Glečeri u Kini tope se velikom brzinom, naučnici upozoravaju na moguće nestašice vode

11.11.2020

glacier-glečeri — Foto-ilustracija: Pixabay

Tibetanska visoravan je poznata i kao treći pol Zemlje, zbog količine leda koja se nalazi na njoj. Najveći glečer na planinskom lancu dugom 800 kilometara, koji se nalazi na sušnom severoistočnom obodu Tibetanske visoravni, smanjio se za oko 450 metara od polovine prošlog veka, kada su naučnici postavili prvu stanicu za njegovo nadgledanje i proučavanje.

Glečeri na planini Kilian u Kini tope se rekordnom brzinom, dok globalno zagrevanje donosi nepredvidive promene i povećava izglede za dugoročne nestašice vode, upozoravaju naučnici.

Globalno zagrevanje donosi nepredvidive promene i povećava mogućnost oskudice vode.

Glečer površine 20 kvadratnih kilometara, poznat pod nazivom Laohugou broj 12, smanjio se za oko sedam odsto otkako je merenje počelo, a topljenje se ubrzalo u poslednjih nekoliko godina.

„Kada sam prvi put došao ovde 2005. godine, glečer je bio tamo gde se reka savija u mestu na stenama u dolini Laohugou. Dalje nizvodno, u blizini Dunhuanga, nekada velikog čvora na drevnom Putu svile, voda koja je isticala iz planina formirala je jezero u pustinji prvi put posle 300 godina, izvestili su državni mediji”, istakao je Kin Ksiang, direktor stanice za glaciologiju i ekološko okruženje Kilijan Šan sa Kineske akademije nauka.

Zabrinjavajuć je i gubitak debljine glečera za oko 13 metara leda, koji se topi zbog sve viših temperatura.

Pročitajte još:

Od polovine prošlog veka prosečne temperature su se uvećale za 1,5 stepen Celzijusa, a bez izgleda za okončanje globalnog zagrevanja, pa eksperti nemaju ohrabrujuće prognoze za 2.684 glečera na planini Kilijan.

Smanjenje glečera u periodu između 1990. i 2010. godine bilo je za 50 osto veće nego u periodu između 1956. i 1990. godine, pokazuju podaci Kineske akademije nauka.

Protok vode u reci u blizini najvećeg glečera je skoro duplo veći nego pre 60 godina, tvrde naučnici.

Zbog globalnog zagrevanja, sneg i kiša u ovom regionu su povremeno bili ređi nego uobičajeno, iako je topljenje glečera dovelo do većeg protoka vode u rekama i potocima, zemljoradnici u podnožju planine se i dalje suočavaju sa nestašicama vode.

Ove nove promene takođe donose opasnost od poplava, koje se u ovom regionu sve češće dešavaju u proleće, dok na leto dolazi do nestašice vode, kada je ona neoneophodnija za zalivanje useva.

Topljenje kineskih glečera bi vrhunac moglo da dostigne za deset godina. Nakon toga topljenje glečera bi bilo naglo smanjeno zbog smanjenja njihove veličine i broja, što bi moglo da dovede do nestašica vode, upozoravaju naučnici.

Izvor: RTS

Održan Treći regionalni poslovni forum

11.11.2020

Treći regionalni poslovni forum održan je u Privrednoj komori Vojvodine. Ovogodišnji Forum, koji je zbog trenutne situacije, održan onlajn organizovali su Skupština AP Vojvodine, Pokrajinske Vlade, Privredne komore Vojvodine i Razvojne agencije Vojvodine, zajedno sa Skupštinom evropskih regija (AER), Fondom „Evropski poslovi“ i Evropskom preduzetničkom mrežom.

Otvarajući Forum predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević ocenio je da Poslovni forum predstavlja izvanredan ambijent koji bi trebao da postigne rezultatate.

On je rekao da je AP Vojvodina za prvih osam meseci imala ukupan promet oko devet milijardi evra, što je svega pet odsto manje u odnosu na prošlu godinu. A kad je reč o izvozu, on iznosi oko 4,5 milijardi evra, što je svega oko tri odsto u odnosu na poslednji presek.

”Ono što je takođe bitno, jeste da je pokrivenost uvoza izvozom 95 odsto, što je veliki uspeh. Smatram da je organizovanje ovog događaja veoma značajno, što se i vidi po interesovanju kompanija iz cele Evrope i sveta. Ovakvim forumima umrežavamo naše privrednike, stvaramo kvalitetan ambijent za zajednička ulaganja, investicije i projekte. Naša poznata maksima je: razvijen region, razvijena država”, naglasio je Vučurević.

Pročitajte još:

Učesnicima Foruma obratio se i predsednik Skupštine AP Vojvodina Ištvan Pastor koji je zahvalio ovogodišnjim učesnicima i organizatorima, i ocenio je da nam predstoji vreme puno izazova u kome su dva cilja primarna: očuvanje zdravlja ljudi i stvaranje uslova za normalno funkcionisanje privrednih delatnosti, koliko god je to moguće. On je naglasio da su predstavljeni rezultati kojima i Republika Srbija i AP Vojvodina mogu da se ponose, s obzirom da imamo najmanji pad ukupnog društvenog proizvoda u Evropi, a da u poslednjih devet meseci industrija i prerađivačka delatnost u AP Vojvodini beleže rast preko četiri odsto.

Regionalni poslovni forum okupio je preko 210 učesnika iz 28 zemalja sa tri kontinenta, a za B2B susrete prijavilo se preko 200 učesnika.

Izvor: Privredna komora Vojvodine

Hitno rešavanje problema neprijatnih mirisa u Čukaričkom rukavcu

11.11.2020

waste - water — Foto ilustracija: Pixabay

Gradska sekretarka za inspekcijske poslove Sonja Božović izjavila je danas da je vodni inspektor ovog sekretarijata, nakon prijave građana na neprijatne mirise u Čukaričkom rukavcu, obavio vanredan nadzor na ovoj lokaciji.

Tom prilikom Agenciji za zaštitu životne sredine naloženo je vanredno uzorkovanje vode Topčiderske reke. Rezultati su ukazali na povećan raspad organskih materija do koga dolazi usled izlivanja fekalno-sanitarnih voda, a jedan od uzroka može biti i neadekvatno ispuštanje septičkih jama.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić uputio je apel nadležnim organima za hitno rešavanje ovog problema, zbog čega će vodna inspekcija Sekretarijata za inspekcijske poslove i predstavnici JVP „Srbijavode” u četvrtak, 12. novembra, obići Čukarički rukavac radi rešavanja problema – čišćenja mulja i omogućavanja protoka vode – istakla je Sonja Božović.

Ona je dodala da će, osim toga, vodni inspektor u saradnji sa Mobilnom ekotoksikološkom ekipom Gradskog zavoda za javno zdravlje 13. novembra ponovo obići lokaciju, kada će se obaviti ciljana ispitivanja vode.

„Grad Beograd je trenutno u izgradnji jednog velikog kolektora za prečišćavanje otpadnih voda. Biće ih ukupno četiri, no moram napomenuti da je to jedan proces koji je dugotrajan“, navodi dr Ivana Vilotijević, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Beograda.

Pročitajte još:

U Srbiji bi trebalo izgraditi 350 postrojenja za preradu otpadnih voda.

„Imamo preko 40 gotovih projekata. Jedan od izvora podizanja BDP-a je investicija u sisteme za preradu otpadnih voda i u regionalne centre“, navodi bivši ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan.

Prema najnovijem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine na 40 mesta u Srbiji zabeležene su koncentracije zagađujućih materija poput nikla, olova i kadmijuma, koje ostavljaju dugoročne posledice. Najlošiji kvalitet vode je u Vojvodini, a najčistije su rečice na jugu Srbije. Njih pak ugrožava gradnja mini hidroelektrana.

Izvor: Grad Beograd

Saradnja Ministarstva energetike sa EPS-om

11.11.2020

energy_elektromreža — Foto-ilustracija: Pixabay

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa generalnim direktorom „Elektroprivrede Srbije“ Miloradom Grčićem, direktorom ODS „EPS distribucija“ Bojanom Atlagićem i njihovim timovima o saradnji Ministarstva sa ovim javnim preduzećima.

Mihajlović je najavila da će Ministarstvo pokrenuti izmenu nekoliko važnih zakona, pre svega Zakona o energetici, Zakona o efikasnom korišćenju energije i Zakona o rudarstvu, kao i izradu novog zakona o obnovljivim izvorima energije.

“Želim da vam poručim da je ovo ministarstvo otvoreno i tu za vas. Planiramo da sve što se radi učinimo najboljim mogućim, tu smo da budemo podrška, ne opstrukcija, i očekujem isto i sa vaše strane. Jedno ste od najvažnijih preduzeća u zemlji, ali može i mora da se radi bolje”, naglasila je ona.

Grčić je upoznao potpredsednicu Vlade sa poslovanjem EPS-a, kao i sa projektima koji se trenutno realizuju, pre svega izgradnjom postrojenja TE „Kostolac“, modernizacijom sistema TENT A i projektom adaptacije brodske prevodnice u sastavu HE “Đerdap 2”.

Pročitajte još:

Atlagić je govorio o stanju i održavanju mreža, mrežarinama, postojećim ulaganjima i planovima za naredni period.

Tokom sastanka bilo je reči i o kvalitetu električne energije i načinima da se isporuka poboljša, kao i o tome da se izgradnjom i održavanjem mreže, novim trafo-stanicama i dalekovodima unapređuje kvalitet električne energije.

Izvor: Vlada Srbije

Bečke linije proširuju kar-šering ponudu

10.11.2020

Gradsko saobraćajno preduzeće „Bečke linije“ proširuju svoju kar-šering ponudu za 28 električnih vozila na različitim lokacijama u gradu. Ponuda pod nazivom „WienMobil Auto“ je uključena u aplikaciju „WienMobil“ koja objedinjuje ponude različitih pružaoca usluga u oblasti mobilnosti.

Nezavisno od toga da li putnici koriste javni gradski prevoz, bicikl, kar-šering, taksi ili se kreću peške aplikacija „WienMobil“ omogućava planiranje rute i rezervisanje različitih vozila uzimajući u obzir članstva i pretplate u sektoru saobraćaja.

Vozila se mogu iznajmiti na šest „WienMobil“ lokacija, ali i na drugim lokacijama u gradu. Bečlije koje poseduju godišnje karte za javni gradski prevoz imaju dodatne popuste na ovu uslugu.

„Ponuda „Bečkih linija“ je raznolika i prilagodljiva kao i naši putnici. „WienMobil Auto“ nudi fleksibilnost i čini posedovanje sopstvenog automobila suvišnim“, izjavila je Aleksandra Rajnagl direktorka „Bečkih linija“.

Pročitajte još:

„Bečke linije“ su na šest „WienMobil“ lokacija povezale „klasičan“ javni gradski prevoz koji uključuje autobuse, tramvaje i metro sa ponudom koja obuhvata iznajmljivanje skutera, automobila i bicikala.

Sistem iznajmljivanja bicikala „Citybike“ biće modernizovan do 2022. godine i proširen na teritoriju celog grada. Korisnici aplikacije „WienMobil“ takođe imaju pristup saobraćajnim informacijama „Bečkih linija“ u realnom vremenu, digitalnim kartama za prevoz i ponudi mnogobrojnih partnera gradskog saobraćajnog preduzeća.

Izvor: Eurocommpr

Otkriveno jedinstveno stanište morževa

10.11.2020

Na obalama Karskog mora na severu Rusije naučnici su otkrili veliko stanište morževa koje je ugroženo topljenjem leda i intenzivnim potragama za naftom.

Ovo jedinstveno utočište gde se morževi okupljaju, razmožavaju i žive nalazi se u zabačenom delu ruskog poluostrva Jamal. Ruski naučnici koji proučavaju ove životinje, prošlog meseca su na ovom poluostrvu izbrojali preko 3.000 velikih sisara.

„Ovo stanište je jedinstveno jer su se na jednom mestu okupili i mužjaci i ženke i mladunci različite starosne dobi“, naglašava Aleksander Sokolov, arktički istraživač Ruske akademije nauka i dodaje da je ovo otkriće „jedinstvena laboratorija na otvorenom“.

Naučnike je posebno zainteresovalo to što mužjaci i ženke zajedno žive, što inače nije slučaj. Uglavnom su krda odvojena po polovima i spajaju se samo kada je sezona parenja.

Morževi uglavnom žive na santama leda koje plutaju Arktikom ili na arktičkim ostrvima. Ali zbog klimatskih promena površine leda su značajno smanjene, tako da oni ostaju bez svog prirodnog staništa. Dodatno ih ugrožavaju i sve veći broj brodova koji plove ovim delom sveta u potrazi za nalazištima nafte i prirodnog gasa.

Pročitajte još:

“Stanište na ostrvu Jamal prvi put je otkriveno prošle godine, ali je tek prošlog meseca detaljno istraženo i potrvđeno je da se populacija atlanskih morževa oporavlja” rekao Andrej Boltunov iz Istraživačko-ekspedicionog centra za morske sisare.

On navodi da je ovo otkriće pozitivan znak i napominje da za sada ima malo informacija da bi se donosili opsežni zaključci, jer se broj dana bez leda na Karskom moru poslednjih decenija sve više povećava.

Odrasli morževi mogu biti teške preko 1.500 kilograma i dugački do 3,5 metra. Dobri su plivači, mogu da zarone na dubinu do 90 metara i pod vodom mogu provesti čak pola sata.

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) 2016. godine proglasila je morževe za vrstu koja je “skoro ugrožena” i procenila da je ukupan broj odraslih atlantskih morževa u svetu oko 12.500.

Milica Radičević

Energetika i rudarstvo osnova za razvoj i budućnost Srbije

10.11.2020

planina_Srbija_priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Erdin Akcinar)

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa šefom Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stivenom Ndegvom o nastavku saradnje, posebno u oblasti reformi, zelene ekonomije i energetske efikasnosti.

Mihajlović je prenela da je na sastanku bilo reči o nekoliko važnih strateških pravaca, poput zelene ekonomije i zelene energetike, jer, iako znamo da se deo struje dobija iz uglja, drugi deo je iz hidroenergije i želimo da energetiku pospešimo i učinimo čistijom.

S druge strane, kako je navela, razgovarali smo i o energetskoj efikasnosti, odnosno racionalnoj upotrebi energije, na čemu ćemo raditi sa Svetskom bankom.

Potpredsednica Vlade je istakla da je jedna tema danas posebno delegirana od strane Ministarstva, a to je reforma i stvaranje energetskog i rudarskog sektora pogodnim prostorom za investiranje.

Prema njenim rečima, kao što smo uveli elektronske građevinske dozvole, tako ćemo raditi na uvođenju e-energetike i e-rudarstva, da sve dozvole, licence, potrebne potvrde za rad i projekte učinimo digitalizovanim i elektronski dostupnim.

U pitanju je ozbiljna reforma koja zahteva izmenu mnogih zakona u ovom sektoru, navela je ona i iskazala zahvalnost Svetskoj banci, koja je naš prijatelj svih ovih godina i sa kojom smo u prethodnom ministarstvu uradili mnoge velike stvari, od reformi građevinskih dozvola, železnice, do velikih infrastrukturnih projekata.

Pročitajte još:

Sigurna sam u to da ćemo kroz buduću saradnju učiniti da energetika, kao bazičan sektor u Srbiji, donese ogromne rezultate i veliki doprinos rastu BDP-a, zaključila je Mihajlović.

Ndegva je preneo da je na sastanku bilo reči o reformama u ovom sektoru, što će doprineti razvoju zemlje, o novim mogućnostima u sektoru rudarstva, kao što je litijum, ali i o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti, posebno zelenoj energiji.

U saradnji sa drugim partnerima, nastavićemo da podržavamo Srbiju u svim reformskim procesima, kao što su e-energetika i e-rudarstvo, poručio je on.

Izvor: Vlada Srbije

Stari savski most postaje pešački i biciklistički?

10.11.2020

beograd_savski_most_varijanta_2 — Foto: BEOKOM portal

Rušenje Starog savskog mosta u Beogradu predstavlja rušenje “veze čoveka sa čovekom” i spada u red “najvećih civilizacijskih tragedija”, ocenjuje Udruženje “Kreni-promeni”, koje je na internetu oglasilo peticiju za očuvanje tog mosta.

Kako se navodi u tekstu peticije, Stari savski most je jedini most koji nije srušen tokom Drugog svetskog ratg iako je bio miniran prilikom povlačenja nacista u Drugom svetskom ratu.

Podseća se i da je za njegovo spašavanje zaslužan jedan hrabar Beograđanin, učitelj Miladin Zarić, koji je rizikujući sopstveni život demontirao eksploziv koji je trebalo da most digne u vazduh.

Dodaje se da “on tada nije bio vojnik, niti neko ko je otišao u šumu da se bori protiv nacista, već običan čovek u ozbiljnim godinama, koji je tokom okupacije bio u Beogradu sa porodicom, kao i da se najveći heroji kriju upravo takvim ljudima”.

Sprečiti saobraćajni haos

Udruženje smatra i da se uklanjanje mosta opravdava zbog toga što stanovnicima naselja Beograda na vodi smeta buka, a pominju se i neki politički faktori.

“Ne postoji međutim nijedan racionalan razlog zašto bi se most uklonio. Radi se o mostu koji je i dalje ispravan i funkcionalan”, navodi se u tekstu peticije.

Pročitajte još:

Prema stavu udruženja nije korisno uklanjati most pre postavljanja novog prelaza preko reke, jer bi to dovelo do saobraćajnog kolapsa, a u slučaju izgradnje novog mosta, stari može da ostane na istom mestu i da služi za prelaz pešaka i biciklista.

“Idealno bi bilo proglasiti ga za kulturno-istorijsko dobro”, dodaje se u tekstu peticije.

Kao autori peticije potpisani su Bojana Novaković, Luka Tripković, Savo Manojlović i Tim “Kreni-Promeni”, a takođe se naglašava da su građani već nekoliko puta uspešno delovali kroz ovakve vrste incijativa.

Peticiju “Sačuvajmo stari savski most” potpisalo je skoro 6.000 građana.

Izvor: Udruženje “Kreni-Promeni”

„Virdžinov“ hajperlup prošao prvi test sa putnicima

10.11.2020

Virdzin hajperlup — Foto: Virgin Hyperloop (virginhyperloop.com)

„Virdžin“ je u Las Vegasu imao prvu probnu vožnju hajperlupa sa putnicima.

Iako je test prošao odlično i grabimo krupnim koracima ka ovakvom vidu transporta, pre nego što superbrza vožnja postane dostupna široj javnosti moraće da protekne još nekoliko godina.

The first hyperloop passenger test: https://t.co/nFohRHsZVt pic.twitter.com/CI4Sq7sghY

— Virgin Hyperloop (@virginhyperloop) November 9, 2020

Dejstvo jakog magnetnog polja podiže vagon iznad šina, a zatim ga „gura“ napred. Magnetna levitacija koristi se u nekim železničkim sistemima još od sedamdesetih godina.

Tokom probne vožnje koja je izvedena u nedelju u Las Vegasu, hajperlup je dostigao brzinu od tek 161 kilometar na sat od predviđenih 965.

Pročitajte još:

Predstavnici kompanije „Virdžin“ ističu, međutim, da je njihova trasa na poligonu duga svega 500 metara te da to ograničava kojom brzinom se može kretati kapsula.

Uprkos tom ograničenju, u kompaniji najnoviji test vide kao ogroman pomak ka komercijalizaciji hajperlup tehnologije.

Foto: Virgin Hyperloop (virginhyperloop.com)

Hajperlup je transportni sistem u razvoju kojim bi ljudi putovali valjkastim vozilom nalik na kapsulu koje se kreće vakuumskom cevi brzinom od oko 965 kiliometara na sat, piše Si-En-En.

Sistem koji razvija kompanija „Virdžin“ uključuje magnetnu levitaciju, na sličan način kao što je koriste Japanci i Nemci pri razvoju superbrze magnetne železnice.

Džoš Gajgel, direktor „Virdžina“ za nove tehnologije, i Sara Lućijan, direktorka kompanije zadužena za korisnička iskustva, bili su na prvoj vožnji hajperlupom na kojoj je bilo ljudi, navodi Si-En-En.

Sedeli su u vagonu-kapsuli koji prima svega dva putnika.

Transportni sistem budućnosti

Vizija koju u „Virdžinu“ imaju kada je reč o hajperlupu je da veliki gradovi budu povezani, a da vagoni-kapsule budu kapaciteta 25 do 30 sedišta, što bi omogućilo prevoz desetine hiljada ljudi u satu.

Hajperlup sistemi mogu da budu smešteni ispod ili iznad zemlje, ali se kompanija za sada fokusirala na nadzemnu opciju. Podzemna verzija podrazumeva kopanje tunela što je skuplji i dugotrajniji proces.

Ispitivanja i razvoj sistema koštaju na desetine i stotine miliona dolara. U „Virdžinu“ su uvereni da će do 2025. ili 2026. godine sistem biti sertifikovan, a da ćemo prve hajperlup projekte videti pre kraja decenije.

Izvor: RTS

Preduslov organskih proizvoda u stočarstvu – ispaša

10.11.2020

Ishrana goveda na paši je i najprirodniji način držanja goveda čime se obezbeđuje osnovni princip organske poljoprivrede – kruženje materije u agrosistemu.

Pešterska visoravan predstavlja idealno područje za organsku proizvodnju. Nadaleko čuveni sjenički sir, paprika u pavlaci, kajmak, pršuta, sudžuk, stelja i drugi proizvodi, ukoliko bi se proizvodili u uslovima organske proizvodnje i te kako bi pomogli budžetima individualnih poljoprivrednih proizvođača, pogotovo u uslovime sve veće potražnje za zdravom hranom kako u našoj zemlji tako i u svetu.

Podsetimo, kada se dopušta neprestana ispaša, životinje će prvo da pasu najsitnije travke i tako će ostaviti neke delove pašnjaka obraslim. U ovom slučaju, preporučuje se rotacijska ispaša na pregone. Ovakav sistem gazdovanja pašnjakom podstiče rast trave i može poremetiti ciklus korova.

Kvalitet hrane mora da dominira nad kvantitetom

U organskoj proizvodnji najmanje 50 odsto hrane za životinje treba da potiče sa sopstvene proizvodne jedinice, ili da potiče sa drugih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom i koja su iz istog regiona, uz obavezno evidentiranje podataka i čuvanja dokumentacije o nabavljenoj hrani za životinje.

Pročitajte još:

Osnovno pravilo u proizvodnji kabastih hraniva u organskoj proizvodnji je da kvalitet hraniva mora da dominira nad kvantitetom. U cilju što veće proizvodnje mleka, krave moraju dobijati i koncentrovani deo obroka. Osnovu koncentrata čini kukuruz, koji mora biti iz organske proizvodnje. Zrno kukuruza je je najjeftiniji izvor energije dok se proteini obezbeđuju upotrebom zrnevlja leguminoza i uljarica (soje, suncokreta, lana, pamuka, bundeve i drugo).

Značajno hranivo za ishranu goveda u organskoj proizvodnji jeste silaža. Može se spremati od različitih materijala kao što su kukuruz, lucerka, trave i travno-leguminozne smeše, navodi novopazarski stručnjak.

Izvor: Agroklub

Saradnjom privrede i države do više zelenih investicija

10.11.2020

novac_privreda_sajam — Foto ilustracija: Pixabay

Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, maksimalno će uključiti poslovnu zajednicu u kreiranje regulatornog okvira, realizaciju projekata i proces evrointegracija, kako bi se kompanijama, našim članicama, smanjili troškovi, pojednostavile administrativne procedure i obezbedio što podsticajni ambijent za prelazak na zelenu ekonomiju, nove investicije u savremene tehnologije, inovacije, proizvode i radna mesta, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije nakon današnjeg sastanka sa novom ministarkom Irenom Vujović.

„Tako ćemo na najbolji način zajednički omogućiti da tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji bude što uspešnija, uz istovremeno očuvanje okruženja u kome živimo i kreiranje održivih biznisa, nove vrednosti i novih poslova za naše kompanije i ljude“, naglasio je Čadež

Predstavnici Privredne komore i resornog ministartva saglasili su se da je u narednom periodu neophodno brže donošenje novih zakona i zaokruživanje regulatornog okvira u skladu sa međunarodnim standardima, dosledna i puna implementacija postojećih rešenja, kao i unapređenje infrastrukture za tretman opasnog i industrijskog otpada, korišćenje otpada u energetske svrhe i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih industrijskih voda.

Na sastanku su, osim o strateški važnim projektima, razmenjene i informacije o pitanjima ekoloških naknada i taksi i pristupu fondovima za finansiranje zelenih projekata, za šta je poslovna zajednica posebno zainteresovana.

Pročitajte još:

U realizaciju prioriteta Vlade i resornog ministarstva, stvaranju predvidivog okvira za poslovanje kompanija i primenu najboljih praksi u niskokarbonskoj i resursno održivoj proizvodnji od posebnog značaja je otvoreni dijalog administracije i biznis sektora i podrška Privredne komore Srbije koja će svojim kapacitetima, infrastrukturom i znanjem, doprineti efikasnoj implementaciji regulative i kreiranju dobrog poslovnog ambijenta, zaključeno je na današnjem sastanku.

Posebno je naglašena aktivnost Privredne komore Srbije u regionalnim ekonomskim integracijama i realizaciji inicijative Mini Šengen, uključujući i saradnju u oblasti zelene ekonomije.

Izvor: PKS

Žar najčešći uzrok paljenja kontejnera

09.11.2020

kontejneri_BG — Foto: JKP "Gradska čistoća"

Foto-ilustracija: Unsplash (Franz Schekolin)

Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća” apeluje na sugrađane, koji za grejanje koriste čvrsta goriva, da u kontejnere i PVC kante bacaju isključivo ugašen i dobro ohlađen pepeo, a ne žar.

Iz ovog gradskog preduzeća podsećaju da je tokom 2020. godine zamenjeno više od 5.000 starih i dotrajalih kontejnera sa potpuno novim sudovima. Kako bi oni ostali u funkciji, potrebno je da se zajedno potrudimo da ih očuvamo, jer osim što su gradski inventar, kontejneri su namenjeni za održavanje komunalnog reda i higijene i kao takvi, svojina su svih Beograđana.

Početak grejne sezone u Beogradu i nesmotreno bacanje žara i nedovoljno ohlađenog pepela najčešći je uzrok izazivanja vatre u sudovima za odlaganje otpada, što dovodi do njihovog trajnog uništenja, a šteta se meri u stotinama hiljada dinara.

Pročitajte još:

Iz „Čistoće” podsećaju da Beograđani moraju biti obazrivi i sa odlaganjem drugog potencijalno opasnog otpada, jer samo jedan upaljeni opušak od cigarete može da napravi veliku štetu. Vatra veoma brzo zahvata kompletan sadržaj sudova za smeće, što ne samo da prouzrokuje njihovo uništavanje, već postoji i velika opasnost da se plamen raširi i zahvati okolno rastinje, objekte ili u blizini parkirane automobile, čime bi se ugrozila i bezbednost prolaznika.

Izvor: Grad Beograd

Menjajmo, menjajmo, menjajmo

09.11.2020

Industry-pollution — Foto- ilustracija: Pixabay

Pre četiri godine smo odlučili da svoje nezadovoljstvo zagađenjem vazduha kanališemo kroz aktivnosti koje bi mogle doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha.

Pošli smo od onoga što smo najbolje znali i što nas najviše boli – od energetskog siromaštva. Od situacije u kojoj ljudi iz različitih razloga troše mnogo vremena i resursa za malo toplote i pritom zagađuju vazduh u svojoj kući ali i okolini.

Saželi smo ono što smo tada videli kao najvažnije u tri poruke:

1.Meriti – zagađenje vazduha

2. Meriti – efikasnost šporeta i peći

3. Meriti – stope energetskog siromaštva

Merenja kvaliteta vazduha koje je vršila Agencija za zaštitu životne sredine bila su na najnižem nivou. Te 2016. godine raspoloživost validnih satnih vrednosti merenja u celom sistemu bila je 23 odsto, da bi sledeće, 2017. godine, pala na 22odsto. Aplikacije za merenje kvaliteta vazduha su bile gotovo nepoznate a građanska merenja skoro nepostojeća.

Kada bismo pokrenuli temu efikasnosti šporeta i peći izvan naša četiri zida, ljudi su se sklanjali da ne pređe na njih, iako pandemija nije bila ni u najavi.

Danas, četiri godine kasnije, ponavljamo infografik sa ažuriranim podacima da se podsetimo.

Ali danas, četiri godine kasnije, poruke koje imamo su drugačije.

Diskusija o kvalitetu vazduha i rezultatima je stigla prošle zime u teretane, frizerske salone, kafiće i restorane. Ove zime će tamo stići i diskusija o šporetima i pećima.

Vreme je da menjamo. Ne postoje razlozi da ne počnemo odmah pripremati sve što treba da sledeću grejnu sezonu dočekamo sa spremnim programom za smanjenje zagađenja iz šporeta i peći kako bismo u sezoni 2022/2023 imali vidljive rezultate unapređenja kvaliteta vazduha. Menjajmo.

Besomučno paljenje polja nije usud nego izbor koji vlasnici čine u datoj socio-ekonomskoj situaciji. Menjajmo parametre koje oni uzimaju u obzir kada odlučuju.

Pročitajte još:

Sagorevanje lignita u elektranama uzrokuje značajno zagađenje. Troškovi smanjenja tog zagađenja bez promene goriva su veliki i ne otklanjanju negativan uticaj na klimatske promene. Menjajmo.

Ima ih koji su znali i napravili sebi da budu u mogućnosti da izbegnu zagađenje tako što će donosioci odluka prestati da izbegavaju odgovornost. Odgovornost da budu vizionari i pokretači promene. Promenu ćemo svakako platiti mi, poreski obveznici i potrošači. Ali promena se višestruko isplati.

Učićemo od boljih na virtuelnoj konferenciji “Balkanski vazduh između dve vatre” u organizaciji RES Fondacije, 3. i 4. decembra 2020. godine.

1. Menjamo – zagađenje vazduha

2. Menjamo – efikasnost športe i peći

3. Menjamo – stope energetskog siromaštva

Izvor: RES fonadacija

Prijave zbog uništavanja obale Bistrice

09.11.2020

serbia_srbija_nature_priroda_drina_river_reka — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Philip Ackermann)

Zbog uništavanja dela obale reke Bistrice u Bijelom Polju nevladina organizacija “Euromost” podnela je prijave svim lokalnim i državnim inspekcijama.

Ta NVO je, kako navode u saopštenju juče snimila i registrovala, uništavanje dela obale Bistrice u Bijelom Polju.

Na snimcima i fotografijama, koje su dostavili medijima, vide se posečena stabla, otpad i kako navode uzurpiranje državne imovine.

“U blizini mesta su izgrađeni objekti i vikendice, bez bilo kakvih građevinskih dozvola, gde su zatvoreni prilazni putevi prema reci, koji su u vlasništvu opštine i države”, navodi se u saopštenju NVO “Euromost”.

Pozivaju još jednom lokalnu upravu opštine Bijelo Polje, da spreči uništavanje obala.

“Kakva je svrha čitave investicije koja se sprovodi za Džaloviće pećinu i reku Bistricu, ako se ne spreči uništavanje ove reke i njenih obala”, stoji u saopštenju.

Nevladina organizacija “Euromost” je započela aktivnosti identifikovanja stanja reke Bistrice, u cilju zaštite njenog vodotoka i poboljšanja stanja njenog obalnog prostora.

Pročitajte još:

“Glavni problem predstavljaju, otpadne vode, divlje deponije, objekti koji su na divlje izgrađeni na obalama reke, uzurpiranje obala, uništavanje obale kroz nezakonitu seču stabala koja se nalaze na obalama reke”, navode u saopštenju.

Te aktivnosti se realizuju 25 dana kroz projekat “Za lepšu i prirodnu reku Bistricu” koji realizuje nevladina organizacija “Euromost” uz podršku Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja.

“Stanje na koje naš tim nailazi na terenu je katastrofalno, zato još jednom apelujemo na lokalnu upravu, opštinske i državne inspekcije da spreče uništavanje ove reke”, navodi se u saopštenju NVO “Euromost”.

Izvor: NVO “Euromost”

1...641642643...1,680 Page 642 of 1,680

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM