Iako su vanredne mere preduzete u Bosni i Hercegovini sa ciljem suzbijanja koronavirusa, zaustavile društveni i privredni život, to nije značajno uticalo na kvalitet vazduha u okolini.

Merne stanice Hidrometeorološkog zavoda Federacije BiH potvrdile su da nivo emisija štetnih čestica, pogotovo u gradovima s velikim industrijskim postrojenjima, nije znatno smanjen.

Situacija je upravo obratna u nekim delovima sveta. Kako objasniti ovu specifičnost u BiH?

“Činjenica je da naša industrija nije radila ni pre krize, tako da nije imalo šta da prestane da radi, osim ovih standardnih zagađivača koji su tu i koji su nastavili sa radom u ovom periodu”, kaže Denis Žiško iz Centra za ekologiju i energiju iz Tuzle, na severoistoku BiH, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Azotni oksidi su karakteristični za zagađenje vazduha koje nastaje iz saobraćaja. Međutim, industrijska postrojenja i dalje rade punom parom”, nadovezuje se Samir Lemeš iz Eko foruma Zenica, odgovarajući na pitanje da li je pandemija KOVID-19 uticala na smanjenje zagađenja vazduha u Bosni i Hercegovini, koje, najčešće uzrokuju industrijska postrojenja, ali i automobili.

“Zenička Željezara radi bez ikakvih smetnji, termoelektrane u Tuzli i u Kaknju rade, nastavljaju dalje, tako da, u poređenju s prošlom godinom, mi čak imamo i nešto malo veće zagađenje”, pojašnjava sagovornik RSE.

Ministarka životne sredine i turizma Federacije BiH Edita Đapo kaže da trenutna ograničenja ili potpuna obustava rada pojedinih industrijskih postrojenja, može doprineti čistijem vazduhu, ali ne i ekonomiji.

“Stanje jeste bolje za okolinu, međutim, nije bolje za ekonomiju. Isto tako treba znati da ovo manje zagađenje znači da će biti manje priliva po osnovu zagađenja vazduha, jer priliv u fondove za okolinu dolazi od kompanija koje plaćaju po toni prašine, SOx-a (sumpor-dioksida) i NOx-a (azot-dioksida)”, kaže Đapo.

Sistem monitoringa kvaliteta vazduha jedva radi, zato izostaju egzaktni podaci da li je u Bosni i Hercegovini bolja situacija u odnosu na period pre i u toku pandemije KOVID-a 19, tvrdi Anes Podić iz Udruženja građana Eko akcija.

“Ono gde smo potrošili nešto više novca i truda za stanice za merenje kvaliteta vazduha, i dalje problemi sa njihovim održavanjem su nastavljeni. Tako, na primer u Kantonu Sarajevo, kada je počela pandemija i kada su uvedene ove mere, poput policijskog sata i ograničenja javnog saobraćaja, kada smo imali drastično manji broj automobila na ulicama, merne stanice jedva da su radile”, kaže Podić.

Posledice po zaštitu životne sredine

Zbog pandemije koronavirusa ekonomija ove zemlje trpi ogromne štete.

Vlada Federacije BiH preduzela je mere i kreirala ekonomski program kako bi ublažila posledice. Nadležni kažu da će ova sredstva prikupiti kroz rezove i uštede u budžetu, ali i zaduženja. Na udaru će se naći i zaštita životne sredine.

Ministarka Edita Đapo kaže za RSE da će većinu sredstava iz ovog resora preusmeriti za pomoć privredi.

“Federalno ministarstvo životne sredine i turizma je u budžetu imalo 1,5 miliona. I u rebalansu smo jedan milion dali za pomoć privredi u stabilizacijski fond i dva i po miliona iz turizma. Federalni fond za zaštitu okoline je prikupio u toku ove godine četiri i po miliona konvertibilnih maraka i oni će sve dati u fond za stabilizaciju privrede. A što se tiče kantonalnih ministarstava ili fondova, ja pretpostavljam da će oni uraditi isto, ali na kantonalnim nivoima”, navodi Edita Đapo.

Istovremeno, u Udruženju građana Eko akcija ističu da je problem to što su pandemiju mnogi iskoristili da aktivnije krenu u nelegalne poslove i uništavanje okoline.

“Kad je ostatak naše životne sredine u pitanju u Bosni i Hercegovini stvari su krenule, ne na bolje, nego na gore. U Republici Srpskoj je intenzivirana gradnja malih hidroelektrana, imamo primer gdje se tri male hidroelektrane potpuno nezakonito grade, gde se dešavaju zaista strašni prizori krčenja šume bez ikakvih odobrenja, stotine kubnih metara drveta se svakodnevno izvozi. I to je prikaz Bosne i Hercegovine gde zakon jedva funkcioniše kad je normalno stanje, a čim se nešto poremeti onda ovi zagađivači dobiju svaki mogući izgovor da nastave sa svojim djelima”, smatra Anes Podić.

Bosna i Hercegovina je tokom zimskog perioda, zbog najvećih industrijskih postrojenja koja nedovoljno ulažu u modernizaciju opreme i zaštitu životne sredine, među najzagađenijim zemljama u Evropi.

Sarajevo je u decembru 2019. godine bilo najzagađeniji grad u svetu. Od 13. marta do 13. aprila, prema podacima Evropske svemirske agencije, koncentracija azot-dioksida (NO2) u evropskim metropolama – Parizu, Rimu, Milanu i Madridu smanjena za 45-55 posto.

Izvor: Radio Slobodna Evropa