Izgradnja vetroparka na Crnom vrhu do 2021. godine

15.10.2020

vetroelektrana_polje — Foto-ilustracija: Unsplash (Bastian Pudill)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Eckermann)

Članovi Gradskog veća u Boru doneli su odluku o planu izgradnje dalekovoda koji u narednom periodu treba da omogući izgradnju vetroparka na Crnom vrhu. Gradnja vetroparka najavljena je za 2021. godinu.

Osnov za izgradnju dalekovoda nalazi se u izmeni plana detaljne regulacije za područje Crni vrh-Žagubica.

Kako se navodi na sajtu grada, neophodno je, prema zakonu investitora, povezati ceo sistem sa elektroenergetskim sistemom Republike Srbije i u interesu grada je da se u što kraćem roku donesu planovi i završi projekat, kako bi se 2021. godine krenulo sa izgradnjom samog vetroparka.

Pročitajte još:

Za Bor je to veoma bitan projekat koji će zaposliti određeni broj građana, a što je još važnije jeste da je u pitanju zelena energija, odnosno potpuno obnovljiv izvor energije, a Bor ćeo biti jedan od retkih gradova u Srbiji, ali i šire, koji se mogu pohvaliti tako značajnom investicijom.

Izvor: Grad Bor

Pandemija koronavirusa “poguraće” energetiku ka obnovljivim izvorima

15.10.2020

solarna_energija — Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

Na okruglom stolu “Energetska tranzicija i COVID19″ održanom u Privrednoj komori Srbije istaknuto je da je osnovni motiv za organizaciju ovog događaja potreba da se privrednicima približe perspektiva i budućnost u sferi energetike. Na skupu je navedeno da kriza koju je izazvala pandemija ima za posledicu sve veću diversifikaciju izvora i zahteva drugačiji pristup privrede tržištu energetike.

“Situaciju da je srpska industrija plaćala i duplo skuplje električnu energiju objašnjava tek nedavni izlazak naše privrede na otvoreno tržište električne energije i pomalo intertno ponašanje. Ugovori se sklapaju krajem godine i privrednici bi mogli, udružujući se i praveći veće grupe naspram onih koji im obezbeđuju električnu energiju, da postignu bolje uslove”, izjavio je savetnik predsednika PKS Miroslav Lutovac.

On je istakao da je berza električne energije nedavno napravila novi proizvod kojim je ponuđeno kupovanje energije u dužem periodu sa stabilnom cenom.

“Možda je sada pravi trenutak za privrednike sa ovim relativno niskim cenama da probaju da sagledaju potrebu za snabdevanjem u dužem periodu, i da obezbede sigurne i stabilne cene”, rekao je Lutovac.

Situacija sa pandemijom uticaće na ubrzanje energetske tranzicije ka sve jačoj poziciji obnovljivih izvora energije, ocenio je na skupu predsednik Saveza energetičara Srbije profesor Nikola Rajaković.

U 16 zemalja Evrope potrošnja električne energije u vreme pandemije opala je za oko 12 procenata, rad termoelektrana je bio potisnut zbog visokih varijabilnih troškova proizvodnje, a do izražaja su došle vetro i solarne elektrane.

“Učešće obnovljivih izvora energije u ukupnom miksu postalo je jako visoko”, rekao je Rajaković i dodao da je sada praktično reč o eksperimentalnoj situaciji.

Profesor Rajaković je naglasio da elektroenergetski sistem tehnički vrlo lako rešava probleme koji su se pojavili u aktuelnom periodu.

“Iskustvo sa virusom bi po svim elementima trebalo da ubrza energetsku tranziciju, to je poenta i nadam se dobrim vestima i za Srbiju. Mislim da će kompletna sfera u sektoru ići u smeru da obnovljivi izvori energije dobijaju sve više pravo građanstva”, rekao je on i dodao da su okolnosti takve da ako se hoće zdrava životna sredina moraju se potiskivati fosilna goriva.

Pročitajte još:

Tehnički direktor SEEPEX-a berze električne energije Dejan Stojčevski rekao je da koronavirus doveo do drastičnog pada cena električne energije od marta do avgusta, a da se od septembra vraća na nivo iz prošle godine.

Stojčevski je naveo primer Nemačke gde se tokom pojedinih sati plaćalo i 20 evra uz besplatnu ponudu energije.

On je rekao da je pad potrošnje u aprilu i maju u evropskim zemljama bio 15-20 procenata dok je u Srbiji bio 2-3 posto, a to je objasnio drugačijom strukturom naše industrije i povećanom potrošnjom u domaćinstvima.

“Cena električne energije na srpskom tržištu bila je ispod 30 evra što je nezabeleženo. Ipak ove cene nemaju nikakav uticaj na cenu koju plaćaju domaćinstva, ona je odavno regulisana i na jako niskom je nivou”, rekao je i dodao da pad berzanskih cena električne energije u Srbiji industrija nije mogla da iskoristi jer je imala od ranije ugovorene veće cene.

“Potpisali su bilateralne ugovore krajem prošle godine po 50 evra, a sad je cena veleprodaje na tržištu 20 i nešto evra. Plaćaju duplo više, ali to je zakon tržišta. Videćemo šta će se dešavati do kraja godine pošto cena ide na gore”, rekao je on.

Stojčevski je dodao da se može desiti i totalna promena i da berzanska cena bude mnogo veća cena nego u isto vreme prošle godine.

“Sačekajmo da vidimo kako će ove nove mere koje donosi Evropa uticati i na potrošnju i na proizvodnju”, poručio je on. Kako je naveo, kriza izazvana pandemijom je imala za posledicu promenjenu strukturu proizvodnje, jer je proizvodnja termoelektrana u Evropi ili potiskivana ili gašena, a primetan je sve veći uticaj obnovljivih izvora na ceo energetski sektor.

Izvor: PKS

“Smart siti” koncept u službi boljeg kvaliteta života stanovnika grada

15.10.2020

smart-4168483_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić sastao se danas u Starom dvoru sa Matejom Zakonjšekom, direktorom „Transportne zajednice” sa stalnim sedištem u Beogradu.

Zvaničnici su razgovarali o značaju ove organizacije i njihove centrale za Zapadni Balkan.

“Zadovoljstvo mi je da sam sa gospodinom Zakonjšekom analizirao ulogu „Transportne zajednice” u kreiranju rešenja koja se tiču razvoja urbane mobilnosti.

Usaglasili smo se sa idejom da se usklade svi potencijalni projekti koje budemo realizovali sa konceptom zelenog grada kao moderne urbane sredine”, rekao je Radojičić.

Pročitajte još:

Gradonačelnik je objasnio da je „smart siti” koncept, to jest upotreba modernih tehnologija u olakšavanju svakodnevnog života građana, pre svega u službi boljeg kvaliteta života stanovnika gradova koji se brzo razvijaju.

Ovaj razvoj je u skladu sa najvišim ekološkim standardima i o tome se danas posebno razgovaralo.

“Jedna od ključnih tačaka razgovora je i sagledavanje bezbednosti na putevima, uz definisanje „crnih tačaka” – markiranja deonica koje su najrizičnije u saobraćaju. Takođe, govorili smo i o definisanju i unapređenju situacije na raskrsnicama, pre svega u delovima gde se ukrštaju putevi i železnica”, rekao je gradonačelnik.

Zaključak sastanka je da Beograd ima veliki potencijal u oblasti digitalizacije procesa koji doprinose razvoju pametnog grada.

U narednom periodu biće definisan plan koji uključuje glavne projekte iz pomenutih oblasti a čiju će realizaciju odobriti Evropska komisija koja je za ove projekte zemalja Zapadnog Balkana izdvojila devet milijardi evra.

Izvor: Grad Beograd

Srbija postaje deo Mišlenovog gastronomskog vodiča

15.10.2020

hrana-fine-dining-večera-sto-restoran — Foto-ilustracija: Pixabay

Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović saopštila je da Srbija od danas postaje deo porodice prestižnog Mišlenovog gastronomskog vodiča, kao i da će u decembru biti objavljeno koji su restorani u našoj zemlji dobili to najprestižnije kulinarsko priznanje.

Labović je najavila da će se početkom decembra saznati izbor Mišlena kada je reč o restoranima u Beogradu, ali to ne znači da se Mišlenove zvezdice neće proširiti i na druga mesta u Srbiji.

Ona je napomenula da je to globalno najprestižniji gastronomski vodič koji postavlja standarde u gastronomiji i da je prisutan u svega 33 zemlje u svetu, što potvrđuje da možemo da pariramo svetskom kvalitetu kada je gastronomska ponuda u pitanju.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, procena Mišlena je potpuno nezavisna, a inspektori anonimni, tako da niko ne zna koji će biti izbor u Srbiji osim samih inspektora, koji će do decembra još jednom obići destinaciju.

Labović je podsetila na to da je u Beogradu već predstavljen turistički vodič Mišlena kao prvi korak saradnje, a da je sada drugi, značajniji korak, ulazak u Mišlenovu gastronomsku selekciju, koja će doprineti pozicioniranju Srbije kao gastronomske destinacije.

Ona je ukazala na to da Mišlenova obeležja poboljšavaju kompletan imidž destinacije u turističkom smislu jer su garant kvaliteta usluge koja se nudi na destinaciji.

Srbija je i do sada imala pozitivne reakcije stranih gostiju kada je u pitanju gastronomska ponuda, koja je među tri najpozitivnija utiska koje su strani turisti poneli iz naše zemlje, pored prirode i kulturno-istorijskog nasleđa, podsetila je Labović.

Prema njenim rečima, u decembru, kada budu objavljeni rezultati, bićemo prisutni na svim kanalima komunikacije, uz napomenu da Mišlenov sajt mesečno poseti 22 miliona posetilaca i da imaju preko milion pratilaca na društvenim mrežama.

Ona je navela da približno 20.000 restorana ima neko od obeležja Mišlena, a samo 17 odsto ima neku od zvezdica, što potvrđuje da ćemo ući u izuzetnu porodicu kada su restorani i gastronomska ponuda u pitanju.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Razvoj Beograda u pravcu zelene prestonice tema sastanka gradonačelnika i direktorke GIZ-a

15.10.2020

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić sastao se danas sa novom direktorkom Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) Danielom Funke. Zvaničnici su izrazili zadovoljstvo zbog dosadašnje saradnje Grada Beograda i GIZ-a u mnogim oblastima razvoja civilnog društva.

Gradonačelnik je istakao da je unapređenje uspostavljenih odnosa putem mnogobrojnih projekata veoma značajno za Grad Beograd.

“Posebno mi je zadovoljstvo što smo imali prilike da razgovaramo o potencijalnom proširenju postojećih projekata u oblasti socijalne zaštite, koje realizujemo sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju. Sa direktorkom Funke smo razgovarali o novim, delotvornim rešenjima koja se tiču razvoja grada kao zelene prestonice, u kontekstu potreba njegovog stanovništva i unapređenja kvaliteta života”, rekao je gradonačelnik.

Pročitajte još:

Kako je objasnio, direktorka Funke istakla je otvorenost u pružanju podrške nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj u oblasti izrada studija, planiranja i primene ideja za poboljšanje uslova života, posebno socijalno ugroženog stanovništva.

“Usaglasili smo se da je neophodno unaprediti saradnju u smislu korišćenja fondova koji su Srbiji na raspolaganju, kako bismo imali što bolje rezultate na postojećim projektima i samim tim otvorili vrata realizaciji novih”, kazao je Radojičić.

Gradonačelnik je rekao da je kultura nemačkog naroda, koja se ogleda u preciznom, odgovornom i efikasnom pristupu radu, dragoceno iskustvo Beogradu i Srbiji u pogledu razvoja strategije za planiranje i primenu rešenja kada govorimo o razvoju civilnog društva i ekološkog grada.

Govorilo se o potencijalnom umrežavanju javnih preduzeća, opština i resornih sekretarijata kako bi se pokrenuo proaktivni pristup zapošljavanja ljudi kojima je otežan ulazak na tržište rada.

“U narednom periodu ćemo definisati okvir unapređenja buduće saradnje. Govorili smo i o bratimljenju Beograda sa nekim od nemačkih gradova, kako bismo pokrenuli što više inicijativa i napravili mrežu razmene iskustava, sa ciljem unapređenja brige o stanovništvu u uslovima suočavanja sa velikim izazovima modernog doba, kao što su klimatske promene i epidemija koronavirusa”, zaključio je Radojičić.

Izvor: Grad Beograd

Prikupljeno 600 kilograma limenki za vrtić u Bačkom Monoštoru

14.10.2020

Da se zajedničkim snagama može postići mnogo iz godine u godinu dokazuju meštani Bačkog Monoštora koji su akcijom “Pokupiti limenku može svako da se vrtić zagreje lako” skupili sredstva za novi sistem grejanja u vrtiću.

Sakupljajući reciklažni materijal: plastiku, gume, staklo i limenke, Udruženje građana „Bodrog“, Mesna zajednica i građani, u saradnji sa Predškolskom ustanovom “Vera Gucunja”, prikupili su neophodna sredstva.

“Pre svega bih se zahvalio Udruženju građana Bodrog, Mesnoj zajednici, kao i Predškolskoj ustanovi što su zajedničkim snagama omogućili mališanima u Bačkom Monoštoru da dobiju centralno grejanje na pelet. Ovo je još jedna u nizu akcija Mesne zajednice udruženja građana sa područja Bačkog Monoštora, jer su reciklažom stakla, guma, kao i limenki sakupili sredstva i uz donaciju Predškolske ustanove uradili još jedno lepo delo ovde u vrtiću. Ovo je sada već tradicionalno da se svake godine u ovom vrtiću uradi nešto i ja kao gradonačelnik sam veoma ponosan što svaki put kada dođem u Bački Monoštor i u vrtić mogu da vidim nešto novo“ rekao je gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković i pozvao građane i ostale mesne zajednice da i oni u svojim mestima organizuju ovakva lepa dela.

Pročitajte još:

Ispred organizatora akcije Udruženja građana “Bodrog” Dalibor Forgić rekao je da je ovo treća sprovedena aktivnost kojom je unapređen kvalitet i uslovi boravka u vrtiću.

“Konkretno ova akcija se zvala Pokupiti limenku može svako da se vrtić zagreje lako. Prikupljeno je oko 600 kilograma limenki koje su upućene na reciklažu, kao i oko 3 tone stakla koje je poslato na reciklažu. Novčana sredstva i donacije naših sugrađana koja su sakupljena, iskoristili smo uz pomoć Predškolske ustanove Vera Gucunja da se realizuje ovaj projekat“ istakao je Forgić.

Tokom prethodnih akcija obezbeđeni su novi prozori, podovi, naslikani su murali, a sada monoštorski vrtić ima i kvalitetniji sistem za grejanje.

Izvor: Grad Sombor

Tragično odumiranje – polovina Velikog koralnog grebena mrtva

14.10.2020

veliki koralni greben — Foto-ilustraciija: Unsplash (Li Yang)

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathalie Hurova)

Polovina korala na Velikom koralnom grebenu uginula je u proteklih 25 godina, upozoravaju naučnici i objašnjavaju da klimatske promene nezaustaustavljivo uništavaju džinovski podvodni ekosistem.

Veće vrste, poput granastih korala, najviše su pogođene i skoro su nestale sa severnog dela grebena.

“Skoro da su potpuno nestali. Ima ih od 80 do 90 odsto manje nego pre 25 godina. Veliki korali svojim pukotinama prave zaklon za ribe i druge životinje, pa njihov gubitak drastično menja čitav ekosistem”, objašnjava koautor istraživanja profesor Teri Hjuz sa Univerziteta “Džejms Kuk”.

Osim izuzetne ekološke, prirodne i naučne vrednosti, 2.300 kilometara dugačak greben donosio je Australiji 4 milijarde dolara od turizma godišnje.

Pogubno izbeljivanje

Hjuz ističe za AFP da su korali bili najviše pogođeni masovnim izbeljivanjima koja su se desila u dva navrata 2016. i 2017. godine. Zbog promena uslova i stresa, korali gube alge zooksantele, koje se na njima skupljaju i koje im daju boju.

Ukoliko se uslovi poboljšaju, korali mogu da se oporave i alge da se vrate, ali taj proces može da traje decenijama.

Studija iz 2019. godine utvrdila je da se oštećene koralne kolonije teško oporavljaju zato što je većina odraslih korala uginula.

“Živahna populacija korala ima milione malih korala, kao i veliki broj odraslih jedinki koje proizvode najveći deo larvi. Otpornost grebena je narušena jer ima mnogo manje velikih, odraslih korala”, ističe vođa istraživanja doktor Endi Dicel.

A tu su cikloni i morske zvezde…

Povrh dugoročnog zagrevanja okeana i izbeljivanja, Veliki koralni greben pogodilo je nekoliko jakih ciklona i dve najezde bodljikavih morskih zvezda.

Uobičajeno, bodljikave morske zvezde se smatraju prirodnim delom ekosistema, ali kada povremene najezde mogu da dovedu do ogromnog gubitka korala.

Pročitajte još:

Nagli porast u njihovoj populaciji spada u najdestruktivnije poremećaje tropskih koralnih grebena i može dovesti do potpunog uništenja velikog broja kolonija.

Poslednjim istraživanjem utvrđena je šteta masovnih izbeljivanja 2016. i 2017. godine, a šteta od ovogodišnjeg, koje je bilo najraširenije izbeljivanje ikada zabeleženo, tek treba da se proceni.

Veliki koralni greben više nikada neće biti isti

Hjuz kaže da on i njegove kolege smatraju da će korali nastaviti da odumiru ukoliko države ne ispoštuju Pariski klimatski dogovor i zadrže rast prosečne globalne temperature ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predinsutrijski nivo.

“Potrebno je oko 15 godina za oporavak brzorastućih vrsta, pa su šanse da im damo dovoljno vremena između narednih izbeljivanja gotovo nepostojeće, zato što temperatura nastavlja da raste”, upozorava Hjuz.

Ukoliko se temperatura stabilizuje kasnije tokom 21. veka, stručnjaci se nadaju da će korali biti u stanju da oporave.

Ipak, naučnici smatraju da, čak i ako se to desi, Veliki koralni greben nikada neće uspeti da se u potpunosti oporavi i bude toliko raznovrstan kakav je bio pre 30 godina.

Izvor: RTS

Majkrosoft će omogućiti zaposlenima stalan rad od kuće

14.10.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Jornada Produtora)

Softverski gigant Majkrosoft doneo je odluku da omogući svojim radnicima da trajno rade od kuće. Oni koji se na to odluče moraju da se odreknu svog radnog prostora u kancelarijama, ali mogu da koriste prostorije za sastanke u kompaniji.

Trenutno velika većina zaposlenih radi od kuće, kako se njihov povratak u kancelarije očekuje početkom sledeće godine, kompanije im je predstavila smernice o “hibridnom radnom mestu”. Na ovaj način žele da omoguće veću fleksibilnost kada se kancelarije otvore.

Majkrosoft će dozvoliti zaposlenima da rade od kuće manje od 50 odsto radne nedelje, dok će menadžeri stalno raditi na daljinu. Na posao će morati da dolaze osobe koje rade u laboratorijama ili koje obučavaju druge zaposlene.

Pola radnika Fejsbuka mogu stalno da rade od kuće sledećih pet do deset godina.

Pročitajte još:

Rad od kuće tokom pandemije koronavirusa postao je svakodnevnica za mnoge radnike kako u Srbiji, tako i u svetu. Prepun izazova, rad od kuće, neki su smatrali “privilegovanim”, dok je drugima bio veoma stresan.

Jedno istražovanje, rađeno u Nemačkoj, pokazalo je da su radnici koji su radili od kuće bili produktivniji i da nisu bili pod stresom.

Kompanije širom sveta razvijaju strategije kako bi na pravi način zaštitile zaposlene i omogućile im da obavljaju svoje radne zadatke.

Milica Radičević

Uskoro zatvaranje deponije komunalnog otpada Vinča

14.10.2020

waste_management_upravljanje_otpadom — Photo-illustration: Pixabay

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić obišao je danas Opštinu Grocka gde je sa novoizabranim rukovodstvom razgovarao o budućoj saradnji i zajedničkim projektima.

Sastanku su prisustvovali načelnica Gradske uprave Sandra Pantelić, gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, izvršni direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Mihajlo Mišić, kao i novoizabrani predsednik opštine Dragan Pantelić.

“Za Grocku je najvažniji projekat, na kojem će Grad raditi u narednom periodu, regionalni vodovod Makiš–Mladenovac. Izrada tog projekta trajala je više od dvadeset godina, a kada ga uradimo on će omogućiti redovno vodosnabdevanje kako za Grocku tako i za Sopot i Mladenovac“, rekao je Vesić.

Takođe je planirano da veći deo Ritopeka dobije vodu do novembra naredne godine. Trenutno se završava projektovanje, u januaru će se raspisati tender, da bi u maju započelo izvođenje radova, sa rokom od šest meseci.

Pročitajte još:

“Odvojci sa regionalnog vodovoda Makiš–Mladenovac za Grocku i Vrčin, ukupne dužine osamnaest kilometara, sa tri crpne stanice i šest rezervoara biće puštenu u funkciju februara 2022. godine. Tender će biti raspisan u februaru sledeće godine, a radovi će početi u maju, sa rokom izvođenja od devet meseci. Nakon toga preostaje šesta i sedma etapa regionalnog vodovoda: Umčari, Pudarci, Dražanj i Kamendol, ukupne dužine oko 18 kilometara. Osim toga, radiće se i crpne stanice i sve šta ide uz to, a tender će biti raspisan u junu 2021, nakon čega će u roku od nekoliko meseci početi i radovi, sa rokom izvođenja od osamnaest meseci. Tako će se rešiti problem vodosnabdevanja na teritoriji opštine Grocka”, naglasio je Vesić, dodajući da će studija izvodljivosti pokazati da li može da se realizuje dogovor sa Opštinom da se stari sistem pretvori u sistem za zalivanje, jer je ovo uglavnom poljoprivredni kraj.

“Razgovarali smo i o tome da sledeće godine Grad Beograd uđe u drugu fazu izgradnje sistema zalivanja „kap po kap”. Kada bude završena druga faza, u taj sistem će biti uloženo skoro pet miliona evra. U ovom trenutku na sistem je priključeno 14 domaćinstava, a radićemo na tome da animiramo građane jer je kapacitet sistema 350 domaćinstava”, istakao je zamenik gradonačelnika.

Sa Evropskom investicionom bankom (EIB) se pregovara oko izgradnje kompletne kanalizacije u Kaluđerici, sa prečistačem za preradu otpadnih voda, najavio je Vesić.

On je dodao da se na sastanku razgovaralo i o drugim projektima, a najvažniji i najveći trenutno je zatvaranje deponije komunalnog otpada Vinča.

“Obavestio sam ih da je u toku izgradnja spalionice, kao i izgradnja fabrike za preradu građevinskog otpada. Očekuje se otvaranje između 250 i 300 novih radnih mesta, a najveći broj zaposlenih biće upravo sa teritorije opštine Grocka. Za njih je posebno važno da deponija više neće zagađivati obradivu zemlju na teritoriji ove opštine, a to je najveći benefit za građane”, naveo je Vesić.

Tema današnjih razgovora bila je i izrada projekta, odnosno vizije razvoja Grocke za narednih deset godina, pre svega u oblastima poljoprivrede i turizma.

“Veoma je važno da, kao što je Obrenovac dobio fabriku „Meita”, i u drugim prigradskim opštinama imamo grinfild investicije koje će obezbediti radna mesta za veliki broj ljudi. To je suština svake politike. Grocka je infrastrukturno najnerazvijenija opština iako se mnogo uradilo proteklih godina. Grocka je Beogradu važna i to su danas svi mogli da vide”, rekao je zamenik gradonačelnika.

Predsednik opštine Grocka Dragan Pantelić se zahvalio Republici i Gradu na tome što će u narednih nekoliko godina uložiti velika sredstva za vodosnabdevanje opštine Grocka što je, kako je naveo Pantelić, bio ključni problem poslednjih 20 godina.

“Ušli smo u nacionalni projekat Vlade Republike Srbije. Početak radova planiran je za mart mesec 2021. godine, a vrednost investicije je oko 18 miliona evra. U pitanju je cevovod dužine od 8,7 kilometara, a završetak radova je planiran za mart 2022. godine. U toku je izrada tenderske dokumentacije vodovoda za deo naselja Ritopek. Akcenat je stavljen i na vodosnabdevanje južnog dela opštine, a u pitanju je ukupna deonica od oko osam-devet kilometara u delu Vrčina koja će se uraditi u narednom periodu”, istakao je Pantelić i izrazio nadu da će ta opština u narednih godinu dana dobiti i vrednu investiciju, zahvaljujući kojoj će se zaposliti određeni broj ljudi.

“Uradićemo sve da budemo servis građanima i da rešavamo tekuće probleme”, zaključio je Pantelić.

Izvor: Grad Beograd

U susret drugom mesecu foto-konkursa Natura 2000 u kadru

14.10.2020

Prvih mesec dana nagradnog foto-konkursa Natura 2000 u kadru je za nama. Tokom ovog perioda na našu adresu pristiglo je više stotina fantastičnih momenata koji su zabeleženi u prirodi, a samo u toku prošle nedelje dobili smo više od sto izuzetnih fotografija.

Za sve one koji se još uvek nisu uključili ohrabrujuća vest – naše takmičenje traje do 27. novembra i broj fotografija koje nam možete poslati nije ograničen. Svoje fotografije možete poslati putem ovog linka.

Zabležite neke izuzetne trenutke u prirodi: biljni ili životinjski svet, vodu i vodne resurse, ljudske aktivnosti u prirodi i sve ono što Vam se učini zanimljivim a vezano je za održive delatnosti u prirodi – bilo da je reč o poljoprivredi, turizmu ili nekoj drugoj aktivnosti u našem okruženju.

Stručni žiri svake nedelje bira tri najbolje fotografije koje će učestvovati u finalnom takmičenju. Jedan od članova žirija, projektni menadžer u Delegaciji Evropske unije u Srbiji zadužen za zaštitu životne sredine i klimatske promene, Antoan Avinjon rekao je za naš portal da je oduševljen kvalitetom pristiglih fotografija.

„One pokazuju različite aspekte pejzaža i upravo ukazuju na važnost ravnoteže između ljudi i prirode. U Srbiji ima talenata!“

Tokom poslednje tri godine, koliko živi i radi u Srbiji, Antoan Avinjon je upoznao mnoge predele naše zemlje koji su na njega ostavili snažan utisak, kao i ljudi koje je na tim putovanjima upoznao.

Avinjon sa porodicom voli da posećuje Taru, Staru planinu ili Kopaonik.

“U Srbiji postoje i veoma važne močvare, sa aspekta biodiverziteta, kao što su Gornje Podunavlje i Obedska bara, gde je nekoliko bitnih vrsta pronašlo svoj dom, a tu su i specifični ekosistemi peščara i šumske stepe u Panonskoj niziji i Deliblatskoj peščari“, istako je Avinjon.

Avinjon smatra da bi svako na planeti trebalo bolje da upozna svoje okruženje – gde živimo, šta jedemo, kakav je vazduh koji udišemo.

„Mi nismo nepoznata vrsta na planeti Zemlji, već samo ljudi. Meni je vrlo prirodno da znam bolje kako da zaštitim životnu sredinu i svoj život, ali je tačno da su mnogi ljudi odvojeni od prirode ili ne znaju kako da je zaštite. Kao i svuda, i u Srbiji je poznavanje vrednosti zaštićenih područja od suštinske važnosti za očuvanje biodiverziteta i prirodne baštine, kao i za stvaranje novih održivih ekonomskih prilika i podrška njihovoj važnoj ulozi u ublažavanju klimatskih promena“, kaže Antoan Avinjon.

Osim Antoana Avinjona, u stručnom žiriju koji bira najbolje fotografije su: vođa projektnog tima EU za Naturu 2000 u Srbiji Ana Injigo, koordinatorka projekta u Ministarstvu zaštite životne sredine Snežana Prokić, fotograf Bojan Džodan, multimedijalna umetnica Mina Radović i glavna urednica Energetskog portala Nevena Đukić.

Foto-konkurs zajedno sa Energetskim portalom organizuje i projekat EU za Naturu 2000 u Srbiji.

Mreža Natura 2000 je međunarodna ekološka mreža zaštićenih područja koja su svrstana u dve kategorije shodno Direktivi o staništima i Direktivi o pticama. Projekat podržava Ministarstvo zaštite životne sredine da uspostavi prvu listu potencijalnih lokacija u Srbiji koje će biti deo evropske mreže Natura 2000.

Namera nam je da kroz ovaj foto-konkurs široj publici pokažemo prirodne lepote Srbije i da naše sugrađane podsetimo koliko je važno da čuvamo raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta.

Najbolje fotografije konkurišu za jednu od nagrada:

1. Nagrada 60.000 dinara
2. Nagrada 45.000 dinara
3. Nagrada 35.000 dinara

Priroda je strpljiva i čeka vas – osvrnite se i fotografišite je!

Završna tribina “Plan održive urbane mobilnosti Beograda” održaće se virutelno

14.10.2020

belgrade_traffic_beograd_saobraćaj — Foto-ilustracija: Unsplash (Yang Jing)

Završna tribina „Plan održive urbane mobilnosti Beograda” (POUM) održaće se sutra, sa početkom u 12 časova, najavio je glavni urbanista Marko Stojčić.

Kako je precizirao, zbog epidemije koronavirusa, radionica će biti virtuelna, posredstvom ZOOM platforme.

Organizatori su Sekretarijat za saobraćaj i Centar za planiranje urbanog razvoja, a osim glavnog urbaniste u uvodnom obraćanju govoriće i Ognjen Petar Todorović, dipl. inž. saobraćaja, koordinator projekta.

O metodologiji i ciljevima projekta govoriće Zoran Rubinjoni, dipl. inž. saobraćaja iz CEP-a, a o predlogu mera Snežana Dimitrijević, dipl. inž. saobraćaja, takođe iz CEP-a.

Pročitajte više na:

Nakon završetka tribine predviđena je diskusija, dok je zatvaranje javne rasprave zakazano za period od 14 do 14:30 časova.

Svi zainteresovani učesnici danas treba da dostave svoj imejl na: sump.beograd@gmail.com, kako bi im se sat vremena pre početka radionice poslali linkovi za pristup radionici.

Izvor: Grad Beograd

Prema izveštaju UN-a “budućnost čovečanstva izgleda sumorno”

13.10.2020

planeta_ozon — Foto-ilustracija: Pixabay

Ekstremne vremenske promene i prirodne katastrofe izazvane klimatskim promenama u poslednjih 20 godina postaju sve intenzivnije, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.

Rast broja ekoloških katastrofa uz pandemiju koronavirusa pokazao je da poslovni i politički čelnici ne uspevaju da spreče da se planeta pretvori u “nenastanjiv pakao” za milion ljudi.

U periodu od 2000. do 2019. godine zabeleženo je 7.348 prirodnih katastrofa širom sveta u kojima je stradalo je preko milion ljudi i koje su prouzrokovale velike ekonomske gubitke u iznosu od skoro tri biliona dolara.

Tokom poslednjih 20 godina broj velikih poplava i oluja se udvostručio, ali beleži se i više požara, suša i ekstremnih temperatura. Prema UN-u očekuje se da će se obrazac povećanja prirodnih katastrofa intenzivirati tokom narednih godina.

“Sve više ljudi je pogođeno klimatskim promenama. Vlade moraju da ulažu u sisteme za rano otkrivanje i uočavanje katastrofa, a moraju i da rade na strategijama smanjenja rizika”, rekla je Mami Mizutori, posebna predstavnica glavnog poverenika UN za borbu protiv katastrofa, dodavši da “svet kasni u delovanju i da će se bez zelenog oporavka samo povećavati broj prirodnih katastrofa.”

Pročitajte još:

U bliskoj budućnosti moguće masovne migracije zbog klimatskih promena

Poslednja decenija je najtoplija u istoriji merenja

Ljudski uticaj na klimu već osećamo svakoga dana

“Koronavirus je poslednji dokaz da politički i poslovni čelnici treba da se uključe u svet oko sebe”, poručila je Mizutori.

Debarati Guha-Sapir iz belgijskog Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa navela je da će “toplotni talas biti najveći izazov u narednih 10 godina, naročito u siromašnim zemljama.”

Prema izveštaju, cunami u Indijskom okeanu 2004. godine, koji je usmrtio više od četvrt miliona ljudi, ostaje i dalje kao najsmrtonosniji cunami iakda zabeležen. Azija nosi nezahvalnu titulu kontinenta koji je najteže pogođen ekstremnim vremenskim promenama.

U periodu od 2000. do 2019. godine Kina je imala najviše zabeleženih slučajeva prirodnih katastrofa – čak 577. Slede Sjedinjene Države sa 467, zatim Indija sa 321, Filipini 304 i Indonezija sa 278 slučajeva.

Prirodne katastrofe nisu zaobišle ni Srbiju, gde su poslednjih nekoliko godina poplave postale sve razornije.

Posledice su pogubne po stanovništvo i po infrastrukturu. Samo u ovoj godini poplavljeno je više od 700 domaćinstava na teritoriji Srbije. Na nekoliko regionalnih puteva dolazilo je do prekida saobraćaja, evakuisano je više stotina ljudi, razoreni su putevi, uništeni usevi, a došlo je i do pokretanja klizišta na zapadu Srbije.

Milica Radičević

Najava projekta „Uloga zemljišta u kruženju ugljenika i ublažavanju klimatskih promena” u Novom Sadu

13.10.2020

climate-change-dry-suva-zemlja-suša — Photo-illustration: Pixabay

Dana 20.10. 2020. godine u Novom Sadu, u periodu od 11 do 12:30 časova, na Poljoprivrednom fakultetu, održaće se stručni skup u okviru projekta ”Uloga zemljišta u kruženju ugljenika i ublažavanju klimatskih promena”, podržanom od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije.

Opšti cilj projekta je podizanje svesti o značaju zemljišta u procesu kruženja ugljenika i ublažavanju klimatskih promena, kroz promociju održivog upravljanja, primenu dobrih poljoprivrednih praksi, sprečavanju daljeg procesa degradacije zemljišta i promovisanje integrisanog upravljanja i korišćenja zemljišta i razvoj kapaciteta.

Pročitajte još:

Specifični cilj projekta je izrada studije „Uloga zemljišta u kruženju ugljenika i ublažavanju klimatskih promena“.

Izradom studije sa navedenom temom upravo se postiže unapređenje znanja, podizanje svesti i promocija borbe protiv klimatskih promena.

FEA – Incijativa za šumarstvo i životnu sredinu, Institut za zemljište, Beograd i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Univerzitet u Novom Sadu, prepoznali su važnost teme i potrebu za podizanjem svesti o važnosti zemljišta, te je planirana zajednička saradnja na ovom projektu.

Izvor: CNVP

Gori Kilimandžaro

13.10.2020

šuma_požar — Photo-illustration: Unsplash (Matt Howard)

Najviša planina Afrike gori od nedelje, a brojni vatrogasci u Tanzaniji, i danas se bore protiv vatrene stihije koju još nisu obuzdali.

Još od izbijanja požara, u nedelju posle podne, vatrogascima su se u gašenju vatre priključili brojni volonteri i meštani.

Kako navode u upravi Nacionalnih parkova Tanzanije, požar je izbio u Voni, mestu koje je stanica za planinare.

Dodaju da su preduzeli sve potrebne mere kako bi planinari bili na sigurnom, prenosi portal thecitizen.co.tz.

Na fotografijama koje se dele na društvenim mrežama, vidi se narandžasti plamen koji obuhvata središnji deo planine.

Pročitajte još:

Na fotografijama koje se dele na društvenim mrežama, vidi se narandžasti plamen koji obuhvata središnji deo planine.

Tačan uzrok požara nije poznat.

Kilimandžaro godišnje poseti oko 50.000 turista.

Najviši vrh – Uhuru, nalazi se na 5.895 metara nadmorske visine.

Izvor: RTS

Tražite posao? Javite nam se!

13.10.2020

electrician-majstor-električar-alat — Foto-ilustracija: Pixabay

MT-KOMEX traži kolegu za radnu poziciju – Termotehničar!

Prednost prilikom selekcije imaju inženjeri sa najmanje tri godine iskustva u oblasti i u radu sa toplotnim pumpama, klima komorama, fan coil jedinicama i obnovljivim izvorima energije.

Opis željenog kandidata:

-Diplomirani inženjer mašinstva
-Iskustvo u projektovanju termotehničkih instalacija, poželjno sa licencom 330, ali nije obavezno
-Poznavanje MS Office-a (Word, Excel, Power Point)
-Aktivno znanje engleskog jezika
-Vozačka dozvola B kategorije
-Organizovanost i veštine planiranja
-Sposobnost za rad u timu i održavanje dobrih međuljudskih odnosa
-Dobre analitičke veštine
-Brzo rešavanje zadataka

Prijavite se OVDE.

Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Pozivamo Vas da se prijavite za posao u našoj partnerskoj kompaniji!

Pročitajte još:

1...646647648...1,674 Page 647 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte više na:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM