Vlasnici zgrada i operateri koje se bave njihovim održavanjem tokom tekuće krize susreću se sa izazovima i preprekama kakve do sada nisu imali. Timovi koji se bave održavanjem objekata, a posebno kritičnih sistema u tim objektima, imaju ogromnu odgovornost da održe te sisteme funkcionalnim, a u isto vreme da korisnici objekata ostanu bezbedni.

U većini takvih slučajeva potrebno je da se timovi koji se bave održavanjem adaptiraju na novonastalu situaciju, obezbede da objekti ostanu komforni i pouzdani, čak i sa smanjenim brojem ljudi koje rade u samom objektu. Glavni fokus ostaje na što manjem uticaju na troškove održavanja, pa i na njihovom smanjivanju.

Sjajan način da se održi kontinuitet u održavanju ovakvih objekata u vrlo izazovnom okruženju je svakako upotreba digitalnih alata i aplikacija. Korisnici zgrada koje su prešle sa analognog na digitalno upravljanje, povezivanjem HVAC i ostalih sistema preko BMS platformi već osećaju benefite. Ovakve „pametne“ zgrade koje preko IoT rešenja mogu biti povezane sa udaljenim centrima za upravljanje, daju operaterima lakšu kontrolu, bolju vidljivost podataka, analitiku i upravljanje.

Vlasnici i operateri ovakvih objekata sada imaju način da ispune svoje ciljeve po pitanju optimalne upotrebe energije i redukcije troškova. To mogu da čine na daljinu, u skladu sa situacijom koja se nameće i izuzetnim okolnostima u kojima se nalazimo.

Ovo su neki konkretni primeri:

1. Digitalizacija čini objekte otpornijim na uticaje tokom krize

Za bitne (kritične) sisteme u objektu koji su u radu 24 časa dnevno veoma je važno očuvanje pouzdanosti u njihovom radu i maksimalno smanjenje rizika od prekida rada. Centralni sistemi za nadzor i upravljanje kako termotehničkih (BMS), tako i energetskih (BEMS) veličina, daju mogućnost za automatsko ažuriranje i alarmiranje korisnika o promenama u realnom vremenu. Ove informacije su trenutno dostupne menadžerima održavanja objekata na njihovim desktop, laptop računarima i/ili na aplikaciji na smart telefonu.

Praćenje parametara u realnom vremenu moguće je zahvaljujući povezanim uređajima kao što su „pametna“ brojila električne energije, kompaktni prekidači sa integrisanim komunikacionim modulima, BMS kontroleri, itd, sve do automatskih prekidača čiji statusi mogu da se sakupe preko Power Monitoring i Building Managment Systema.

Instalacijom ovakvih uređaja stvaraju se uslovi gde će se ogroman broj informacija koje su lako dostupne, pretvoriti u korisne ulazne podatke koji se, dobro organizovani, kasnije koriste za analizu i upravljanje sistemima. Takvim načinom upravljanja zgradama mogu se dobiti najveći benefiti u njihovom korišćenju, povećati komfor, ali i postići uštede u potrošnji i optimizaciji prostora.

Ovakvi sistemi pomažu u predviđanju mogućih kvarova u kritičnim električnim i HVAC uređajima, koristeći moćnu dijagnostiku za urgentno alarmiranje, ali i preporučuju trenutne akcije za rešavanje problema.

Kada su menadžeri održavanja snabdeveni svim ovim informacijama, stvoreni su preduslovi da se osigura neprekidno napajanje električnom energijom, a da HVAC sistemi rade optimalno i obezbeđuju komfor korisnika, bez ugrožavanja njihove bezbednosti.

2. Kontrola troškova u periodu kada je zauzetost objekta niža

Jasno je da se, pogotovo u trenutnoj situaciji, zahteva da se preduzmu hitne akcije koje će ograničiti troškove eksploatacije i održavanja objekata sa manjim brojem korisnika. Upravo digitalizacija i korišćenje digitalnih platformi pomažu da se postignu uštede na operativnim troškovima omogućavajući praćenje elektroenergetskih sistema i opterećenja na celom objektu, uključujući HVAC, osvetljenja i mnogih drugih funkcija.

Praćenje i analitički pristup izmerenim parametrima utrošene električne energije može nam otkriti nove mogućnosti za uštedu. Jedan od primera je identifikovanje nekritične opreme koja se može isključiti. Kada je oprema povezana u sistem digitalno vidljiva, operateru je lakše da identifikuje kritične potrebe za održavanjem, omogućavajući službi održavanja efikasno delovanje kako bi se smanjili ili izbegli poremećaji u radu sistema. Na taj način se utiče na cenu kako prediktivnog, tako i preventivnog održavanja.

3. Održavanje sistema u stanju ograničenog pristupa i sa smanjenim resursima

Zahvaljujući digitalnim platformama danas se može daljinski upravljati sa do 70 odsto operacija u objektu. Ovo daje mogućnost kontinuiteta poslovanja objekata i tokom krize. U takvim situacijama, objekti koji su bitni i koji se nalaze na listi prioriteta suočavaju se sa određenim izazovima, kako zbog rizika i nedostupnosti ključnog osoblja zbog bolesti ili karantina, tako i zbog drugih dugoročnih uticaja koji mogu uticati na sposobnost operatera da održava kontinuirano poslovanje objekta.

U kriznim situacijama, pristup objektima može biti ozbiljno ograničen, što za održavanje ili servisiranje predstavlja još veći izazov. Za uslužno ili ugovoreno servisno osoblje kome je odobren ulaz, važno je da njihov rad bude što je moguće organizovaniji i efikasniji. Povezana rešenja za upravljanje energijom i centralni sistem za upravljanje objektom pomažu tako što serviserima, po potrebi i u pravo vreme daju odgovarajuće informacije važne za njihov posao.

Uz ovakve sisteme, dijagnostika opreme može se obaviti bez dolaska na objekat. U stvari, tim za održavanje može daljinski analizirati uslove u objektu prateći alarme kako bi identifikovao osnovni uzrok problema i eventualne posledice. Ovo može pomoći da se dobije informacija o tome da li je situacija dovoljno kritična da servisni tim uđe u objekat.

Prilikom ulaska u objekat, servisni tim će već biti pripremljen sa kompletnim dijagnostičkim informacijama, koje će im pomoći da brže pronađu opremu za servis i da na taj način skrate vreme za obavljanje potrebnog održavanja.

U ovakvim vremenima, poslovni prioriteti će se menjati i prilagođavati okolnostima koje se razvijaju u skladu sa situacijom. Ovo uključuje i očekivano smanjenje broja zaposlenih koji rade u objektima. Uz mogućnost da se na objektu ima manje inženjera i tehničara, digitalizovane platforme za upravljanje zgradama su najbolja osnova za razvoj onlajn usluga. Upotreba automatizacije i daljinsko nadgledanje može omogućiti objektima da efikasnije i duže rade, uz manje potrebe za osobljem na licu mesta.

Vlasnici i operateri zgrada trebalo bi da se konsultuju sa svojim partnerima koji im rade usluge održavanje elektroenergetskih instalacija i HVAC sistema, ili sa njihovim partnerima u rešenjima za napajanje i upravljanje zgradama, kako bi se informisali o mogućnostima za daljinskim upravljanjem njihovih objekata. Stručne službe partnera imaju mogućnost da koriste digitalizovane platforme za obavljanje nadzora i upravljanje sistemima u objektu daljinski, bez izlaska na teren.

Koristeći analitičke alate zasnovane na cloud tehnologiji, stručni pružaoci ovakvih usluga mogu proaktivno identifikovati, odrediti prioritete i koordinisati hitne popravke i održavanje, kako bi se osiguralo da svaki objekat i dalje radi pouzdano, efikasno i ekonomično.

Autor: Dragan Buača, dipl. inž. el.