Home Blog Page 71

Beograd bio domaćin samita hemijske industrije Evrope 

Foto-ilustracija: Unsplash (vedrana-filipovic)

U Beogradu je održan godišnji samit Saveta hemijske industrije Evrope (CEFIC), u organizaciji Privredne komore Srbije, čime je ukazano priznanje domaćem hemijskom sektoru i njegovom značaju u evropskim privrednim tokovima.

Otvarajući skup, predstavnici PKS i resornog ministarstva istakli su da su inovacije i saradnja ključni alati za prevazilaženje izazova s kojima se suočava hemijska industrija – od energetske krize do rastuće globalne konkurencije. Zamenik predsednika PKS-a, Mihailo Vesović, naglasio je da Srbija aktivno usklađuje svoje propise sa standardima EU, dok je hemijski sektor, sa više od 6.000 firmi i izraženim izvoznim kapacitetom, važan akter tog procesa, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS, ocenio je održavanje skupa u Beogradu kao potvrdu pozicije Srbije u evropskom industrijskom pejzažu. Podsetio je da je PKS član CEFIC-a već šest godina, organizacije koja zastupa interese sektora pred institucijama EU i okuplja udruženja iz cele Evrope, uključujući i Veliku Britaniju, Norvešku i Švajcarsku.

Pročitajte još:

Industrija u EU suočava sa zatvaranjem pogona i visokim troškovima energije, u Srbiji se u ovom sektoru beleži rast. Samo u prošloj godini sektor prerade gume i plastike zabeležio je rast od 16,4 odsto, dok je proizvodnja hemikalija porasla za 6,8 odsto.

Hemijska industrija čini 13,9 odsto ukupnog izvoza Srbije, u vrednosti od oko četiri milijarde evra. Od toga, čak 65 odsto odlazi na tržište EU, dok se ostatak izvozi u zemlje regiona, Veliku Britaniju, Norvešku i druge delove sveta. 

Tokom dvodnevnog samita, učesnici će diskutovati o aktuelnim globalnim i evropskim izazovima, prilagođavanju zakonodavstvu EU, kao i o temama poput upravljanja hemikalijama, tržišta đubriva i uticaja CBAM regulative na izvoz iz Srbije.

Energetski portal

Podvodni kablovi za izvoz zelene struje iz Afrike u Evropu povezaće po tri države oba kontinenta

Foto-ilustracija: Unsplash (road-ahead)

Sever Afrike i Evropa imaju isplanirane projekte za izvoz obnovljive električne energije. Egipat, Tunis i Maroko ubrzano razvijaju podvodne elektroenergetske interkonekcije koje će njihove kapacitete vetra i sunca direktno povezati s evropskim tržištima radi izvoza zelenih megavata.

Među strateškim projektima izdvajaju se GREGY kabl, koji će povezati Egipat i Grčku, zatim ELMED projekat između Tunisa i Italije, kao i Xlinks kabl, kojim će Maroko biti direktno povezan s Velikom Britanijom. 

GREGY je veliki infrastrukturni projekat koji podrazumeva izgradnju podmorskog dvosmernog energetskog kabla između Egipta i Grčke, kapaciteta 3.000 MW, namenjenog prenosu isključivo zelene energije proizvedene iz vetra i sunca u Egiptu. Projekat razvija grčka kompanija Elica Mediterranean Interconnection, članica grupe Copelouzos (Kopeluzos), a podržavaju ga i Evropska unija i vlade obe zemlje. Interkonekcija, vredna 4,2 milijarde evra, omogućavaće direktnu isporuku električne energije iz Afrike u Evropu, bez posrednih tačaka iskrcavanja. Oko jedne trećine energije koristiće se u Grčkoj, trećina će biti izvezena u druge zemlje EU, a trećina će se koristiti za proizvodnju zelenog vodonika, koji će se takođe plasirati na evropsko tržište, navodi se na sajtu Kopeluzos grupe. 

Pročitajte još:

ELMED je strateški energetski projekat koji će direktno povezati elektroenergetske sisteme Evrope i Afrike putem jednosmernog podmorskog kabla između Italije i Tunisa. Reč je o zajedničkom poduhvatu italijanske kompanije Terna i tuniskog operatora STEG, koji ima za cilj da omogući dvosmernu razmenu električne energije u mediteranskom pojasu. Trasa kabla duga je ukupno 220 kilometara, od čega se 200 kilometara nalazi ispod mora, navodi se na sajtu projekta. Povezivaće trafostanicu u Partani na Siciliji sa tuniskim Kap Bonom, a moći će da prenosi do 600 MW električne energije, čak i na dubinama do 800 metara ispod nivoa mora. Projekat je u fazi pripreme, sa planiranim završetkom negde pred kraj tekuće decenije.

Maroko–UK Power Project, poznat kao Xlinks, predstavlja projekat kojim će se obnovljiva energija proizvedena u Maroku direktno prenositi do Velike Britanije putem podmorskog kabla dužine preko 3.800 kilometara. Kada bude završen, ovaj projekat obezbeđivaće čak 8 odsto trenutnih potreba za električnom energijom Velike Britanije – ukupno 3,6 GW pouzdane, čiste energije, dovoljno za snabdevanje sedam miliona domaćinstava, navodi se na sajtu projekta.

Već u prvoj godini rada očekuje se da će Xlinks smanjiti emisiju CO₂ u elektroenergetskom sektoru Ujedinjenog Kraljevstva za oko 10 odsto, dok bi veleprodajne cene električne energije mogle da padnu za više od 9 odsto, jer će zameniti skupi i nestabilni uvozni gas.

Projekat je u fazi planiranja, sa očekivanim početkom izgradnje 2026. godine i planiranim završetkom do 2031. godine.

Energetski portal

Na ostrvu Pag pokreće se pilot projekat za proizvodnju zelenog vodonika iz morskih talasa

Foto-ilustracija: Unsplash (Vicko Mozara)

Ostrvo Pag u Hrvatskoj poznato je kao poznata turistička destinacija. Na severozapadnom delu ostrva, smešten je grad Novalja, koji pored turizma, ulaže sve više i u održive projekte.

Ovaj grad zvanično je započeo realizaciju projekta ZERO EMISSION CORRIDOR (ZEC) H2, koji ima za cilj da uspostavi proizvodnju i distribuciju zelenog vodonika uz korišćenje isključivo obnovljivih izvora energije, navodi se na sajtu Grada.

Tokom pripremne faze projekta razmatrane su različite potencijalne lokacije, među kojima su luke Novalja, Žigljen i Tovarnele. Kao prvi konkretan potez, odlučeno je da se pilot postrojenje gradi u luci Žigljen.

Pročitajte još:

Postrojenje će koristiti inovativnu hrvatsku tehnologiju koja koristi energiju morskih talasa i elektrolizu vode za proizvodnju zelenog vodonika. Postrojeće bi potpuno operativno trebalo da bude do 2027. godine.

Osnovni cilj projekta ZEC H2 jeste da do 2030. godine, ovaj grad bude bez emisija uz potpuno energetsku samoodrživost.

Zeleni vodonik i višak proizvedene energije koristiće se za napajanje punjača za električna vozila, vozila javnog i komunalnog prevoza, javne rasvete, kao i za energetsko snabdevanje gradskih zgrada.

Energetski portal

Završeno preko 96 odsto građevinskih radova na projektu odsumporavanja dimnih gasova u TENT B

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

U toku su radovi na izgradnji podstrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT B, a kako je istakla Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, reč je o jednom od najvećih ekoloških projekata u zemlji, čiji radovi napreduju prema predviđenom planu.

U ovom trenutku završeno je više od 96 odsto građevinskih radova, a kompletna krupna oprema je već ugrađena. Prema rečima ministarke, na gradilištu je svakodnevno angažovano oko 400 radnika.

Realizacijom ovog projekta, na blokovima B1 i B2 primeniće se najsavremenija tehnologija za odsumporavanje dimnih gasova, koja će doprineti smanjenju emisija sumpor-dioksida čak 30 puta, kao i smanjenju emisije praškastih materija. Na ovaj način, značajno će biti unapređen kvalitet vazduha u Obrenovcu, Beogradu i širem okruženju.

Pročitajte još:

Ministarka je podsetila da će se na ovom postrojenju primenjivati ista tehnologija kao i na postrojenju za odsumporavanje u TENT A, koje je pušteno u probni rad u aprilu prošle godine.

„Takođe, korišćenjem krečnjaka kao nusproizvoda biće proizveden gips koji se može koristiti u građevinskoj industriji, što je veoma važno za cirkularnu ekonomiju”, dodala je ministarka.

Na sastanku sa izvođačima radova istaknut je napredak na projektu, kao i posvećenost da se u skladu sa tehničkim standardima i propisanim procedurama završe radovi, izvrši povezivanje sistema, sprovedu funkcionalne probe i objekat pusti u rad.

Energetski portal

Čišćenje površine Skadarskog jezera i Morače

Foto-ilustracija: Unsplash (oleg-gratilo)

U okviru zajedničke akcije zaposlenih u Službi za održavanje ambijentalne higijene i volontera nevladine organizacije Kompas, iz Skadarskog jezera i dva rukavca reke Morače uklonjeno je oko 100 vreća smeća.

Čišćenje je sprovedeno na području Vranjine, a otpad je sakupljan direktno sa vodene površine korišćenjem kajaka.

Organizatori akcije ističu da je ovakvo angažovanje važno za očuvanje prirodnog bogatstva Skadarskog jezera, koje predstavlja stanište brojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

Pročitajte još:

Uprava parka je još jednom uputila apel svim posetiocima da poštuju pravila ponašanja i koriste označene lokacije za odlaganje otpada, navodi se na sajtu Nacionalnih parkova Crne Gore.

Jezerska voda i rečne obale nisu deponije, već dragoceni prirodni ambijent koji zaslužuje očuvanje i pažnju svih koji borave u ovom zaštićenom području.

Skadarsko jezero je riznica prirodnih i istorijskih bogatstava, najveće je jezero u Crnoj Gori i celokupnom Balkanskom poluostrvu, a njegova dužina od Vranjine do Skadra iznosi 40 kilometara.

Energetski portal

Vojvodina: Podsticajna sredstva za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta

Foto-ilustracija: Pixabay (Prylarer)

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta u AP Vojvodini u 2025. godini.

Cilj Konkursa je unapređenje uređenosti poljoprivrednog zemljišta i eliminacija staništa štetnih glodara i korovskih biljaka u AP Vojvodini.

Pravo da konkurišu imaju jedinice lokalne samouprave (gradovi i opštine) u AP Vojvodini, a korisnici mogu podneti jednu prijavu. Sredstva se dodeljuju kao bespovratna pomoć, u iznosu do 100 odsto ukupnih prihvatljivih troškova investicije, bez PDV-a.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje po ovom konkursu iznosi 400 miliona dinara. Finansiraće se troškovi uklanjanja, primarne separacije ili drugi tretman otpada na mestima divljih deponija, kako bi se maksimalno iskoristio komunalni otpad. Takođe, biće obuhvaćeni utovar, transport, odlaganje i adekvatno zbrinjavanje otpada, kao i planiranje terena nakon uklanjanja, rekultivacija terena, postavljanje video nadzora i obaveštajnih tabli na lokacijama divljih deponija.

Pročitajte još:

Otpad se mora odložiti ili adekvatno zbrinuti na registrovanim deponijama ili lokacijama koje su planskim dokumentima ili drugim aktima jedinica lokalne samouprave predviđene za tu namenu.

Detaljne informacije o potrebnoj dokumentaciji i uslovima korišćenja sredstava dostupne su ovde.

Konkurs je otvoren do 15. maja 2025. godine.

Energetski portal

Edukativni video materijali o sprečavanju industrijskih udesa

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Kako bi se napravio koordinisani sistem koji može da odgovori izazovu, ukoliko dođe do industrijskog udesa, Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je na svom sajtu edukativne video materijale.

Takođe, ovi video materijali imaju za cilj da olakšaju primenu novog Zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.

Oni pružaju informaciju o razvoju u oblasti industrijske bezbednosti i uključuju kratke opise i veze do srodnih informacija.

Pročitajte još:

Autor ovih edukativnih kratkih filmova je organizacija UNECE, koja radi na podizanju svesti i promovisanju Konvencije o prekograničnim posledicama industrijskih udesa, a snimci su dostupni sa titlom na srpskom jeziku.

Bezbedno i sigurno upravljanje opasnim supstancama radi sprečavanja i ublažavanja industrijskih udesa i planiranje korišćenja zemljišta i industrijska bezbednost, teme su sa kojima se zainteresovani mogu upoznati.

Video materijal i više informacija su dostupni ovde.

Energetski portal

Mađarska podržava modernizaciju daljinskog grejanja bespovratnim sredstvima

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Povodom najavljenog programa za unapređenje merenja potrošnje toplotne energije u stambenim zgradama, Vlada Mađarske objavila je nacrt javnog poziva, koji je trenutno u fazi javne rasprave, a zvanični poziv se očekuje tokom leta 2025. godine.

Poziv je osmišljen da se kroz bespovratnu pomoć, u 200.000 domaćinstava omogući smanjenje troškova, kroz uvođenje pametnih uređaja za merenje i regulaciju potrošnje, čime bi se grejanje plaćalo prema stvarnoj potrošnji, a ne po površini stana.

Na ovaj način, osim smanjenja troškova, doprinosiće se i smanjenju ukupne potrošnje energije.

Pročitajte još:

Iz ukupnog budžeta od pet milijardi forinti (blizu 13 miliona evra), pojedinačni podnosilac prijave može da zatraži najmanje 100.000 forinti (oko 250 evra), a najviše 50 miliona forinti (blizu 130.000 evra).

Stambene zgrade koje koriste daljinsko grejanje mogu da dobiju sredstva i za ugradnju uređaja koji prikupljaju podatke potrebne za rad sistema. Takođe, moguće je dobiti podršku i za ugradnju termostatskih ventila na radijatore i ventila za zatvaranje grejnih tela.

Ovo nije jedini poziv u energetskom sektoru – kroz dva konkursa u okviru Energetskog programa Jedlik Anjoš obezbeđuje se ukupno 96 milijardi forinti (oko 245 miliona evra) za prelazak daljinskog grejanja na obnovljive izvore i povećanje njegove efikasnosti.

Energetski portal

„Beogradsko more” je i raj za pečurke: Ada Ciganlija krije staništa retkih i ugroženih gljiva

Foto: Wikipedia (krticabgd)

Po evidentiranom broju vrsta gljiva, Ada Ciganlija može da parira znatno većim i biološki raznovrsnijim lokalitetima kao što su Kopaonik ili Tara. Evo šta treba da znate ako planirate izlet, piše Klima101.

Dok se na livadama krčka pasulj, a kroz šumu odzvanja pesma, mnogi ni ne slute da se tik uz njih, na obali Save u srcu Beograda, nalazi prirodno blago jedinstveno u Srbiji – jedino poznato stanište retke gljive po imenu srebrna zvezdača, na latinskom Myriostoma coliforme.

U njenom društvu raste još oko 250 zabeleženih vrsta gljiva, čineći Adu Ciganliju ne samo mestom rekreacije, već i mikološkom riznicom. Uprkos tome što se ovo izduženo rečno poluostrvo prostire na relativno maloj površini od svega osam kvadratnih kilometara, po evidentiranom broju vrsta gljiva može da parira znatno većim i biološki raznovrsnijim Kopaoniku i Tari.

Stoga ne čudi da se u ovoj prirodnoj oazi u sred beogradskog betona, na površini od 70 hektara, smestilo zaštićeno stanište „Gljive Ade Ciganlije”.

Ako ne otvorite četvore oči ili šetate sa prethodnom svešću kuda se krećete, kroz ovo stanište verovatno ćete proći – a da to ni ne primetite: ono se nalazi na istočnom delu poluostrva, u sklopu čitavog šumskog pojasa na Adi Ciganliji. Obeleženo je žutim tablama, ograničeno nasipom sa severne, novobeogradske strane i turističkom zonom i park-šumom sa južne, dok su bočno od staništa gljiva – staništa sličnih karakteristika.

Mnoge gljive žive u simbiozi sa višim biljkama, a upravo nas ovi simbiotički odnosi – ukoliko se, naravno, ne izvrgnu u neki oblik parazitiranja – uče o tome kako možemo živeti u balansu sa prirodom, na obostranu korist. 

„Sezona gljiva na Adi Ciganliji već je krenula sa nekim sitnijim gljivama kao što su smrčci”, naglašava Sunčica Jović, predsednica Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

„Za razliku od smrčaka, gljive koje sada izlaze većinski su otrovne, doduše uglavnom ne smrtno, ali bez obzira na to treba da budemo obazrivi.”

Pročitajte još:

„Tokom izleta trebalo bi pre svega pripaziti na decu koja lutaju šumom i skupljaju sve što nađu”, objašnjava Sunčica Jović. „Baš smo prošle godine imali slučaj deteta za koje nismo znali da li je i kakvu gljivu konzumiralo.”

Foto-ilustracija: Pixabay

U slučaju da niste gljivar sa iskustvom, da biste bili sigurni da je gljiva koju ste pronašli zaista bezbedna za jelo, možete kontaktirati Mikološko-gljivarski savez: od preko 250 vrsta gljiva na Adi Ciganliji, samo tridesetak je jestivo pa treba da budemo na oprezu.

„Na starim vrbama na Adi Ciganliji, pored vode, pojavilo se i šumsko pile”, napominje Jović, „koje je jestivo, ali ono je veoma prepoznatljivo: žute je boje i raste na drveću.”

Međutim, pri branju gljiva mogućnost bezbedne konzumacije nije jedini bitan faktor, treba znati i da li je vrsta zaštićena…

Dok je šumsko pile – kršteno na osnovu ukusa koji podseća na piletinu – rasprostranjeno u našoj zemlji, srebrna zvezdača to nije. Štaviše, u pitanju je retka i strogo zaštićena vrsta. 

Nekada je bila prisutna u Deliblatskoj peščari i Šumadiji, ali sada je, prema zvaničnim podacima, ima samo na Adi Ciganliji. Raste na peščanim terenima, pretežno u simbiozi sa bagremom. 

Ada Ciganlija je status zaštićenog staništa gljiva dobila upravo zahvaljujući srebrnoj zvezdači.

Veoma je specifičnog izgleda kojim opravdava svoj naziv: mada u inicijalnim fazama liči na kamen, spoljašnji omotač, tzv. egzoperidijum, nakon sazrevanja puca na nekoliko krakova i blizu tla formira oblik nalik na zvezdu. Povezana kratkim stubićima, na egzoperidijumu je loptica sa sporama zvana endoperidijum. Spore izlaze kroz rupice na površini endoperijuma zbog kojih u nekim zemljama srebrnu zvezdaču zovu slanik.

„Gljive Ade Ciganlije” su treće proglašeno zaštićeno stanište kod nas, ali u međuvremenu su još četiri područja dobila isti status. Tako da u Srbiji danas postoji ukupno sedam zaštićenih staništa.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: Klima101

Nova evropska taksa na emisije – Ugljen-dioksid ima cenu

Foto-ilustracija: Unsplash (liana-s)

Evropska unija planira da od 2027. godine uvede novi sistem naplate emisije ugljen-dioksida – poznat kao ETS2 – koji će pokrivati sektor saobraćaja i grejanja. Ova nova ekološka taksa ima za cilj da podstakne prelazak na čistije izvore energije, ali i nosi potencijalno snažne političke posledice, jer utiče direktno na životne troškove građana, navodi se na sajtu Organizacije Transport & Environment (T&E).

Većina građana EU već danas plaća neku vrstu ekološke takse kroz poreze na gorivo, ali ETS2 donosi jedinstven sistem određivanja cene emisija ugljenika na nivou cele Unije. Cilj je da se upotreba fosilnih goriva učini skupljom, čime se podstiče uvođenje efikasnijih i ekološki prihvatljivih rešenja, poput električnih vozila i toplotnih pumpi.

Organizacija Transport & Environment (T&E) ističe da bogatiji građani i velike kompanije treba da snose veći deo troškova jer upravo oni troše najviše goriva. Statistike pokazuju da 30 odsto najbogatijih ljudi u EU čini polovinu ukupne potrošnje goriva, što znači da bi oni platili i polovinu novog poreza. Zato se predlaže da se sav prihod od niže i srednje klase vrati građanima kroz direktne nadoknade ili smanjenje poreza.

Pročitajte još:

Pored kompenzacija, novac od ETS2 može da se iskoristi za razvoj rešenja koja su ljudima stvarno potrebna – poput subvencionisanih električnih automobila za porodice, boljeg javnog prevoza i nižih dažbina na struju.

T&E takođe upozorava da sistem neće biti pravičan ukoliko izuzme bogate zagađivače, kao što su privatni avioni, jahte ili poslovna klasa na međunarodnim letovima. Predlaže se uvođenje poreza na avio-karte u zavisnosti od količine emisija kako bi svi plaćali svoj deo zagađenja.

Još jedan važan korak je uvođenje kontrole cene. Trenutni plan predviđa „meku granicu“ od oko 55 evra po toni CO₂, što je oko 13 centi po litru goriva. Postoji mogućnost da se tržište koriguje ako cena počne previše da raste, što bi umanjilo rizik od naglih skokova troškova za građane.

Pored svega, kad ETS2 počne da važi, nacionalne takse na CO₂, koje već postoje u zemljama poput Francuske, Nemačke i Švedske, trebalo bi da budu ukinute, jer bi novi sistem zamenio postojeće. To bi olakšalo njegovu političku prihvatljivost.

Energetski portal

Lokalne smaouprave od danas mogu da se prijave za subvencije građanima za mere EE

Subvencije za energetsku efikasnost 2024
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Jedinice lokalne samouprave i gradske opštine od danas do 23. maja mogu da se prijave na Javni poziv i uključe u ovogodišnji program subvencionisanja mera energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, istakla je da će od ove godine socijalno ugroženi građani moći da konkurišu za subvencije u svim lokalnim samoupravama koje učestvuju u projektu.

Uz status energetski ugroženog kupca, moći će da se dobiju subvencije do 90 odsto vrednosti sanacije domaćinstva. Naglasila je i da je proširen obuhvat građana koji su socijalno ugroženi i na druge kategorije.

„Osim energetski ugroženih kupaca i drugi socijalno ugroženi građani koji imaju ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i korisnici najniže penzije i invalidi rada, moći će da se prijave za subvencije do 90 odsto vrednosti radova”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Kako je dodala, od ove godine lokalne samouprave će najkasnije deset dana pre raspisivanja javnih poziva za građane organizovati info dane za građane i lokalne medije kako bi se upoznali sa prijavljivanjem i benefitima ulaganja u energetsku efikasnost, dok će nakon raspisivanja javnog poziva, kao i prošle godine, građani imati deset dana da prikupe dokumentaciju i podnesu prijave.

Ministarka je rekla da su javnim pozivom predviđeni povoljniji uslovi za ekonomski devastirane lokalne samouprave kojima će ministarstvo obezbediti minimum dva miliona dinara za učešće u projektu, kao i za gradove i opštine sa visokim nivoom zagađenosti vazduha, gde je predviđeno veće učešće ministarstva.

Ukazala je da se unapređenjem energetske efikasnosti u domaćinstvima mogu ostvariti uštede u potrošnji energije između 20 i 40 odsto u zavisnosti od mera energetske sanacije i da će država nastaviti sa ovom podrškom.

Ministarka je podsetila da građani mogu da ostvare subvencije od 50 do 65 odsto vrednosti investicija za zamenu stolarije, izolacije, fasade, krovova, neefikasnih kotlova i postavljanje solarnih kolektora i panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Energetski portal

Vetar i sunce donose 76 novih megavata EPS-u do kraja godine

Foto-ilustracija: Pixabay (n-k)

Elektroprivreda Srbije (EPS) ojačala je svoj portfelj obnovljivih izvora energije kroz dva važna projekta – vetropark „Kostolac“ i solarnu elektranu „Petka“, ukupne snage 76 megavata. Reč je o projektima koji će biti priključeni na mrežu do kraja godine.

Vetropark „Kostolac“, sa svojih 20 vetrogeneratora i snagom od 66 megavata, moći će da godišnje proizvede oko 187 miliona kilovat-časova električne energije, što je dovoljno za potrebe 30.000 domaćinstava.

Paralelno, solarna elektrana „Petka“ prostire se na oko 15 hektara, a instalisana snaga od 9,75 megavata omogućava godišnju proizvodnju od približno 13,7 gigavat-časova.

Pročitajte još:

Projekti se realizuju na lokacijama nekadašnjih kopova i odlagališta termoelektrane „Kostolac“, čime su se u projekte energetskog razvoja uključili i principi cirkularne ekonomije.

Finansijska podrška obezbeđena je iz kredita nemačke razvojne banke KfW u vrednosti od 110 miliona evra, uz dodatna bespovratna sredstva Evropske unije od 30 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je cilj da udeo zelene energije u Srbiji do 2030. godine dostigne 45 odsto.

Energetski portal

Otvoren Javni poziv za dostavljanje izjava o zainteresovanosti za dobijanje podrške u izradi geotermalnih studija i analiza

Foto-illustracija: Pixabay (longdan91)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavio je Javni poziv za dostavljanje izjava o zainteresovanosti za dobijanje tehničke podrške u izradi studija za uvođenje geotermalne energije u energetski miks javnih institucija. 

Tekst Javnog poziva dostupan je ovde, a on je finansijski podržan od strane Ministarstva finansija Republike Slovačke i u okviru projekta „Geotermalna energija u Srbiji” kroz inicijative „Javno i privatno finansiranje za razvoj” i „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, a u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije.

Poziv je namenjen javnim institucijama, poput toplana, zdravstvenih, obrazovnih, sportskih, ili socijalnih ustanova i drugim javnim institucijama koje planiraju uvođenje geotermalne energije u svoj energetski miks, u područjima sa dokazanim geotermalnim potencijalom.  

Javne institucije imaju priliku da se prijave za dobijanje tehničke podrške, koja uključuje izradu: 

  • Studije izvodljivosti za upotrebu geotermalne energije u sistemima grejanja/hlađenja,
  • Studije geotermalnog potencijala, uključujući, ako je primenjivo, istražne radove i/ili druge pripremne aktivnosti, 
  • Analizu isplativosti (troškova i koristi) koja pokazuje prednosti uvođenja geotermalne energije u energetski miks.

Pročitajte još:

Kako se navodi, od podnosioca prijave očekuje se da prilikom prijave, demonstrira visok potencijal za razvoj finansijski održivih geotermalnih projekata. 

Prijave su otvorene najkasnije do 16. juna 2025. godine u 17 časova i to putem onlajn platforme kojoj se može pristupiti ovde. 

Pored popunjavanja osnovnog prijavnog formulara, potrebno je dostaviti izjavu potpisanu od strane ovlašćenog lica kojom se potvrđuje učešće u javnom pozivu, na imejl adresu: zelena.agenda.rs@undp.org.  

Za predstavnike i predstavnice zainteresovanih javnih institucija, biće organizovan Info dan 19. maja u 13 časova, kako bi se dobila dodatna pojašnjenja u  vezi sa objavljenim pozivom, na koji se mogu prijaviti ovde.

Za dodatna pitanja, možete kontaktirati preko mejla: zelena.agenda.rs@undp.org. 

Energetski portal

Zašto plastika guši svet – odgovori na 10 ključnih pitanja

Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Zagađenje plastikom predstavlja jedna od najvećih problema današnjeg vremena, a to potvrđuje i podatak da je svet prošle godine proizveo oko 400 miliona tona plastičnog otpada, što je količina jednaka težini 40.000 Ajfelovih tornjeva, saopštio je Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP).

Stručnjaci upozoravaju da plastični otpad uništava ekosisteme, izlaže ljude potencijalno štetnim zagađivačima i dodatno pogoršava klimatske promene.

„Zagađenje plastikom je jedna od najozbiljnijih ekoloških pretnji sa kojom se planeta suočava, ali to je problem koji možemo da rešimo. Rešavanjem tog problema ne samo da bismo poboljšali dobrobit ljudi i planete, već bismo otvorili i brojne ekonomske mogućnosti”, izjavila je Elisa Tonda, šefica Odeljenja za resurse i tržišta UNEP-a.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Zemlje širom sveta trenutno pregovaraju o pravno obavezujućem sporazumu o okončanju zagađenja plastikom, pa će i ovogodišnji Svetski dan zaštite životne sredine (5.jun) biti posvećen načinima kako da se spreči da plastični otpad završi u prirodi.

Koliko plastike ima uopšte?

Istraživači procenjuju da je čovečanstvo od 1950-ih proizvelo oko 9,2 milijarde tona plastike, od čega je oko sedam milijardi tona završilo kao otpad. Plastika se danas nalazi u svemu – od auto-delova do medicinski uređaja.

Koje vrste plastike predstavljaju najveći problem?

Najveći izvor zagađenja su proizvodi od plastike za jednokratnu upotrebu, jer se ne recikliraju i preplavljuju sistem upravljanja otpadom, završavajući u prirodi. Najčešći među njima su plastične flaše, ambalaža za doziranje, kese za poneti, jednokratni pribor za jelo, kese za zamrzivač, ambalažna pena.

Gde možemo naći plastično zagađenje?

Plastika se nalazi u jezerima, rekama, okeanima, na ulicama gradova i po njivama. Izlazi iz deponija, nakuplja se u pustinjama i čak prodire u morski led. Otkrivena je i na vrhu Mont Everesta i u Marijanskom rovu, najdubljoj tački na Zemlji.

Zašto je zagađenje plastikom tako ozbiljan problem?

Tri su glavna razloga zašto je zagađenje plastikom ozbiljan problem.

Uništava ekosisteme: Mikročestice plastike mogu usporiti rast fitoplanktona – mikroskopske morske alge koja je osnova mnogih morskih lanaca ishrane. Ribe često greškom gutaju plastiku i umiru od gladi jer im se stomaci pune neprobavljivim komadićima.

Ulazi u ljudsko telo: Plastika se razgrađuje na mikroplastiku i nanoplastiku koje mogu završiti u organima. Pronađene su u jetri, testisima, pa čak i u majčinom mleku. Jedno istraživanje je pokazalo da jedan litar flaširane vode može sadržati i do 240.000 čestica mikroplastike.

Pročitajte još:

Doprinosi klimatskim promenama: Sama proizvodnja plastike troši ogromnu količinu energije i bila je odgovorna za više od tri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u 2020. godini.

Šta mikroplastika radi ljudskom organizmu?

Istraživači intenzivno proučavaju uticaj mikroplastike, jer ih zabrinjava količina koju svakodnevno unosimo kroz hranu i piće.

Može li reciklaža rešiti krizu zagađenja plastikom?

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), samo oko devet odsto plastike se zapravo reciklira. Razlozi za to su brojni, na primer mnogi plastični proizvodi nisu dizajnirani da se recikliraju, neki se mogu reciklirati samo jednom ili dvaput, mnoge zemlje nemaјu adekvatnu infrastrukturu za sakupljanje i preradu plastičnog otpada, sistem reciklaže ne može da isprati količinu plastike koja se proizvodi. Globalna proizvodnja plastike udvostručila se između 2000. i 2019. godine.

Kako svet može rešiti problem zagađenja plastikom?

Potrebno je razmišljati šire od reciklaže. To znači da se moramo baviti svim fazama životnog ciklusa plastičnih proizvoda – od proizvodnje i dizajna, preko upotrebe, do načina na koji ih odbacujemo.

Sve to zvuči skupo i komplikovano. Da li zaista jeste?

Ne mora biti. Vlade, kompanije, nevladine organizacije i građani širom sveta već sprovode inovativna rešenja. Istraživanja pokazuju da bi pristup zasnovan na životnom ciklusu mogao uštedeti svetu 4,5 milijardi dolara u socijalnim i ekološkim troškovima do 2040. godine.

Šta svet preduzima povodom plastičnog zagađenja?

Mnoge države već donose zakone koji  ograničavaju upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu  i obavezuju proizvođače da preuzmu dugoročnu odgovornost za svoje proizvode. Pošto je ovo međunarodni problem, saradnja među državama je ključna.

Zašto je toliko hitno da se reši problem zagađenja plastikom?

Bez odlučnih mera situacija će se drastično pogoršati. Predviđanja kažu da će do 2060. godine količina plastičnog otpada skoro utrostručiti i dostići čak milijardu tona godišnje.

Energetski portal

Program koji menja živote

Foto: PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu

Kada su pre dve godine pokrenute prve inicijative u okviru programa PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu, bilo je jasno da će njegov uticaj biti dalekosežan. Ovaj ambiciozni program koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija – UNOPS, UNFPA, UNICEF i UNEP – u partnerstvu sa Vladom Srbije i uz podršku vlade Švajcarske, postao je ključni pokretač promena u 110 gradova i opština širom zemlje. S ciljem da unapredi lokalno upravljanje, poveća socijalnu uključenost i ojača zaštitu životne sredine, program donosi konkretne rezultate u životima građana, a posebno onih koji su godinama bili na margini društva.

Foto: PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu

Jedna od najvažnijih aktivnosti programa PRO usmerena je na ekonomsko osnaživanje neformalnih sakupljača otpada, ljudi koji svojim radom najviše doprinose delatnosti recikliranja u zemlji, ali su istovremeno suočeni sa nesigurnim uslovima života i rada. Kroz kombinovanu strategiju podrške, PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu omogućava im ne samo stabilnije izvore prihoda već i bolji pristup pravima i uslugama.

Bolji uslovi za neformalne  sakupljače otpada

Za mnoge sakupljače zatvaranje deponija u okviru Programa čvrstog otpada koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine predstavljalo je pretnju gubitkom jedinog izvora prihoda. Međutim, kroz sinergiju ovog programa i programa PRO, pronađeno je rešenje. Neformalni sakupljači dobijaju priliku da se integrišu u formalne tokove rada, bilo kroz prekvalifikacije i zapošljavanje u drugim sektorima, bilo kroz osnivanje reciklažnih zadruga i socijalnih preduzeća.

„U skladu sa Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom, popisali smo porodice koje su direktno pogođene ovim promenama i za njih kreirali plan podrške. Naša misija je da ih ne ostavimo bez izvora prihoda, već da im omogućimo održivu ekonomsku budućnost”, ističe Ana Nedeljković Belja, menadžerka programa PRO.

Pored ekonomske podrške, program se bavi i širim aspektima socijalne uključenosti. U deset lokalnih samouprava formirani su Lokalni koordinacioni mehanizmi – radna tela koja povezuju centre za socijalni rad, domove zdravlja, škole, komunalna preduzeća i organizacije civilnog društva, kako bi se sakupljačima obezbedio bolji pristup obrazovanju, zdravstvenim i socijalnim uslugama. Takođe, svaka porodica uključena u program dobija porodičnog asistenta, osobu koja ih vodi kroz proces formalizacije i integracije u društvo.

U fokusu:

„Ne želimo samo da im pomognemo na kratke staze, već da postavimo sistemske temelje za njihovu dugoročnu ekonomsku stabilnost i socijalnu uključenost. Samo tako možemo govoriti o održivim promenama”,  dodaje Belja.

Program PRO donosi opipljive i merljive rezultate kroz sistematsko praćenje promena u životnim uslovima korisnika. Svaka porodica iz prioritetne grupe prolazi detaljnu procenu, koja uključuje analizu prihoda, izvora egzistencije i ključnih izazova. Na osnovu tih nalaza kreiraju se Individualni porodični planovi podrške sa jasno definisanim merama i ciljevima.

Foto: PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu

Napredak korisnika prati se kroz upoređivanje podataka, gde se mere povećanje prihoda, ekonomske mogućnosti i ostvarena prava iz oblasti socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstva, zatim kroz dostupnost javnim uslugama, gde se analiziraju uključenost porodica u sistem socijalne zaštite, upis dece u škole i pristup zdravstvenoj zaštiti za sakupljače otpada. Najzad, napredak korisnika prati se kroz integraciju u tržište rada, pri čemu se beleži broj osoba koje su prošle obuke i pronašle održive izvore prihoda.

Uspeh programa ne meri se samo brojem korisnika već i suštinskim promenama u njihovim životima – stabilnijim prihodima, boljim pristupom socijalnim uslugama i povećanom društvenom uključenosti. PRO ne pruža samo trenutnu pomoć već stvara održive temelje za bolju budućnost ranjivih grupa u Srbiji.

Planovi za proširenje programa

Program PRO je od početka osmišljen da odgovori na potrebe najranjivijih društvenih grupa, pri čemu je socijalna uključenost jedan od njegovih ključnih stubova. Već sada obuhvata osobe sa invaliditetom, Rome i druge ugrožene kategorije prema Zakonu o socijalnoj zaštiti. Primer podrške neformalnim sakupljačima otpada pokazuje kako program fleksibilno odgovara na nove izazove, prepoznajući specifične potrebe marginalizovanih grupa. Ovim proširenjem ne samo da su adresirani ekonomski i socijalni problemi sakupljača već je postavljen model podrške koji bi se u budućnosti mogao primeniti i na druge zajednice širom Srbije.

Jedinstveni program PRO predstavlja primer sistemskog pristupa smanjenju siromaštva i socijalne isključenosti. Kontinuiranim praćenjem i prilagođavanjem mera osigurava se dugoročna podrška korisnicima, dok fleksibilnost programa omogućava njegovo proširenje na nove ugrožene grupe. Na taj način, PRO ne samo da menja pojedinačne sudbine već doprinosi izgradnji inkluzivnijeg društva.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Poziv na međunarodni kongres The Soil Re-Union: Zajedno za zdravo zemljište

Foto-ilustracija: Freepik (zirconicusso)

Međunarodni kongres The Soil Re-Union: Nauka za zdravo zemljište održaće se od 20. do 23. oktobra 2025. godine na lokaciji Fruške terme u Vrdniku, u srcu nacionalnog parka, među termalnim izvorima i šumama – u zajedničkoj misiji stvaranja generacije regeneracije zemljišta.

Organizator događaja, Srpsko društvo za proučavanje zemljišta, i suorganizator, Institut za ratarstvo i povrtarstvo – nacionalni institut Republike Srbije, pozivaju sve zainteresovane da se pridruže ovoj jedinstvenoj prilici za razmenu znanja i predstavljanje najnovijih dostignuća u oblasti nauke o zemljištu.

Učesnike očekuju panel diskusije, prezentacije projekata, kao i inovativno umrežavanje potencijalnih istraživačkih partnera. Program uključuje i interaktivne sesije, kao i bogat društveni sadržaj: vina Fruške gore, autentična domaća kuhinja, večernja druženja i zajedničke ekskurzije kroz pedološke profile i vinske puteve Fruške gore.

„Ukoliko dolazite u okviru većeg tima iz istog projekta, rado ćemo vam obezbediti posebno predstavljanje tekućih aktivnosti – uključujući mesto u zvaničnom programu i izložbeni štand u EXPO delu Kongresa”, navode organizatori.

Za više informacija i registraciju, pogledajte ovde.

Energetski portal

1...707172...1,672Page 71 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs