Početak razvoja prvog električnog vozila u Srbiji vezuje se za sredinu sedamdesetih godina prošlog veka. Intenzivna poskupljenja nafte i prva naftna kriza 1973. godine – takozvani prvi naftni šok – uticali su na konsolidaciju znanja i pionirska istraživanja u oblasti razvoja električnih automobila. Tako je 1976. godine, pod rukovodstvom akademika Aleksandra Despića, razvijeno prvo električno dostavno vozilo TAM 2001 (električni „pekarski” E-mobil) u tadašnjem Birou za autonomna električna vozila Instituta tehničkih nauka SANU (izvor: Zoran Nikolić, Razvoj i perspektive električnih vozila u našoj zemlji, Institut tehničkih nauka SANU ).

Tri godine kasnije, 1979, u Institutu za hemijske izvore struje (IHIS) izrađeno je dostavno vozilo „zastava 435F”, koje je bilo prvo registrovano električno vozilo u našoj zemlji, a nekoliko godina se i kretalo po javnim saobraćajnicama.

Iste godine, u Beogradu je izrađeno i prvo putničko ekološko električno vozilo u tadašnjoj Jugoslaviji. Njegov konstruktor bio je profesor Stojiljković, nekadašnji istraživač instituta „Mihajlo Pupin” i moj mentor na doktorskoj disertaciji na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Profesor je rekonstruisao standardno vozilo marke „trabant” i projektovao regulisani elektromotorni pogon sa motorom jednosmerne struje, kao i prateći DC/DC pretvarač (tzv. čoper). Pogon je imao izlaznu snagu od oko četiri kilovata (kW), napajan iz baterijskog sklopa 140V/50Ah smeštenog u prednjem delu vozila. „Elektrotrabant” je postizao brzinu od oko 50 km/h, sa dometom između 70 i 80 km, a bio je registrovan i korišćen na relaciji Blok 45 (Novi Beograd) – Zemun Polje. Ova rekonstrukcija je realizovana u okviru Centra za hemijske izvore struje Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM).

Interesovanje za električna vozila dodatno je poraslo tokom sankcija i nestašice naftnih derivata od 1992. godine. Tada je razvijeno više specijalizovanih električnih vozila, kao što su mopedi, bicikli, vozila za invalide i tegljači za prevoz većeg broja osoba u turističkim centrima. Ova vozila su imala maksimalne brzine do 15 km/h i autonomiju do 50 km.

Prvo komercijalno električno vozilo za svakodnevnu upotrebu razvila je firma „Melbat” krajem 1994. i početkom 1995. godine – rekonstruisana „lada niva-E”, korišćena za komunalne potrebe u Beogradu.

Godine 1996. rekonstruisana su dva autonomna električna vozila „jugo-E” za potrebe „Elektrodistribucije Beograd”.

U FOKUSU:

• EBRD – pokretač zelene tranzicije i održivog razvoja Srbije
• Brestovac otvara put energetske transformacije kroz solarnu energiju
• Digitalna i zelena transformacija Kragujevca

Početkom 1998. godine pušteno je u upotrebu električno vozilo „brza crna lada”, mase oko dve tone, maksimalne brzine do 60 km/h. Kasnije je korišćeno i na beogradskim grobljima, sa smanjenom brzinom i dometom.

Na kraju 20. veka započet je razvoj električnih vozila sa naizmeničnim (asinhronim) motorima. Firma „Raskovnik”, pod vođstvom inženjera Bojana Kragića, razvila je nekoliko lakih električnih vozila sa asinhronim motorima do četiri kilovata. Ova vozila predstavljala su ozbiljan korak ka mogućoj serijskoj proizvodnji, zasnovanoj isključivo na domaćem znanju i multidisciplinarnom razvoju.

Nezavisno od „Raskovnika”, u saradnji sa zavodima „Crvena zastava” iz Kragujevca, Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu, „Severom” iz Subotice i „Krušikom” iz Valjeva, pod rukovodstvom profesora Slobodana Vukosavića rekonstruisano je vozilo „jugo-elektra” sa asinhronim elektromotorom snage 7,5 kW. I pored NATO bombardovanja, razvoj nije obustavljen. Vozilo je zvanično predstavljeno 2002. godine.

Do početka 21. veka razvoj električnih vozila u Srbiji odvijao se postepeno, sa brojnim pokušajima i inovacijama. Međutim, jedini program koji je doživeo širu komercijalnu primenu bila su vozila poznata kao „crne lade”.

Od 2004. godine razvoj električnih vozila gotovo je potpuno zamro. Sećam se da smo profesor Stojiljković, profesor Vukosavić i ja, kao tadašnji doktorand sa Instituta „Mihajlo Pupin”, na Katedri za energetske pretvarače i pogone ETF-a, osmislili projekat 006214 – „Razvoj softvera i elektronskih upravljačkih sklopova za trakcione pogone i baterijske konvertore ekoloških vozila”. Projekat je bio zamišljen kao nastavak unapređenja električnog „jugo” vozila, u saradnji sa firmom „Zastava Automobili d. o. o.” Nažalost, iako je „Zastava” tada bila na samrti, projekat nije prošao na pozivu tadašnjeg ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Ipak, ideje su opstale i danas bi mogle pronaći put ka realizaciji i primeni.

Električni bicikli – uspešne priče

Električni bicikli, reklo bi se, gotovo da nemaju mane. Ne štete životnoj sredini, održavanje je jeftino, a omogućavaju izbegavanje gradskih gužvi, dugih čekanja i saobraćajnih zastoja.

Jedan od najzapaženijih modela jeste Archont, električni bicikl domaće firme „Ono Bikes” (braća Marko i Saša Šćepanović). BBC ga je 2016. proglasio najlepšim električnim biciklom na svetu. Na sajtu kompanije onobikes.com dostupno je šest različitih Archont modela sa električnim motorima prilagođenim različitim potrebama korisnika. Posebno se izdvaja model Archont E60 – sa motorom snage šest kilovata, odličnim ubrzanjem i maksimalnom brzinom od 75 km/h. Opremljen je litijum-jonskom baterijom kapaciteta 1,44 kWh, koja omogućava autonomiju veću od 120 km po punjenju.

„E-Prime tim”, na čelu sa Milanom Manojlovićem, predstavio je 2019. godine na Međunarodnom sajmu energetike u Beogradu električne bicikle i rikše, koje su posetioci mogli da isprobaju. Njihovi najprodavaniji modeli su Effecto i Effecta, dok je Cargo namenjen za dostavu lakih pošiljki, a Experience se ističe jedinstvenim dizajnom.

Studenti Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu konstruisali su prototip električnog bicikla koji su predstavili na finalnom takmičenju iz energetske elektronike u Medisonu (SAD), jula 2019. godine. Njihov sistem – koji se sastojao od baterije, pretvarača snage, elektromotora i mobilne aplikacije – osvojio je Grand Prize. Sistem je pokazao efikasnost od 97,8 odsto, izlaznu snagu od 750 W pri 400 V i inovativno kvačilo. U timu su bili studenti sa različitih odseka ETF-a, a mentori su bili prof. dr Slobodan N. Vukosavić i asistent Aleksandar Milić.

Dr Željko Despotović, dipl. el. inž.

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST