Usev koji koristi aeroponsku metodu oslanja se na maglu i vazduh, a ne na tlo. To je inventivan način da se izbegnu agregati koji su potrebni tradicionalnim poljoprivrednim metodama. Svaka biljka kroz špric prima vlagu bogatu hranjivim sastojcima, a specijalizovani raspršivači orošavaju koren biljke specijalnim tečnostima.

Seme biljke se stavlja u malene posude od stiropora, koje su izložene svetlosti i orošavanju i koje drže stabljiku i koren u jednom mestu, dok biljka raste. Ovakva praksa omogućava uzgajivačima da stvore fleksibilnu, pokretnu baštu gde god požele.

Postoje mnoge prednosti, ali i nedostaci aeroponike, a u ovom tekstu ćemo pomenuti samo neke od njih.

Aeroponika je tehnika koja služi kao metoda održivog uzgajanja sopstvene bašte, kako za poljoprivrednike tako i za baštovane, koji na ovaj način mogu lako da upravljaju svojim usevima. To je metoda koja daje zdravije, punije biljke za koje nije potrebno puno napora da se uberu. Takođe je efikasna alternativa za one koji žele da štede na vodi.

Aeroponika ne zahteva đubriva ili pesticide, tako da je korisnija za životnu sredinu i finansije. Ona omogućava korenu svake biljke da ima dovoljno kiseonika i hranljivih sastojaka. Tradicionalna poljoprivredna metoda koristi zemlju za proizvodnju useva tokom dužeg perioda, pa iako mnoge biljke mogu preživeti na ovaj način, ipak je lakše  kada imaju prostora za disanje. Pored toga, hranu mogu primati direktno, a ne putem tla. Biljke brzo sazrevaju i postaju zdravije. Budući da aeroponika zahteva malo prostora, lakše je obrađivati nekoliko biljaka odjednom. Ova alternativna praksa dovodi do većih prinosa koji izgledaju sjajno i imaju dobar ukus. Ovakav proces uzgajanja može povećati rast biljke i do 30 odsto u odnosu na tradicionalne metode.

Oni koji slede tradicionalne poljoprivredne metode moraju svako proleće obrađivati i saditi useve, što nije uvek lako. Mnogi farmeri se često suočavaju sa glavoboljama kada moraju da se izbore sa nepredviđenim okolnostimaa poput neodgovarajuće opreme ili lošeg vremena. Teško je upravljati istim parcelama tokom svake sezone zbog različitih vremenskih uslova, pa na kraju zemljište može postati i neupotrebljivo.

Aeroponski uzgajivači nemaju mnogo muka, osim brige o svojim usevima. Po potrebi dovoljno je zameniti stare biljke novim – nema muka i razmišljanja o eventualnim problemima sa zemljištem. Jednostavno sakupljaju prinos i kad je potrebno, ponovo ga zasade. Na ovaj način moguće je održavati useve tokom svake sezone, a berba postaje manje komplikovana i pristupačnija.

Tradicionalne metode sadnje oslanjaju se na prekomernu upotrebu vode za tokom uzgoja i održavanje useva. Aeroponska postavka ne zahteva gotovo nikakvu potrošnju i može smanjiti upotrebu vode za 98 odsto kada se na odgovarajući način održava – to je zato što aeroponskim biljkama treba samo magla i vazduh da bi uspevale. Pozitivan ishod je gotovo nepostojeći otpad koji se dobija od tečnosti.

Iako aeroponika stvara mnoge prednosti za poljoprivrednike, nije bez grešaka. Pošto tradicionalne poljoprivredne metode postoje vekovima, uzgajivačima je postalo lakše da pronađu alternativne načine za sadnju i razvoj svojih useva.

Mana ove metode je da nema mnogo fleksibilnosti sa aeroponskim tehnikama. Neophodno je imati specijalizovanu i skupu postavku za održavanje pravilnog rasta biljaka. Morate da obratite pažnju na svoje useve dok sazrevaju – ova metoda zahteva konstantan nadzor.

Oni koji znaju mnogo o aeroponici možda će moći da naprave svoj sistem pomoću „uradi sam“ metoda. Ovaj poduhvat vas ne bi koštao više od nekoliko stotina evra, ali nemoguće ga je osposobiti ukoliko niste dobro naoružani znanjem. Kao rezultat toga, uobičajeno je da početnici kupuju već gotove aeroponske postavke. Ta oprema bi, uz modifikacije, mogla na kraju koštati i više od 10.000 evra.

Iako je to manje nego što bi koštala kupovina i izgradnja farme, treba da se uzme u obzir da mnogi mali poljoprivrednici i baštovani nemaju tolika sredstva na raspolaganju. Još jedna stvar koja je neophodna je i dovoljno unutrašnjeg prostora za smeštaj biljaka tokom cele godine.

Aeroponski poljoprivrednik mora da obrati pažnju na sitne detalje. Iako ovaj proces automatski uzgaja biljke – tu se krije još mnogo toga. Morate konstantno da nadgledate i održavate pH vrednost svake biljke, da pazite na rast buđi i pojavu gljivica zbog stalne vlage. U početku, može biti nezgodno shvatiti koliko biljaka hrane treba da primi, pa zbog toga stručnjaci preporučuju početnicima da se dobro informišu.

U teoriji bi  sve biljke mogle da se gaje ovom metodom ali su to najčešće  začinske biljke, paradajz i zelena salata.

Jovana Canić