Saveznici poljoprivrednika – nove meteo-stanice s preciznošću od 90 odsto

15.06.2020

kukuruz_sunce — Foto-ilustracija: Pixabay

Sombor, Inđija, Vrbas, Bačka Topola i Subotica biće prve lokalne samouprave u Srbiji koje će dobiti najsavremenije meteo-stanice i poljoprivrednicima omogućiti podatke u realnom vremenu o mikroklimatskim uslovima i predviđanje vremenskih prilika sa preciznošću od 90 odsto. To je deo unapređenja koji će doprineti efikasnijem i lakšem prikupljanju podataka koji za cilj ima povećanje prinosa, uz optimalnu upotrebu đubriva, pesticida i vode.

Meteo-stanice biće instalirane u okviru projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“ koji sprovode NALED i Telegroup, uz podršku Nemačke razvojne agencije GIZ i biće deo AgroLIFE platforme za efikasnije planiranje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom na zakupljenom zemljištu u državnoj svojini kojim upravlja lokalna samouprava.

“AgroLIFE softver, koji je razvio Telegroup, omogućava lokalnim samoupravama automatizovano upravljanje, pregled i obradu svih podataka neophodnih za kvalitetno upravljanje zemljištem, kao i praćenje promena nastalih na parcelama. Set alata za planiraje, organizovanje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom obezbediće korisnicima veće prinose i ukupne prihode uz smanjenje operativnih troškova. Kroz projekat NALED-a, Telegroup-a i GIZ-a, daljim razvojem platforme doprineće se efikasnijem korišćenju obradivog zemljišta u vlasništvu države, povećanju zadovoljstva zakupaca i očuvanju kvaliteta zemljišta”, naveli su u zajedničkoj izjavi Diana Gligorijević suvlasnica TeleGroupa-a i Stefan Đurović, menadžer na projektu.

Više od 45 odsto ukupne teritorije Srbije koristi se kao poljoprivredno zemljište, od čega je 515.000 hektara zemljišta u državnoj svojini kojim upravljaju lokalne samouprave i daje se u zakup. Praksa je pokazala da je, usled nedostatka informacija, nepravilna obrada dovela do opadanja kvaliteta njiva.

“U Srbiji je registrovano više od pola miliona poljoprivrednih gazdinstava, a od ukupnog zemljišta koje se daje na zakup, 65 odsto zakupljuje se u Vojvodini. Lokalne samouprave koje su uključene u projekat među prvima su razvile upotrebu softvera za digitalno upravljanje zemljištem, a da sistematski rade na jačanju konkurentnosti poljoprivrede sada pokazuju uvođenjem meteo-stanica, kao novom uslugom za lokalno stanovništvo. Većina njih prošla je i program certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem što svedoči o dobroj poslovnoj klimi u ovim mestima”, rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Pročitajte još:

Sporazum o saradnji na unapređenju kapaciteta gradova i opština za digitalnim upravljanjem zemljištem potpisali su predstavnici pilot gradova i opština u Srbiji, NALED, kompanija Telegroup i Nemačka razvojna agencija GIZ.

Amira Omanović, menadžer na projektu u Nemačkoj razvojnoj agenciji rekla je da se poljoprivrednicima u saradnji sa opštinama otvaraju nove mogućnosti za povećanje produktivnosti i kvaliteta prinosa, uvezivanjem u jedinstvenu digitalnu platformu koja se može nadograđivati specijalizovanom opremom kao što su meteo stanice, senzori i slično. S druge strane, opštine mogu lakše i efikasnije pratiti način korištenja zakupljenog poljoprivrednog zemljišta, kako bi mu očuvali kvalitet i sprečili degradaciju, a istovremeno je moguće raspolagati podacima o vrsti i strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji opštine.

Projekat je regionalnog karaktera tako da će u narednoj fazi biti uključene i opštine u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Kako pilot lokalne samouprave u Srbiji već koriste AgroLIFE platformu, biće mentori kolegama u susednim zemljama, što će omogućiti regionalnu razmenu iskustava i doprineti procesu digitalizacije u regionu.

Izvor: NALED

Na prvoj liniji odbrane reka od malih hidroelektrana borci starosti od 1 do 101

15.06.2020

Screenshot from 2020-06-15 10-46-12 — Foto: Facebook (screenshot)

Protest koji je u subotu, 13. juna, u podne, u Beogradu organizovao pokret “Odbranimo reke Stare planine” okupio je ljubitelje prirode različitih starosnih dobi, pa su se u masi mogle videti i bebe koje su majke nosile u naručju, ali i stariji, strastveni aktivisti za očuvanje životne sredine.

Iako “Ne za MHE!” u ovom slučaju vodi poreklo sa Stare planine, slogan “Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja” je privukao stanovnike svih krajeva Srbije sa različitim brigama za okruženje, pa se ispred Vlade našlo mnoštvo drugačijih apela ispisanih na transparentima. Demonstranti su zahtevali i zaštitu Savskog nasipa, Fruške gore, kao i drugih reka i planina od interesa investitora, ali i povratak jedne beogradske trole.

Glavna poruka koju su okupljeni želeli da pošalju nadležnima jeste da odmah, bez odlaganja, donesu odluku o zabrani gradnje malih hidroelektrana derivacionog tipa. Jedna od alternativa koju su predložili neki od protestanata jeste povećanje kvota za solarne elektrane.

Zločin prema prirodi ne zastareva!

Prema rečima jednog od vođa pokreta Aleksandra Jovanovića Ćute, u toku je napad na sve što je zdravo u Srbiji. Rečeno je da aktivisti više nemaju vremena za laži vlasti, te je stoga Jovanović simbolično proglasio ekološku autonomiju Parka prirode Stara planina, uz objašnjenje da, dok se ne uspostavi pravna država, građani imaju pravo da sprovode zakon.

“Ako ne vadite cevi kako ste obećali, mi ćemo da ih vadimo”, kazao je on. Povrh toga, Jovanović je najavio prekid svake komunikacije sa svim državnim organima.

Male hidroelektrane derivacionog tipa nanose neverovatne štete životnoj sredini i remete funkcionisanje ekosistema, istovremeno proizvodeći nepristojno malo energije i izazivajući nezadovoljstvo desetina hiljada ljudi, na osnovu čega određeni pojedinci i grupe stiču profit, podsetio je u svom govoru dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić i dodao da tri godine o njihovom katastrofalnom ekološkom uticaju pokušavaju da informišu širu javnost. Ristić je istakao da učesnici protesta očekuju da predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić ispune obećanje o zabrani gradnje u zaštićenim područjima i formiranju komisije sastavljene od predstavnika ministarstava i organizacija i nezavisnih eksperata.

„Dok čitav svet napušta proizvodnju energije iz uglja, naša država gradi dve nove termoelektrane na njegovu najprljaviju vrstu – lignit“, skrenula je pažnju naučna savetnica na Institutu hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević i iznela još jedan od zahteva – poštovanje Ustavom zagarantovanog prava na zdrav život.

Pročitajte još:

O tome kako će se zagađenje vazduha, dodatno pogoršano korišćenjem malopre pomenutih prljavih energenata, manifestovati je pričao pulmolog Dejan Žujović. On je upozorio na to da će zbog zagađenog vazduha jedna od deset osoba dobiti karcinom pluća, jedno od desetoro dece do četiri godine će se razboleti, a od desetoro ljudi starijih od 35 godina koji budu imali probleme sa srcem ili centralnim nervnim sistemom, odnosno oni koji budi imali šlog, pedeset odsto njih će to imati zbog ovakvog vazduha. „To nije problem, to je genocid“, naglasio je Žujović.

Bez obzira na to što MHE generišu čistu energiju, benefiti njihove upotrebe su minimalni. Miomir Kostić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, je objasnio da bi gradnja 800 malih hidroelektrana predviđenih planom uništila sve reke i rečice kod nas, a da bi se proizvodnja električne energije u našem elektoenergetskom sistemu bi se povećala za samo nekoliko procenata. Poručio je da bi trebalo crpeti i stimulisati druge obnovljive izvore energije, kao što su solarni paneli i minijaturne vetrenjače koje bi se postavljale po krovovima. Kostić je ocenio da se to ne radi zato što bismo to mogli da koristimo svi, a ne samo privilegovani.

Jelena Kozbašić

Objavljen Javni poziv za (su)finansiranje projekata zaštite okoline Kantona Sarajevo

15.06.2020

Sarajevo_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Winkler)

Foto-ilustracija: Unsplash (Azgan Mjeshtri)

Na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o izvršavanju Budžeta Kantona Sarajevo za 2020. godinu („Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 10/20 i 18/20) i Uredbe o kriterijima za finansiranje programa i projekata neprofitnih organizacija i udruženja koji se finansiraju/sufinansiraju iz Budžeta Kantona Sarajevo („Službene novine Kantona Sarajevo“ br: 33/11, 3/12 – Ispravka, 37/13, 16/14 i 6/17), Ministarstvo prostornog uređenja, građenja i zaštite okoline objavljuje Javni poziv za finansiranje/sufinansiranje projekata neprofitnih organizacija i udruženja iz oblasti zaštite okoline sredstvima Budžeta Kantona Sarajevo za 2020. godinu.

Predmet javnog poziva je prikupljanje prijava neprofitnih organizacija i udruženja iz oblasti zaštite životne sredine, za finansiranje/sufinansiranje projekata usmerenih na jačanje svesti o značaju kvalitetnog upravljanja otpadom, zaštite vazduha, voda, tla i očuvanju, promociji i održivom korišćenju okoline i prirodnih resursa.

Pravo učešća i pravo na dodelu sredstava imaju registrovana udruženja i neprofitne organizacije čiji su projekti iz oblasti zaštite okoline, a koja ispunjavaju opšte i posebne kriterijume iz Javnog poziva.

Pročitajte još:

Prijave se dostavljaju u zatvorenoj koverti sa naznakom „Prijava na Javni poziv – ne otvaraj“, na protokol Kantona Sarajevo ili poštom na adresu:

Kanton Sarajevo
Ministarstvo prostornog uređenja, građenja i zaštite okoliša
Reisa Džemaludina Čauševića br. 1
71000 Sarajevo
Rok za podnošenje prijava je 25. juna 2020. godine.

Više informacija o konkursu pročitajte ovde.

Beč dobija javni prevoz na vodonik!

15.06.2020

autobus_vodonik_beč — Foto: Wiener Linien

Flota vozila na električni pogon bečkog javnog prevoznika je u stalnom porastu, a od nedavno se putnici voze i u autobusu na vodonik. Reč je o vozilu proizvođača Solaris, model “Urbino 12 hydrogen”, koji vrši probne vožnje od 4. do 12. juna na liniji 39A. Plan je do 2023. godine u javni gradski prevoz staviti čak deset H2-autobusa.

“Pored električnog pogona, i pogon na vodonik kod gradskih autobusa je važna tema. Pri tome proizvođači moraju proizvoditi autobuse po realnim cenama, gradski prevoznici se moraju što pre preorijentisati, a politika treba da stvori adekvatne okvirne uslove, kako bi prevoz postao još održiviji i ekološki prihvatljiviji”, rekao je direktor “Wiener Linien”, Ginter Štajnabauer.

Za puštanje u saobraćaj deset ovakvih autobusa neophodna je i odgovarajuća infrastruktura. U probnom radu rezervoar od 35 kilograma vodonika se puni u roku od 12 minuta, a u normalnom radu je to moguće i za 8 minuta. Autobus sa punim rezervoarom može preći 400 km. Nabavka vodonika poverena je u ovom slučaju preduzeću “Wien Energie”, koje trenutno provodi istraživanja vezana za proizvodnju zelenog vodonika.

Pročitajte još:

Najkasnije 2027. godine “Wiener Linien” bi trebao raspolagati flotom od ukupno 82 autobusa na alternativni pogon, što će dodatno ojačati njegov ekološki prihvatljivi vozni park. U ova proširenja kapaciteta i infrastrukture prevoznik će uložiti ukupno 90 miliona eura.

Izvor: Eurocomm-PR Sarajevo

Šta otkriva novi žig na domaćim proizvodima “čuvarkuća”?

15.06.2020

prodavnica_roba — Foto-ilustracija_ Unsplash (Mehrad Vosoughi)

Foto-ilustracija: Unsplash (Raquel Martínez)

Danas počinje novi projekat Privredne komore Srbije – “Stvarano u Srbiji”. To je jedan od načina za pomoć i promovisanje srpske ekonomije. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je za RTS da to nije jednostavna kampanja koja se bavi promocijom domaćih proizvoda, već potpuno nova filozofija.

Marko Čadež je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je stvoren kolektivni žig koji se zove “čuvarkuća”. Kako je objasnio, to neće značiti samo da je neki proizvod proizveden u Srbiji, već će govoriti i na koji način je proizveden, kojeg je kvaliteta i koliko je uloženo domaćeg znanja, sirovina i rada.

“Kupac kada vidi žig u radnjama, on zna da je u taj proizvod uloženo više od 80 odsto rada i vrednosti odavde”, poručio je Čadež.

Napominje da je to nova filozofija za kupce, jer znaju da su u neki proizvod uključeni domaći dobavljači, a na taj način se stvara novac za renoviranje škola.

“Zašto bismo nešto uvozili ako imamo isti kvalitet ovde? To je ‚čuvarkuća‘ i na taj način čuvamo kuću”, poručio je Čadež.

Izvor: RTS

Na severu Italije sadi se drvo za svakog stanovnika

15.06.2020

drveće_Toskana — Foto-ilustracija: Unsplash (Jack Seeds)

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefano Zocca)

U severnoj italijanskoj regiji Emilia-Romanja u sledećih pet godina posadiće se 4,5 miliona stabala ili po jedno za svakog njenog stanovnika. Rasadnici će besplatno deliti sadnice opštinama, školama, građanima i raznim udruženjima – svima koji ih budu hteli saditi.

Stefano Bonačini, trenutni predsednik ove regije iz Demokratske stranke, započinje s realizacijom svog predizbornog obećanja – sadnjom 4,5 miliona stabala ili jednog po svakom stanovniku regije u narednih pet godina! Zeleni plan predsednika Bonačinija je da pretvori regiju Emiliju-Romanja, jednu od najbogatijih italijanskih regija, u „zeleni koridor“ Italije kako bi se godišnje neutralizovala količina od 44.000 tona ugljen-dioksida ili zagađenje koje godišnje prouzrokuje 26.000 automobila.

Pročitajte još:

Takođe, sadnjom stabala u gradovima ove italijanske regije zelene površine trebale bi se povećati za oko 20 odsto ili za 5 kvadratnih metara po svakom stanovniku. „To je veliki korak napred na koji se Emilia-Romanja neodložno obavezala i kvalitativni skok koji smo odlučili odmah da preduzmemo. Želimo obnoviti našu prirodu i ovaj plan predstavlja deo našeg puta prema održivoj budućnosti“, komentarisao je prošle nedelje Stefano Bonačini.

Foto-ilustracija: Unsplash (Teodorik Mensl)

„Ukupno ćemo u gradovima i ruralnim područjima regije posaditi 2,5 miliona stabala čime ćemo znatno povećati udeo zelenih površina, a sa dodatna dva miliona stabala obnavljaćemo i saditi šume, između ostalih i one uz reku Po, za koje već radimo popis 650 hektara u državnom vlasništvu. Sadnju planiramo i duž biciklističkih staza, posebno u delu biciklističke staze VenTo (679 km duga staza koja povezuje Veneciju i Torino) i druge javne infrastrukture“, objasnila je Irene Priolo, članica regionalnog veća zadužena za zaštitu životne sredine.

Već od 22. juna rasadnici iz cele regije moći će da podnesu zahteve za učešće u projektu kako bi se ovlastili za distribuciju sadnica zainteresovanim opštinama, školama, građanima, kompanijama i udruženjima koje će ih saditi u razdoblju od novembra do decembra ove godine. Planirana je sadnja različitih autohtonih vrsta koje inače dobro uspevaju na području regije – u ravnicama, uz obale mora i reka i u brdskim i planinskim područjima. Svako pojedinačno stablo biće geografski locirano kako bi se osiguralo uspešno praćenje rasta i napredovanje samog projekta.

Za realizaciju ovog pravog zelenog podviga regija Emilia-Romanjaa do 2024. godine planira da izdvoji 14,2 miliona evra, dok su za tekuću godinu već osigurana sredstva u visini od 1,6 milionna evra. Raspodela sredstva, odnosno sadnica stabala u celoj regiji, planirana je proporcionalno površini i broju stanovnika svih provincija. Tako je za glavni grad regije, Bolonju, namenjeno više od 310.000 evra, a slijede provincije Modena (gotovo 220 hiljada), Parma (preko 200 hiljada) i Reggio Emilia (175 hiljada evra). Oko 154 hiljada evra izdvojiće se za Feraru i Forli-Čezenu, zatim 142 hiljade za Pjaćencu, 134 hiljade za Ravenu, a 91 hiljada evra namenjena je za poznato letovalište Rimini.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Kandidati na izborima treba da obećaju bolje mere za zaštitu vazduha i više merenja

15.06.2020

chimney_odžak — Foto-ilustracija: Pixabay

U cilju informisanja političkih kandidata za parlamentarne izbore, ali i lokalne izbore u pet gradova Srbije, Smederevu, Subotici, Kraljevu, Kragujevcu i Šapcu, grupa organizacija civilnog društva iz ovih gradova, zajedno sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) obraća se strankama koje učestvuju na predstojećim izborima zahtevajući da učešćem na izborima preuzmu i odgovornost za donošenje i sprovođenje odluka za čist vazduh.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 2,5 miliona građana Srbije diše prekomerno zagađen vazduh. Zvanična ocena kvaliteta vazduha u 10 velikih gradskih sredina glasi da je vazduh prekomerno zagađen. Postoji bojazan je da je broj verovatno i veći. Državna mreža mernih stanica pružila nam je tek nešto ispod 50 posto pouzdanih podataka, koji ispunjavaju zakonske kriterijume. Postojeći podaci su dovoljno zabrinjavajući, a sa svakom novom otvorenom stanicom za monitoring i sve ozbiljniji.

Procene Svetske zdravstvene organizacije su da je zagađen vazduh svake godine fatalan za preko 6.500 naših sugrađana. Suspendovane čestice u vazduhu, odnosno smesa čađi, prašine i dima koju udišemo, probijaju se kroz naše disajne puteve i, kad uđu u krvotok, mogu naštetiti praktično bilo kom organu. Usled dugoročno narušenog zdravlja zbog zagađenog vazduha, građani Srbije gube više od 100.000 godina života.

Pročitajte još:

Zagađenje vazduha prevashodno dolazi iz energetskog sektora. Čvrsta goriva koja koristimo u našim toplanama, domovima i termoelektranama, u kombinaciji sa neefikasnim uređajima za sagorevanje i zastarelom tehnologijom, nevidljivi vazduh čine vidljivom pretnjom po naše zdravlje.

Tražimo da se unaprediti monitoring i više merenja na osnovu kojih će biti moguće odluke za rešavanje problema zagađenja.

Potrebna su značajna ulaganja, koja prema procenama Fiskalnog saveta, premašuju dve milijarde eura. Samo Elektroprivreda Srbije bi trebalo da uloži preko 600 miliona eura u modernizaciju svojih postrojenja. Svako ko smatra da su ovi troškovi visoki, trebalo bi da u obzir uzme da je nečinjenje još skuplje. Procenjuje se da troškovi koji nastaju u zdravstvenom sistemu, kao posledica tretmana bolesti uzrokovanih zagađenim vazduhom, iznose gotovo pet milijardi eura.

Šta kandidati na izborima prepoznaju kao ključne izazove u vezi sa oblasti zagađenja vazduha? Za koja rešenja će se zalagati? U želji da ova pitanja dobiju značajniji prostor i u sredstvima javnog informisanja, a osobito tokom završne faze predizbornih predstavljanja kandidata i lista, ovim saopštenjem organizacije se obraćaju i medijskim profesionalcima i organizacijama, sa molbom da i oni postave ova pitanja i tako omoguće da javnosti budu predstavljeni predlozi mera za zaštitu kvaliteta vazduha u Srbiji.

Izvor: Beogradska otvorena škola

Puštena u rad nova trafostanica „Loznica 2“

15.06.2020

“U modernizaciju elektrodistributivne mreže u lozničkom kraju „Elektroprivreda Srbije“ uložila je oko 1,5 milijardi dinara, a danas smo pustili u rad novu trafostanicu „Loznica 2“ od 110 kilovolti, vrednu 460 miliona dinara”, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.

On je naglasio da će za dva meseca na mreži biti i trafostanica od 35 kilovolti, vredna 195 miliona dinara, koja će uz novu 110-ku obezbediti dalji razvoj i budućnost Loznice. Grčić je sa saradnicima obišao i novi dispečerski centar vredan 16,4 miliona dinara.

“Ovo su dve neophodne trafostanice da bi se Loznica razvijala i imala budućnost”, objasnio je prvi čovek EPS-a. “Izgradnja ovih objekata bila je neophodna kako bi mogla industrija da se širi i da bi građani i drugi kupci imali stabilno napajanje. Loznica je za Srbiju veoma važna tačka. U infrastrukturu mora se uložiti u svakom smislu da niko ne bi otišao iz Loznice, a da bi ljudi ovde dolazili da žive.

Grčić je najavio da će u Loznici, odnosno Lešnici, EPS izgraditi još jednu trafostanicu koja će na mreži prema očekivanjima biti u prvoj polovini 2022. godine. On je rekao i da je važno što je u Loznici otvoren novi dispečerski centar iz kojeg će se lakše i pratiti i upravljati distributivnom mrežom na ovom području. Centar je kompletno opremljen novom opremom i video zidom, koji olakšava nadzor nad mrežom.

Pročitajte još:

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović rekao je da politika predsednika, države i vlade potvrđuju da se ulaganjem u sve vidove infrastrukture ne samo podiže kvalitet života nego je to šansa i za domaću privredu i dovođenje novih stranih investitora.

“Lozničani mogu da vide rezultate jer su prisutni ‘Mint automotiv’ sa investicijom od 100 miliona evra, ‘Adient’ koji je investirao 20 miliona i ‘Rio Tinto’, čija se investicija procenjuje na oko milijardu dolara, a domaća privreda uz podršku vlade i države povećava obim proizvodnje i izlazi na druga tržišta”, naglasio je Petrović. “Po ulaganjima u energetsku infrastrukturu u poslednjih 30 godina možda i 50 Loznica nije imala veća ulaganja od ovih sada. To je najbolji pokazatelj osnaživanja privrede, poboljšanja poslovnog okruženja, a značajna su i ulaganja u putnu infrastrukturu jer će brza saobraćajnica i fruškogorski koridor omogućiti izlazak Loznice na Savu i Dunav i skratiti put ka severu i jugu Srbije”.

Izvor: EPS

Počele prijave za dvanaestu Regatu u organizaciji JVP “Vode Vojvodine”

14.06.2020

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ ove godine tradicionalno organizuje dvanaestu po redu regatu duž 300 kilometara vojvođanskih kanala.

Svi zaljubljenici u plovidbu moći će da uživaju u periodu od 14. do 23. avgusta u desetodnevnom krstarenju ravnicom.

Prijave su u toku i trajaće do popune mesta, a najkasnije do 10. jula 2020. godine.

Obrazac za prijavu može se preuzeti OVDE ili lično u JVP „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 25, treći sprat, kancelarija broj 11) u periodu od 9 do 13 časova. Popunjenu i potpisanu prijavu, sa kopijom plovidbene dozvole potrebno je dostaviti lično, poštom ili skenirano elektronskim putem na adresu mzivkovic@vodevojvodine.rs. Za učešće u regati potrebno je imati registrovano plovilo.

Preduzeće podseća nautičare da je broj mesta u regati ograničen zbog organizacionih razloga. Više informacija o prijavi može se dobiti i putem telefona 021/48-81-409 ili 021/48-81-583.

Organizacijom regate, JVP „Vode Vojvodine“ želi da promoviše plovne potencijale Vojvodine, plovidbu, nautički turizam, specifične kulturne sadržaje i aktivan odmor u Vojvodini. Regata je istovremeno i jedinstvena prilika da žitelji mesta na obalama reka i kanala aktivno učestvuju u ovom zanimljivom događaju.

Izvor: JVP “Vode Vojvodine”

Brojnost mrkih medveda u Crnoj Gori

14.06.2020

brown_bears_mrki_medvedi — Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru projekta “Zaštita mrkih medveda u Dinaridima” koji realizuje Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) u saradnji sa fondacija EURONATUR iz Nemačke, sprovedeno je neinvazivno genetičko uzorkovanje izmeta ove vrste na teritoriji Crne Gore. Istraživanje je objavljeno zbog nedostatka preciznih i naučno utemeljenih podataka o njihovoj brojnosti u prošlosti.

U saradnji sa Lovačkim savezom Crne Gore, Javnim preduzećem za nacionalne parkove Crne Gore, Parkom prirode Piva, kao i uz podršku Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, u periodu između 10. septembra i 9. decembra 2018. godine, ukupno je sakupljeno 135 uzoraka mrkog medveda. Od njih je uspešno genotipizirano 48 uzoraka, pri čemu su determinisane 32 različite jedinke, od toga 12 ženki i 20 mužjaka.

Ovim su se želela postići dva cilja.

Prvi je da se proceni veličina populacije mrkih medveda u Crnoj Gori. Pomoću genotipiziranja (izrade genskih „otisaka prstiju“) moguće je identifikovati pojedinačne jedinke medveda od kojih uzorci potiču. Na ovaj način stručnjaci mogu tačno izbrojati koliko su medveda identifikovali (minimalan broj medveda u populaciji). Pomoću „uhvati-označi-ponovo uhvati“ modeliranja, procenjuje se broj medveda koji nam je promakao prilikom uzorkovanja, što nam na kraju daje procenu veličine celokupne populacije.

Drugi cilj se odnosio na dobijanje prvih empirijskih podataka o genetskoj raznolikosti mrkih medveda u Crnoj Gori, kao i potraga za dokazima o strukturi populacije koji bi ukazivali na neke savremene ili istorijske procese za fragmentiranje njihove populacije.

Pročitajte još:

Kako je ovom studijom zamišljeno da se prikupi znatno veći broj uzoraka, dobijeni rezultati nisu dovoljni da se definiše brojnost mrkih medveda u Crnoj Gori.

Međutim, raduje činjenica da funkcioniše protok gena, što nas navodi na zaključak da populacija ove vrste u Crnoj Gori nije mala. Tačnije, genetički diverzitet mrkih medveda koji obitavaju na našoj teritoriji, vrlo je blizak istom kod mrkih medveda čije se stanište nalazi na teritoriji Hrvatske i Slovenije, a znatno veći u odnosu na ugrožene populacije u Kantabriji (Španija) ili Abrucu (Italija).

Mere za osiguravanje suživota između čoveka i medveda moraju biti osmišljene na temelju novih ekoloških saznanja potkrepljene naučnim dokazima. Ovom studijom su napravljeni prvi koraci u tom smeru. Budući da je korišćena genetska metoda naučno zasnovana i objektivna, CZIP očekuje da ista bude temelj za donošenje budućih odluka vezano za upravljanje ovom vrstom u Crnoj Gori, kao i da bude prihvaćena od svih zainteresovanih grupa.

Izvor: Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP)

Za ispunjenje ciljeva Pariskog sporazuma neophodno još 3.000 GW čiste energije do 2030.

14.06.2020

wind_park_vetropark — Foto-ilustracija: Unsplash (Martijn Baudoin)

Pandemija novog koronavirusa je ozbiljno narušila industriju fosilnih goriva. Povrh toga, rezultati novog istraživanja su otkrili da su obnovljivi izvori energije (OIE) više nego ikada troškovno konkurentni prljavim energentima. To stvara priliku da čista energija bude okosnica ekonomskih paketa oporavka, što će zemljama omogućiti ostvarenje ciljeva Pariskog sporazuma.

Publikacija o globalnim trendovima u sektoru OIE, nastala u saradnji Programa Ujedninjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Frankfurtske škole i organizacije za istraživanje “Bloomberg NEF”, bavi se analizom investicija tokom prošle godine, ali i energetskim obavezama pojedinačnih vlada i korporacija u narednoj deceniji.

Kako bi zadržali porast temperature ispod dva stepena, na svetskom nivou kapacitete za proizvodnju održive energije trebalo bi do 2030. godine uvećati za 3.000 GW. Globalna energetska tranzicija će, prema proračunima stručnjaka, koštati oko 2,3 biliona evra.

Zahvaljujući napretku tehnologije, struja iz solarnih elektrana je u prvoj polovini 2019. godine bila za 83 odsto niža nego deset godina ranije, saopšteno je.

Pročitajte još:

S obzirom na pad cene proizvodnje, čista energija preuzima primat na tržištu energije. U 2019. godini je 78 odsto novih energetskih kapaciteta dolazilo iz vetra, sunca, vode, biomase i otpada, kao i geotermalnih postrojenja. U “zelene” elektrane je uloženo tri puta više novca nego u one koje pokreću fosilna goriva.

Jelena Kozbašić

Podnesite predlog projekta za pametnu specijalizaciju u prehrambenom sektoru Srbije!

14.06.2020

USAID Projekat za konkurentnu privredu, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, objavio je konkurs za podnošenje predloga projekata za “Implementaciju Strategije pametne specijalizacije u prehrambenom sektoru Srbije”.

Pravo prijave na konkurs imaju mala i srednja preduzeća registrovana na teritoriji Republike Srbije sa delatnošću u prehrambenoj, informaciono-komunikacionim tehnologijama ili industriji pakovanja. Podrška je namenjena boljoj primeni inovacija u prehrambenoj industriji u cilju jačanja konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu.

Rok za podnošenje prijava je 29. jun 2020.

Detaljnije informacije o konkursu na engleskom jeziku nalaze se OVDE.

Izvor: Pametna specijalizacija

Sova kukuvija sve je više u Britaniji, i to zahvaljujući – ljudima

13.06.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Joshua J. Cotten)

Karakteristična vrsta sova – kukuvija, veoma rasprostranjena na teritoriji Velike Britanije, polako je počela da doživljava porast populacije, i to zahvaljujući ljudima.

Naime, kako su ove sove veoma nežne i pitome, neretko se mogu primetiti na privatnim posedima i u kućicama za ptice koje ljudi prave i u kojima svijaju svoja gnezda.

Veliku krizu ove ptice su doživele na kraju osamdesetih godina prošlog veka, kada je njihova populacija brojala oko 4.500 parova, što je predstavljalo pad od 70 odsto u odnosu na tridesete godine. Sada ih ima oko 12.000 parova.

Već krajem osamdesetih Kolin Savijer je osnovao mrežu za očuvanje sova kako bi se njihov broj udvostručio do 2020. godine. Cilj je čak i premašen, a nadaju se da će ovih sova, kojima u formiranju doma direktno pomažu ljudi, biti sve više.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Axel Blanchard)

Kako su on i njegov tim ubrzo otkrili, mesta za njihovo gnežđenje bila su ili srušena ili renovirana, te su postavljene drvene kutije, odnosno kućiće za sove i njihovu mladunčad širom zemlje. Sada svaki okrug u Velikoj Britaniji ima svoje drvene kućice za sove.

Pregledanje ovih gnezda takođe je važan deo “posla” kako bi se znalo koliko napreduju. Ipak, Britanci u čijim dvorištima i napravljenim kućicama od drveta žive sove, znaju da ih pre svakog obilaska moraju upozoriti na posetu kako se ne bi uznemirile, što čine tako što o dno kućiće udare grančicom.

Sove kukuvije predstavljaju izuzetne saveznike zemljoradnicima jer se hrane glodarima. Negde su čak postavljeni takozvani “prozori za sove” u štalama kako bi se mogle gnezditi između greda i potkrovlja.

Jelena Cvetić

Plavi oporavak za Sredozemlje: more je ključno za našu budućnost

13.06.2020

Trogir_Hrvatska — Foto-ilustracija: Unsplash (Sergii Gulenok)

Foto-ilustracija: Unsplash (Nik Shuliahin)

Pandemija koronavirusa pogodila je sve mediteranske zemlje, a kod mnogih preterana zavisnost od turizma može dodatno otežati oporavak. Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) poziva vlade mediteranskih zemalja na zajedničku “Plavu strategiju oporavka”. More je naš ključni zajednički resurs te je nužno da se vlade usresrede na njegovu zaštitu i oporavak, ističe se u saopštenju WWF Adrije.

U sklopu WWF-ove inicijative “Plavi oporavak za Sredozemlje” analizirani su ekološki i ekonomski aspekti Sredozemlja za 2020. godinu. WWF procenjuju da plava ekonomija može generisati godišnju vrednost od 450 milijardi američkih dolara, što je više od polovine godišnjeg Fonda za oporavak Evropske unije. Međutim, od takve ekonomije možemo kao društvo prosperirati isključivo ako očuvanje mora tj. zaštita prirode postane norma.

“Ekološke katastrofe, sve toplija klima, ekstremne vremenske prilike, migrantska kriza, nezaposlenost, pandemija: možemo reći da je Sredozemlje u stalnom vanrednom stanju. More je jedno od naših najvažnijih i najvrednijih zajedničkih resursa i moramo uložiti u njegov oporavak ukoliko želimo da osiguramo stabilnu budućnost. Zaustavljanje brojnih pomorskih aktivnosti usled pandemije virusa KOVID-19 potvrdilo je da se smanjenjem ljudskog pritiska na životnu sredinu zalihe ribe mogu oporaviti. Želimo li osigurati dovoljno resursa za budućnost, potrebne su hrabre promene koje će čuvati prirodu i ljude”, rekao je Danijel Kanski, vođa morskog programa u WWF Adriji.

Kako bi se ostvario ‘Plavi oporavak’ potrebno je zadovoljiti dva uslova. Najpre moramo stvoriti uslove za oporavak mora. Iako vodeći svetski naučnici navode da bi najmanje 30 odsto mora trebalo biti pod zaštitom, efikasno je zaštićeno samo 1,27 odsto Sredozemlja. Efikasno upravljanje zaštićenim morskim područjima ključno je za obnovu zaliha ribe, održavanje ribolovnih i turističkih aktivnosti i regulisanje klime. Zatim moramo redizajnirati naš ekonomski sistem. WWF-ova analiza za 2020. godinu pokazuje da se svih sedam glavnih pomorskih sektora (pomorski saobraćaj, akvakultura, rekreacijski i sportski ribolov, mali privredni ribolov, kruzeri, nautički turizam i vetroelektrane na moru) oslanjaju ili se takmiče za ista morska područja, što rezultuje sve većim pretnjama za prirodu, ekonomiju i ljude.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Holyoake)

“Ne treba posebno naglašavati da je hrvatska ekonomija zavisna od Jadranskog mora i priobalja – pre svega kroz turizam, ali i marikulturu, ribarstvo i pomorstvo. Način na koji smo poslovali poslednjih 50 godina štetan je i destruktivan. Takav pristup donosi korist manjini i pojedincima, ali sigurno ne doprinosi očuvanju naših prirodnih resursa, stabilnoj i održivoj ekonomiji, kao i kvalitetnijem životu svih naših građana i građanki. Održiva plava ekonomija nudi niz mogućnosti koje je moguće primeniti u svim morskim sektorima. Naše more zaslužuje bolji odnos, a ukoliko budemo dobri i pažljivi negovatelji, vratiće nam višestruko”, naglašava Mosor Prvan iz morskog programa u WWF Adriji.

Izvor: WWF Adria/Ekovjesnik

Objavljen Javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu otpada

13.06.2020

plastična_kesa — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine objavljuje Javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava.

Predmet konkursa je dodela podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije i za proizvodnju kesa – tregerica za višekratnu upotrebu za 2020. godinu.

Na javni konkurs mogu se prijaviti operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje, odnosno tretman otpada koji imaju dozvolu u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 14/16 i 95/18 – dr. zakon) i proizvođači plastičnih kesa – tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona.

Iznos podsticajnih sredstava

Podsticajna sredstva po ovom javnom konkursu biće dodeljena korisnicima sredstava u visini iznosa koji za ove namene bude opredeljen Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, a u skladu sa članom 54. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr.zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19), što predstavlja konačnu finansijsku obavezu Ministarstva prema korisnicima sredstava po Javnom konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za 2020. godinu.

Podsticajna sredstva ne dodeljuju se za tretman EE otpada koji nastaje od proizvoda za koje nije propisana obaveza plaćanja naknade za pokrivanje troškova upravljanja posebnim tokovima otpada a u skladu sa Uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, br. 54/10, 86/11, 15/12, 3/14 i 95/18 – dr zakon).

Prijave na konkurs primaju se do 31. januara 2021. godine.

Prijave se podnose na obrascima:

„Prijava za dodelu podsticajnih sredstava Ministarstva zaštite životne sredine za godinu”, i „Prijava za dodelu podsticajnih sredstava Ministarstva zaštite životne sredine za godinu proizvođača plastičnih kesa – tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona”.

Prijave se podnose u pisanoj i elektronskoj formi.

Prijave u pisanoj formi sa pratećom dokumentacijom koja je propisana ovim javnim konkursom dostavljaju se na adresu:

Ministarstvo zaštite životne sredine, 11070 Novi Beograd, Omladinskih brigada broj 1, sa naznakom: „Prijava na konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2020. godinu”.

Prijave u elektronskoj formi šalju se na adresu: razvoj.zivotnasredina@ekologija.gov.rs

Više o konkursu pročitajte ovde.

Gradi se prva vetroelektrana u vlasništvu potrošača u Ujedinjenom Krajevstvu

12.06.2020

appolinary-kalashnikova-WYGhTLym344-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Applinary Kalashnikova)

Oko 2.000 Engleza bi uskoro moglo da napaja svoja domaćinstva strujom proizvedenom u vetroelektrani u njihovom vlasništvu, na taj način smanjujući sopstvene račune za električnu energiju.

Iza pokretanja projekta izgradnje prvog postrojenja na energiju vetra u svojini građana Ujedinjenog Kraljevstva stoji startap preduzeće “Ripple Energy” i energetske kompanije “Co-op Energy” i “Octopus Energy”. Vlasnici će trošiti struju iz vetroparka “Graig Fatha” u Velsu.

Kako je najavljeno, vetroelektrana će biti puštena u rad na početku 2021. godine.

Uz ulaganje od minimalno 250 funti (oko 280 evra), prosečna domaćinstva koja se odluče da budu investitori i potrošači u sklopu ovog neobičnog projekta ostvarivaće godišnje uštede na računima za električnu energiju od oko 12,5 odsto.

Pročitajte još:

Sara Merik, izvršna direktorka “Ripple Energy”, je ovim povodom izjavila: “Niste u mogućnosti da posedujete malo elektrane na ugalj ili nuklearke kako biste zadovoljavali potrebe svoje kuće za strujom, ali itekako možete posedovati deo vetroparka.” Merik je dodala da je ogromna promena izvodljiva i da je ljudi prihvataju i da žele da učestvuju u stvaranju bolje i čistije budućnosti.

Jelena Kozbašić

1...703704705...1,670 Page 704 of 1,670

Pročitajte još:

Zločin prema prirodi ne zastareva!

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Iznos podsticajnih sredstava

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM