Sve veća zainteresovanost za povrtarstvo u Srbiji

27.04.2020

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić poručili su da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.

Povodom nedavnog poziva srpskim državljanima, koji su privremeno ili trajno izgubili posao u inostranstvu, da u Srbiji osnuju ekonomski održiva poljoprivredna gazdinstva ili da se priključe nekoj od postojećih zadruga, Nacionalnom timu za preporod sela Srbije, čiji su kopredsednici Krkobabić i Škorić, stigla su brojna pitanja onih koji se interesuju za ulaganje u povrtarstvo.

Krkobabić je posebno ukazao na neophodnost udruživanja kako bi mali i srednji proizvođači mogli lakše i jeftinije da nabavljaju, a brže i skuplje prodaju svoje proizvode.

Zadružnoj ekonomiji, zasnovanoj na principima solidarnosti i neutralnosti, prioritetni cilj nije uvećanje profita. Imperativ je boljitak svih učesnika – zadrugara, kooperanata i članova njihovih porodica, uz ostvarenje optimalne dobiti, poručio je ministar.

U povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, što potvrđuje i podatak da u Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na približno 150.000 hektara.

Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Pročitajte još:

Beleži se i suficit u spoljnotrgovinskom bilansu – prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra.

To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća i da je u tome šansa budućih povrtara. Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, što pokazuju podaci da uvozimo paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

Takođe, u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine biće organizovana poseta najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima su planirana stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva.

Za detaljije informacije zainteresovani građani se mogu javiti zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i Nacionalnom timu za preporod sela Srbije, navodi se u saopštenju Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Tvrdnje da je plastika higijenski i siguran materijal su naučno neutemeljene

27.04.2020

Naglašavajući strahove koji proizlaze iz pandemije, industrija plastike nemilosrdno šalje lažne poruke donosiocima odluka i celoj svetskoj javnosti, ističe se u otvorenom pismu pokreta “Break Free From Plastic”. Plastika za jednokratnu upotrebu i naša kultura bacanja temelj su društvenih nepravdi koje je pandemija KOVID-19 iznela na videlo.

U nastavku je tekst otvorenog pisma pokreta “Break Free From Plastic” upućenog Evropskoj komisiji u petak, dana 24. aprila 2020. godine.

Svet nakon pandemije KOVID-19 – Omogućavanjem trajnih rešenja za “plastičnu” krizu do otpornije ekonomije

Foto-ilustracija: Unsplash (Merch Hüsey)

Stavljanjem više od polovine svetske populacije u karantin u cilju sprečavanja širenja pandemije koronavirusa, svetski lideri su preduzeli drastične mere kako bi spasili ljudske živote. Hoće li takođe biti spremni na donošenje hrabrih odluka za oblikovanje sveta nakon pandemije i tako osigurati otpornost planeta i menjanje osnovnih privrednih aktivnosti koje štite život?

Podvlačeći strahove koji proizlaze iz pandemije, industrija plastike nemilosrdno šalje lažne poruke donosiocima odluka i celoj svetskoj javnosti.

Inicijativa “Bag the Ban” u Sjedinjenim Američkim Državama, koju zapravo podupire industrija plastike, agresivno zahteva ukidanje zabrana plastičnih kesa širom zemlje, dok se u Briselu ne ustručava od otvorenog zagovaranja promene ili odlaganja sprovođenja Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu Evropske unije, tvrdeći da je plastika siguran i higijenski materijal. Te tvrdnje su naučno neutemeljene. U stvari, nedavno objavljena istraživanja pokazuju da virus na plastičnim površinama može opstati i do četiri dana, što je najduže među svim testiranim materijalima. Osim toga, plastična ambalaža, koju industrija predstavlja kao sigurnu i higijensku, sadrži mnogo opasnih hemikalija koje prelaze u hranu i pića koja sadrže i koja na kraju završavaju u ljudskom telu. Prema brojnim naučnim studijama, mnoge od tih hemikalija su endokrini disruptori koji mogu štetno delovati na zdravlje ljudi i dovesti do slabljenja imunološkog sistema i brojnih bolesti.

Plastika za jednokratnu upotrebu i naša kultura bacanja, podstaknuta od strane petrohemijske industrije, temelj su društvenih nepravdi koje je pandemija KOVID-19 iznela na videlo.

Pandemija uspeva zahvaljujući našim socijalnim i ekološkim propustima. U područjima gde se nalaze petrohemijska postrojenja, stanovnici su pogođeni bolestima i većom stopom smrtnosti, i to zbog zagađenja vazduha, zemlje i vode. U američkoj saveznoj državi Luizijani, na primer, konstantno se pogoršava kvalitet vazduha – a tamo gde je zdravlje stanovništva ugroženo zagađenjem vazduha postoji povećan rizik od zaraznih bolesti, pa tako i oboljenja od bolesti KOVID-19. U visoko industrijalizovanim područjima sveta, poput regije Vuhan u Kini ili u severnim delovima Italije, zajednice su znatnije pogođene posledicama zagađenja vazduha, višom stopom oboljenja, kao i višom stopom smrtnosti od ove zarazne bolesti. No ipak, petrohemijske kompanije, koje uzrokuju ovu groznu situaciju, besramno koriste pandemiju za „zeleno pranje“ svog imidža. Ineos, vodeći proizvođač plastike u Evropi, besramno reklamira svoju proizvodnju sredstava za dezinficiranje ruku i pritom popravlja svoju medijsku sliku. Na jugu, gde je zapravo začet pokret “Break Free From Plastic”, pandemija KOVID-19 osvetljava još jedan oblik nepravde koju čine multinacionalne kompanije, koje preplavljuju tržišta sve većom količinom plastike za jednokratnu upotrebu. Pojedinci i čitave porodice na prvoj liniji upravljanja otpadom sada se – bez odgovarajuće ili dodatne zaštitne opreme, suočavaju s vrlo visokim rizikom izloženosti novom koronavirusu jer obavljaju vitalne poslove prikupljanja i pomaganja u upravljanju sve većom količinom otpada koja se u njima gomila. Nastavljajući s uklanjanjem plastike za jednokratnu upotrebu, industrija plastike ceo teret bavljenja otpadom svojih proizvoda prebacuje na leđa radnika i lokalnih zajednica. Takvoj praksi se mora stati na put.

Pandemija je pravi odraz naših problema. Ne smemo popustiti zahtevima industrije plastike i širom sveta imati zajednice koje pate. Ovo razdoblje izolacije pravi je trenutak za preispitivanje i preoblikovanje našeg načina života i potrošačkih navika, kako bi se sprovele sistemske promene za dobrobit ljudi i okoline.

Na primer, inicijative poput “Farm to Fork” mogu omogućiti kratke lance snabdevanja za otpornije ekosisteme i održivu proizvodnju i distribuciju hrane. Lanac snabdevanja hranom toliko je rastegnut da se hrana preliva iz jednog u drugi kraj zemlje, ostvarujući ogromni ugljenični otisak, prekomernu količinu ambalaže i upotrebu hemikalija na svakom koraku. S druge strane, lokalno proizvedena roba ima manji ugljenični otisak, lakše se može ponovno upotrebiti i popraviti, čime se podstiče cirkularna ekonomija i nova mreže specijalizovanih malih i srednjih preduzeća. EU i njene države članice moraju podstaći ulaganja u preduzeća koja redizajniraju proizvode i sistema i grade otporniju privredu i životnu sredinu. Novi poslovni modeli s nula otpada stvoriće nova lokalna radna mesta, istovremeno rešavajući problem plastike za jednokratnu upotrebu.

Pročitajte još:

Još uvek postoje brojne mogućnosti za razvoj novih usluga povezanih s ponovnom upotrebom i kupovanjem u vakumu, od hrane i pića do sredstava za čišćenje i ličnu higijenu. Za savladavanje problema upravljanja otpadom, sistemi ponovne upotrebe – sigurni i za kupce i za radnike, moraju postati novo pravilo. EU i države članice moraju uložiti u razvoj i povećavanje potrebne infrastrukture i sistema upravljanja otpadom, poput sistema povratne naknade. Na primer, takozvane Tiffin posude (indijska reč za višekratne lagane rezervoare hrane od nehrđajućeg čelika), počele su da se najpre koriste u Mombaju, i to za svakodnevnu isporuku čak 200.000 obroka. Odnedavno su se počele koristiti u Belgiji i Velikoj Britaniji, čime se svake godine uštedi više od 1,5 tone ambalažnog otpada. Slično tome, sistem šoljica za višekratnu upotrebu “Recup”, koji se koristi na više od 4.000 prodajnih mesta u Nemačkoj, kontinuirano raste i širi se na susedne zemlje.

Vlade država članica EU-a moraju da nastave da podupiru zakone koji će podsticati promene, uključujući usvajanje ambicioznih propisa kojima će se drastično smanjiti korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu i podržati održivi proizvodi bez toksičnih sastojaka i sistemi ponovne upotrebe. Nekoliko kapitalno intenzivnih industrija, poput petrohemije i industrije plastike – koje su već imale mračne projekcije svoje profitabilnosti, sada u uslovima pandemije traže potporu vlada u obliku finansijske pomoći i spašavanja od propasti, otplate duga ili ukidanja postojećih ekoloških propisa. Donositelji politika imaju odgovornost da osiguraju da stimulativne pakete koriste društveno odgovorni preduzetnici koji će omogućiti prelazak na lokalno kružno gospodarstvo bez otrovnih materija, a ne nastaviti sa sistemom subvencionisanja proizvođača koji ne mogu samostalno da funkcioni]u ili onih koji mogu opstati čineći štetu našem zdravlju i životnoj sredini. Ako će se teško stečeni novac poreznih obveznika koristiti za spašavanje kompanija, prednost treba dati preduzećima koja će srednjoročno i dugoročno biti ekonomski, ekološki i društveno održiva.

Pandemija koronavirusa pokazala nam je koliko smo svi međusobno povezani te da uz jaku političku volju naši lideri u vrlo kratkom roku mogu doneti ozbiljne i delotvorne mere kako bi zaštitili ljudske živote. Evropa je bila predvodnik u donošenju zakonodavstva za rešenje rastućeg problema plastičnog zagađenja. Sada je vreme za istorijski izbor očuvanja i odbrane ove ostavštine odupiranjem pokušajima industrije plastike da je oslabi ili ukine. Nadalje, pozivamo institucije EU-a i šefove država i vlada EU-a da odrede potrebne mere i finansijska sredstva kako bi podstakli kolektivnu izgradnju humanijeg, pravednijeg i otpornijeg društva, kojem je na prvom mestu dobrobit ljudi i naše planete.

Otvoreno pismo potpisuju Delfine Levi Alvares, evropska koordinatorka pokreta “Break Free From Plastic” i Fon Hernandez, glavni koordinator pokreta, a podržale su ga sledeće organizacije:

Aotearoa Plastic Pollution Alliance
Asian Center for Environmental Health
Asociación Retorna
Carbon Market Watch
CESTA FOE El Salvador
CIEL
City To Sea
Društvo Ekologi brez meja
Ecological Waste Coalition of the Philippines (Ecowaste Coalition)
ECOS
Environmental association Za Zemiata
European Environmental Bureau
Friends of the Baltic
Friends of the Earth Cyprus
Friends of the Earth Scotland
GAIA
GAIA Africa
Gallifrey Foundation
GLOBAL 2000
Greenpeace
Health and Environment Alliance (HEAL)
Health and Environment Justice Support (HEJSupport)
Heirs To Our Oceans
Health Care Without Harm (Europe)
Humusz Waste Prevention Alliance
Massey Unversity Political Ecology Research Centre
Microplastic Research Group
Nipe Fagio
O.ZERO
OceanCare
Peak Plastic Foundation
Plastic Change
Plastic Free Seas
Plastic Soup Surfer
Plastic Soup Foundation
Polish Zero Waste Association
Recycling Netwerk Benelux
Retorna
Sciaena
SEAS AT RISK
Society for Earth (TNZ)
Surfrider Foundation Europe
Taller Ecologista
Tearfund
Voice Ireland/Sick Of Plastic
VOICE of Irish Concern for the Environment
VsI “Ziedine ekonomika”
WECF International
Zelena akcija / FoE Croatia
Zero Waste Europe
Zero Waste France
Zero Waste Kharkiv
Zero Waste Lviv
Zero Zbel

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Dve trećine ljudi globalno smatra da su klimatske promene jednako opasne kao koronavirus

27.04.2020

Climate-changes — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Čak 71 odsto ljudi na svetu se slaže da su klimatske promene, na duge staze, jednako velika pretnja kao što je KOVID-19. Ovo su rezultati onlajn istraživanja koje je u periodu od 16. do 19. aprila sprovela konsultantska kuća Ipsos na uzorku od 28 hiljada osoba iz 14 zemalja.

Ukupno 68 odsto ispitanika veruje da vlade trenutno ne preduzimaju dovoljno na zauzdavanju klimatskih promena, a 65 odsto ispitanika smatra da bi upravo borba protiv klimatskih promena trebalo da bude fokus vladinih mera ekonomskog oporavka. Neozbiljan pristup ovom izazovu u politici određene partije bio bi odbojan da svoj glas da njima za šest od deset ljudi, navodi Ipsos.

Klimatske promene su, prema mišljenju građana, i dalje najvažniji problem u oblasti zaštite životne sredine (37 odsto), a praćene su zagađenjem vazduha (33 odsto), upravljanjem otpadom (32 odsto), krčenjem šuma (26 odsto) i zagađenjem voda (25 odsto). Zabrinutost za navedene teme je porasla u poslednje dve godine.

Dve trećine ispitanika oseća da čini najviše što može kako bi na pojedinačnom nivou doprineli očuvanju našeg okruženja. Reciklaža, zajedno sa uštedom energije i vode kod kuće, su polja koja su mnogi označili kao “polja bez prostora za napredak”.

Pročitajte još:

Oko 41 odsto uzorka će se potencijalno odreći letenja avionom u toku sledeće godine kako bi smanjilo svoj ugljenični otisak, a jedna trećina nije spremna na takav poduhvat.

Volju za zamenom mesnih proizvoda biljnih alternativama je pokazalo 41 odsto ispitanika, a približno isti procenat – 39 odsto – ne želi da se delimično preusmeri na vegetarijansku ishranu. Ukupno 35 odsto ljudi konzumiraće manje artikala na bazi mleka životinjskog porekla ili će se orijentisani na kupovinu zamenskih mlečnih proizvoda na bazi biljaka. Gotovo polovina ispitanika (49 odsto) nije pokazala nameru za ovakvu tranziciju.

Veliki udeo u upražnjavanju postulata cirkularne ekonomije ima izbegavanje kupovine novih dobara kroz popravku postojećih (52 odsto). Održivijoj potrošnji javnost stremi i kupovinom namirnica s manje pakovanja (57 odsto).

Jelena Kozbašić

Beogradska tvrđava među najugroženijim lokalitetima evropskog kulturnog nasleđa 2020. godine

27.04.2020

7-Najugrozenijih-foto-kolaz-002-768x403 — Foto: RERI

Kako piše Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI), Evropa nostra, glas civilnog društva Evrope posvećen kulturnom i prirodnom nasleđu, i Institut Evropske investicione banke, objavili su listu 7 najugroženijih spomenika kulture Evrope 2020. godine. Na njoj se nalazi i čuveni simbol prestonice Srbije, Beogradska tvrđava. Lista izgleda ovako:

Beogradska tvrđava sa okruženjem, Beograd, Srbija – autentičnost i integritet ove impresivne tvrđave – koja je na Tentativnoj listi Uneska kao deo najveće panevropske nominacije za svetsko nasleđe, Granice rimskog carstva – ugrožena je štetnim projektom izgradnje žičare (gondole);
Narodno i eksperimentalno pozorište, Tirana, Albanija – jedan od najznačajnijih primera moderne italijanske arhitekture tridesetih godina prošlog veka, koji je jedan od najvažnijih centara izvođačkih umetnosti i kulture u Albaniji, suočen je sa planom rušenja;
Zamak Jezeri, Horni Jiretin, Češka – barokni zamak, u kome je Betoven izvodio Treću simfoniju 1804. godine, u degradiranom je stanju;
Zamak Samekano, Toskana, Italija – spektakularno ukrašen 19-vekovni zamak u Toskani žrtva je urušavanja, vandalizma i nebrige;
Blok Y u Vladinoj četvrti, Oslo, Norveška – modernistička zgrada građena šezdesetih godina prošlog veka, sa slavnim Pikasovim muralima, oštećena tokom terorističkog napada 2011. godine, planirana je za rušenje;
Zombierki elektrana, Bitom, Poljska – modernistička elektrana iz 1920. godine ugrožena je rizikom od rušenja, uprkos mnogim pokušajima da se lokalitet pretvori u mesto za kulturu i kreativne industrije;
Plečnikov Stadion, Ljubljana, Slovenija – jedna od najranijih zgrada ovog tipa u Evropi, sagrađena 1925. godine po dizajnu poznatog arhitekte Jože Plečnik, u opasnosti je zbog neadekvatnog razvojnog plana.

Stručnjaci Evropa nostre i Instituta Evropske investicione banke posetiće svaki od sedam lokaliteta zajedno sa organizacijama koje su nominovale ove spomenike kulture i sastati se sa ključnim interesnim stranama. Timovi stručnjaka različitih disciplina ponudiće stručne savete, identifikovati moguće izvore finansiranja i pomoći u mobilizaciji piroke podrške kako bi se ovi lokaliteti očuvali. Uz to, formulisaće i komunicirati niz preporuka za buduće delovanje.

Izvršni predsednik Evropa nostre, Herman Parcinger, izjavio je: “Lista 7 najugroženijih 2020. godine obuhvata raznolikost kulturnog nasleđa koje se suočava sa različitim pretnjama. Sva ova blaga kulturnog nasleđa pričaju evropsku priču koja je deo zajedničke kulture i istorije. Stavljajući ih na ovu listu šaljemo važnu poruku solidarnosti sa lokalinim zajednicama, građanima i aktivistima: u ovim izazovnim vremenima, vaši napori da sačuvate ova mesta podržani su od strane evropskog pokreta posvećenog očuvanju nasleđa.”

“I ovog puta smo ponosni što učestvujemo u Programu ‘7 najugroženijih’. Stavljajući ove ugrožene lokalitet pod reflektore javnosti, ovaj program igra ključnu ulogu u očuvanju najvrednijih elemenata Evrope, kulturnoj raznolikosti i nasleđu”, naglasio je dekan Instituta Evropske investicione banke, Francisko de Paula Koeljo.

Organizacije civilnog društva i javne institucije koje su članice mreže Evropa nostre širom Evrope, podnosile su nominacije ugroženih lokaliteta u svojim državama do avgusta 2019. Savetodavni stručni panel, sastavljen od 15 međunarodnih stručnjaka, odabrao je najugroženije spomenike kulture na osnovu njihovog istorijskog značaja i kulturnih vrednosti, kao i urgentnosti njihove ugroženosti. Panel je uzeo u obzir i dosadašnje angažovanje zajednica na lokalnom i nacionalnom nivou, posvećenost institucija, vlasti i nevladinih aktera, kao i dugoročnu održivost i društveno-ekonomski potencijal lokaliteta.

Pročitajte još:

Program “7 najugroženijih” sprovodi Evropa nostra, najveća panevropska mreža u oblasti nasleđa, u partnerstvu sa Institutom Evropske investicione banke i uz podršku programa Evropske komisije pod nazivom Kreativna Evropa. Ovo je jedini program posvećen borbi za ugroženo nasleđe na tlu Evrope, pokrenut 2013. godine sa ciljem da doprinese očuvanju vrednog evropskog nasleđa koje je trenutno ugroženo nebrigom, nedostatkom sredstava, vremenskim i drugim nepogodama ili neadekvatnim investicionim projektima. Program obezbeđuje stručnu i zagovaračku podršku, i doprinosi mobilizaciji lokalne i međunarodne javnosti u očuvanju kulturnog nasleđa. Više informacija o pozitivnim rezultatima programa možete pronaći OVDE.

Od ove godine, program će se sprovoditi svake godine, a poziv za nominacije za 7 najugroženijih 2021. godine biće objavljen u junu.

O Beogradskoj tvrđavi

Beogradska tvrđava, prepoznatljivi simbol Beograda, ugrožena je štetnim projektom izgradnje žičare (gondole) Kalemegdan-Ušće koji bi drastično ugrozio integritet i autentičnost ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

Beogradska tvrđava je jedan od najvažnijih kulturnih dobara u Republici Srbiji. Tvrđava sa kulturnim predelom koji je okružuje svedoči o brojnim civilizacijama koje su naseljavale prostore Balkana od neolitskog perioda do danas, i čuva svedočanstva o Keltima, Rimskom carstvu, Vizantijskom carstvu, kao i Ugarskoj, Bugarskoj i Srpskoj srednjovekovnoj državi, te Osmanskom carstvu i Austrougarskoj monarhiji.

Beogradska tvrđava sa Antičkom Singidunumom nalazi se na Tentativnoj listi za upis na Uneskovu listu svetske baštine u okviru naveće panevropske nominacije u istoriji – nominacije Granice Rimskog carstva. Park Kalemegdan, koji se nalazi na tvrđavi i koji je zaštićen zakonom, omiljeno je mesto za šetnju Beograđana, a njegova izvanredna pozicija pruža prelepe – takođe zakonom zaštićene – vizure na ušće Save u Dunav.

Evropa nostra Srbija nominovala je Beogradsku tvrđavu sa okruženjem na listu 7 najugroženijih 2020. godine, nakon meseci javne peticije i kampanje protiv gradnje žičare (gondole) Kalemegdan-Ušće pod vođstvom brojnih strukovnih organizacija, udruženja građana, obrazovnih i naučnih ustanova koje se bave nasleđem u Srbiji. U sklopu kampanje, delegacija stručnjaka Evropa nostre boravila je u Beogradu u maju prošle godine, nakon čega je sastavila Stručni izveštaj objavljen krajem jula, zalažući se za celovito očuvanje ovog bitnog prestoničkog lokaliteta.

Izvor: Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI)

Trgovina divljim životinjama i dalje aktuelna u Aziji

27.04.2020

šišmiš — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Lipke)

Kako prenosi Nova ekonomija, u delovima Kine i jugoistočne Azije, trgovina živim i divljim životinjama se nastavlja uprkos sve glasnijim međunarodnim pozivima na stroža ograničenja rada pijaca sa svežim mesom, ribom i drugim proizvodima, piše britanski “Independent”.

Foto-ilustracija: Unsplash (Juliana Amorim)

Veruje se da je pandemija koronavirusa počela na pijaci u kineskoj provinciji Vuhan na kojoj su prodavane divlje životinje, usled bliskog kontakta ljudi i životinja.

Pijace u Pekingu i Šangaju su čiste i uređene, ali na pijacama u mnogim gradovima na jugu i zapadu Kine se upozorenja epidemiologa o opasnostima prenosa bolesti sa životinja na ljude slabo poštuju.

Frank Delano Manus iz indonežanske organizacije za zaštitu životinja Prijatelji životinja Manado (AFMI) kaže da je učestvovao na dva sastanka sa zvaničnicima regionalnih vlasti i da je još 2018. uočena opasnost od prelaska patogena sa slepih miševa na pijaci u Tomohonu, na severu Indonezije.

“Ministarstvo za poljoprivredu je 2018. testiralo uzorke sa šišmiša na pijaci u Tomohonu. Testirali su 13 šišmiša i ispostavilo se da su četiri bila pozitivna na jedan koronavirus, koji je drugačiji od novog. Bio sam iznenađen i šokiran kada sam to saznao”, rekao je Manus za “Independent”.

Pročitajte još:

Šišmiši su popularna prehrambena namirnica u indonežanskoj provinciji Severni Sulavesi, gde se koriste za pripremu karija sa kokosovim mlekom.

“Ako pitate mesare ili mušterije da li ih brine koronavirus, oni samo kažu ’koronavirus je došao iz Kine, ne iz Tomohona’. Uopšte nisu zabrinuti”, kaže Manus.

Ričard Ostfeld, stručnjak za ekologiju bolesti na Institutu za proučavanje ekosistema Keri rekao je za “Independent” da postoji rizik od prelaska životinjskog virusa na čoveka putem izlučevina, uključujući pljuvačku, urin i fekalije.

“Zdravstveni rizik nastaje pri čuvanju raznih vrsta divljih životinja, koje se u prirodi ne susreću, u vrlo bliskom kontaktu i u nehigijenskim uslovima. Životinje su pod stresom i šire patogene, koje se lako mogu preneti na druge životinje i ljude”, rekao je Ostfeld.

Izvor: Nova ekonomija

Postavlja se najmodernija solarna elektrana na krov Gradskih bazena Cerine u Koprivnici

27.04.2020

Radovi_solarna_elektrana_bazeni — Foto: Grad Koprivnica

Gradonačelnik grada Koprivnice u Hrvatskoj Mišel Jakšić obišao je Gradske bazene Cerine, koji ovih dana sprovode veliku investiciju kojom će podići energetsku normu na zavidan nivo i doprineti daljoj modernizaciji samog objekta.

Radi se o postavljanju najmodernije solarne elektranekojoj je vrednost 750.000 kuna bez PDV-a (oko 100.000 evra), a prostiraće se preko čitave krovne površine bazena.

Ukupno 575 postavljenih panela sa 60 ćelija od polikristalnog silicijuma, godišnje će proizvesti oko 180.000 kWh, isključivo za potrebe bazena Cerine.

Završetak radova očekuje se krajem meseca maja, a početak rada solarne elektrane polovinom meseca juna 2020. godine.

Povrat celokupne investicije očekuje se u periodu od 5 godina.

Izvor: Grad Koprivnica

Auto-industrija u Italiji i Americi se vraća u život nakon obustave rada zbog pandemije

27.04.2020

cars_automobili — Foto-ilustracija: Pixabay

Nova ekonomija je prošle nedelje prenela navode Blumberga da će italijanske kompanije za proizvodnju automobila biti među prvim firmama koja će nastaviti sa radom 4. maja kada u Italiji počinje popuštanje vanrednih mera protiv širenja koronavirusa. Zamenik ministra zdravlja Pjerpaolo Sileri naglasio je da će zajedno sa njima početi da rade i kompanije u građevinskom sektoru, dodavši da će proces pokretanja rada biti postepen i da će početi sa onima u kojima je rizik od virusa najmanji.

Primer proizvođača automobila u Italiji pratiće i njihove kolege iz Sjedinjenih Američkih Država, izveštava takođe Nova ekonomija. Folksvagen, Tojota, Hjundai i Fijat Krajsler se za ponovno pokretanje proizvodnje tamo spremaju početkom maja.

Kompanije su saopštile da će slediti preporučene protokole za bezbednost radnika i suzbijanje infekcije. Folksvagen, koji ima fabriku u saveznoj državi Tenesi, i Hjundai, čija se fabrika nalazi u Alabami, pored drugih mera će radnicima meriti temperaturu. Folksvagen će radnicima obezbediti i neophodnu zaštitnu opremu, uključujući maske i rukavice.

Fijat Krajsler je početkom aprila obavestio da počev od 4. maja „postepeno obnavlja“ rad u fabrikama u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Nedavno je portparol kompanije potvrdio taj plan. Folksvagen, Tojota i Hjundai planiraju da počnu sa radom istog datuma ili nešto kasnije.

Pročitajte još:

Ford i Dženeral motors i dalje ne znaju tačan datum početka proizvodnje u američkim fabrikama. „Nastavljamo sa procenama situacije u javnom zdravlju, uputstva vlade i spremnost snabdevača, kako bismo odredili pravi trenutak za obnovu rada“, istakao je Fordov zastupnik.

Japanska auto-kompanija Honda ne planira da ponovo uspostavi proizvodnju u Sjedinjenim Američkim Državama pre 8. maja.

Američka Unija automobilskih radnika (UAW) ocenjuje da je potrebno još planiranja i dogovora pre nego što bi radnici mogli da se vrate u fabrike. Predstavnici unije još pregovaraju sa Dženeral motorsom, Fordom i Fijatom oko najbezbednijeg načine da pogoni počnu sa radom. Sindikat je sa kompanijama u martu osnovao radnu grupu, radi dogovora oko toga kako i kada će fabrike automobila u kojima rade njegovi radnici početi sa radom. UAW ne zastupa radnike Folksvagena, Tojote i Hjundaija.

Izvor: Nova ekonomija

Moderni Notr Dam s fokusom na zaštitu životne sredine

27.04.2020

Renomirani arhitekta, belgijanac koji stvara u Francuskoj, Vinsent Kalebo objavio je svoj predlog za rekonstrukciju krova katedrale Notr Dam. Pod nazivom Palingenesis, ili ponovno rođenje, ovaj koncept ima za cilj da ujedini duhovnost, umetnost i nauku.

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefania Spangenberg)

Kalebo je ključne delove gotske arhitekture katedrale sastavio u jednu čistu liniju koja se pruža prema nebu. Dizajn za novi krov je fokusiran na održivost životne sredine, sa malim ugljeničnim otiskom, solarnom energijom i urbanim vrtom integrisanim u konstrukciju, koji može da pomogne da se prehrane siromašni i beskućnici.

Krovni i deo u potkrovlju katedrale pruža termalni zaštitni prostor, koji zimi akumulira topli vazduh kako bi se katedrala bolje izolovala i grejala, a leti ima svež vazduh pomoću biljaka.

Tako bi katedrala postala uzorna ekoinženjerska struktura, a crkva istinski pionir u zaštiti životne sredine.

U svom središtu projekat ima vrt posvećen kontemplaciji i meditaciji. Ideja je da vrt obrađuju volonteri i dobrotvorna udruženja i da tako proizvode do 25 kilograma voća i povrća po kvadratnom metru godišnje. Tako bi se svake godine moglo ubrati do 21 tone voća i povrća i podeliti besplatno.

Pročitajte još:

Nema opasnosti po građane i okolinu od olova sa Notr Dama

U tom cilju, svake nedelje bi se u predvorju Notr Dama organizovala zelena pijaca. Ovo gradsko poljoprivredno dobro Kalebo je postavio u potkrovlju crkve.

Stakleni krov sa drvenom konstrukcijom predstavlja modernu adaptaciju originala, a ispoštovana je i izvorna geometrija potkrovlja. Projekat je inspirisan biomimikrijom i zajedničkom etikom za pravičniji simbiotski odnos između ljudi i prirode.

Kalebo veruje da će katedrala Notr Dam postati moderna zgrada.

Izvor: RTS

Kako teče postupak prijave osnovane sumnje na trovanje pčela?

27.04.2020

pčelar_košnica — Foto-ilustracija: Unsplash (Bianca Ackermann)

Opasnost od trovanja pčela je prisutna tokom cele aktivne pčelarske sezone. Najbolji vid borbe protiv ovog problema je preventivno delovanje. Uvek je poželjno upoznati se sa okolnim zasadima kako bi pčelari lakše delovali u cilju sprečavanja potencijalne opasnosti od trovanja, razgovorom sa vlasnicima tih zasada. Važno je da oni budu upoznati o značaju pčela, da pčele oprašivanjem povećavaju prinose i poboljšavaju kvalitet plodova.

Nažalost, preventivno delovanje nije uvek dovoljno, pa dođe do trovanja pčela, a tada je neophodna brza reakcija kako bi pčelari sebi obezbedili šansu da ostvare svoja prava u pogledu obeštećenja. Vremenski uslovi mogu da ubrzaju raspadanje aktivnih materija, pa je veoma važno u što kraćem roku preduzmete sledeće korake:

Foto-ilustracija: Unsplash (Boba Jagličić)

OBAVESTITE FITOSANITARNU INSPEKCIJU

Prijava se vrši usmeno, u elektronskoj i pisanoj formi. Nakon usmenog obaveštavanja inspektora, pisani zahtev na A4 formatu (obrazac 1) se predaje na pisarnici u dva primerka, jedan overeni primerak ostaje vama kao dokaz da ste slučaj na vreme prijavili, dok drugi primerak ostaje na pisarnici. Takođe zahtev pošaljite i u elektronskoj formi, mejlom (kontakti u tabeli 1) i obavestite šefa regionalnog odseka fitosanitarne inspekcije koji je nadležan za teritoriju na kom je došlo do trovanja, recimo ako su pčele odseljene na neku pčelinju pašu (konatakti u tabeli 1).

Inspekcija izlazi na teren, uzima uzorke i sačinjava zapisnik. Zapisnik je potrebno potpisati, ali to učinite tek kada ga detaljno pročitate i kada uzajamno usaglasite ono što je uneto u zapisnik. Ono što nije uneto u zapisnik na sudu se ne može koristiti.

Od ispektora zahtevajte:

– primerak zapisnika, čitko napisanog zbog lakog tumačenja;

– da unese zakonsko pravo o pokretanju prekršajnog postupka protiv vlasnika parcele ili lica koje je odgovorno za nanešenu štetu. Ako inspektor neće da pokrene prekršajni postupak, onda vi kao oštećena strana učinite to u skladu sa zakonom. U slučaju da je lice koje je izazvalo trovanje pčelinjih zajednica u tom trenutku nepoznato, u zapisniku i u prekršajnom sporu se navodi NN lice;

– obezbedite inspektoru zaštitnu opemu, kako bi na bezbedan način obavio svoj posao.

OBAVESTITE VETERINARSKU INSPEKCIJU

Prijava se, kao i fitosanitarnoj inspekciji, vrši usmenim putem, u elektronskoj i pisanoj formi. Prijava u pisanoj formi je obavezna kao i u slučaju fitosanitarne inspekcije, zahtev predajete u dva primerka na pisarnici, jedan overen primerak ostaje vama.

Veterinarski inspektor izlazi na teren, uzima uzorke pčela i sačinjava zapisnik. Zapisnik pre potpisivanja obavezno dobro pročitajte i usaglasite ga sa inspektorom, da odgovara činjeničnom stanju. Ponovićemo, obezbedite inspektoru zaštitnu opremu, kako bi na bezbedan način obavio svoj posao.

OBAVESTITE POLICIJU

Policija izlazi na teren i takođe sačinjava zapisnik. Policiji je potrebno obezbediti zaštitnu opremu. Za razliku od inspekcija, policija mora biti obaveštena i mora napraviti zapisnik, jer je ona nadležna za zaštitu imovine.

Pročitajte još:

OBAVESTITE POLJOPRIVREDNU INSPEKCIJU

Poljoprivredna inspekcija bi trebalo da bude obaveštena i mora dati mišljenje o trovanju pčela.

Obavestiti i predsednika svog pčelarskog udruženja o nastaloj šteti, a ukoliko se trovanje dogodilo na teritoriji gde ste odselili na neku pčelarsku pašu, obavestite i predsednika udruženja čije udruženje pokriva tu teritoriju. Obavestiti pčelare u vašoj blizini da ste na vašem pčelinjaku uočili trovanje uz proveru na njihovim pčelinjacima. Ako je i kod njih ista situacija, napravite kratki zajednički zapisnik o zatečenom stanju, sa podacima i potpisima. Čak i ukoliko kod njih nema trovanja, sa njima napravite zapisnik o stanju na vašem pčelinjaku.

Poželjno je napraviti što više fotografija i video zapisa, takođe, ako okolnosti dozvole, snimajte ceo događaj. Obezbediti što više svedoka.

Obezbediti stalno dežurstvo na pčelinjaku do izlaska nadležnih organa, ne dirati ništa kako bi inspekcija što lakše uzela uzorke i što validnije sačinila zapisnik.

Foto-ilustracija: Unsplash (James Wainscoat)

Dok čekate izlazak inspekcija i policije na teren, pripremite sledeću dokumentaciju:

– aktivni status poljoprivrednog gazdinstva,

– HID broj,

– ID broj pčelinjaka, tj. stajališta,

– ako se trovanje desilo na lokaciji gde ste odselili pčelinjak, pripremite i Uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke životinja u unutrašnjem prometu (tzv. Transportno uverenje) koje dokazuje da ste legalno transportovali pčele,

– popuniti obrazac „Prijava sumnje na trovanje pčela“ (obrazac 2),

– poželjno je da sa inspektorom obiđete teren, da mu ukažete na svaku sumnju koju imate, ako sumnjate na neko sredstvo koje je potencijalno izazvalo trovanje. U slučaju da da imate stvarnih saznanja koje je sredstvo korišćeno (pronađena ambalaža), obavestite inspektora, kako bi se išlo sa ciljanom analizom, što će ubrzati vreme za dobijanje rezultata ali i smanjiti troškove.

Obrazac 1. Primer zahteva koji se šalje inspekcijama u pisanoj i/ili elektronskoj formi preuzmite ovde.

Obrazac 2. Prijava sumnje na trovanje pčela preuzmite ovde.

Tabela 1. Kontakte fitosanitarne inspekcije preuzmite ovde.

Izvor: Savez pčelarskih organizacija Srbije

Tragovi virusa u otpadnoj vodi u Beču kao sistem upozorenja

26.04.2020

Sima: ebswien hauptkläranlage setzt auf erneuerbare Energie — Foto: ebswien/Karl Wögerer

Naučnici Instituta za kvalitet vode pri Tehničkom fakultetu u Beču uspeli su da ustanove genetski materijal koronavirusa u otpadnoj vodi, konkretno u prilivu glavnog postrojenja za prečišćavanje.

Pri istraživanju se koristila metoda koja i najmanje tragove može da otkrije. Nije pronađen aktivan virus, već tragovi njegovog genetskog materijala. Na isteku u Dunavski kanal ovi tragovi više nisu bili prisutni, što znači da se genetski materijal virusa za vreme 20 sati koliko traje proces čišćenja raspao ili se vezao za nakupljeni čvrsti otpad koji se spaljuje.

Postrojenje za prečišćavanje kao sistem za rano upozoravanje

Dokaz u prilivu postrojenja za prečišćavanje u bečkoj opštini Zimering mogao bi biti važna komponenta u borbi protiv pandemije. Sada najpre treba da se detaljnije istraži veza između pojave virusa u otpadnoj vodi i broja inficiranih u arealu postrojenja. Ukoliko se ustanovi porast genetskog materijala virusa u otpadnoj vodi, može se zaključiti da je porastao broj inficiranih osoba. To je važan izvor informacija za zdravstvene institucije. Takođe može se proveriti i delotvornost preduzetih mera za suzbijanje pandemije na osnovu količine tragova virusa u otpadnoj vodi.

Pročitajte još:

Tragovi virusa dospevaju u otpadnu vodu preko stolice inficirane osobe. „Analizom otpadnih voda može se dobiti prava slika broja inficiranih uključujući i one neprijavljene slučajeve“, objašnjava članica gradske vlade za ekologiju Uli Zima.

Bečko gradsko preduzeće „ebswien“ vodi postrojenje u opštini Zimering za prečišćavanje svih otpadnih voda u gradu, a to je godišnje oko 200 milijardi litara. U postrojenje se u sekundi uliva u proseku oko 6.000 litara otpadnih voda koje teku kroz kanalizaciju dugu 2.500 km.

Dunav teče iz Beča istog kvaliteta kakav se uliva u Beč.

Izvor: Eurocomm-PR

Poslednji let naših ptica

26.04.2020

poslednji_let_publikacija — Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

U cilju obrazovanja i podizanja svesti javnosti stručnjaci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pripremili su novu publikaciju koja detaljno prikazuje četiri tipa ugrožavanja divljih ptica i daje preporuke za aktivnosti na suzbijanju problema.

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

U nedavno objavljenoj „Crvenoj knjizi ptica Srbije“ predstavljene su najugroženije vrste ptica. Podaci su prikupljeni za ukupno 352 pouzdano zabeležene vrste, od kojih je bilo moguće analizirati 255 vrsta ptica. Rezultati su alarmantni jer se čak 123 vrste suočavaju sa rizikom od iščezavanja, a među činiocima koji ih ugrožavaju izdvajaju se lov, krivolov i sakupljanje jedinki (ugrožava 40 vrsta) i zagađenja koja potiču iz poljoprivrede, među kojima i trovanje pesticidima (ugrožava 44 vrste).

Republika Srbija nalazi se u jednom od šest evropskih centara biološke razvnovrsnosti. Na prostoru naše države koji zahvata manje od 1 odsto starog kontinenta gnezdi se i sezonski susreće čak dve trećine vrsta ptica koje naseljavaju Evropu.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije već tri decenije prati pojave koje ugrožavaju faunu ptica u Srbiji. U septembru 2017. predstavljen je prvi „Izveštaj o nezakonitom ubijanju, trovanju, hvatanju, držanju i trgovini divljim pticama za period 2000-2017. godine“ koji je obradio 1.849 dokumentovanih slučajeva u kojima je stradalo 220.886 jedinki divljih ptica.

Stručne procene ukazuju da u Srbiji od nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja godišnje strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica, od kojih je najveći broj prepelica, grlica, pataka i gusaka.

Pročitajte još:

U cilju obrazovanja i podizanja svesti javnosti stručnjaci iz DZPPS pripremili su novu publikaciju koja na 32 strane prikazuje četiri tipa ugrožavanja divljih ptica: 1) trovanje, 2) nezakonito ubijanje iz vatrenog i vazdušnog oružja, 3) hvatanje i zarobljavanje ptica i 4) elektrokuciju i koliziju.

Aktuelni problemi predstavljeni su kroz tekst, ilustracije, fotografije i mape. U publikaciji su date statistike stradanja ptica, kao i preporuke za delovanje i suzbijanje problema. Autori apeluju na javnost i savesne građane da institucijama prijave sve slučajeve ugrožavanja ptica, kao i da podatke o stradanju pošalju i Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i time doprinesu očuvanju neponovljivog prirodnog nasleđa.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Prve količine rude sa “Cerova 2” očekuju se tokom godine

26.04.2020

rudnik_Antić1 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

U rudnicima u Boru i Majdanpeku proizvodnja je redovna i odvija se u skladu sa planovima, a nastavak realizacije planiranih projekata daće snažan doprinos ekonomskom oporavku i minimiziranju štetnih efekata po privrednu aktivnost, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

On je prilikom posete Boru, prisustvovao predaji donacije zaštitne opreme kompanije Ziđin, u čijem je vlasništvu RTB Bor, gradovima Boru i Majdanpeku, Kompanija Ziđin donirala je 100.000 maski, kao i 100.000 pari rukavica i druge zaštitne opreme za te lokalne samouprave.

Ministar je obišao rudnike u okviru tog basena i upoznao se sa aktivnostima vezanim za otvaranje novog rudnika “Cerovo 2”, koji je, kako je rekao, u ozbiljnoj fazi realizacije.

“Očekujemo prve količine rude sa ‘Cerova 2’, u toku ove godine. Reč je o prelasku iz starog ‘Cerova 1’ u ‘Cerovo 2’, kao novom rudnom telu, i investiciji vrednoj oko 35 miliona dolara, sa godišnjim kapacitetom u proizvodnji od 2,5 miliona tona rude“, kazao je Antić.

Ministar je objasnio da je to značajno za dalje razvojne planove RTB i da je sledeći, treći korak – otvaranje rudnika Cerovo primarno.

Antić je obišao rudnik “Veliki Krivelj”, gde se upoznao sa aktivnostima na unapređenju rudarstva i ostalih metalurških procesa, kao i na rudnom polju Čukaru Peki i projektu “Timok”, čija se realizacija intenzivira.

Pročitajte još:

Kazao je da se očekuje da će ta investicija biti završena do kraja iduće godine, kada se očekuju i prve količine rude, te da je vredna 474 miliona dolara.

“Značajno je da u uslovima vanrednog stanja i epidemije koronavirusa kompanije Ziđin i Rakita realizuju svoje investicione planove, i očekujemo da će to dati veliki doprinos politici Srbije da snažnim investicijama i u kratkom periodu oporavimo ekonomiju i privredu i minimiziramo efekte epidemije zbog zabranje kretanja i samoizolacije na našu ukupnu privrednu aktivnost“, naglasio je Antić.

On je naveo i da je u rudnicima u Boru i Majdanpeku proizvodnja redovna i da se odvija skladu sa planovima.

U prvom kvartalu, rudarska proizvodnja na nivou Ziđin grupe je 21 odsto veća nego u istom periodu 2019. godine, a ministar je kazao da se očekuje da će se sa takvim trendom nastaviti i do kraja godine.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Četvrtina insekata već je izumrla tokom poslednjih 30 godina

26.04.2020

leptir_cvet — Foto-ilustracija: Unsplash (Beth Ireland)

Insekti su izuzetno raznovrsne životinje čiji broj jedinki i do 17 puta veći od broja ljudi.

Iako se već dugo govori o problemu ugroženosti insekata i padu njihove populacije, poslednja studija je pokazala kolika je zapravo opasnost od apokaliptičnog scenarija za ova bića. Do sada je zabeležen pad od 25 odsto u poslednjih 30 godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Clément Falize)

Naučnici su proučavali vrste na oko 1.700 lokacije, kombinujući brojna dugoročna istraživanja. Primetili su porast broja slatkovodnih insekata za 11 odsto svake decenije nakon akcija čišćenja zagađenih reka i jezera. Ipak, ova grupa insekata čini tek 10 odsto vrste i među njima nema oprašivača.

Ne treba zaboraviti da naša ishrana umnogome zavisi od insekata, kao glavnih oprašivača. Pritom, oni predstavljaju hranu drugim vrstama i recikliraju prirodni otpad.

U nekim područjima, kakav je slučaj sa Južnom Amerikom, južnom Azijom i Afrikom, stanje među populacijom insekata nije dovoljno proučeno, a ne ide im “na ruku” što se urbanizacijom ubrzano uništavaju divlja staništa brojnih vrsta. Dodatnu opasnost za insekte predstavljaju i pesticidi, ali i veštačka svetla. Kod nekih vrsta dodatni negativan uticaj mogu da izazivaju klimatske promene, odnosno varijacije u temperaturama i količini padavina, ali ipak je uticaj relativan u zavisnosti od vrste.

Pročitajte još:

Međutim, prema još jednom skorašnjem istraživanju u Sjedinjenim Američkim Državama, porast nivoa ugljen-dioksida smanjuje hranljive sastojke u biljkama, a dodatno oštećeuju i pčelinje košnice.

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Oslic)

Trend opadanja populacije insekata najviše se primećuje u Evropi, naročito u Nemačkoj, gde su neke studije slučaja pokazale pad od 75 odsto u poslednje tri decenije.

Ipak, najnovija sprovedena studija objavljena u časopisu “Science” trudi se da bude sveobuhvatna i da prikaže “širu” sliku.

Mnogi istraživači se teše povećanjem slatkovodnih vrsta, te pretpostavljaju da nije kasno da se situacija promeni i za ostale insekte.

Dodatnu nadu pruža to što većina vrsta insekata ima izuzetno veliko potomstvo, što znači da ukoliko promene uslove ili stanište na način koji odgovara njihovom razvoju, brzo se mogu primetiti pozitivne promene.

Jelena Cvetić

Dosadašnji gubici Er Srbije usled pandemije iznose oko 35 miliona evra

25.04.2020

night_flight_plane_noćni_let_avion — Foto-ilustracija: Pixabay

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je da se dosadašnje štete zbog pandemije koronavirusa u sektoru transporta procenjuju na između 120 i 140 miliona evra, a da su procene da bi do kraja godine mogla da dostignu i više od 700 miliona evra.

Pročitajte još:

“Najveću štetu je pretrpeo putnički saobraćaj, posebno vazdušni, i tu ne govorimo samo o ‘Er Srbiji’, već i o našim aerodromima. Dosadašnji gubici ‘Er Srbije’ iznose oko 35 miliona evra, a kao država ćemo naći način kako da toj kompaniji pomognemo jer je ona vitalna karika u našem vazdušnom saobraćaju. Pokazalo se i tokom ove krize koliko je važno da imamo nacionalnog avio-prevoznika, budući da je od početka vanrednog stanja ‘Er Srbija’ prevezla oko 13.000 naših državljana“, rekla je Mihajlović gostujući u emisiji “Osvrt” na Televiziji B92.

Potpredsednica Vlade je naglasila da je Srbija učinila sve da omogući brže kretanje tranzitnog saobraćaja, koji je od vitalne važnosti za snabdevanje građana Srbije i regiona. “Od polovine marta u Srbiju je ušlo oko 100.000 kamiona, od čega oko 60.000 za snabdevanje Srbije. Mi smo prvi ukinuli policijsku pratnju kamiona u tranzitu, sada je konvoje ukinula i Hrvatska, a nadamo se da će to uskoro uraditi i Slovenija”, rekla je ministarka.

Ona je dodala da je u drumskom teretnom saobraćaju zabeležen pad od oko 20 odsto, u prevozu robe železnicom oko 10 do 15 odsto, te da će najveći izazov oporavak svih vrsta putničkog saobraćaja.

“Primera radi, samo u putničkom vodnom saobraćaju ove godine je u Srbiji trebalo da pristane oko 1.500 kruzera, što je moralo da bude otkazano. Razgovaraćemo sa Ministarstvom privrede i Ministarstvom finansija o načinima kako da pomognemo deo transportnog sektora koji se bavi putničkim saobraćajem, kako bi što pre stao na noge”, rekla je Mihajlović.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Kako Englezi planiraju da proizvode geotermalnu energiju u napuštenim rudnicima uglja?

25.04.2020

coal_mine_ugljenokop — Foto-ilustracija: Pixabay

U engleskom rudniku u Saut Tajnesajdu će se odvijati prava energetska tranzicija “u malom” – od fosilnih goriva ka obnovljivom izvoru energije.

Nekadašnja ležišta uglja sada su deo projekta za proizvodnju geotermalne energije koji će smanjiti godišnje emisije ugljen-dioksida za 319 tona. Njegova vrednost iznosi 8 miliona evra, od čega će oko 4 miliona obezbediti Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), saopštilo je lokalno veće.

Pojam geotermalna energija odnosi se na korišćenje toplote Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu iznosi 4000-7000 °C što je približno temperaturi površine Sunca. Kada rudnici prestanu da rade, pumpe koje ih drže suvim, bivaju obično ugašene, te u tunele i iskopine nadođe voda. Geološki procesi je zagrevaju. Englezi će, u sklopu novog inovativnog projekta, energiju iz potopljenih rudnika crpeti za grejanje zgrada.

Saut Tajnesad biće jedan od prvih gradova Ujedinjenog Kraljevstva koji će u sistem daljinskog grejanja “uključiti” vodu iz ugljenokopa i na taj način će pružiti određeni doprinos postizanju ugljenične neutralnosti do 2030. godine.

Ovaj rudnik uglja je napušten još 1932. godine, ali je potpuna transformacija energetskog sistema ka održivosti izuzetno dug proces koji i dalje traje. Ipak, “energetska moć” uglja bledi. Zavisnost Engleza od tog fosilnog goriva u proizvodnji električne energije je opala sa 70 odsto u 1990. godini na ispod 3 odsto danas.

Gotovo četvrtina domova u Ujedinjenom Kraljevstvu nalazi se na starim ugljenim bazenima i stručnjaci veruju da bi svi stanovnici takvih oblasti mogli da zadovoljavaju svoje energetske potrebe na sličan način. Prema njihovim tvrdnjama, u odgovarajućim okolnostima, cena geotermalne energije bi bila kompetitivna sa cenom gasa.

Pročitajte još:

Podsećamo, ove nedelje značajan otklon od tog prljavog energenta su napravile i Austrija i Švedska, zatvorivši svoje poslednje elektrane na ugalj.

Jelena Kozbašić

1...735736737...1,676 Page 736 of 1,676

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Svet nakon pandemije KOVID-19 – Omogućavanjem trajnih rešenja za “plastičnu” krizu do otpornije ekonomije

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Postrojenje za prečišćavanje kao sistem za rano upozoravanje

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM