Home Blog Page 61

Prva aukcija za tržišne premije – uvod u novu eru ulaganja u Crnoj Gori

Foto-ilustracija: Freepik (gpointstudio)

Crna Gora otpočinje novi model podsticaja za obnovljive izvore energije, što je potvrdila i održavanjem konferencije povodom prve aukcije za tržišne premije. Događaj, održan u Podgorici u organizaciji Ministarstva energetike i rudarstva, okupio je predstavnike iz privrede, međunarodnih institucija, stručne zajednice i partnerskih organizacija, označivši početak prelaska sa klasičnih državnih subvencija na tržišno orijentisanu podršku.

Oslanjajući se na EU Reformsku agendu, planirano je da se do 2027. godine sprovede čitav niz aukcija koje će obuhvatiti projekte iz solarne i vetroenergije. Prva aukcija biće fokusirana na solarne tehnologije, kao najperspektivniji vid energije koji trenutno ima relativno mali udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije Crne Gore, navodi se na sajtu Vlade Crne Gore.

Pročitajte još:

Nov sistem podsticaja uključuje aukcije za tržišne premije, garancije porekla, energetske zajednice građana, uz pojednostavljene administrativne procedure. Ideja novog sistema je olakšan upliv investitora na tržište i privlačenje privatnog kapitala. Na taj način, težiće se ispunjavanju ciljeva da do 2030. godine čak 50 odsto ukupne finalne potrošnje energije i 70 odsto proizvodnje električne energije dolazi iz OIE.

Detalji o raspisu prve aukcije, uslovima prijave i vremenskom okviru očekuju se uskoro, dok će dodatne aukcije biti raspoređene u više ciklusa zaključno sa 2027. godinom. 

Energetski portal

Mrdak: Kupci-proizvođači su jedan od stubova energetske tranzicije

Foto-ilustracija: Pixabay (NxTide)

Građani su za državu aktivni učesnici u energetskoj tranziciji, rekao je Rade Mrdak, savetnik ministarke rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije. Štaviše, kako je istakao, kupci-proizvođači električne energije su jedan od stubova energetske tranzicije s obzirom na to da prolaze kroz dinamičan razvoj.

„Od početka primene ovog modela, za tri godine na mreži imamo gotovo 100 MW instalisanog kapaciteta iz solarnih elektrana koje su postavili građani i privreda, kao i između 400 i 500 MW zahteva za priključenje. S druge strane, energetske zajednice su novi koncept koji zahteva dodatno upoznavanje i strpljenje kako bi zaživeo u široj primeni”, rekao je Mrdak.

Kada je reč o prošlogodišnjim izmenama Zakona o energetici, savetnik ministra kaže da se efekti naziru imajući u vidu usklađivanje sa zakonodavnim okvirom u EU.

Kako je objasnio, od primene izmena prošlo je svega nekoliko meseci i potrebno je vreme za institucionalno i tržišno prilagođavanje.

Pročitajte još:

„U narednom periodu očekujemo intenziviranje aktivnosti u vezi sa razvojem energetskih zajednica i ugovorima o otkupu električne energije (PPA), koji imaju potencijal da postanu ključni mehanizam finansiranja projekata iz obnovljivih izvora, posebno u uslovima rastuće tražnje za zelenom energijom i ESG zahtevima”, rekao je Mrdak.

Dodao je da ne postoje pravne prepreke za sklapanje bilateralnih PPA ugovora između proizvođača i potrošača, te da se puni efekti zakonskih izmena mogu očekivati u srednjem roku.

On je istakao da su skladišta energije, poput baterija i reverzibilnih hidroelektrana, ključna za razvoj energetske infrastrukture Srbije.

„Poslednje izmene Zakona o energetici otvaraju prostor za razvoj baterijskih kapaciteta jer doprinose povećanju fleksibilnosti elektroenergetskog sistema i stabilnosti cena. Trenutno je oko 700 MW baterijskih kapaciteta u postupku priključenja, koje investitori planiraju da integrišu u sistem. RHE Bistrica i potencijalno Đerdap 3 biće presudne za integraciju novih kapaciteta zelene energije”, rekao je on.

Energetski portal

Arilje i Kosjerić jačaju vodosnabdevanje i odbranu od poplava

Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

U opštinama Arilje i Kosjerić u toku su radovi na značajnim projektima u oblasti vodoprivrede, koji imaju za cilj obezbeđivanje stabilnog vodosnabdevanja i unapređenja zaštite od poplava.

U Arilju se izvode radovi na izgradnji brane i akumulacije „Svračkovo” na reci Rzav, a po završetku će biti obezbeđeno stabilno snabdevanje pijaćom vodom za više od 500.000 građana iz pet lokalnih samouprava.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, projekat će imati i funkciju ublažavanja poplavnih talasa, proizvodnju električne energije, kao i očuvanje biodiverziteta.

Goran Puzović, direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode” rekao je da je projekat do sada prošao brojne tehničke izazove, ali da su sada radovi u završnoj fazi nasipanja same brane, dok se za narednu godinu planira čišćenje doline Rzava i izgradnja cevovoda do fabrike vode.

Pročitajte još:

U Kosjeriću se realizuju radovi na sanaciji i dodatnoj regulaciji korita reke Skrapež, sa ciljem zaštite stanovništva i privrednih objekata od poplava.

Žarko Đokić, predsednik opštine Kosjerić naglasio je da je ovim radovima rešen problem plavljenja centra grada.

Prema rečima Puzovića, nakon završetka treće faze, koja se očekuje do kraja leta, Kosjerić će biti u potpunosti zaštićen od velikih voda.

Radove u ove dve opštine, obišao je dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Energetski portal

Pavkov pozvala lokalne samouprave da se prijave na konkurs za zamenu kotlarnica

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov uputila je poziv gradovima i opštinama da se prijave na novi javni konkurs za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama, koji je Ministarstvo raspisalo drugi put u 2025. godini.

Rok za podnošenje prijava je 18. jun 2025. godine, a ministarka je naglasila značaj pravovremenog reagovanja kako bi projekti mogli što pre da budu realizovani.

„Pozivam sve gradove i opštine da iskoriste novu priliku i prijave kvalitetne projekte, jer je ovo važna mera za bolji kvalitet vazduha u njihovoj sredini. Rok za podnošenje prijava je 18. jun, jer mi je stalo do toga da se konkurs što pre sprovede, kako bi se što pre i realizovali projekti. Na taj način ćemo već u narednoj grejnoj sezoni obezbediti bolji kvalitet vazduha u lokalnim samoupravama koje dobiju sredstva”, izjavila je Pavkov.

Pročitajte još:

Podsećajući na dosadašnje rezultate, Pavkov je istakla da je od 2021. godine do danas Ministarstvo podržalo zamenu 187 kotlarnica u javnim ustanovama širom Srbije.

„Ovo je već drugi javni konkurs koji smo u 2025. godini raspisali sa ciljem da podržimo zamenu kotlarnica i prelazak na ekološki prihvatljiviji energent širom Srbije. Očekujem veliko interesovanje i za konkurs koji smo danas raspisali. Nastavićemo da se približavamo cilju, a to je da zamenimo 200 kotlarnica širom zemlje do 2027. godine, a nadam se da ćemo zajedničkim zalaganjem uspeti i da ga premašimo”, zaključila je ministarka.

Kompletan tekst javnog poziva, kao i obrazac za prijavu, možete pronaći ovde.

Energetski portal

Nemačka – Toplotne pumpe sve češći izbor za grejanje u novogradnji

Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Lemons)

U Nemačkoj sve veći broj novoizgrađenih stambenih objekata koristi toplotne pumpe za grejanje. Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), tokom 2024. godine završena je izgradnja oko 76.000 stambenih objekata, a više od dve trećine njih (69,4 odsto) koristi toplotne pumpe kao primarni izvor energije za grejanje.

U poređenju sa 2023. godinom, udeo objekata koji se greju toplotnim pumpama porastao je za oko pet procentnih poena, dok je u odnosu na 2014. godinu više nego udvostručen (sa 31,8 na 69,4 odsto).

Ovakav sistem grejanja najčešće se primenjuje u porodičnim i dvojnim kućama – u 74,1 odsto ovakvih objekata završenih tokom 2024. godine toplotna pumpa je korišćena kao glavni izvor grejanja. U višeporodičnim stambenim zgradama taj udeo je manji i iznosi 45,9 odsto.

Pročitajte još:

I dok su najzastupljenije toplotne pumpe koje koriste geotermalnu energiju, ostali obnovljivi izvori koji se koriste su drvo (3,6 odsto), solarna termalna energija (0,5 odsto), biogas (0,2 odsto) i druga biomasa (0,2 odsto).

Kada je reč o prirodnom gasu, njegov udeo je značajno opao u 2024. godini. Pre 10 godina činio je preko 50 odsto, dok je prošle godine smanjen na 15 odsto.

Sličan trend u korišćenju obnovljivih izvora energije uočen je i u fazi planiranja. Od oko 54.800 stambenih objekata koji su 2024. godine dobili građevinsku dozvolu, u čak 84,8 odsto planirano je da primarni izvor energije za grejanje bude iz obnovljivih izvora. Najčešće je reč o toplotnim pumpama, koje su predviđene u 81 odsto budućih objekata, dok je udeo prirodnog gasa sveden je na svega 3,7 odsto.

Energetski portal

Farizon i budućnost električnih komercijalnih vozila

Foto: ljubaznošću Lazara Radinova
Foto: ljubaznošću Lazara Radinova

Razvoj elektromobilnosti u Srbiji donosi brojne izazove, ali i velike mogućnosti za transformaciju transportnog sektora. Lazar Radanov Radičev, direktor Delta Auto Grupe, u nastavku će govoriti o potencijalu električnih komercijalnih vozila, prednostima modela Farizon i spremnosti kompanija da pređu na održiva transportna rešenja.

Koji su ključni izazovi i prilike koje Delta Auto Grupa vidi u razvoju elektromobilnosti i održivih transportnih rešenja u Srbiji i regionu?

Nisko tržišno učešće električnih vozila predstavlja značajan razvojni potencijal, posebno kod lakih komercijalnih vozila, gde se kupovne odluke zasnivaju na isplativosti, za razliku od putničkih, gde odluku često prate i emotivni faktori. Analiza pokazuje da električna vozila imaju jasne prednosti u segmentu gradskih dostavljača (last mile delivery), koji dnevno prelaze do 150 km, voze predvidive rute i parkiraju se u krugu firme, što olakšava punjenje. Samim tim, teme dometa i mreže javnih punjača postaju manje relevantne. Na primeru modela Farizon V6E, pri 150 km dnevno i 22 radna dana mesečno, procenili smo da u odnosu na dizel-vozilo donosi uštedu od 25.000 evra za pet godina. Uštede dolaze kroz niže troškove goriva i održavanja: bez ulja i većine filtera, a disk-pločice traju i do tri puta duže.

Farizon donosi revoluciju u segmentu ekološki prihvatljivih komercijalnih vozila. Kako procenjujete njegov potencijal na tržištu Srbije i regiona?

Ne vidimo nikakve racionalne prepreke za prelazak flota gradskih dostavljača i last mile delivery operatera na električna vozila. U tom smislu, Farizon ima ogroman potencijal u Srbiji i regionu. Sa razvojem infrastrukture za punjenje i masovnijom dostupnošću brzih punjača, verujemo da će i međugradski transport pratiti ovaj trend. Od promocije brenda u novembru 2024. godine, a naročito od Sajma automobila u martu, primetili smo pojačano interesovanje kompanija za ovakva rešenja. Svakako su neophodne dodatne konsultacije i vreme kako bi kupci odabrali varijantu vozila koja im najviše odgovara.

U FOKUSU:

Koje ključne inovacije i tehnološka rešenja izdvajaju Farizon vozila od konkurencije?

Zahvaljujući naprednim tehnologijama, Farizon nudi veću sigurnost na putu, niže troškove održavanja i optimalnu upotrebu prostora. U vozilima je izostavljen klasični B stub, pa unutrašnjost može biti fleksibilno prilagođena različitim potrebama, što znači više prostora za teret i lakši pristup. Tu su i napredni sigurnosni sistemi poput ASR sistema za sprečavanje proklizavanja, AEB za automatsko kočenje u hitnim situacijama i TPMS za praćenje pritiska u gumama. Sve to doprinosi bezbednijoj vožnji. Farizon koristi i drive-by-wire system, koji poboljšava upravljanje vozilom za 300 odsto i smanjuje zaustavni put za 10 odsto.

Koliko su premijum i luksuzni brendovi, poput „Maseratija”, spremni za punu tranziciju ka održivoj mobilnosti?

Ovi brendovi zapravo predvode tranziciju ka održivoj mobilnosti. Prvi električni model u Srbiji je BMW i3, osmišljen kao celovita demonstracija održivosti: korišćeni su reciklirani materijali, fabrika je radila na 100 odsto obnovljivoj energiji, uz 50 odsto manju potrošnju energije i 70 odsto manju potrošnju vode u proizvodnji. Luksuzni brendovi vide šansu u elektrifikaciji, i zbog smanjenja emisija, ali i zbog mogućnosti za veće performanse. Na primer, benzinski Maserati Trofeo nudi 550 KS i ubrzanje do 100 km/h za 3,5 s, a električni Maserati Granturismo Folgore isporučuje 761 KS, čak 1.350 Nm obrtnog momenta i ubrzanje za 2,5 s. Pored toga, ovaj i slični modeli koriste nove ekološke i kompozitne materijale, koji vozilo čine efikasnijim.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST

Zeleni izazov 2025: Najlepše dvorište i terasa u nastajanju u Zrenjaninu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Raspisan je Javni poziv za učešće u „Zelenom izazovu 2025. godine – najlepše dvorište i terasa u nastajanju, jer lepota grada počinje u tvom domu”, koji zajednički organizuju Grad Zrenjanin i JKP „Čistoća i zelenilo” Zrenjanin.

Poziv je otvoren za sledeće kategorije:

  • Najlepše uređeno privatno dvorište u nastajanju
  • Najlepša terasa u nastajanju

Cilj Javnog poziva jeste da pruži podršku svim sugrađanima koji svojim trudom i posvećenošću doprinose stvaranju lepšeg, zelenijeg i prijatnijeg okruženja za život.

Grad Zrenjanin poziva sve vlasnike već uređenih dvorišta i terasa sa teritorije grada Zrenjanina da se prijave i predstave ih. Poželjno je da dvorišta i terase imaju potencijal za dalji razvoj i oplemenjivanje sadnim materijalom.

„Ne tražimo savršena, profesionalno oblikovana dvorišta i terase, već zelene oaze u kojima se prepoznaje trud, sjajna ideja i potencijal’’, navodi se na sajtu Grada.

Pročitajte još:

Prijavni obrazac i detalji mogu se preuzeti na sajtu JKP „Čistoća i zelenilo” Zrenjanin, kao i na sajtu grada Zrenjanina u delu konkursi i oglasi.

Pravo učešća na konkursu imaju privatna lica (privatna domaćinstva i stambene zajednice), čiji se objekat nalazi na teritoriji grada Zrenjanina (gradsko naselje i sva seoska naselja).

Izbor najlepše uređenog dvorišta i terase trajaće od 2. do 23. juna 2025. godine. Nakon završetka prijava, Komisija za izbor na teritoriji grada Zrenjanina razmotriće sve pristigle predloge, obići dvorišta i terase koje uđu u uži izbor i doneti konačnu odluku o pobednicima.

Pobednici konkursa će blagovremeno biti obavešteni o datumu dodele nagrada, a za najuspešnije predviđene su i nagrade.

Više o nagradama, pročitajte ovde.

Energetski portal

Zajednička biciklistička vožnja EuroVelo 6 rutom u okviru Evropske zelene nedelje

Foto-ilustracija: Pixabay (renategranade0)

Evropska kuća Novi Sad, u saradnji sa Novosadskom biciklističkom inicijativom, organizuje zajedničku biciklističku vožnju u petak, 6. juna, sa početkom u 17 časova, duž jedne od najpoznatijih evropskih biciklističkih ruta – EuroVelo 6.

Okupljanje je zakazano u Limanskom parku, na Subinom platou, odakle će kolona biciklista krenuti ka Futogu. U zavisnosti od raspoloženja učesnika, ruta može biti produžena do Begečke jame. Tokom vožnje planirane su pauze za druženje, razmenu ideja i inspiraciju za buduće zajedničke inicijative, a povratak u grad predviđen je istom trasom.

Učešće je besplatno, uz obaveznu prijavu koja je dostupna ovde. 

Kako je navedeno u saopštenju Evropske kuće, događaj se organizuje povodom Evropske zelene nedelje, koja ove godine nosi slogan „Cirkularna rešenja za konkurentnu Evropu“. Pažnja ovogodišnje zelene nedelje usmerena je na značaj cirkularne ekonomije u održivoj ekonomskoj tranziciji. Delegacija Evropske unije u Srbiji podržava obeležavanje ove nedelje kroz niz lokalnih aktivnosti širom zemlje.

Pored toga što simbolizuje održivu mobilnost, biciklistička vožnja ima za cilj i promociju EuroVelo 6 rute duž Dunava, kao primera ekoturizma i regionalnog povezivanja.

Energetski portal

Od moratorijuma do rudnika – uranijum čeka zeleno svetlo švedskog parlamenta

Foto-ilustracija: Pixabay

Dve australijske rudarske kompanije privode kraju dogovor o strateškoj saradnji kako bi, odmah po ukidanju zabrane eksploatacije uranijuma u Švedskoj, zajednički razvile nalazišta u toj zemlji. U središtu njihovih planova nalazi se projekat Hagan, jedan od najvećih nerazvijenih resursa uranijuma na svetu, procenjen na oko 800 miliona funti, uz prateće ležište vanadijuma i potaše.

Tokom decembra 2024. godine predloženo je da se uranijum uvrsti u tzv. koncesione minerale, koji se regulišu Zakonom o mineralima. Smatralo se da bi se tom odlukom omogućilo eksploatisanje uranijumskih nalazišta u Švedskoj, što je u skladu sa  energetskom strategijom koja je usmerena na širenje nuklearne energije.

Švedska poseduje šest aktivnih nuklearnih reaktora koji proizvode gotovo trećinu struje u zemlji, zbog čega je uranijum od velike važnosti za energetiku zemlje. Ipak, sav potreban uranijum za nuklearni program – uvozi se, iako se procenjuje da njeno tlo sadrži preko četvrtine dokazanih rezervi uranijuma u Evropi, kako je navodio World Nuclear News.

Pročitajte još:

Švedska je 2018. uvela moratorijum na istraživanje i iskopavanje uranijuma, ali je ipak prošlogodišnja analiza vlade zaključila da bi ukidanje zabrane olakšalo energetsku tranziciju i ojačalo domaći lanac snabdevanja nuklearnim gorivom. Predlog izmena Zakona o mineralima upravo prolazi kroz zakonodavnu proceduru i predviđeno je da se o njemu izjasni parlament početkom 2026.

Ako parlament potvrdi ukidanje zabrane, detaljna terenska ispitivanja na Haganu i drugim lokacijama mogla bi da počnu već 2026, čime bi Švedska, prvi put posle skoro decenije, ponovo otvorila vrata domaćoj proizvodnji uranijuma i ojačala energetsku sigurnosnost.

Energetski portal

Baltik do 2027. dobija do 600 novih stanica za punjenje električnih vozila

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Širom baltičkog regiona, do kraja 2027. godine planirana je izgradnja do 600 stanica za punjenje električnih vozila. S obzirom na to da ovaj region trenutno zaostaje za prosekom Evropske unije kada je reč o infrastrukturi za elektromobilnost, projekat ima poseban značaj i doprineće ostvarivanju nacionalnih energetskih i klimatskih ciljeva baltičkih država.

Deo stanica biće postavljen duž koridora Transevropske transportne mreže (TEN-T), čime će se dodatno podržati ciljevi dekarbonizacije saobraćaja definisani u okviru paketa „Fit for 55” i Evropskog zelenog dogovora.

Realizaciju projekta podržala je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je grupaciji Ignitis – vodećoj energetskoj kompaniji u baltičkim državama – odobrila zajam od 60 miliona evra.

Pročitajte još:

Mateo Patrone, potpredsednik EBRD-a za bankarstvo, rekao je da ova investicija predstavlja značajan iskorak za zelenu mobilnost u regionu i uklanja jednu od glavnih prepreka za širu upotrebu električnih vozila – nedostatak dostupne i pouzdane infrastrukture.

Grupacija Ignitis je tokom 2024. godine utrostručila svoju mrežu stanica za punjenje, a za cilj ima da postane vodeći operater brzih punjača za električna vozila u ovom regionu.

Energetski portal

EU blokirala deo sredstava Rumuniji zbog nepravilnosti u kadrovskoj politici energetskog sektora

Foto-ilustracija: Unsplash (rocco-stoppoloni)

Evropska komisija odlučila je da privremeno obustavi deo isplata Rumuniji u okviru Nacionalnog plana za oporavak i otpornost (PNRR), zbog nepoštovanja kriterijuma tzv. Prekretnice 121, koja se odnosi na unapređenje korporativnog upravljanja u državnim energetskim kompanijama. Sporno je što su određene osobe imenovane na upravljačke funkcije mimo principa transparentnosti i stručne selekcije, što je u suprotnosti s reformskim obavezama koje je Rumunija preuzela prema EU.

PNRR je sveobuhvatan investicioni i reformski plan koji svaka država članica EU izrađuje kao odgovor na pandemijsku krizu, koristeći sredstva iz evropskog fonda „NextGenerationEU“. Cilj PNRR-a je da podstakne ekonomski oporavak i otpornost, kao i zelenu i digitalnu tranziciju.

Prekretnica 121, deo šeste komponente PNRR-a, postavlja jasne uslove za profesionalizaciju rukovođenja državnim firmama – uključujući jasan konkursni postupak, javne oglase, nezavisne komisije i jasne profile kandidata. Evropska komisija je utvrdila da određena imenovanja u rumunskim energetskim kompanijama nisu ispunjavala uslove.

Pročitajte još:

Rumunsko Ministarstvo energetike priznalo je da su nepravilnosti postojale, ali je naglasilo da se one odnose na period pre juna 2023. godine. Od tada, kako tvrde u Ministarstvu, pokrenut je talas promena: smenjeni su svi rukovodioci na koje su se odnosile primedbe Evropske komisije — ukupno oko 40 osoba iz osam ključnih kompanija — a na njihovo mesto su imenovani privremeni upravljači dok traju nove, pooštrene selekcije.

Vlada je čak sastavila profil svakog upravnog odbora, definisala očekivanja od kandidata, kao i sistematske planove selekcije — što je sve prethodno usaglašeno sa Evropskom komisijom.

Zahvaljujući ovom ubrzanom odgovoru, Komisija je već priznala napredak Rumunije, ocenivši da je ispunjeno 65,5 odsto obaveza u okviru prekretnice 121, i smanjila je zamrznuti iznos za približno 70 miliona evra. Time je izbegnut potpuni gubitak potencijalnih 300 miliona evra koji su bili dovedeni u pitanje.

Ministarstvo poručuje da će nastaviti sa sprovođenjem reformi do potpunog usklađivanja sa zahtevima PNRR-a, kako bi sva sredstva bila deblokirana, a državne energetske kompanije konačno ušle u fazu modernog, transparentnog i performansno orijentisanog upravljanja.

Energetski portal

Težina baterija EV ograničava vozače sa dozvolom B kategorije – inicijativa za zakonske izmene

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ubrzan razvoj elektromobilnosti, zahteva usvajanje novih zakonskih regulativa i propisa. Potrebno je da nadležni sagledaju promene u transportu ljudi i dobara i da u skladu sa tim donesu prilagođene propise, kako bi se osigurali napredak i bezbednost.

Kako piše Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, došlo je do situacije u praksi da vozači sa B kategorijom ne mogu da voze električna dostavna vozila, kobije koji zbog težine baterije prelaze najveću dozvoljenu masu od 3.500 kilograma.

Prema važećim pripisima, bilo bi potrebno da vozaći polažu za C1 kategoriju, što bi, kako se navodi, negativno uticalo na transport, ali i usporilo elektrifikaciju voznog parka. Dalje, to bi se negativno odrazilo kako na životnu sredinu, tako i na ekonomiju uopšte.

Na osnovu uočenih problema i preteću izmene zakonskih regulativa Evropske unije, Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova je Ministarstvu unutrašnjih poslova i Privrednoj komori Srbije, uputila inicijativu o usklađivanju člana 195 novog Zakona o bezbednosti saobraćaja Srbije (ZOBS).

Pročitajte još:

Reč je o inicijativi koja ima za cilj usklađivanje domaće regulative sa aktuelnim zakonodavnim trendovima u Evropskoj uniji, kako bi vozači sa B kategorijom mogli da upravljaju električnim vozilima koja su teža od dosadašnjeg ograničenja od 3.500 kilograma — tačnije, do 4.250 kilograma. Ova izmena bi omogućila vozačima da lakše koriste električne dostavne automobile i kombije (kategorije M1 i N1), koji zbog težine baterija često prelaze postojeću granicu.

Evropski parlament je 28. februara 2024. usvojio Predlog direktive o vozačkim dozvolama, kojom se državama EU dozvoljava da vozačima sa B kategorijom omoguće upravljanje lakim komercijalnim električnim vozilima do 4.250 kilograma.

Kako je istaknuto u inicijativi – Iako Republika Srbija nije članica Evropske unije smatramo da bi pravovremeno prepoznavanje i preuzimanje ovakvih rešenja bilo korisno za naš transportni i logisticki sektor, kao i za ubrzanje procesa elektrifikacije voznog parka. Ovakva izmena bi podstakla uvodjenje i upotrebu električnih vozila na našem tržistu, a posebno bi koristila malim i srednjim preduzećima u segmentu gradske distribucije.

Energetski portal

Počela primena Pravilnika o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima

Foto-ilustracija: Unsplash (israel-palacio)

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je počela primena Pravilnika o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima, koji je usklađen sa preporukama Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP) i zakonodavstvom Evropske unije.

Kako se navodi u Pravilniku, odredbe se odnose se na zonu povećane osetljivosti i javna područja, izvan kontrolisanih (nadziranih) oblasti i ne odnose se na zračenja uređaja koji se koriste za kontrolisanu medicinsku terapiju ili dijagnostički postupak u medicini ili zračenja radarskih i primopredajnih sistema za odbrambene potrebe, za zaštitu, spasavanje ili pružanje pomoći.

Granične vrednosti već se primenjuju na preko 80 odsto populacije EU u većini evropskih zemalja. Pravilnik definiše osnovna ograničenja i referentne nivoe izloženosti električnim, magnetskim i elektromagnetnim poljima različitih frekvencija.

Pročitajte još:

Primena novih pravila odnosi se na zone povećane osetljivosti i javna područja, izvan kontrolisanih i nadziranih oblasti, s ciljem zaštite zdravlja stanovništva i usklađivanja sa evropskim standardima.

Reč je o tipovima elektromagnetnog zračenja koji nemaju dovoljno energije da ionizuju atome ili molekule. Za razliku od jonizujućih zračenja (kao što su rendgenski zraci ili gama zraci), nejonizujuća zračenja se smatraju manje opasnim po zdravlje, ali dugotrajno ili intenzivno izlaganje može imati biološke efekte, zbog čega se propisuju granice izloženosti.

Energetski portal

Cirkularna ekonomija u centru pažnje EU Zelene nedelje 2025

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

EU Zelena nedelja 2025, ove godine će kao glavnu temu postaviti – čisto, konkurentno i cirkularno, usmeravajući pažnju na cirkularnu ekonomiju i održiva rešenja u zaštiti životne sredine.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu EU za tebe, delegacija Evropske unije u Srbiji, ponosna je što i ove godine učestvuje u obeležavanju ove značajne inicijative, koja okuplja zajednice, partnere i institucije širom zemlje u zajedničkoj posvećenosti održivosti, zelenim inovacijama i cirkularnim praksama.

Pažnja će biti usmerena na istraživanje kako principi cirkularne ekonomije mogu da doprinesu smanjenju otpada, podstaknu inovacije i ojačaju stratešku autonomiju Evrope u svetu sa sve ograničenijim resursima.

Delegacija EU će ovu nedelju obeležiti kroz različite događaje u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, u saradnji sa lokalnim partnerima. Kroz interaktivne radionice, javne debate, edukativne izložbe i aktivnosti zajednice posvećene biodiverzitetu, reciklaži, održivom transportu i aktivizmu mladih, cilj je da se uključe građani svih uzrasta.

Pročitajte još:

Među najznačajnijim događajima:

  • 5. jun – Konferencija povodom Svetskog dana životne sredine (Beograd) – Paneli na teme zagađenja plastikom, politika EU u oblasti cirkularne ekonomije i prilika za Srbiju u zelenoj tranziciji.
  • 6. jun – Noć sova na Niškoj tvrđavi – Porodični događaj sa posmatranjem ptica, radionicama o biodiverzitetu i edukacijom dece o zaštiti prirode.
  • 6. jun – Javna biciklistička tura duž EuroVelo 6 rute – Promocija zelene mobilnosti kroz zajedničku vožnju, servis za popravku bicikala i razgovore sa građanima duž važne evropske biciklističke trase.

Kompletan kalendar događaja dostupan je ovde.

Ovogodišnja Zelena nedelja biće održana od 3. do 10. juna.

Evropska unija do sada je obezbedila više od 582 miliona evra bespovratne pomoći za unapređenje zaštite životne sredine i sprovođenje klimatskih mera u Srbiji, čime se pozicionirala kao najveći donator u ovoj oblasti. 

Energetski portal

Procena nuklearnih elektrana u Holandiji i Sloveniji – Krško će raditi do 2043. godine

Foto-ilustracija: Unsplash (dan-meyers)

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) sprovela je dve važne bezbednosne provere u nuklearnim elektranama u Holandiji i Sloveniji.

U Holandiji, tim IAEA je tokom maja posetio nuklearnu elektranu Borsele kako bi proverio napredak u sprovođenju preporuka datih nakon prethodne posete 2023. godine. Elektrana, koja je u pogonu još od 1973. i obezbeđuje oko tri odsto električne energije u zemlji, trebalo bi da radi do 2033. godine, ali razmatra se produženje njenog rada do 2054. godine, pod uslovom da bezbednost bude zagarantovana. U novom izveštaju istaknuto je da je većina preporuka već sprovedena, a preostale aktivnosti su u toku. 

Pročitajte još:

Istovremeno, u Sloveniji je završena desetodnevna SALTO misija u nuklearnoj elektrani Krško, jedinoj u zemlji u zajedničkom vlasništvu Slovenije i Hrvatske. Krško pokriva čak 40 odsto slovenačkih potreba za strujom, a dozvola za njen rad produžena je do 2043. godine. IAEA je ovom prilikom ocenila da elektrana uspešno sprovodi ključne aktivnosti za bezbedan dugoročni rad, ali je istaknuta važnost nastavka preostalih koraka za potpuno usklađivanje sa međunarodnim standardima, kako navodi World Nuclear News.

Pregled je deo redovnih međunarodnih provera koje imaju za cilj jačanje bezbednosti nuklearnih postrojenja i pružanje podrške operaterima u sprovođenju najviših standarda sigurnosti. Završni izveštaji za obe elektrane očekuju se u naredna tri meseca.

Energetski portal

Inicijativa vredna 15 miliona dolara za podsticanje održivih ulaganja u basenu Konga

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Basen reke Kongo, predstavlja jedan od najvažnijih svetskih ekosistema. Kako bi se zaštitio i očuvao, Fond Ujedinjenih nacija za razvoj kapitala (UNCDF), Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Centralnoafrička inicijativa za šume (CAFI), pokrenuli su inicijativu vredno 15 miliona dolara. Cilj inicijative jeste da se kroz nju privuku dodatna sredstva iz javnog i privatnog sektora, uz ukupno planirano ulaganje od 30 miliona dolara, navodi se na sajtu UNEP-a.

Podršku kroz program Pro-Congo, dobiće mikro, mala i srednja preduzeća u zelenim sektorima koji ne zavise od krčenja šuma. Preciznije, podržava se razvoj poslovnih modela koji doprinose smanjenju emisija, očuvanju šuma i prelasku na održivu i otpornu ekonomiju.

Iako ovo područje predstavlja drugi po veličini tropski kišni pojas na svetu, koji ima vrlo važnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, ulaganje u njegovu zažtitu zaostaju za onima u Amazoniji ili jugoistočnoj Aziji.

Pročitajte još:

Inicijativa obuhvata četiri zemlje – Kamerun, Demokratsku Republiku Kongo, Gabon i Republiku Kongo – i ima za cilj da osnaži lokalna preduzeća i podstakne nova ulaganja uz zaštitu prirodnih resursa.

Kako je navedeno, UNCDF će obezbediti 6,2 miliona dolara u koncesionim sredstvima, uključujući zajmove i bespovratna sredstva, dok će UNEP pružiti tehničku podršku, izgradnju kapaciteta i pomoć u razvoju održivih poslovnih modela.

Pro-Congo ima podršku donatorske koalicije CAFI-ja koju čine zemlje poput Nemačke, Francuske, Norveške, Švedske, Belgije, Republike Koreje, Velike Britanije i drugih, kao i šest zemalja partnera iz regiona.

Program treba da, kroz kombinaciju finansijske i tehničke pomoći, stvori zdrav ekosistem za zelena ulaganja, koji će omogućiti dugoročni razvoj, očuvanje biodiverziteta i ekonomsko osnaživanje lokalnih zajednica u basenu reke Kongo.

Energetski portal

1...606162...1,672Page 61 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs