Jedan od najvećih avioprevoznika u Evropi, Grupa Lufthanza (Lufthansa Group) zbog ograničenja koja su širom sveta uvedena u borbi protiv koronavirusa, svakodnevno trpi ogromne gubitke. Kompanija je odlučila da znatno smanji postojeću flotu i privremeno prizemlji jedan broj svojih najvećih aviona. Ipak, rukovodstvo kompanije upozorava da će crni dani za vazdušni prevoz potrajati i da će Lufthanza teško preživeti krizu bez državne pomoći.

Predsednik upravnog odbora Grupe Lufthanza Karsten Špor izjavio je da kompaniji zbog krize ubrzano ponestaju sredstva. “Ukupno svakog sata izgubimo približno milion evra iz naših finansijskih rezervi. Danju i noću, nedelju za nedeljom, a verovatno i mesec za mesecom”, rekao je Špor u video poruci zaposlenima. On je precizirao da zbog globalnih zabrana kretanja ljudi i zatvorenih granica, kompanija preveze manje od 3.000 putnika dnevno, umesto uobičajenih 350.000.

Prema njegovim rečima, od kako je nemačka savezna vlada u borbi protiv pandemije naredila karantin za sve putnike koji stižu u Nemačku, minimalni red letenja je još dodatno redukovan. Špor je potvrdio da Lufthanza raspolaže finansijskim rezervama od oko četiri miljarde evra, ali je ocenio da će uspeti da preživi samo uz pomoć države, preneli su nemački mediji.

Generalni direktor Lufthanze je rekao da je merama štednje pogođeno oko 7.000 zaposlenih, od toga 1.400 u Lufthanzinoj filijali (Germanwings) koja će potpuno obustaviti poslovanje. On je rekao da se trenutno sa predstavnicima sindikata pregovara o tome da se što većem broju zaposlenih ponude alternativni poslovi u koncernu. Lufthanza je početkom 2019. godine širom sveta zapošljavala oko 135.000 ljudi, a u toj godini je prevezla oko 145 miliona putnika.

Uz ocenu da se kompanija Lufthanza, koja je osnovana 1926. godine kao nemački nacionalni avioprevoznik, a posle Drugog svetskog rata ponovo počela da radi 1953. godine, suočava sa najvećim izazovom u svojoj istoriji, Špor je izrazio nadu da će pregovori sa vladom biti uspešni.

Uprava Grupe Lufthanza, međutim, ne gaji optimizam kada je reč o brzom oporavku vazdušnog saobraćaja u svetu. Prema oceni rukovodstva kompanije, proći će meseci do potpunog ukidanja svih globalnih ograničenja putovanja, a biće potrebne godine da se globalna potražnja za avionskim prevozom vrati na nivo koji je postojao pre pandemije.

U okviru mera štednje, uprava Lufthanze usvojila je niz mera koje, kako je saopšteno, na duži rok treba da smanje kapacitete njene flote i administracije. Jedna od mera odnosi se i na sam upravni odbor, koji će ubuduće imati šest umesto sedam članova.

Kada je reč o floti, Lufthanza je saopštila da će prizemljiti šest aviona tipa Erbas A380 i sedam tipa A340-600, kao i pet aviona Boing 747-400. Dodatno, privremeno će biti “penzionisano” i 11 aviona Erbas A320 koji lete na kraćim linijama, a tri aviona Erbas A340-400 iz upotrebe će povući Lufthanza Sitilajn. Kapaciteti će uglavnom biti smanjeni na terminalima Frankfurt i Minhen.

Kompanija Jurovings (Eurowings), koja je deo Lufthanza grupe, izbaciće iz svoje flote deset aviona A320 sa kratkih linija, a biće redukovan i obim aktivnosti koje Jurovings komercijalno obavlja za Lufthanzu na dugim relacijama. Kompanija Džermanvings obustaviće potpuno sve aktivnosti, saopštila je Lufthanza Grupa.

Lufthanza ima 365 letelica, dok je cela Lufthanza Grupa krajem 2019. imala flotu od 763 aviona.

Lufthanza Grupa je saopštila i da će već započeti procesi restrukturiranja kompanija Ostrian erlajns (Austrian Airlines) i Brisel erlajns zbog krize sa koronavirusom biti dodatno pooštreni. Obe kompanije, kako se navodi, rade na smanjenju svojih flota, a to čini i kompanija SWIŠ Internešnel erlajns, takođe članica Grupe Lufthanza, koja razmatra opciju da prevremeno rashoduje svoje starije letelice.

Navodi se i da je u putničkom avionskom prevozu Grupa Lufthanza otkazala gotovo sve ugovore o lizingu koje je imala sa drugim avioprevoznicima.

Kompanja je ipak navela da ostaje cilj da se za što veći broj zaposlenih, koje će pogoditi mere restrukturiranja, pronađe drugi posao u okviru Lufthanze i da se o tome vode intenzivni razgovori sa socijalnim partnerima.

Izvor: Euractiv.rs