Borba protiv klimatske krize popela se početkom 2020. godine na prvo mesto dnevnog reda za kreatore politika i velike ulagače.

U Sjedinjenim Američkim Državama zastupnici Demokratske stranke guraju uoči predsedničkih izbora vlastiti program nazvan Zeleni dogovor kako bi se transformisala ekonomija te zemlje.

U međuvremenu je Evropska unija pokrenula vlastiti Zeleni dogovor, dok su neke druge evropske države, na primer Nemačka, najavile i vlastite poticajne pakete za “zelenu” ekonomiju u vrednosti od nekoliko desetina milijardi evra.

Evropa polaže svoje “zelene” nade u vodonik, u planu koji predviđa ulaganje stotina milijardi evra u čistu tehnologiju i poticanje ekonomskog oporavka koji brine i o zaštiti klime.

Cilj Evropske unije je šestostrouko povećati kapacitet za proizvodnju obnovljivog vodonika do 2024, smanjujući njegovu i generalno cene goriva. Evropska komisija procjenjuje i da tržište vodonika može stvoriti hiljade radnih mesta i da bi se mogle eliminisati sve emisije osim onih iz industrije i saobraćaja.

Strategija vodonika EU predstavljena je sa Strategijom EU za integraciju energetskog sistema, a s obzirom na trenutnu globalnu krizu, komesari Evropske unije tvrde da planirane investicije mogu podstaći oporavak od koronavirusne ekonomske krize. Naglašava se da je vreme ključno za Evropu da izbegne gubitak trke od zemalja poput Kine, Japana, Južne Koreje ili Sjedinjenih Država, koje već troše više javnog novca na čistu tehnologiju. Jedan od ciljeva je i da se Evropska investiciona banka na koncu transformiše u evropsku “klimatsku” banku.

Uključeni i Zapadni Balkan i Ukrajina

U strategiji Evropske unije se navodi da sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju EU-a sa Zapadnim Balkanom, kao i sporazumi o pridruživanju sa susednim zemljama pružaju politički okvir za učešće tih zemalja u zajedničkim istraživačkim i razvojnim programima vodika s EU-om. Navodi se i da će Energetska zajednica i Saobraćajna zajednica igrati ključnu ulogu za promociju propisa EU-a, standarda i čistog vodonika, uključujući upotrebu nove infrastrukture, kao što su mreže za punjenje goriva i upotreba postojećih mreža za distribuciju prirodnog gasa, kao i regionalni sektorski forumi za međunarodnu suradnju.

“Podsticaće se učešće Zapadnog Balkana i Ukrajine u Savezu za čist vodonik (Clean Hydrogen Alliance). Komisija bi takođe bila spremna podržati nove predloge projekata koji se odnose na vodonik od međunarodnih finansijskih institucija, za potencijalno sufinansiranje putem ovog instrumenta, na primer u kontekstu Investicionog okvira za Zapadni Balkan”, navodi se, između ostalog, u Strategiji.

Evropska komisija predstavila je u svoj Zeleni dogovor 11. decembra 2019. obećavši da neće “nikoga ostaviti iza sebe” kako bi postigla ugljeničnu neutralnost do 2050. godine.

“Ovo je evropski ‘čovek na mesecu’ trenutak”, rekla je predsednica komisije Ursula fon der Lajen dodajući da ovaj prvi paket predloga želi pomiriti “naše ekonomije s našim planetom”, kako je prenela novinska agencija Rojters.

Frans Timermans, izvršni potpredsednik Evropske komisije zadužen za klimu i Evropski zeleni dogovor, kazao je pola godine kasnije da će EU uložiti milijardu evra u obećavajuće, tržišno spremne projekte poput čistog vodonika ili drugih rešenja s niskim udelom ugljenika za energetski intenzivne industrije poput čelika, cementa i hemikalija.

“Takođe ćemo podržati skladištenje i energiju, transportna rešenja kao i hvatanje i skladištenje ugljenika. Ove velike investicije pomoći će ponovnom pokretanju ekonomije EU i stvoriti zeleni oporavak koji nas dovodi do klimatske neutralnosti 2050. godine”, kazao je Timermans. Evropska komisija navodi da obnovljivi vodonik i vodonik s niskim udelom ugljenika mogu doprineti smanjenju emisija gasova staklene bašte do 2030. godine, oporavku ekonomije EU-a i “ključni su građevni blok” prema klimatsko neutralnom i nultom zagađenju ekonomije do 2050., za zamenu fosilnih goriva i sirovina u sektorima u kojima je teže provesti dekarbonizaciju, poput proizvodnje čelika ili cementa.

Obnovljivi vodonik, navodi se, takođe nudi jedinstvenu priliku za istraživanje i inovacije, održavanje i širenje evropskog tehnološkog vodstva i stvaranje ekonomskog rasta i radnih mesta u celom lancu vrednosti Unije.

Strategija Evropske komisije ima fazni pristup, pa se za razdoblje od 2020. do 2024. godine planira razvoj najmanje šest GW kapaciteta za proizvodnju obnovljivog vodika, a od 2025. do 2030. godine najmanje 40 GW. Komisija je procenila da će za postizanje ciljeva za klimu i energiju do 2030. godine biti potrebno dodatnih 260 milijardi evra ulaganja i iz javnog i iz privatnog sektora.

Cilj za razdoblje od 2030. do 2050. godine je da tehnologije za proizvodnju obnovljivog vodika budu masovno korišćene u sektorima u kojima je teško postići smanjenje štetnih emisija, poput hemijske industrije i industrije čelika. Frans Timermans, izvršni potpredsednik Evropske komisije zadužen za klimu i Evropski zeleni dogovor, rekao je da bi nova ekonomija zasnovana na korištenju vodonika mogla pomoći i pri otklanjanju ekonomske štete izazvane pandemijom KOVID-19.

“Iako su projekti za fosilna goriva u teoriji isključeni iz finansiranja iz sredstava EU-a, prirodni gas će i dalje igrati ključnu ulogu u zameni uglja, istovremeno pomažući u izgradnji infrastrukture vodonika uz najmanje troškove. U nekim zemljama u tranziciji bi upotreba prirodnog gasa trebala biti preusmerena s uglja na održivu energiju”, izjavio je Timermans. Evropska komisija je navela da je prioritet razviti čisti, obnovljivi vodonik, proizveden uglavnom korišćenjem energije vetra i sunca koja je dugoročno najkompatibilnija opcija s ciljem EU-a u vezi s klimatskom neutralnošću.

“Međutim, u kratkom i srednjem roku potrebni su oblici vodonika s niskim udelom uglja kako bi se brzo smanjile emisije iz postojeće proizvodnje vodonika i značajno podržao razvoj održivog tržišta”, pojasnila je Evropska komisija.

Plavi, sivi i zeleni vodonik

Nijedan štetni nusprodukt se ne ispušta u atmosferu kada se koristi vodonik i zbog toga je on čist izvor energije. Jednom korišćen može se pretvoriti i u pitku vodu.

Nijedan drugi izvor energije nije ni tako “beskonačan” kao vodonik i praktično ne postoji mogućnost da ga ikad nestane. Vodonik čini više od 75 odsto Zemlje, ali ga je teško izdvojiti. To je bezbojni gas, ali industrija koristi “boju” kao način da razlikuje vrste tehnologija koje se koriste za proizvodnju vodonika. Ta je razlika važna jer će uticati i na politike podsticaja i regulative usvojene u Evropi.

Naime, na samitu u Zagrebu sredinom oktobra 2019., Evropska narodna stranka desnog centra (EPP), najjača grupacija u Evropskom parlamentu koji potvrđuje predloge Evropske komisije, usvojila je klimatsku rezoluciju s jasnom potporom, takozvanog plavog vodonika koji se pravi iz prirodnog gasa u kombinaciji s hvatanjem i skladištenjem ugljenika koji nastaje kao nusproizvod. Za velike emisije štetnih gasova to je najbrže i najjeftinije rešenje, ali ono povećava i trošak proizvodnje i povećava korišćenje fosilnih goriva.

Velika pažnja Evropske komisije, ali i ekoloških udruženja, usreseđena je na takozvani zeleni vodonik koji nastaje elektrolizom korišćenjem električne energije dobijene iz vetroelektrana i solarnih elektrana. Međutim, količine “zelenog vodonika” tako proizvedene u ovom trenutku su male. Proizvodnja zelenog vodika je i dalje skupa: oko 7,50 dolara po kilogramu, u poređenju sa 2,40 dolara za plavi vodonik.

Da bi vodonik iz vodene elektrolize zadovoljio četvrtinu svetskih energetskih potreba, za proizvodnju bi trenutno trebalo više od ukupne globalne proizvodnje električne energije u 2019. godini, prema proračunima Global CCS Instituta.

Danas vodonik učestvuje u vrlo malom delu proizvodnje energije u EU, oko dva odsto. Najviše se koristi takozvani sivi vodonik i on uglavnom dolazi iz fosilnih goriva – poput nafte, prirodnog gasa ili uglja – a odgovoran je za između 70 i 100 miliona tona CO2 koje se godišnje proizvodu u EU.

Evropska komisija planira potpuno dekarbonizovati industriju i okrenuti se čistom, obnovljivom vodoniku zahvaljujući istraživanju i inovacijama.

Od sada do 2050. godine, provođenje Strategije za vodonik zahtevalo bi ulaganja u iznosu od oko 180 milijardi do 470 milijardi evra. U Briselu se nadaju da će trošak proizvodnje vodonika postati konkurentan u razdoblju od 2025. do 2030. godine, generišući do deset miliona tona gasa koji će se zatim koristiti za proizvodnju čelika, nekim načinima prevoza i slično.

Autor: Predrag Zvijerac

Izvor: Radio Slobodna Evropa