne mreže bude brži kako bi se omogućila izgradnja velikih projekata u narednom periodu.

Ovih 10 solarnih tržišta Evropske unije, čine 83 odsto ukupno instalisanih kapaciteta u 2023. godini. U odnosu na 2022. godinu ovaj procenat je opao za tri odsto, a u poređenju sa 2021. godinom za šest odsto, što ukazuje na opadajuću liniju kada je reč o koncentraciji tržišta. To potvrđuje i sledeća činjenica. Naime, najuspešnijih pet solarnih tržišta smanjilo je svoj udeo u ukupnom solarnom tržištu u Evropskoj uniji. Ovo se navodi kao dobra vest zato što ovih su pet zemalja i pored povećanja njihovog zbirnog instalisanog kapaciteta zauzele manji udeo u sveobuhvatnom solarnom tržištu, što znači da je kod ostalih došlo do povećanja.

Kada se sve uzme u obzir, Izveštaj je pokazao pozitivan trend na evropskom solarnom tržištu, ističući da je nivo od gigavata dostigao u 2023. godini rekordan broj zemalja.

Energetski portal

VELIKI PLANOVI ZA ČIST VAZDUH, ODRŽIVO GORIVO POSTAJE BUDUĆNOST: Kako avio-industrija smanjuje emisije štetnih gasova?

28.12.2023

avion_let — Foto-ilustracija: Unsplash (Yu Kato)

Koristeći fosilna goriva, poput dizela i kerozina, čija sagorevanja oslobađaju velike količine ugljen-dioksida, azotnih oksida i drugih štetnih materija, avio-industrija ima značajnu ulogu u zagađenju vazduha. Ovi gasovi direktno doprinose efektu staklene bašte, doprinoseći globalnom zagrevanju.

Emisije iz aviona često se dešavaju u visokim atmosferskim slojevima, što može dodatno pojačati njihov uticaj na okolinu. Iako postoje napori da se razviju ekološki prihvatljiviji avioni, trenutno dostupna tehnologija i dalje ostavlja značajan ekološki otisak avio-industrije.

U cilju smanjenja negativnog uticaja, industrija se sve više fokusira na istraživanje alternativnih izvora energije, kao i na unapređenje efikasnosti avionskih motora. Ipak, kompleksnost problema zahteva integrisane napore avio-industrije, vlada i međunarodnih organizacija kako bi se postigle održive promene u sektoru avio-saobraćaja i smanjila štetnost po životnu sredinu.

Da li je moguća održiva avijacija?

Održiva avijacija je koncept koji se odnosi na smanjenje negativnih uticaja avijacije na životnu sredinu, ekonomski održivu upotrebu resursa i društvenu odgovornost. Postoje različite strategije i tehnologije koje se razvijaju kako bi se postigla održivost u avijaciji. Efikasniji avioni i njihovo adekvatno održavanje, alternativna goriva samo su neki od ključnih elemenata.

Razvoj tehnologija koje poboljšavaju efikasnost goriva aviona, kao što su laganiji materijali, poboljšani motori i aerodinamika, može značajno smanjiti emisiju CO2.

Korišćenje alternativnih goriva, poput biogoriva, električnih pogona ili vodonika, može smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i smanjiti emisije štetnih gasova. Redovno održavanje aviona može produžiti životni vek letelica i smanjiti potrebu za proizvodnjom novih aviona, što takođe utiče na smanjenje ukupnog ekološkog uticaja.

Razvoj sofisticiranih sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem može smanjiti gužve u vazduhu, optimizovati rute letenja i smanjiti potrošnju goriva. Povećanje investicija u istraživanje i razvoj novih tehnologija može ubrzati proces razvoja održivih rešenja u avijaciji.

Međutim, važno je napomenuti da trenutno postojeći tehnološki i infrastrukturni izazovi otežavaju postizanje potpune održivosti u avijaciji. Takođe, implementacija novih tehnologija zahteva vreme, resurse i široku podršku svih relevantnih aktera, uključujući vladine agencije, avio-kompanije, proizvođače aviona i putnike.

Održiva avijacija je stoga više dugoročni cilj koji zahteva kontinuirane napore i inovacije.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Emiel Molenaar)

Ambiciozni ciljevi koji su postavili Francuzi

Air France – KLM avio-grupa je postavila ambicioznije ciljeve, a to su korišćenje minimalno 10 odsto SAF-a (održivog fosilnog goriva) do 2030. godine i smanjenje emisija ugljen-dioksida do istog datuma za 30 odsto po putniku po pređenom kilometru u poređenju sa 2019. godine.

Prema izveštaju o održivom poslovanju, ova avio-grupa koju čine kompanije Air France, KLM Royal Dutch Airlines i Transavia najveći je svetski korisnik održivog avio-goriva (SAF) drugu godinu zaredom. U 2022. grupa je koristila 17 odsto od ukupne svetske proizvodnje SAF-a, a samo tri odsto od ukupno proizvedenog fosilnog goriva.

U 2023. godini avio-kompanije članice Air France – KLM grupe u mlazno gorivo su dodale 80.000 tona SAF-a, odnosno duplo više nego u protekloj godini. U 2023. Air France – KLM je već dostigao prag od 1odsto upotrebe SAF-a na svojim letovima.

Kao najveći svetski korisnik kroz nekoliko dugoročnih ugovora sa proivođaćima i dobavljačima SAF-a iz Evrope, Severne i Južne Amerike, ova avio-grupa je obezbedila stabilno snabdevanje SAF-om i osigurala jednu trećinu svojih potreba do 2030. godine, čime je uticala na rad proizvođača ovog goriva obezbedivši im stabilno finansiranje.

Putnici učestvuju u borbi za čist vazduh

Putnici imaju priliku da učestvuju u borbi za održivo vazduhoplovstvo i zdraviju budućnost. Od januara 2022. povećanjem cene avio-karata od nekoliko evra svi putnici već plaćaju korišćenje održivog avio-goriva.

Prilikom rezervacije karata imaju opciju i dodatne kupovine SAF-a, dok kroz korporativne programe kompanije imaju mogućnost da na godišnjem nivou doprinesu kupovini i korišćenju SAF-a. U 2023. godini grupa je potpisala 116 ovakvih korporativnih ugovora. Članovi Air France – KLM programa za česte putnike, Flying Blue sa druge strane mogu donirati svoje nagradne milje za kupovinu održivog avio-goriva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ethan McArthur)

Pariskim sporazumom do usporavanja globalnog zagrevanja

Pre osam godina je potpisan Pariski sporazum koji je za cilj postavio usporavanje globalnog zagrevanja. Međutim, već sada, manje od četvrtine veka kasnije, suočavamo se s ozbiljnim rizikom da nećemo uspeti u toj borbi, pri čemu avijacija ima značajan udeo u problemu.

U poslednjih 50 godina, avio-saobraćaj je doživeo neverovatan porast od 1.236 odsto, a emisije ugljen-dioksida koje proizvodi civilno vazduhoplovstvo povećale su se za 176 odsto.

Iako civilna avijacija trenutno doprinosi samo 2,6 odsto ukupnog zagađenja ugljen-dioksidom, projekcije ukazuju da bi taj udeo do 2050. mogao skočiti na 20 odsto, ukoliko ne preduzmemo značajne korake. Trenutno, komercijalni avio-sektor godišnje troši oko 300 miliona tona fosilnih goriva, dok održivo avio-gorivo čini svega 0,1 odsto tog ukupnog volumena. Očigledno je da su hitne promene neophodne kako bismo smanjili negativan uticaj avijacije na klimu.

Kako se pravi održivo avio-gorivo?

Održivo avio-gorivo može biti napravljeno od ugljen-dioksida (CO2), vode, zelene električne energije, iskorišćenog ulja za jelo, komunalnog otpada i biomase, ali je za podsticanje proizvodnje i upotrebe potrebno mnogo sredstava kako bi gorivo postalo ekonomski isplativo. Može biti dvojako – gorivo koje se pravi od korišćenih jestivih ulja, otpada ili ostataka iz poljoprivredne, šumarske industrije i sintetičko održivo gorivo ili e-gorivo proizvedeno od vodonika i ugljenika zarobljenog iz atmosfere

Izvor: EURACTIV

Pozitivne ekološke priče koje su obeležile 2023. godinu

28.12.2023

eko — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ekološki problemi svakodnevno nam donose brojne vesti. Iako nam se čini da se za njih vezuju samo loše teme, na radost svih, postoje i one lepe. Teško je reći da ovakva dešavanja u 2023. godini mogu da se sumiraju u jedan tekst, ali danas ću, za kraj godine, pokušati objedinim neke značajne lepe priče.

Sve teme u vezi sa ekologijom važne su na sopsveni način, zbog čega ni jedna ne bi trebalo da bude izopštena. Ipak, među njima ove godine bi mogla da se izdvoji kao ona kojoj je poklonjeno više pažnje – energetska tranzicija i dekarbonizacija. Prelazak na čistu energiju bio je veoma uspešan. Data su važna obećanja, kao što je ono od strane Kine i Sjedinjenih Država kao najvećih emitera ugljen-dioksida, da će ulagati napore da do 2030. godine utrostruče kapacitete obnovljive energije. Evropska unija takođe je ostvarila dobre rezultate, gde je, kada je reč o solarnoj energiji, najveći uspeh imala Nemačka sa instalisanih 9 GW novih kapaciteta, dok je za njom išla Španija sa 8,2 GW. Takođe, u Australiji je solarna energija nadmašila onu dobijenu iz uglja. Povezana tema jeste i povećan pristup električnoj energiji, gde su procene da je u ovoj godini broj ljudi koji nema pristup struji smanjen na između 700 i 800 miliona.

Energetska tranzicija zahteva upotrebu alternativnih i zelenih energenata, zbog čega su dobre vesti da će se fosilna goriva sve manje finansirati. Neke od najvećih banaka širom sveta saopštile su da zaustavljaju finansiranje fosilnih goriva, a najveća banka u Australiji obustavila je finansiranje novog vađenja nafte i gasa. Govoreći o fosilnim gorivima, kratko bih se osvrnula na podatak da je globalna prodaja električnih vozila porasla za 36 odsto u 2023. godini.

Osim zagađenja kroz emisije, ništa manje važno jeste i zagađenje životne sredine otpadom, koje takođe može da dovede do ispuštanja opasnih emisija. Plastika ostaje problem broj jedan, kada je reč o zagađuju otpadom, međutim lepe vesti koje dolaze širom sveta mogle bi da učine uskoro ovaj problem makar malo manjim. Nekoliko lepih primera jesu Novi Zeland koji je prva zemlja koja je zabranila upotrebu plastičnih kesa za voće i povrće. Osim nje, Engleska je uvela zabranu korišćenja plastičnog pribora za jelo, štapića za balone, kao i čaše od polistirena. Kao treći primer navela bih Ujedinjene Arapske Emirate koji su za sam početak 2024. godine najavili zabranu plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu.

Iako su sve ekološke teme važne za zaštitu prirode, posebno mi je drago kada čujem vesti o direktnim akcijama vezanim za zaštitu prirode. U susret novogodišnjim i božićnim praznicima, volela bih da istaknem da je Kenija ove godine proslavila svoj prvi nacionalni praznik sadnje drveća. Ovaj i njemu slične praznike poželela bih da i mi u narednim godinama uvedemo. Kada je reč o pošumljavanu, Indonezija čini jednu važnu stvar a to je obnova površine plantaža palminog ulja. O ovoj temi govori se dosta, zato što uzgajanje ove vrste biljke, zahteva krčenje šuma i uništavanje staništa mnogih bića. Direktna zaštita prirodnih prostora vrlo me raduje, pa bih istakla da je Kina pod zaštitu stavila celu Tibetansku visoravan, dok je Južna Afrika proširila svoje postojeće prirodne rezervate ali i stvorila nova. Vest koja je odjeknula jeste da je Brazil zabeležio smanjenje krčenja šuma za preko 50 odsto, što je ujedno i najveći pad u okviru jedne godine.

Dobrobit životnja još jedna je važna tema, a za koju takođe stižu dobre vesti. Naime, Južna Koreja najavila je zabranu psećeg mesa do 2027. godine, Škotska zaustavlja lov na lisice, dok je Litvanija zabranila uzgoj krzna.

Zakonski aspekt takođe je bolje regulisan, te je ove godine usvojen Zakon o obnovi prirode kao ključni deo Evropskog zelenog dogovora. Uz ovaj, vrlo važan je i finansijski aspekt koji je posebno zablistao na ovogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), kada je saopšteno da je preko 180 miliona dolara mobilisano za zaštitu šuma, mangrove i okeana. Kada sam već pomenula okeane, rekla bih i da je preko milion kvadratnih kilometara okeana zaštićeno, među kojima su i obale Čilea, Nove Gvineje, Kenija, Irske, Australije i druge.

Događaj na koji se čekalo više decenija, održan je u martu ove godine – Konferencija o vodama UN, u okviru koje su obećane milijarde dolara za ovaj resurs. Pored toga, preuzeto je preko 700 obaveza u vezi sa obezbeđenjem sigurnije vudućnosti za vodu. Jedan od obećanih projekata je obnavljanje oko 300 hiljada kilometara rekla i 350 miliona hektara močvara do 2030. godine.

Za kraj bloga istakla bih posebno, za mene najlepšu vest. Naime, neke ugrožene vrste pokazale su oporavak, a među njima su plavi kit, evroazijski mrki medved, morska vidra, afrički lav, afrički slon, crni nosorog, američki bizon i druge.

Katarina Vuinac

Biogas od ključnog značaja za energetiku i budućnost

28.12.2023

Udruženje Biogas Srbija je nevladino i neprofitno udruženje osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti razvoja i podsticanja proizvodnje i upotrebe biogasa kao obnovljivog izvora energije. Udruženje je aktivni partner nemačkog udruženja Fachverband Biogas e.V. kao i član evropske biogasne asocijacije EBA – European Biogas Association. Sa Lidijom Carević, koordinatorom projekta sa Fachverband Biogas e.V. i menadžerom Udruženja razgovarali smo o potencijalima i upotrebi biogasa, njegovom značaju iz ugla cirkularne ekonomije, unapređenju razvoja, kao i šta pokazuje nemačka praksa.

Šta je biogas, kako se dobija i na koje sve načine može da se upotrebi?

Najjednostavnije rečeno, biogas je mešavina gasova koja se sastoji pretežno od metana, ugljen-dioksida i nekih drugih gasova u tragovima. Biogas se proizvodi u biogas postrojenjima, u procesu anaerobne digestije, od ulaznih sirovina, odnosno organskog otpada. Biogas se, po dobijanju, prečišćava te se dalje sprovodi do kogeneratora (u sklopu biogas postrojenja), gde se u procesu kogeneracije dobija električna i toplotna energija, a kao ostatak visokokvalitetno đubrivo koje može da se iskoristi i u organskoj proizvodnji. Trenutno sva postrojenja u Republici Srbiji rade po ovom principu.

Međutim, od biogasa može da se proizvodi i biometan. Tada se umesto na kogenerator, biogas odvodi na odvojenu jedinicu u kojoj se vrši prečišćavanje biogasa do nivoa metana. Tu se generiše biometan koji može da se ubrizgava u nacionalnu gasnu mrežu i koristi umesto zemnog gasa. Samo da napomenem da biometan ima iste karakteristike kao i zemni gas, sa velikim benefitom – zelenim poreklom.

Koji je potencijal biogasa?

Potencijali biogasa u Srbiji su izuzetno veliki. Mi smo tradicionalno poljoprivredna zemlja i čak 65 odsto površine Srbije čini poljoprivredno zemljište. Svi ostaci iz poljoprivrede, a ovde prevashodno govorimo o stajnjaku i žetvenim ostacima, su odlična sirovina za dobijanje biogasa.

Izvršili smo proračune i došli smo do podatka, da ukoliko bismo iskoristili sve ostatke iz poljoprivrede koji su dostupni u Srbiji, mogli bismo da instaliramo minimalno 500 MW iz biogasa, a ukoliko bismo sav taj biogas iskoristili za dobijanje biometana, kao odlične zamene za prirodni gas, mogli bismo da podmirimo 50 odsto potreba Srbije za prirodnim gasom. Dakle polovinu gasa koji koristimo u našoj zemlji možemo da proizvedemo sami iz otpada. Samim tim, biogas je od ključnog strateškog značaja za energetiku Srbije.

Pročitajte još:

Osim za energetiku, da li je biogas važan i za ekologiju i da li možemo da sagledamo njegov značaj i sa aspekta cirkularne ekonomije?

Najveći benefiti biogasa su upravo ekološki, a biogas je savršen primer cirkularne ekonomije. U biogas postrojenjima otpad dobija ekonomsku vrednost u obliku proizvedene električne i toplotne energije ili biometana. Jedini ostatak ovog potpuno zaokruženog procesa je visoko kvalitetno đubrivo. Drugog ostatka nema.

Biogas, osim što smanjuje upotrebu fosilnih goriva, kao i svi obnovljivi izvori energije, zbrinjava i organski otpad, kao što su ostaci iz poljoprivredne proizvodnje, industrijski otpad, klanični otpad, otpad iz ugostiteljstva, pa je njegov značaj za ekologiju nemerljiv.

Kakva je trenutno situacija u sektoru u Srbiji, šta je potrebno za njegove dalje razvoj i šta možemo naučiti iz nemačke prakse?

Trenutno u Srbiji radi 39 elektrana sa ukupnim instalisanim kapacitetom oko 39 MW, dok je još 79 postrojenja u prvremenom statusu povlašćenog proizvođača, što znači da su u nekoj od faza izgradnje. Sektor biogasa u Srbiji je mlad, ali se jako brzo razvija. Za njegove dalji razvoj važan je, pre svega, multisektorski angažman i intenzivna saradnja sa sva tri resorna ministarstva, kako Ministarstva rudarstva i energetike, tako i Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede. Neophodno je definisanje dalje pravne regulative za biogas, ali i razmatranje zakonske podrške za proizvodnju biometana, u skladu sa trendovima u čitavoj Evropi, a sa ciljem sticanja većeg stepena energetske nezavisnosti.

Sva iskustva sa nemačkog sektora su nam izuzetno dragocena. Mi smo u drugom partnerskom projektu sa Fachverband Biogas e.V. i trenutno smo tamo gde je Nemačka bila pre otprilike 15 godina. Nemačka je lider u biogasu u Evropi, a u Nemačkoj radi čak 10000 biogas postrojenja.

Trenutno se u čitavoj Evropi rapidno razvija sektor biometana i to je nešto što bismo, što pre, trebalo da primenimo i u Srbiji, počevši od donošenja pravne regulative, kao i sistemske podrške proizvođačima biometana. To nije ni jednostavan, a ni kratak proces, ali benefiti će biti od strateškog značaja za našu zemlju i budućnost svih nas.

Izvor: Udruženje Biogas Srbija

ELEKTROMOBILNOST NA ABB NAČIN

28.12.2023

ABB_expands_US_manufacturing_footprint_with_investment_in_new_EV_charger_facility_2 — Photo: ABB

Drumski saobraćaj je jedan od velikih zagađivača životne sredine. Prema istraživanjima, iz izduvnih gasova u vazduh dospeva oko 60 odsto zagađujućih supstanci. Kako bi uticali na smanjenje zagađenja vazduha, potrebna su nam ekološki čista i prihvatljiva prevozna sredstva. Vozila na električni pogon nisu novost i sve ih je više na ulicama. Ipak, sigurno je to da su ljudi sve svesniji prednosti ovih vozila – ona ne emituju štetne gasove, a jeftinija su za održavanje u odnosu na vozila s motorima na unutrašnje sagorevanje.

Kako se već godinama radi na elektrifikaciji saobraćaja, gotovo svi proizvođači automobila najavljuju da će u bliskoj budućnosti isključivo proizvoditi vozila na struju. Uz razvoj automobila na električni pogon neophodno je raditi i na razvoju i usavršavanju punjača za ova vozila. Kompanija ABB je svetski lider u proizvodnji elektropunjača, s najvećom instaliranom bazom stanica za brzo punjenje električnih vozila širom sveta.

U ovaj segment proizvodnje zakoračili su 2010. godine kada su predstavili svoj prvi punjač TERA 50 kW, a nakon dve godine na tržište plasiraju i TERA 51 i TERA 53, oba jačine 50 KW. Stručni tim kompanije intenzivno radi na razvoju punjača za električna vozila, tako ABB veliki preokret pravi 2017. godine kada predstavlja punjač snage od 150 ili 350 kW, koji je modularnog tipa, ali isto tako proširiv. To konkretno znači da se dodavanjem jednog energetskog ormana za napajanje povećava snaga punjača na 350 kW.

U FOKUSU:

Najbrži punjač na svetu

Brzo i lako punjenje automobila jedan je od zahteva vlasnika vozila na struju. Zahvaljujući Terra 360, najbržem punjaču kompanije ABB, moguće je dopuniti bateriju tako da za tri minuta punjenja možete da pređete 100 km. Ovaj punjač je koncipiran tako da istovremeno može da puni četiri automobila, što je velika prednost i za vlasnika punjača i za same korisnike. Njegov algoritam je takav da, ukoliko se puni jedan automobil, on može da isporučuje snagu od 360 kW, koju u ovom trenutku mogu da prime samo premijum automobili. Ukoliko se istovremeno pune dva, tri ili četiri automobila, punjač automatski preusmerava snagu, na 180 ili 90 kW. Inovativni sistem rasvete vodi korisnika kroz postupak punjenja i prikazuje stanje napunjenosti (SoC) baterije električnog vozila, kao i preostalo vreme pre završetka optimalne sesije punjenja.

Najbrži punjač električnih vozila na svetu takođe je prilagođen osobama sa invaliditetom i ima ergonomski sistem za upravljanje kablovima, koji pomaže vozačima da se brzo priključe uz minimalan napor.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Zrenjanin: pravo na energetski vaučer ostvarilo blizu 500 korisnika

28.12.2023

novac , pare — Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Komisija za energetske vaučere objavila je konačnu listu korisnika koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje subvencije – energetski vaučer za plaćanje dela energenata za socijalno ugrožena domaćinstva na teritoriji grada Zrenjanin.

Grad je Javni poziv za izbor korisnika raspisao sredinom novembra, a pravo na energetske vaučere za korisnike električne energije ostvarilo je njih 260, energetske vaučere za korisnike prirodnog gasa 165, dok je pravo na vaučere za korisnike daljinskog grejanja ostvarilo 64 građana.

Vrednost subvencije – energetskog vaučera iznosi 15.000 dinara, a može da se ostvari za utrošenu električnu energiju, gas ili isporučenu toplotnu energiju putem sistema daljinskog grejanja.

Grad Zrenjanin če prenos sredstava vršiti isključivo snabdevačima energenata, navedenim u zahtevu korisnika kome je Rešenjem gradonačelnika utvrđeno pravo na subvenciju, navodi se na sajtu grada Zrenjanin.

Pročitajte još:

Gradonačelnik Simo Salapura je podsetio da je i Odlukom o budžetu za 2023. godinu nastavljeno jačanje socijalne komponente obezbeđivanjem sredstava za socijalno ugrožene sugrađane u smislu obezbeđivanja energetskih vaučera. Dodela ovih vaučera jedan je od načina pomoći koju mogu da ostvare građani sa najnižim primanjima, što je posebno od značaja kada je reč o nabavci ogreva i plaćanje računa za grejanje.

Prisećanja radi, Grad je Javni poziv za izbor korisnika raspisao i prošle godine kada je pravo na energetske vaučere za korisnike električne energije ostvarilo njih 313, energetske vaučere za korisnike prirodnog gasa 202, dok je pravo na vaučere za korisnike daljinskog grejanja ostvarilo 80 Zrenjaninaca.

Energetski portal

Srbija preduzima mere da se usaglasi sa odlukama konferencije COP 28

28.12.2023

poljoprivreda i životna sredina — Foto: pixabay

Vlada Republike Srbije usvojila je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove do 2030. sa Akcionim planom 2024 – 2026. Dokument sadrži 25 mera i vremenski okvir za njihovo sprovođenje i praćenje.

Naša zemlja sada ima klimatsku politiku s dugoročnim ciljevima i jasnim, konkretnim merama za postizanje ugljenične neutralnosti i klimatske otpornosti. Zvaničan dokument donet je i na nedavno održanoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.

Prvi put posle 28 godina, usaglašen je tekst koji poziva na napuštanje svih fosilnih goriva. Posle COP 28 vreme je za sledeći korak – da se priča ne završi na pozivu.

Reč je o prvom potpisanom dogovoru te vrste, a da uključuje sva fosilna goriva. I dok ga veliki proizvođači nafte, neformalno, sa Saudijskom Arabijom na čelu, nazivaju istorijskim, naučnici i predstavnici država, koje su na prvom frontu klimatskih udara, poput Alijanse 39 malih ostrvskih država, kritikovali su dogovor kao nedovoljno obavezujući.

„Izgleda da male ostrvske zemlje nisu bile u sobi kada ste rekli da je sve dogovoreno. Mi se oslanjamo na nauku celom dužinom teksta, ali onda se ustručavamo da se dogovorimo o aktivnostima koje su u skladu sa onim što nauka kaže da moramo da uradimo“, insistirla je El Rasmusen, predsedavajuća Alijanse malih ostrvskih zemalja.

PROČITAJTE JOŠ:

Govor Samoe pozdravljen je aplauzom i ovacijama mnogih delegata. Ključan cilj za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni je veći udeo energije iz obnovljivih izvora. Na trostruko uvećanje do kraja decenije obavezalo se 120 zemalja, među njima i Srbija.

„Ambicija Srbije je da se poveća udeo obnovljivih izvora energije, ali i enegretske efikasnosti. Jedino na taj način Srbija može da dostigne ciljeve koje je sebi zadala usvajanjem Strategije niskougljeničnog razvoja, a to da upravo emisije gasova sa efektom staklene bašte od 2030. budu smanjene za 33,3 odsto“, navodi Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Ukorak sa klimatskim ciljevima, Evropska unija je, u poređenju sa prošlom godinom, smanjila količinu električne energije proizvedene iz fosilnih goriva za 23 odsto, a iz gasa za 13 procenata. Istovremeno, solarna proizvodnja porasla je 13 posto, a proizvodnja energije vetra za pet. Kojim tempom će Srbija sprovoditi energetsku tranziciju, zavisiće i od finansijske podrške.

Klimatski pametna infrastruktura životne sredine

„Preko pet milijardi su vrednosti različitih investicija u infrastrukturu životne sredine. Ono što je veoma važno, jeste da sve te investicije u puteve, u infrastrikturu, i za životnu sredinu i za ekonomski razvoj Srbije budu klimatski pametne, da uzmu u obzir promenjene količine padavina, promenjene suše i temperautre koje već sada znamo i koje su javno dostupne na portalu Ministarstva životne sredine“, naglašava Žarko Petrović iz UNDP Srbija.

Bez sprovođenja ciljeva konferencije u Dubaiju svet je na putu zagrevanja za oko 2,7 stepeni do 2100. godine. Na kraju najtoplije godine u istoriji merenja, naučnike brine nedoslednost u sprovođenju dogovorenih mera.

„U našoj zemlji su bile poplave od maja do juna, u toku leta smo imali superćelijsku oluju koja je napravila veliku materijalnu štetu, ali i odnela ljudske živote. To postaje naša realnost. Mi kasnimo za onim što je predviđeno kroz nauku, što bi trebalo da se urad, i da bismo ovaj proces zaustavili. Nauka je rezervisana prema svim ovim zaključcima, jer oni i dalje ostavljaju sivu zonu slobodnog tumačenja šta je potrebno da uradimo. A svi znamo šta je potrebno“, ističe prof. dr Vladimir Đurđević, sa Instituta za meteorologiju, Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Jesen za nama najtoplija je u Srbiji od 1951. U Beogradu je bila čak tri stepena toplija od bilo koje još od 1887. kada su počela merenja.

Zima je počela, a prognostičari veruju da će biti prava samo na planinama. Da bi se zagrevanje stavilo u okvire, neophodno je da napuštanje fosilnih goriva postane osnova politike svake države na svetu.

Izvor: RTS

Kakav je ekološki uticaj UN sistema

27.12.2023

eko — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Godišnji ,,Greening the Blue Report 2023’’, izveštaj je istoimene Greening the Blue inicijative Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koja ima za cilj uključivanje i podršku UN sistema u tranziciji prema većoj ekološkoj održivosti u upravljanju njegovim objektima i poslovanjem. Ovaj izveštaj uključuje 57 entiteta iz UN sistema i šire, međutim nisu svi svi entiteti izvestili o svim oblastima ekološkog uticaja.

Ovogodišnji izveštaj obuhvata podatke za 2022. godinu za pet ključnih oblasti ekološkog uticaja: emisije gasova staklene bašte, otpad, zagađenje vazduha, voda i biodiverzitet.

Govoreći o emisijama gasova staklene bašte, neki od najavžnijih razultata istraživanja jesu da su operacije i postrojenja Ujedinjih nacija ukupno emitovale 1,4 miliona tona CO2ekv (ekvivalent ugljen-dioksida) po osobi. Gledajući prema različitim izvorima, 38 odsto su činila putovanja avionom, 47 odsto emisija došlo je iz objekata, dok je 15 odsto proizašlo iz drugih vidova prevoza. Ovde se može pomenuti i zagađenje vazduha, a u ovom delu istraživanja učestvovalo je preko 300.000 osoblja iz 54 entiteta. Podaci pokazuju da je sistem UN koristio ko 300 miliona litara goriva za svoje vozne parkove, ali i druge potrebe.

Kada je reč o otpadu, za ceo UN sistem po osobi prosečan generisan otpad iznosio je 321 kilogram. Ovde je obuhvaćeno 255.000 osoblja iz 49 entiteta.

Pročitajte još:

Prosečna potrošnja vode u okviru sistema Ujedinjenih nacija bila je 49 kubnih metara po osobi. Ovi podaci su dobijeni na osnovu izveštaja za 270.000 osoblja u 51 entitetu. Za sada se četiri odsto potrošene vode u UN sistemu reciklira.

Zaštita biodiverziteta postaje takođe sve važnije pitanje. Neki entiteti započeli su da sprovode analize njihovog uticaja na lokalni biodiverzitet. Treba reći i da je u 2021. godini usvojen Zajednički pristup integraciji biodiverziteta i rešenja zasnovanih na prirodi za održivi razvoj u planiranju i sprovođenju politika i programa Ujedinjenih nacija.

Upravljanje životnom sredinom, pokazalo je sledeće rezultate. Sedam entiteta UN ispunili su ili premašili kriterijume za implementaciju sistema upravljanja životnom sredinom, a još njih 15 su blizu postavljenog kriterijma.

Na kraju, kaža se govori o ljudskim resursima, 31 entitet ima dostupnu obuku iz zaštite životne sredine za svoje osoblje.

Preciznije, ,,Greening the Blue Report 2023’’ ističe uticaj na životnu sredinu više od 300.000 zaposlenih u 57 entiteta širom centrale, ali i terenskih kancelarija i operacija na terenu. Ovaj Izveštaj izrađuje se svake godine od 2009. godine, sa detaljnim opisima ekološkog otiska sistema Ujedinjenih nacija kao i naporima da se on smanji. Neki od ovih entiteta su Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Svetska meteorološka organizacija (WMO), Međunarodna organizacija za migracije (IOM) i druge.

Energetski portal

U Londonu najviše hrane u otpadu – Čak 19 odsto jestivo

27.12.2023

kontejner_otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Jilbert Ebrahimi)

Foto-ilustracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

Najveći pojedinačni materijal po težini pronađen u kantama Londona je otpad od hrane, pri čemu hrana čini 27 odsto ukupnog prikupljenog otpada, prema novom izveštaju organizacije ReLondon. Izveštaj je takođe identifikovao da je 19 odsto otpada od hrane još uvek bilo jestivo.

ReLondon tvrdi da količina otpada od hrane koja se nalazi u kontejnerima pokazuje važnost mera prevencije otpada i uvođenja prikupljanja hrane za reciklažu u preostalim londonskim opštinama gde to još nije dostupno, a što će postati obavezno od marta 2026. godine.

Izveštaj je prikupio nedavno dostupne podatke o sastavu otpada iz domaćinstava iz 22 londonske opštine. Kako je istaknuto, postoji “značajna razlika” u stopama prikupljanja između sistema prikupljanja otpada sa trotoara i zajedničkih sistema prikupljanja, s tim što se 21 odsto materijala koji bi mogao biti recikliran stavljalo u pogrešne kontejnere na trotoarima u poređenju sa 51 odsto reciklabilnih predmeta u zajedničkim objektima.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Jin)

ReLondon je takođe otkrio da plastična folija čini oko 7 odsto preostalog otpada Londona, što odgovara 114.000 tona materijala godišnje. Papir i karton zajedno čine 21 odsto kućnog otpada, plastika 11 odsto, staklo 10 odsto i pelene 5 odsto.

Količina plastične folije pronađene u kantama Londona predstavlja priliku za poboljšanje stopa recikliranja nakon što postane obavezno prikupljanje tih materijala od marta 2027. godine, ukazuje ReLondon.

Na osnovu trenutnog sastava i postojećih usluga za suvo mešano recikliranje, recikliranje otpada od hrane i baštenskog otpada pokazuje da se 67 odsto otpada na trotoarima i 62 odsto zajedničkog otpada potencijalno može reciklirati. Za oba tipa otpada, trećinu ukupnog otpada čine suvi reciklabilni materijali.

Izvor: Cirkularna ekonomija

ENERGETIK ENERGIJA – POUZDAN PARTNER

27.12.2023

Riccardo energetik presentation — Foto: Energetik energija

Zaslužiti poziciju najvećeg regionalnog distributera fotonaponskih materijala iziskuje ne samo dostupnost raznovrsnih proizvoda i usluga već i iskreno razumevanje potreba klijenata koje rezultira dugogodišnjom lojalnošću. Energetik energija d.o.o. kompanija je koja svojim poslovanjem iznova potvrđuje zbog čega se nalazi upravo na ovoj poziciji. Dostupnost pouzdanih i raznovrsnih invertora, fotonaponskih modula i montažnih sistema jeste nešto što ova kompanija može da ponudi svojim klijentima. Nit koja ih razlikuje od drugih distributera jeste napor da svojim klijentima postanu pravi partner, zadovoljavajući njihove specifične potrebe, uključujući razumevanje problema i izazova sa kojima se suočavaju svakodnevno.

Biti uspešan distributer podrazumeva znanje o tome šta klijenti žele, odnosno razumevanje lokalnih propisa i poznavanje njihovih preferencija i tradicija. Ono po čemu se izdvajaju jeste pomoć na koju klijenti mogu da se oslone tokom celog procesa, od početka planiranja projekta do rešavanja problema i dalje. Poštovanje vremena veoma je važan aspekt poslovanja ove kompanije, zbog čega se trude da korisnicima obezbede odgovor na upite što efikasnije, bez čekanja dužeg od jednog dana.

Posvećenost izvrsnoj korisničkoj podršci predstavlja osnovni deo identiteta kompanije Energetik energija d.o.o. Glavnu ulogu u ostvarenju dobre prakse ima tim stručnjaka, koji čine profesionalci sa iskustvom od 20 godina u poslovima na krovovima i u administrativnom radu za solarnu instalaciju. Klijentima nude personalizovanu podršku pri odabiru proizvoda, bilo da je reč o izboru sistema za skladištenje, punjačkih stanica, bilo toplotnih pumpi i rešenja koja razumeju specifične potrebe svakog pojedinca uzimajući u obzir lokalni jezik, tradicije i izazove.

U Fokusu:

Povezanost klijenata i zaposlenih je ključni aspekt u njihovom poslovanju zato što teže ka tome da budu lokalna i omiljena kompanija koju zajednica prihvata. Štaviše, kako rastu, njihov fokus na ukorenjenost u lokalnu sredinu će ostati snažan. Kao odgovor na pitanje šta klijenti mogu da očekuju kada je reč o stručnom timu – jeste da pronađu nekoga ko je sličan njima.

Kako bi podršku dodatno približili klijentima, kompanija je izdala 2023 VODIČ ZA BATERIJSKE SISTEME, kao teorijski uvod u ovu temu, a korak dalje ponudili su i STORAGE MAP. U ovom praktičnom dokumentu nalaze se tabele sa podacima o kompatibilnim invertorima i baterijama, svim mogućim kombinacijama, tipovima sistema: hibridne ili AC veze, vrstama mreža – trofazne ili jednofazne, zatim informacije o garanciji proizvoda u godinama i procentu preostalog kapaciteta, kao i sve podatke o snazi i kapacitetu skladištenja. Upotrebom ovog alata korisnici štede mnogo vremena pri pravljenju novih kombinacija i istraživanja, a sa ovim znanjem odgovori njihovih instalatera na pitanja klijenata biće značajno efikasniji i pouzdaniji.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

OTP banka prva banka u Srbiji potpisnica Principa UN za odgovorno bankarstvo

27.12.2023

OTP banka postala je zvanični potpisnik UN principa za odgovorno bankarstvo – jedinstvenog okvira za održivo bankarstvo razvijeno kroz saradnju između banaka širom sveta i Programa za finansijsku inicijativu u oblasti životne sredine Ujedinjenih Nacija (UNEP, FI). Ovim potpisom OTP banka ujedno je postala i prva i jedina banka u Srbiji članica UN inicijative, čime se obavezala da će biti dosledna u svojim strategijama održivosti, da će raditi u pravcu usvajanja i implementacije održivih praksi kao osnove svog poslovanja, uz istovremeno očuvanje održivih finansija na najvišem nivou. UN principe za odgovorno bankarstvo do sada je potpisalo više od 300 svetskih banaka.

UN principi za odgovorno bankarstvo predstavljaju glavni okvir kojim se obezbeđuje usklađenost strategija i praksi banaka sa vizijom društva za budućnost, a u skladu sa Ciljevima UN za održivi razvoj i Pariskim klimatskim sporazumom. Prema ovim Principima, banke potpisnice identifikuju i vrše merenje društvenog i ekološkog uticaja svojih poslovnih aktivnosti, postavljaju i rade na ispunjenju ciljeva u oblastima u kojima imaju najviše uticaja, ali i redovno izveštavaju javnost o svom progresu u ovom segmentu. Principi obezbeđuju osnov po kome banke mogu sistemski da razumeju rizike i iskoriste prilike koje nastaju iz tranzicije ka održivijim ekonomijama.

„Potpisivanje principa UN za odgovorno bankarstvo predstavlja ne samo krajnju, nego i iskrenu potvrdu naše posvećenosti i usmerenosti na kreiranje pozitivnog uticaja u društvu i zajednici u kojoj poslujemo. Principi odgovornog bankarstva precizno i sistemski definišu ulogu i odgovornost banaka u oblikovanju održive budućnosti, za šta se mi u OTP banci zalažemo i za šta smo se ovim potpisom i deklarativno obavezali. Liderska pozicija na lokalnom tržištu, tendencija da budemo regionalni lider u finansiranju održivog i postepenog prelaska na niskougljeničnu ekonomiju, ali i podrška kulturnim, naučnim, sportskim i socijalnim projektima od nacionalnog značaja i transparentnost u izveštavanju prirodno su prethodili odluci da postanemo potpisnik inicijative koja na globalnom nivou to uređuje i afirmiše. Čast nam je što smo u društvu onih koji žele da doprinesu da bankarstvo menja svet na bolje“, rekao je Predrag Mihajlović, CEO i predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija.

Pročitajte još:

Poseban značaj Principa UN za odgovorno bankarstvo je i to što ukazuju i na načine kroz koje bankarski proizvodi, usluge i međusobne saradnje mogu da podrže i ubrzaju promene neophodne za postizanje zajedničkog prosperiteta za sadašnje i buduće generacije. Pristupanjem ovoj inicijativi, banke potpisnice se pridružuju najvećoj globalnoj bankarskoj zajednici fokusiranoj na održivo finansiranje, razmenu dobrih praksi i izradi smernica i alata koji su od koristi za celu industriju.

OTP banka osim što je jedan od lidera u bankarskom sektoru, aktivno učestvuje u izgradnji održivog društva i nastoji da bude primer odgovornog poslovanja. U Banci su posebno ponosni na svoju zelenu platformu Generator LAB, pod kojom se neguju postojeći i razvijaju novi održivi, ekološki i inkluzivni projekti koji kao zajedničku komponentu imaju održivost i inovacije. Posebno se ističu sajam socijalnog i održivog preduzetništva Generator dobrih dela i konkurs Generator ZERO čija su poslednja dva izdanja bila posvećena pronalasku najboljih rešenja za smanjenje karbonskog otiska, okupivši gotovo dve stotine učesnika. U okviru Generator LAB-a, pokrenut je i projekat OTP Village, kojim banka daje doprinos očuvanju biodiverziteta u našoj zemlji.

Implementirajući inovativne načine za ostvarenje energetske efikasnosti i kroz sistemsku podršku društvenom aktivizmu i inicijativama u oblasti kulture, sporta, nauke, obrazovanja i preduzetništva OTP banka pozicionirala se kao jedan od predvodnika zelene tranzicije u bankarskom sektoru i kompanija čiji je društveno odgovorni rad višestruko nagrađivan.

Izvor: OTP banka

Produžen javni poziv za energetsku sanaciju zgrada u Novom Sadu

27.12.2023

Grad Novi Sad je doneo odluku o važnom produženju roka za podnošenje prijava na Javni poziv namenjen izboru stambenih zajednica – kandidata za energetsku sanaciju stambenih i stambeno-poslovnih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja. Rok za podnošenje prijava je produžen do 31. januara 2024. godine.

Javni poziv deo je programa koji Grad Novi Sad sprovodi sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti, što su primenili i drugi gradovi u Srbiji, kako bi bio smanjen uticaj na okolinu. Kroz ovaj program, stambene i stambeno-poslovne zgrade koje su priključene na sistem daljinskog grejanja imaju priliku da se prijave za podršku u implementaciji mera za energetsku sanaciju.

PROČITAJTE JOŠ:

Za energetsku sanaciju stambenih zgrada koje su priključene na sisteme daljinskog grejanja u 15 gradova i opština u Srbiji, obezbeđeno je 64,5 miliona evra bespovratnih sredstava.

Ovakav program ima i širi značaj, zbog energetske potrošnje na nivou celog grada, ali unapređenje energetske efikasnosti doprinosi i kvalitetu stanovanja i vrednosti nekretnina.

Upravnici stambenih zajednica pozvani su da iskoriste produženi rok i podnesu svoje prijave. Detalji o uslovima Javnog poziva, kao i potrebna dokumentacija, dostupni su na zvaničnoj internet stranici Grada Novog Sada.

Energetski portal

Da li je hrana u Srbiji zaista kvalitetna?

26.12.2023

pijaca_hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Pattie Mitchell)

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Otvaranjem Srbije prema tržištu EU i drugim zemljama regiona na naše police i tanjire pristiže hrana sa različitih strana sveta, različitih proizvodnih standarda, različitih cenovnih razreda i nutrijenata, različitog kvaliteta. Upravo se zato nameće pitanje koliko je prosečan građanin svestan situacije na današnjem tržištu prehrambenih namirnica.

Koliko su njegove odluke uslovljene platežnom moći, a koliko (ne)informiranosti ili uverenjima? Zavisno od kanala distribucije hranom postoje različiti izazovi – od hrane nejasnog porekla na pijacama, preko jeftinih artikala u trgovinskim lancima, ali i do domaćih organskih proizvoda vrlo visokog kvaliteta i cene.

Na primer, kako je pokazala naša anketa, 47,5 odsto ispitanih proizvodi hranu za svoje potrebe dok 34,7 odsto kupuje u prodavnicama, a 10,7 odsto na pijacama.

Zdravstveno ispravna hrana smatra se standardom današnjeg društva, ali unutar te definicije postoji puno „nijansi sive“.

Istraživanje o bezbednosti hrane koje je uradila EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) pokazalo je da je stanovnicima EU prilikom kupovine hrane najvažnija cena, pa ukus, a tek na trećem mestu bezbednost i poreklo namirnica. Interesantno je i to što ih najviše brinu ostaci pesticida, antibiotika i količina aditiva u hrani koju konzumiraju. U istom istraživanju poljoprivrednici su tek na četvrtom mestu po tome kojim izvorima informacija potrošači veruju najviše kad su u pitanju prehrambeni rizici.

Stanje u Srbiji?

Prema Globalnom indeksu sigurnosti hrane Srbija se u 2022. godini nalazi na pretposlednjem, 25. mestu od 26 evropskih država koliko ih je učestvovalo u ovom istraživanju, odnosno 61. od 113 kada je u pitanju ceo svet. Brojevi jasno govore da postoji puno prostora za napredak kada je bezbednost hrane u Srbiji u pitanju, uprkos uverenju šire javnosti kako je kvalitet hrane kod nas natprosečan.

Znamo da je veterinarska inspekcija u Srbiji tokom ove godine sprovela više provera mesa u radnjama, na manifestacijama i sličnim događajima, a početkom sezone posta i ribe u ribarnicama. U takvim okolnostima, hrana iz prometa povlači se iz razloga nedostataka sledljivosti, isteka roka trajanja, nepropisnog deklarisanja, neispunjavanja uslova za proizvodnju ili nepoštovanja odnosno neusklađenosti sa zakonskim propisima kao i zbog drugih neusaglašenosti.

Kontrole se obavljaju i na graničnim prelazima prilikom uvoza i izvoza, kao i u prodajnim objektima u kojima se obavlja promet. Prema izveštaju o radu Poljoprivredna inspekcija je tokom 2022. godine nakon izvršenih kontrola stavila privremeno van prometa preko 10.000.000 kg prehrambenih proizvoda biljnog porekla u vrednosti od skoro 567 miliona dinara, a podneto je 179 krivičnih prijava.

Pročitajte još:

Kako se rešavaju krizne situacije?

Foto-ilustracija: Pixabay (Daria-Yakovleva)

Zato, ne možemo da ne spomenemo pošiljke voća, čipsa i drugih namirnica koje su vraćene sa granice Hrvatske odnosno Evropske unije zbog visokog nivoa pesticida. Pojedini hemijski preparati koji su zabranjeni u EU, još uvek se koriste kod nas, ili pojedini poljoprivrednici ih uvoze i koriste ilegalno kako bi zaštitili svoje proizvode. Međutim, to postavlja jasno pisanje – šta mi, onda, jedemo?

„Mi smo učesnici na velikom, međunarodnom tržištu i očekivano je da se pored izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji je u 2022. godini iznosio 4,8 milijardi evra na naše tržište i uvozi hrana. Da bi ovaj dvosmerni proces nesmetano funkcionisao potrebno je da se dodatno osnaže kapaciteti organa koji vrše službene kontrole. Posebnu pažnju javnosti izazivaju slučajevi kada je neka pošiljka voća, povrća ili proizvoda animalnog porekla, vraćena sa granice i da nije dozvoljeno da uđe na domaće tržište“, rekao nam je Todo Terzić iz Naleda i dodao da kada se desi da su nadležni organi detektovali nepravilnosti i da je javnost obaveštena da su određene količine hrane povučene sa tržišta.

To je, kaže, pozitivan signal da institucije raspolažu kapacitetima da rešavaju krizne situacije, kada je u pitanju nadzor poslovanja subjekata koji učestvuju u prometu hrane.

Koliko bacimo hrane?

Nažalost, loše stojimo i kad je u pitanju bacanje hrane. Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka. Veliki generatori organskog otpada su i ugostitelji. Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99 odsto završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila.

„U praksi se dešava da na prehrambenim proizvodima, koji ne spadaju u osetljive i lako kvarljive proizvode vidimo da je uz naznačeni datum navedeno „najbolje upotrebiti do“. Proizvodi koji su obeleženi na ovaj način su i nakon isteka navedenog roka jestivi i bezbedni za upotrebu“, podseća Terzić i dodaje da je od izuzetnog značaja podići svest kod šire javnosti da se hrana koja je i dalje bezbedna za upotrebu ne baca i da se može valjano iskoristiti.

Kada se osvrnemo na prehrambene navike Novosađana, otkrićemo da se više kupuje od poznatih proizvođača, odnosno od onih koji su kvalitetom svojih proizvoda zaradili poverenje potrošača, pa se često u tim okolnostima i ne pita za cenu, već se traži samo provereno. A, kupuje se toliko koliko bi se potrošilo za obrok, dva.

Izvor: Agroklub

Novi brend za negu – organsko i netestirano na životinjama

26.12.2023

Prva prodavnica brenda BOMBS by Lavish, koji je deo svetski poznate porodice Bomb Cosmetics, otvorena je u Galerija šoping centru. Ovaj britanski brend, osnovan 1997. i prisutan je u preko 85 zemalja sveta, uključujući Italiju, Francusku, UAE, Španiju i mnoge druge. Nudi proizvode koji su ručno izrađeni za negu kože, tela i kose.

Sanja Sorak, direktorka brenda za Srbiju i Balkanski region, naglašava posvećenost brenda transformaciji industrije lepote i edukaciji novih generacija o pravilnoj nezi kože od ranih dana. BOMBS by Lavish se izdvaja svojim maštovitim kombinacijama esencijalnih ulja, voća i biljaka, kao i inovativnim oblicima proizvoda i zabavnim pakovanjima.

Proizvodi brenda poznati su po svojim eteričnim uljima dobijenim ekstrakcijom iz biljaka, cvetova ili voća. Većina sapuna, 99 odsto sveća i većina kupki su takođe prilagođeni veganskom načinu života.

Pročitajte još:

Nina Komljenović, direktorka razvoja i inovacija, ističe posvećenost brenda kvalitetu, marketingu i ekološkoj odgovornosti. Proizvodi BOMBS by Lavish su organskog porekla, ručno napravljeni i nisu testirani na životinjama, nudeći najbolje od prirode za negu kože.

Šoping centar Galerija je samo prva lokacija koja predstavlja kupcima brend BOMBS By Lavish, odražavajući etičke prakse brenda, uključujući i stav protiv testiranja na životinjama.

Energetski portal

1...757677...1.516 Page 76 of 1.516

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U Fokusu:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM