Divlji Dunav u fokusu turista

01.07.2020

Foto_Udru_enje_Zeleni_Osijek — Foto: Udruženje Zeleni Osijek

Priroda je uvek bila tu da nas spaja, a ne razdvaja. Granice ne postoje kada je reč o prirodi. Zato se sve više udruženja i organizacija povezuje putem prekograničnih programa saradnje kako bi zajedno gradili i očuvali ekosistem čiji smo svi deo. Ovakav jedan projekat je i INTERREG IPA projekat prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske: Ruta dunavske divljine – Novi ekoturistički programi posmatranja divljih životinja.

Projekt je sufinansiran sredstvima Evropskog fonda za regionalni razvoj i IPA II fondova Evropske unije. Vredan je 1.139.670,87 evra, od čega je udeo Evopske unije 968 720.23 evra. Sprovodi se u saradnji Pokreta gorana Sremske Mitrovice (Zasavica), udruženja za zaštitu prirode i životne sredine Zeleni Osijek i Opštine Bilje iz Hrvatske.

Razvojem jednog posebnog oblika prekograničnog turizma partneri na projektu nastojali su da uspostave održivi model upravljanja prirodnim lokalitetima, fokusirajući se na obrazovanje, marketing, upravljanje kvalitetom i infrastrukturom. Nabavljeni su električni automobili i bicikli i definisani lokaliteti za posmatranje životinja i najkarakterističnije vrste za posmatranje. Fokus je na izgradnji specijalnih posmatračnica sa kojih bi posetioci mogli da uživaju u lepotama divljih vrsta. Trenutno je u toku izrada tri posmatračnice za životinje (photo hides) kao i izrada njihovog preliminarnog dizajna. One služe prvenstveno za sakrivanje posetilaca koji će fotografisati divlji svet.

Dinko Pešić, menadžer projekta iz udruženja za zaštitu prirode i životne sredine Zeleni Osijek, kaže da ih je već u toku same izgradnje projekat doveo do zanimljivih otkrića, što je i jedan od njegovih ciljeva. Prilikom istraživanja terena i potencijalnih lokacija za posmatranje i fotografisanje životinja, te postavljanja skloništa i vidikovaca, pronađena je i nova kolonija ptica na kanalu Čarna u blizini Zlatne Grede. Kolonija je mešovita, što znači da se u njoj gnezde različite vrste močvarnih ptica.

“Ovo je zasad jedina kolonija na širem području srednjeg Podunavlja u kojoj gnezde sve ove vrste istovremeno, te je time i vrlo zanimljiva za promatranje i fotografisanje. Kanal Čarna nalazi se svega 800 metara od naselja Zlatna Greda te ujedno predstavlja i severnu granicu Parka prirode Kopački rit. Kroz projekt će se izraditi i postaviti manja osmatračnica u blizini kolonije, skrivena na rubu šume, tako da sam pristup osmatračnici ne ometa ptice i time poveća doživljaj samih posetilaca”, objašnjava Pešić.

Kako je u fokusu projekta fotografisanje, edukovani su specijalizovani vodiči za fotografiju i promatranje divljih životinja, a fotografije koje budu nastale sa ovih zanimljivih posmatračnica ostaće kao zaostavština ovog projekta, ali i kao temelj za nastavak saradnje između dve zemlje.

Pročitajte još:

„Fotografije i snimci životinjskih vrsta Srbije i Hrvatske će osim strimovanja uživo na zvaničnim stranicama partnerskih organizacija biti takođe obuhvaćene zajedničkom izložbom na kraju projekta. Glavna ideja povezivanja naših zemalja je zapravo u kontinuiranom delovanju kroz dalju promociju ove specifične ekoturističke ponude budućim generacijama posetilaca“, kaže Jovana Vukadinović iz Specijalnog rezervata prirode Zasavica.

Ona dodaje da je ovaj vid ekoturizma veoma atraktivan i najbrže rastući, naročito u Evropi, te da je potreba da se kroz ekoturističke programe i na našim prostorima ukaže na važnost očuvanja prirode kroz najrazličitije aktivnosti posmatranja i fotografisanja životinja. U prilog sve veće popularnosti ekoturizma ide i podatak da je samo u SAD-u u 2011. godini, od aviturizma (posmatranje ptica) generisan prihod od 107 milijardi dolara. Vukadinović je istakla da bi se uvođenjem ekoturizma i kod nas obezbedili svi uslovi za održivost na duge staze i unapredio kvalitet ne samo prirode već i boravka u njoj.

Pandemija koronavirusa nije poštedela ni ovaj inspirativan projekat, ali su partneri u obe zemlje našli način da se realizacija projekta nastavi neometano. Deo aktivnosti preusmeren je na onlajn komunikaciju i platforme koje omogućavaju održavanje sastanaka i radionica. Specifična situacija otvorila je i jedan novi poligon za intenzivniju promociju životinjskih vrsta Srbije i Hrvatske na zvaničnim Fejsbuk i Instagram stranicama projekta. Neke od životinjskih vrsta koje ne možemo tako lako da vidimo nalaze se na stranicama Rute dunavske divljine gde možemo da uživamo u njihovoj raznolikoj lepoti, u nadi da će se uskoro steći i uslovi za održivost na duge staze i unaprediti kvalitet, ne samo prirode već i boravka u njoj na ekološki i društveno odgovoran način.

Izvor: EU info

Cirkularna ekonomija kao put oporavka i razvoja u 21. veku

01.07.2020

biljke_zelenilo_spiralne_stepenice — Foto-ilustracija: Pixabay

Druga međunarodna konferencija Zeleni dani 2020 – Redefinisanje razvoja koja je održana kroz seriju dvodnevnih virtuelnih razgovora, završena je juče, 30. juna, a okupila je više od 400 učesnika iz dvadeset zemalja sveta. Organizatori konferencije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Vlada Crne Gore i Privredna komora Crne Gore konferenciju su organizovali na Zoom platformi, a prenos uživo svi zainteresovani mogli su pratiti i na društvenoj mreži Fejsbuk i platformi Jutjub.

U ime organizatora, konferenciju su otvorili potpredsednik Vlade Crne Gore Milutin Simović, direktorka Regionalnog biroa UNDP za Evropu i Zajednicu nezavisnih država Mirjana Špoljarić Eger i potpredsednik Privredne komore Crne Gore Danilo Gvozdenović. Uvodno obraćanje na konfrenciji imao je eminentni stručnjak iz oblasti cirkularne ekonomije dr Janez Potočnik, kopredsedavajući UN Međunarodne ekspertske grupe za resurse i bivši evropski komesar za životnu sredinu.

Na konferenciji su razmotreni izazovi i potreba prelaska sa linearnog na model cirkularne ekonomije, nove strategije upravljanja resursima, razvoj novih poslovnih modela, upravljanje inovacijama, ambiciozni klimatski ciljevi i Evropski zeleni dogovor kao mapa puta za postizanje održivosti ekonomije EU, te oporavak sektora turizma u vremenu krize izazvane pandemijom KOVID-19.

Pročitajte još:

Konferencija je okupila snažnu mrežu crnogorskih i međunarodnih eksperata, predstavnika vlada, ministara, diplomata, kreatora javnog mnjenja iz svih relevantnih sektora – industrije, politike, tehnologije, nauke, poslovanja, finansija i zaštite životne sredine – koji su razgovarali o temama koje definišu našu budućnost. Postoji uverenje da je konferencija pružila platformu za relevantan dijalog između nauke i politike i da će biti izvor inspiracije za snažniju saradnju i sprovođenje Agende 2030.

“Zeleni dani 2020 – Redefinisanje razvoja” organizovani su u partnerstvu sa 5. Konferencijom o cirkularnim promenama i deo su ekonomskog „Karavana o cirkularnim promenama 2020″. Više informacija o konferenciji i glavne zaključke događaja možete pronaći na zvaničnom veb sajtu konferencije – www.greendays.me, kao i nalozima na društvenim mrežama Fejsbuk, LinkdIn, Instagram i Tviter.

Izvor: NVO Digitalizuj.Me

Mala solarna elektrana, manji računi, najmanji stres

01.07.2020

solarni_paneli — Photo-illustration: PIxabay

S obzirom na to da su cene električne energije u Srbiji od 2000. godine skočile nekoliko puta, a najavljena su i buduća potencijalna poskupljenja, delimična energetska nezavisnost potrošačima postaje sve primamljivija. Poverenje najčešće poklanjaju suncu – kao neograničenom, obnovljivom izvoru energije.

Kako bi svoje želje o manjim računima za struju sproveli u delo, građanima je neophodna pomoć pouzdanog izvođača radova na izgradnji male solarne elektrane i, ponekad, učešće banke. Kroz specijalnu akciju za kupovinu solarnih sistema uz finansijski najpovoljniju ponudu na domaćem tržištu – beskamatne kredite koji se odobravaju bez ikakvih troškova obrade – kompanija MT-Komex i ProCredit banka su im obezbedile upravo to.

Beskamatni krediti su namenjeni građanima i svim zainteresovanim preduzećima. Povrh toga, mogućnost da dobiju sredstva imaju i poljoprivredna gazdinstva. Iskustvo vlasnika sa imanja u Deču, na čijem je objektu montirana mala solarna elektrana, pokazuje da se i poljoprivrednicima itekako isplati da crpe čistu energiju iz solarnih panela. Želeo je da njegovi proizvodi budu dostojni prefiksa eko, sve cenjenijeg među potrošačima, i stoga se obratio radnicima kompanije MT-Komex, s višegodišnjim iskustvom u oblastima obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Oni su obučeni i sertifikovani za instalaciju fotonaponskih modula sa pripadajućom opremom, kao i pretvarača napona i invertora, i svoju stručnost su dokazali i ovim jedinstvenim projektom – a u budućnosti će je demonstrirati i na projektima klijenata ProCredit banke.

U fokusu:

Prosečna cena električne energije je u našoj zemlji od početka veka do danas skočila devet puta, ali je i dalje znatno niža nego u drugim evropskim zemljama, što njen dalji skok čini sve izvesnijim. Iznos na vašem računu za mesečnu potrošnju bi stoga mogao da postane i više nego dvostruko veći. Priliku da to predupredite imate upotrebom sunčeve energije. Da li ćete je iskoristiti?

Pored ekonomske, male solarne elektrane imaju i ekološku opravdanost. Kada donosite odluku između proizvodnje struje iz termoelektrane i solarne elektrane, jasno je koji je izbor naklonjeniji životnoj sredini. Uz to, onaj drugi izvorbi mogao da bude i mnogo bliži od prvog – i to bukvalno iznad vaše glave. Time se smanjuju tehnički gubici u prenosu električne energije od termoelektrane do potrošača za gotovo 20 odsto.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.

Od danas poskupljenje akciza na gorivo u Srbiji

01.07.2020

gas_station_benzinska_stanica_pumpa — Foto-ilustracija: Unsplash

Prema odluci Vlade Srbije, nove, uvećane akcize na gorivo počinju da važe od danas, 1. jula. Primena ovih akciza trebalo je da počne još 1. februara, ali je odložena za 1. jun da bi potom bila pomerena za još mesec dana.

Akcize su usklađene sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2019. godini, pa će sada biti veće za oko jedan dinar.

Namet na benzin biće uvećan sa 56,04 na 57,10 dinara po litru, a na evrodizel sa 57,63 na 58,72 dinara po litru. Akcize na gas beleže porast sa 43,76 na 44,59 dinara po litru, stoji u Zakonu o akcizama.

Poskupeće i akcize za biogoriva i biotečnosti – i to sa 56,30 na 57,37 dinara po litru.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije rekao je, gostujući nedavno u Jutarnjem programu RTS-a, da sve te državne dažbine na kraju plaćaju potrošači.

“Ovo povećanje akcize je posledica usklađivanja nominalne vrednosti akcize sa indeksom potrošačkih cena u prethodnoj godini. To je korekcija koja bi trebalo da očuva realnu vrednost budžetskih prihoda. Ne radi se o državnoj korekciji, to je ugrađeno u Zakonu o akcizama i svake godine se dešava”, objasnio je Mićović. Što se tiče državnih dažbina, prema njegovim rečima, i dalje ćemo imati najviše vrednosti u odnosu na sve zemlje u regionu.

Na sajtu “Global Petrol Prices” navodi se da je prosečna cena dizela u svetu 29. juna iznosila 0,78 evra po litru. Bogatije države imaju više cene, a siromašnije zemlje i zemlje koje proizvode i izvoze naftu imaju znatno niže cene. Izuzetak su Sjedinjene Američke Države koje su ekonomski razvijena zemlja, ali imaju jeftin dizel.

Razlike u cenama dizela, koje su se kretale od gotovo nula evra po litri u Venecueli do 2,23 evra po litru u Zimbabveu, rezultat su različitog oporezivanja i subvencionisanja. Sve zemlje kupuju naftu na međunarodnim tržištima po istim cenama, ali nameću različite poreze i stoga je maloprodajna cena dizela različita.

U Srbiji je pre dva dana cena dizel koštao 1,16 evra po litru. Jedina zemlja regiona sa većim izdacima za dizel bila je Albanija – 1,36 evra po litru.

Jelena Kozbašić

U poboljšanje kvaliteta vode u Osijeku uloženo 8,7 miliona evra

01.07.2020

U probni rad pušten je objekat za dvostepenu filtraciju koji je u sklopu postojećeg pogona za proizvodnju pijaće vode grada Osijeka, a vredan je 66,2 miliona kuna (8,7 miliona evra), s PDV-om. To znači dugoročnu sigurnost i ispravnost vode za ljudsku potrošnju na području grada Osijeka i okolnih područja, a prema svim evropskim standardima.

Investicija dogradnje postojećeg pogona za proizvodnju pijaće vode u Osijeku jedan je od šest ugovora u okviru projekta Evropske unije „Poboljšanje vodno-komunalne infrastrukture Grada Osijeka“.

Neobrađena podzemna voda sa crpne stanice “Vinogradi“ kojom se snabdeva grad Osijek sadrži veće koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka i arsena koje prelaze maksimalne koncentracije dopuštene važećim zakonima i propisima, između ostalih i Direktivom EU o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju. Cilj i zahtev dogradnje i tehničko-tehnoloških zahvata na postrojenju za preradu vode bio je dovesti arsen u prerađenoj vodi na nivo niži od 10 µg/L. Kao tehnološko rešenje odabrana je primena dvostepene absorpcije i filtracije i ozonizacije vode.

Ovim tehnološkim rešenjem – koje će prethoditi postupku prerade vode u postojećem postrojenju za preradu vode – uz korekciju pH vode sa sigurnošću će se postizati koncentracija arsena od 6 µg/L, čime je zadovoljen propisan kvalitet vode za ljudsku potrošnju.

Pročitajte još:

Uz ostale goste svečanosti su prisustvovali ministar regionalnog razvoja i fondova EU Marko Pavić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite okoline i energetike Mario Šiljeg, generalni direktor Hrvatskih voda Zoran Đuroković i župan Osječko-baranjske županije Ivan Anušić koji je izrazio zadovoljstvo što se ovim projektom rešava veliki problem građana Osijeka i opština koje su na sistemu snabdevanja pitkom vodom osječkog Vodovoda. Realizacijom projekta poboljšao se kvalitet života i zdravlja ljudi koji tu žive te je čestitao svima koji su u projektu učestvovali: Vodovodu, Hrvatskim vodama i resornom Ministarstvu.

Izvor: Hrvatske vode

Vrane spadaju među najinteligentnije životinje – a možete ih bolje upoznati putem aplikacije!

01.07.2020

vrana_gavran_planina — Foto-ilustracija: Unsplash (Tyler Quiring)

Univerzitet u Beču organizovao je prikupljanje podataka koje ima za cilj da se istraži ponašanje vrana. Koristeći aplikaciju „KraMobil“ posetioci bečkog zoološkog vrta mogu da učestvuju u projektu i tako pomognu naučnom timu.

U bečkom zoološkom vrtu žive mnoge ptice iz porodice vrana koje medvedima i pingvinima otimaju ribu i često dobijaju hranu od posetilaca. „U okviru novog projekta Univerziteta u Beču i istraživačkog centra Konrad Lorenc želimo da saznamo kako se ove ptice ponašaju u zoološkom vrtu. Za to će nam biti potrebna velika količina podataka koje naučni tim ne može da prikupi. Zato se uzdamo u pomoć posetilaca koji zahvaljujući aplikaciji „KraMobil“ mogu da unesu rezultate svojih posmatranja“, objasnila je referentkinja za istraživanje i zaštitu vrsta u zoološkom vrtu Regina Kramer.

„Kada u zoološkom vrtu ugledate vranu, potrebno je da unesete podatke u aplikaciju. Treba da se navede pozicija uz fotografiju ptice i da se izabere tačna vrsta iz porodice vrana: crna vrana, siva vrana, gavran i slično. Zatim treba da se popuni još nekoliko polja o ponašanju ptice – da li trenutno jede ili se čisti, da li je u interakciji sa nekom pticom ili drugom životinjom“, izjavio je Paulus Leidinger sa Odeljenja za bihevioralnu i kognitivnu biologiju Univerziteta u Beču.

Pročitajte još:

Cilj istraživačkog tima je ambiciozan – do jeseni se nadaju da će imati više od deset hiljada prijava putem ove aplikacije. Posetioci koji budu imali najveći broj unetih važećih podataka o vranama u zoološkom vrtu dobiće godišnje karte za ulaz u zoološki vrt.

Vrane spadaju u najinteligentnije životinje na svetu zato što su sposobne da rešavaju probleme, pokazuju visok stepen sposobnosti donošenja zaključaka, umeju da broje do pet, pamte ljudska lica i koriste se alatima da bi došle do hrane.

Aplikacija „KraMobil“ je besplatna.

Izvor: Eurocomm-PR Beograd

EU razvila onlajn alat namenjen organizaciji bezbednog putovanja u doba pandemije

30.06.2020

travel_putovanje_passport_control_pasoška_kontrola — Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Schuldi)

Letnji odmor na omiljenoj destinaciji je pred nama. Putovanje u doba pandemije sa sobom donosi posebne zdravstvene i logističke izazove. Svi želimo da put protekne po planu, uz minimalne rizike, naročito po zdravlje naših najbližih i nas samih. Potrebna nam je lako dostupna informacija o pravilima koja su na snazi u zemljama u koje putujemo i kroz koje prolazimo.

Evropska unija je razvila onlajn alat koji nam na jednostavan način pruža tu informaciju.

https://reopen.europa.eu/

Iako je zaštita javnog zdravlja i dalje prioritet, potrebno je da svi uživaju u svojim odmorima, da provedu vreme s porodicom i prijateljima, te da mogu putovati u bilo koju svrhu. Evropska unija i sve države članice planiraju ponovno bezbedno otvaranje granica. Ovaj interaktivni alat pruža informacije koje su vam potrebne kako biste sa sigurnošću planirali svoja evropska putovanja i praznike, a pritom ostali zdravi i sigurni.

Informacije se često ažuriraju i dostupne su na 24 jezika.

Izvor: Delegacija EU u Srbiji

Električni trotineti – vidljivi na ulicama, nevidljivi pred zakonom

30.06.2020

devojke_električni_trotineti — Foto-ilustracija: Pixabay

Električni trotineti u Beogradu postaju sve popularniji vid prevoza. S obzirom na to da ih je na ulicama sve više, bilo je najavljeno da će novi Zakon o bezbednosti saobraćaja obuhvatiti i ova prevozna sredstva, međutim to se još nije dogodilo.

Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Ilić kaže da je stručna radna grupa je već pokrenula pitanja u vezi sa tim i očekuje se da se donesu zakonske odredbe u skorijem roku koje su u skladu sa primerima najbolje prakse u zemljama Zapadne Evrope. Nečujni su, brzina koju dostižu može biti opasna za pešake, pa zakon treba da reguliše kuda smeju da se voze, ko može da ih vozi i šta je potrebno od zaštitne opreme. Za sada se zna da su obavezni zvonce, bela svetla napred, crvena pozadi, kočioni sistem i kaciga.

Ilić ističe kažu da zakonske odredbe kod nas trenutno nisu precizirale kuda će se kretati, ali, to, kako ukazuje, nikako ne treba da bude po kolovozu, uglavnom biciklističkim stazama.

Napominje da, ukoliko se trotinet kreće po trotoaru, brzina bi trebalo bude u rasponu od sedam do 15 kilometara na čas.

Pročitajte još:

Beograđani smatraju da bi vožnja elekričnih trotineta trebalo da bude regulisana zakonom.

Žale se da su nečujni i brzi ali i dodaju da su dobri za saobraćaj.

Biciklisti u pravnom vakuumu

Svoje mesto na ulicama i izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja traže i biciklisti. Žele da budu bezbedniji, da, ukoliko već poštuju propis i voze na jedan metar od trotoara, vozači njih poštuju.

“Mislim da je najbolje da žute trake ostanu za prevoz, ali problem je, tamo gde su žute trake imate i parkiranje i nemate biciklističke staze, i tada biciklisti niti su na rastojanju od jednog metra od trotoara što je po zakonu, niti mogu da idu trotoarom jer tuda idu pešaci, i tada ne znaju kuda da se kreću”, ističe Zoran Bukvić iz udruženje građana “Ulice za bicikliste”.

U pojedinim zemljama zakonima je već definisana vožnja električnih trotineta, a po celim gradovima su iscrtane staze samo za bicikliste. Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja bi ta pitanja trebalo da reši i kod nas.

Izvor: RTS

Mere zabrane kretanja pogodovale krivolovcima, rezultat – sve manje divljači u Srbiji

30.06.2020

puška_lov — Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Pociecha)

Širom Srbije stižu informacije da su pojedini, između ostalog, mere zabrane kretanja iskoristili da se povuku u svoje vikendice ili salaše i odatle nesmetano, nelegalno love divljač. Zato ne čudi zebnja lovnih radnika šta bi nove zabrane kretanja mogle da izazovu. Mogućnost ponovnog uvođenja nekih mera kao odgovor na ‘zahuktavanje’ pandemije koronavirusa, zabrinuo je i lovce. Tokom prolećnog karantina, u pojedinim lovištima je nakon ukidanja mera primećen drastičan manjak divljači. Zabrana kretanja, očigledno, pogodovala je krivolovcima koji su je iskoristili za svoju rabotu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Carroll)

Po rečima Gorana Kaurića, predsednika Lovačkog društva “Diana” iz Lukinog Sela (koje je član Lovačkog udruženja “Zrenjanin”), kada je nedavno obavljeno brojanje srneće divljači u tamošnjem lovištu, konstatovano je da jedinki pomenute vrste ima duplo manje u odnosu na prethodno brojanje. “Situacija zaista postaje alaramantna, ali većina ljudi, čak i oni koji bi trebalo time da se bave, ne shvataju veličinu problema. Krivolov nije samo krađa divljači, to je ozbiljan udar na budžet države! Divljač je državno dobro, za čije korišćenje lovačka udruženja plaćaju naknadu. Ali, nije samo to u pitanju, problem je mnogo širi. Lovokradica ubije srndaća i proda ga na crnom tržištu za nekoliko desetina evra, a da je došao neki lovac – turista iz inostranstva, u legalnom lovu on bi platio tu divljač nekoliko hiljada evra”, kaže Kaurić.

Nedostatak divljači primećen širom Srbije

Računica u ovakvim slučajevima pokazuje da se krivolovom potpuno obezvrede i obesmisle godine uloženog truda lovaca i lovnih radnika na uzgoju divljači. Ako nema kvalitetne i(li) trofejne divljači, nema ni lovaca, turista. Njihovim nedolaskom nije na gubitku samo lovstvo, već i ugostiteljski sektor; hotelijeri, vlasnici kafića i restorana.

Pročitajte još:

Slučaj nedostatka divljači nakon ukidanja vanrednog stanja nije samo primećen u Lukinom Selu, već širom Srbije. Stručne službe su nakon ublažavanja mera karantina konstatovale manjak raznih vrsta divlje faune, ali su bili nemoćni da nešto učine. Nemaju dokaze, već samo indicije i pretpostavke koje na sudu nemaju nikakvu vrednost.

Uhvaćeni na delu, ali…

Nažalost, mnogo je slučajeva kada su krivolovci uhvaćeni na delu, ali su na sudu uspeli da se izvuku, često i da prođu sa minimalnom kaznom. Bilo je slučajeva da se krivica dokaže, krivolovci osude i nakon parničnog postupka dužni su da lovačkom udruženju nadoknade štetu. Kao po pravilu, njihov ‘ceh’ je daleko veći od imovine kojom raspolažu, pa lovačke organizacije ostaju, i pored višemilionske štete, praznih ruku.

Primera radi, u Temerinu 2010. godine, na delu (dok su tranžirali ubijenu srneću divljač) uhvaćen je dvojac koji je potom osuđen na zatvorske kazne, te da tamošnjem lovačkom udruženju nadoknade šest miliona dinara. Jedan od njih, navodno, ništa nije imao na svom imenu, drugi minimalnu penziju od koje je, dok nije preminuo, polovina išla za naknadu štete, koja do sada nije nadoknađena ni petinu od ukupne vrednosti.

Mnogi od onih sklonih lovokrađi opremljeni su vrhunskom opremom, skupim džipovima, snajperskim puškama, čak i termovizijskim kamerama, te i po mraku uočavaju divljač, ali i ljude. Njihova kriminalna aktivnost, s obzirom da se odvija u atarima i šumama, ostaje nevidljiva velikom broju ljudi, ali i državi, koja zbog njihove aktivnosti svake godine gubi, u najmanju ruku, stotine hiljada evra.

Autor: Dušan Knežić

Izvor: Agroklub.rs

Južni pol se zagrejao tri puta više od globalnog proseka u poslednjih 30 godina

30.06.2020

south_pole_južni_pol — Foto-ilustracija: Unsplash (NOAA)

Novo istraživanje, čiji su rezultati objavljeni početkom nedelje u časopisu “Nature Climate Change”, otkrilo je da se Južni pol poslednjih 30 godina zagreva čak tri puta brže u odnosu na svetski prosek.

Naučnici upozoravaju da bi ovako rapidan skok temperature u ledenim prostranstvima na krajnjem jugu naše planete moglo da rezultuje značajnim topljenjem Antarktika i porastom nivoa mora, ali i da se ispolji na morski svet nastanjem u tim predelima.

Studija baca potpuno novo svetlo na situaciju u najudaljenijoj oblasti na Zemlji. Iako su stručnjaci godinama unazad svesti da se spoljašnji delovi Antarktika zagrevaju, smatrali su da je Južni pol zbog udaljenosti izolovan od uticaja skoka temperature.

Vodeći autor istraživanja Kajl Klem sa Univerziteta u Velingtonu (Novi Zeland) veruje da su saznanja njegovog tima važan pokazatelj da se “globalno zagrevanje” s razlogom naziva “globalnim” i da dopire i do najzabačenijih lokacija.

Pročitajte još:

Istraživači su analizirali podatke prikupljene iz meteorološke stanice na Južnom polu. Između 1989. i 2018. godine, temperatura je tamo porasla za 1,8 Celzijusovih stepeni, što znači da je svake decenije bilo za 0,6 Celzijusovih stepeni toplije nego prethodne. To je triput više u poređenju na prosečan skok temperature!

Novozelanđani uzrok tome vide u hiljadama kilometara udaljenim tropima. U poslednjih 30 godina, zagrevanje površine vode u Tihom okeanu, oko ekvatora, je uslovilo prenos većih količina toplog vazduha na Južni pol.

Jelena Kozbašić

Treću godinu zaredom zabeležen rast emisija ugljen-dioksida u sektoru saobraćaja u Evropi

30.06.2020

auto_VB_saobraćaj_bicikl — Foto-ilustracija: Unsplash (Arthur Osipyan)

Prema najnovijim podacima, prosečne zabeležene emisije ugljen-dioksida u saobraćaju tokom prošle godine u Evropskoj uniji, Norveškoj, Velikoj Britaniji i na Islandu bile su u porastu, i to treću godinu zaredom.

Smatra se da je uzrok rastući udeo sportskih terenskih vozila dok elektromobili i dalje beleže ograničeni rast, prema izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA).

U odnosu na 2018. godinu, prosečne emisije ugljen-dioksida po kilometru tokom 2019. porasle su za 1,6 grama i iznosile 122,4 grama CO2 po kilometru. Cilj ustanovljen za period do 2019. bio je upravo ispod 130 grama CO2 po kilometru. Ipak, novi cilj koji ove godine stupa na snagu je nešto ambiciozniji – za Evropsku uniju očekuju se emisije od 95 grama ugljen-dioksida po kilometru.

Izveštaj pokazuje i da su vozila na benzin bila najprodavanija u Evropi tokom prošle godine, te da su činila gotovo celih 60 odsto novoregistrovanih četvorotočkaša. Skok beleži i prodaja hibrida i električnih vozila s baterijama, najviše u Nemačkoj, Holandiji i Norveškoj.

Pročitajte još:

S druge strane, neke zemlje se ipak mogu pohvaliti da su prosečne emisije novih vozila smanjene u periodu od 2018. do 2019. godine. Na toj kratkoj listi su Švedska, Norveška, Island i Holandija.

Jelena Cvetić

Preti li svetu sasvim nova pandemija?

30.06.2020

prasići_svinje — Foto-ilustracija: Unsplash (Kenneth Schipper Vera)

Ono što svetu sada nikako ne treba je nova pandemija. Zbog toga su naučnici vrlo zabrinuti što je sve više slučajeva svinja u Kini koje su obolele od specifičnoj soja svinjskog gripa koji ima potencijal da se prenese na čoveka.

Kada više različitih sojeva virusa gripa inficira jednu svinju, može doći do razmene gena, procesa koji se u nauci naziva “preusmeravanje”, piše magazin Sajens.

Nova studija, objavljena u “Proceedings of the National Academy of Sciences” fokusira se na grip nazvan G4.

On je zapravo jedinstvena mešavina tri različita soja: jedan sličan onom koji je pronađen kod evropskih i azijskih ptica tokom pandemije H1N1 2009. godine, drugi je severnoamerički tip H1N1 i treći običan virus svinjskog gripa.

Novi virus G4 posebno zabrinjava jer je njegovo jezgro virus ptičjeg gripa – na koji ljudi nemaju imunitet – pomešan sa delićima sojeva virusa koji se pojavljuju kod sisara.

“Iz predstavljenih podataka vidi se da je reč o virusu svinjskog gripa koji može da se pojavi kod ljudi”, kaže Edvard Holms, evolutivni biolog sa Univerziteta u Sidneju koji proučava patogene organizme.

Dodaje da je “jasno da se ova situacija mora pažljivo nadgledati”.

Studija je rezultat istraživanja nazalnih briseva 30.000 svinja iz deset kineskih provincija i 1.000 briseva svinja sa respiratornim simptomima univerzitetskih farmi. Brisevi su prikupljeni od 2011. do 2018. godine, a istraživanje je predvodio Liu Jinhua sa Kineskog poljoprivrednog univerziteta.

Pročitajte još:

Vodeći autor studije Sun Honglei, takođe sa Kineskog poljoprivrednog univerziteta, kaže da to što G4 ima gene H1N1 virusa iz 2009. godine može da znači da se virus adaptirao i da može dovesti do prenošenja sa čoveka na čoveka.

Zbog toga je, kaže Sun, važno pojačati nadzor kineskih svinja na viruse gripa.

Virusi gripa često prenose sa svinja na ljude, ali većina se tu zaustavi i ne prenosi se dalje na druge ljude.

Zabeležena su dva slučaja zaraze G4 kod ljudi i oba slučaja su, srećom, ostala u “ćorsokaku” pošto se virus nije dalje preneo na druge ljude.

“Verovatnoća da će ova posebna varijanta izazvati pandemiju je mala”, kaže Marta Nelson, evolucijski biolog iz američkog Nacionalnog instituta za zdravstveni rad Fogarty koji proučava viruse svinjskog gripa u Sjedinjenim Američkim Državama i njihovo širenje na ljude.

Ipak, Nelsonova napominje da niko nije znao za pandemijski soj H1N1, koji je sa svinja skakao na ljude, sve dok se prvi slučajevi ljudi nisu pojavili 2009.

“Grip nas može iznenaditi”, kaže Nelsonova. “A postoji rizik da u ovom trenutku zanemarimo grip i druge pretnje zbog KOVID-19“.

Izvor: RTS

Uhapšene 34 osobe zbog šverca 2.500 tona otpada u Afriku

30.06.2020

luka_Maroko — Foto-ilustracija: Unsplash (Selina Bubendorfer)

Španska policija je uhapsila 34 osobe u okviru istrage o švercu 2.500 tona električnog i elektronskog otpada u Nigeriju i još sedam afričkih zemalja, saopštila je juče, 29. juna, Civilna garda.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sergey Pesterev)

Istragom u saradnji sa evropskog policijskom agencijom Evropol utvrđeno je da je 2018. i 2019. godine bilo 138 ilegalnih transporta otpada sa Tenerifa ka Senegalu, Gani, Gambiji, Togou, Beninu, Gvineji, Sijera Leoneu, a posebno ka Nigeriji.

Osumnjičeni, uglavnom afričkog porekla, uhapšeni su na Tenerifima i Velikim Kanarima, dva ostrva u španskom arhipelagu.

Oni su u kontejnere tovarili razne proizvode, uključujući motorna vozila, rezervne delove, aparate za domaćinstvo i polovne električne i elektronske uređaje, koje su nabavljali od pojedinaca ili kompanija.

Jedna 62-godišnja Italijanka je bila zadužena za dostavljanje dokumentacije carini, falsifikujući potvrde o ispravnosti aparata, dodaje se u saopštenju.

Pročitajte još:

Električni i elektronski aparati sadrže supstance opasne po životnu sredinu i po ljudsko zdravlje ukoliko se njima nepravilno rukuje.

Civilna garda je ukazala da na afričkom kontinentu tim otpadom “često rukuju deca, bez ikakve zaštite, kako bi izvukla aluminijum i bakar.

Izvor: Zelena Srbija

Koje projekte civilnog društva će Ministarstvo zaštite životne sredine podržati ove godine?

30.06.2020

ukrasna_sijalica — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine dana 29. juna 2020. godine objavljuje predlog Liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2020. godini pristiglih po Javnom konkursu za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2020. godini, koji je Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo 31. januara 2020. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonas Weckschmied)

Rok za podnošenje prigovora je osam dana od dana objavljivanja predloga Liste. Prigovor se može izjaviti preporučenom poštom ili neposredno preko pisarnice Uprave za zajedničke poslove republičkih organa na adresu: Ministarstvo zaštite životne sredine, ul. Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd, sa naznakom: „PRIGOVOR na predlog Liste po Konkursu za projekte OCD 2020” .

Ukoliko se prigovor predaje lično na pisarnici republičkih organa uprave, na adresi ulica Omladinskih brigada 1, Novi Beograd, obavezno je uz prigovor pripremiti propratni dopis, naslovljen na Ministarstvo zaštite životne sredine, Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd, u kome će pisati sledeći tekst: „U prilogu dopisa dostavljamo vam PRIGOVOR na predlog Liste po Konkursu za projekte OCD 2020”. Navedeni dopis će biti overen od strane službenika pisarnice, i služiće podnosiocu prigovora kao potvrda o prijemu prigovora.

Pročitajte još:

Uvid u podnete prijave i priloženu dokumentaciju učesnici konkursa mogu izvršiti u roku od tri radna dana, počev od narednog dana od dana objavljivanja predloga Liste, u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, ul. Omladinskih brigada 1, Novi Beograd, VI sprat, kacelarija 604, od 7.30 do 15.30 časova, uz obaveznu prethodnu najavu i zakazan termin telefonom na broj 011/31 32 936 i uz instrukcije za korišćenje mera zaštite propisanih usled pandemije koronavirusa.

Predlog liste može se preuzeti ovde.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Zenici otvoreno reciklažno dvorište

30.06.2020

Zenica_reka — Foto: Wikipedia/Philidenfer66

Reciklažno dvorište u Zenici otvoreno je na Svetski dan zaštite životne sredine. Radi se o jednoj od aktivnosti u okviru projekta „Uvođenje sistema upravljanja za tokove posebnih kategorija otpada (PKO) u dva kantona u BiH”.

Nosioci projekta su „ALBA Zenica“ i GIZ (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju), a partner u implementaciji projekta je Regionalna razvojna agencija za regiju Centralna BiH (REZ). Pored Zenice, u projektu učestvuju i opštine: Travnik, Tešanj, Žepče i Busovača i pet komunalnih preduzeća iz navedenih opština. Kao projektni partneri učestvuju i operateri ambalažnog otpada, električnog otpada, autoguma, ulja i dr, koji će biti angažovani u funkciji daljeg zbrinjavanja otpada prikupljenog na reciklažnim dvorištima.

Odvojeno sakupljanje posebnih kategorija otpada iz domaćinstava u Bosni i Hercegovini se ne vrši na ekološki prihvatljiv način i u skladu sa zakonom. Posebne kategorije otpada (PKO) koje se mogu naći u domaćinstvima, od kojih neke kategorije predstavljaju opasni otpad, trenutno se mešaju sa običnim komunalnim otpadom ili završavaju na ilegalnim odlagalištima. Uvođenje sistema upravljanja za tokove posebnih kategorija otpada (PKO) je bitno, jer unapređuje sistem sakupljanja otpada, povećava udeo reciklaže i smanjuje količine otpada koje se odlažu na deponiju.

Obaveštavaju se građani da se na reciklažnom dvorištu „ALBA Zenica“ mogu predati sledeće posebne kategorije otpada: akumulatore i baterije, ambalažni otpad (papir, plastika, drvo, metal, staklo, kompozitnu ambalažu i ambalažu zagađenu opasnim materijama), automobilske gume, električni i elektronski otpad, mašinska ulja i jestiva ulja, medicinski otpad (tablete i sirupi).

Početkom naredne godine će se organizovati i predaja sledećih kategorija otpada: azbestni otpad, građevinski otpad, kabasti otpad i zeleni (vrtni) otpad.

Pročitajte još:

Potrebno je naglasiti da će količina pojedinih kategorija otpada, koja se može odložiti (predati) mesečno biti ograničena na ½ m3 po korisniku. Prijem automobilskih guma je ograničen po dimenziji.

Grad Zenica i „ALBA Zenica“ d.o.o. Zenica su preuzeli zadatak da sa predatim vrstama otpada postupe u skladu sa važećom legislativom. U reciklažnom dvorištu se neće vršiti obrada sakupljenog otpada nego će, nakon što se prihvatni rezervoari napune odgovarajućom vrstom otpada, vođa Reciklažnog dvorišta obavestiti ovlašćenog operatera određene vrste otpada i organizovati njegovo preuzimanje.

Reciklažno dvorište se nalazi na adresi Sarajevska 135A (Raspotočje – kod mosta) i tokom leta će raditi od utorka do petka od 14 do 18 sati i subotom od 9 do 13, a tokom zime od utorka do petka od 13 do 17 sati i subotom od 10 do 14 sati.

Reciklažno dvorište je namenjeno isključivo građanima Zenice, koji koriste usluge organiziranog odvoza komunalnog otpada, uz uslov da se prilikom posjete pridržavaju Pravila kretanja i ponašanja koja su istaknuta na ulazu u Reciklažno dvorište. Pravnim licima nije dozvoljeno odlaganje otpada, a neovlaštenim licima nije dozvoljen pristup otpadu.

Na ulazu u Reciklažno dvorište potrebno je pokazati važeći lični dokument sa slikom. Otpad se meri i unose se podaci o korisniku i otpadu (količini i vrsti), a tek nakon toga se posetilac upućuje prema odgovarajućem kontejneru radi istovara otpada iz vozila. Otpad se mora odložiti isključivo u predviđene (označene) posude. Vozilo se potom ponovo meri i izdaje se odgovarajuća potvrda. Kontrola otpada u pogledu njegovog sastava i količine podrazumeva da je potrebno da posetioci prijave zaposlenom u Reciklažnom dvorištu sva oštećenja predatih starih uređaja, koja mogu ugroziti stanovništvo ili okolinu, kao i druga oštećenja (curenje tečnosti, pojava prašine i kvarovi pri istovaru).

Grad poziva sev građane da posebne kategorije otpada odgovorno izdvajaju iz mešovitog komunalnog otpada i da iste predaju u Reciklažno dvorište uz obavezno pridržavanje uputstava koje im saopšte zaposleni u„ALBA Zenica“.

Izvor: Grad Zenica

1...694695696...1,670 Page 695 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Biciklisti u pravnom vakuumu

Nedostatak divljači primećen širom Srbije

Pročitajte još:

Uhvaćeni na delu, ali…

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM