Kineski nuklearni reaktor počeo da proizvodi struju

31.01.2021

Prva kineska nuklearna elektrana, koja koristi domaći dizajn nuklearnog reaktora treće generacije – Hualong Jedan, puštena je u komercijalni pogon.

U gradu Fućing na istoku Kine, nakon sedmodnevnog probnog rada, jedinica broj 5, proizvodi električnu energiju za prodaju, navodi se u saopštenju kineske Nacionalne nuklerane korporacije (CNNC).

Puštanjem u rad ovog reaktora Kina staje rame uz rame sa Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskom i Rusijom koje već koriste neukleranu tehnologiju treće generacije.

Reaktor Hualong Jedan ima dizajnerski vek dug 60 godina i zadovoljava najstrože bezbednosne standarde na svetu. Reaktor je napravljen tako da koristi kombinaciju “aktivnih i pasivnih” sigurnosnih sistema i ima dvostruki omotač koji ispunjava najnovije međunarodne zahteve o nuklearnoj bezbednosti.

Komercijalna upotreba reaktora Hualong Jedan pomoći će Kini u ispunjavanju razvojnih ciljeva, a to je postizanje ugljenične neutralnosti pre 2060. godine.

Pročitaje još:

Prema procenama jedicina broj 5 proizvodiće skoro 10 milijardi kWh električne energije godišnje, što će biti dovoljno za snabdevanje strujom milion stanovnika.

Električna energija koju proizvodi ova jedinica jednaka je smanjenju potrošnje od 3,12 miliona tona standardnog uglja i procenjuje se da smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 8,16 miliona tona godišnje.

Energetski portal

Hrvatska zacrtala jasan cilj – klimatska neutralnost do 2050.

31.01.2021

Kako bi postigla klimatsku neutralnost do 2050. godine Hrvatska mora da poveća proizvodnju iz obnovljivih izvora energije, energetsku efikasnost, osigura nove kapacitete prenosa energije i da finansira sve te investicije.

Ministar ekonomije i održivog razvoja Republike Hrvatske, Tomislav Ćorić, učestvujući na konferenciji “Energetika 2021: Upravljanje zelenom tranzicijom” rekao je da se ova zemlja opredelila za klimatski neutralnu ekonomiju do 2050. godine. Kako je naveo, Hrvatska će se na tom putu suočiti sa mnogo izazova.

Na putu ka zacrtanim ciljevima Hrvatskoj će pomoći i potpisivanje sporazuma sa Evropskom investicionom bankom. U ovom dokumentu jasno je precizirano kako će se razvijati infrastruktura za proizvodnju i prenos električne energije iz obnovljivih izvora, energetska efikasnost, obnova i prenamena zgrada, zelena mobilnost, cirkularna ekonomija.

Dogovorena je i podrška nadležnom ministarstvu kada je reč o razvoju Nacionalnog energetskog i klimatskog plana. A ovaj dokument Hrvatskoj će omogućiti da maksimalno iskoristi mogućnosti koje proizlaze iz različitih programa, fondova i inicijativa Evropske unije.

Pročitajte još:

“Predložili smo više od sto mera i potpuno smo svesni da će biti potrebna ozbiljna ulaganja u sve sektore. Dekarbonizacija i prelazak na zelenu ekonomiju nisu samo obaveza nego i velika prilika”, rekao je ministar Ćorić.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva ekonomije i održivog razvoja, Hrvatska u potpunosti podržava odluku Evropksog veća da se smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) do 2030. godine poveća na 55 odsto što će doprineti i ispunjavanju ciljeva Pariskog sporazuma.

Evropska investiciona banka do sada je u Hrtvarsku uložila 6,71 miliona evra koji su korišćeni za razvoj ekonomije, životne sredine, energetske inafrastrukture i proizuvodnje.

Evropska unija je postavila jedan ambiciozan cilj, a to je do 2050. godine Evropa postane prvi kontinent koji će imati nultu emisiju gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Energetske tranzicije i razvoj obnovljivih izvora energije, kao i zaštita životne sredine glavni su ciljevi mnogih zemalja kada je u pitanju postizanje ovog cilja.

Milica Radičević

U Apatinu posađeno 1.215 sadnica topole

31.01.2021

sadnja_drveća — Foto-ilustracija: Unsplash (Aiokr Chen)

Zahvaljujući akciji “Zasadi drvo” područje GJ “Apatinski rit” bogatije je za dvogodišnje sadnice topole. Vredne ruke volontera i zaposlenih u ŠG “Sombor” posadile su ukupno 1.215 sadnica ovog drveća.

Tokom sadnje, na svako stablo postavljena je i zaštita od divljači, navodi se na sajtu JP “Vojvodina šume”.

Područje koje je odabrano za sadnju drveća 2016. godine pogodilo je jako nevreme, a slična situacija dogodila se i 2017. Naime, jak vetar napravio je veliku štetu na području ŠU “Apatin“ i zbog toga je ovo područje izabrano za pošumljavanje.

U Vojvodini je u 2019. godini zahvaljujući ovoj akciji posađeno 11.000 stabala.

Prema podacima iz poslednje nacionalne inventure šuma, Vojvodina se ubraja u najmanje pošumljene regije u Evropi, sa samo 7,1 odsto šumovitosti.

Pročitajte još:

Poseban problem predstavlja to što na području Vojvodine nema dovoljno šumskog zemljišta, budući da je ona dominantno poljoprivredni region. Baš zato u okviru projekta “Zasadi drvo“ Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, zajedno sa JP “Vojvodinašume“, povećavaju površine pod šumama u vojvođanskim opštinama i trude se da ih učine zelenijim.

Akcija “Zasadi drvo” nastavlja se i ove godine i planirano je da sadnja traje do kraja marta.

Energetski portal

Do kraja februara dodatni popust na elektronsko plaćanje računa za januar

30.01.2021

Struja_sprovodnici — Foto-ilustracija: Unsplash (Fré Sonneveld)

Pred novogodišnje praznike nas je sačekala vest da je Savet Agencije za energetiku na zahtev Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ dao saglasnost na povećanje cene struje od 3,4 odsto.

Tako da će građane od 1. februara sačekati nova cena „garantovanog snabdevanja“ struje, uvećana u proseku za oko 100 dinara.

U petak je javno komunalno preduzeće „Infostan tehnologije”, u saradnji sa kompanijom „Visa”, redovnim platišama mobilne aplikacije i web-portala e.Sanduče, koji su ujedno korisnici viza platnih kartica, obezbedilo je dodatni promotivni popust od četiri odsto na elektronsko plaćanje januarskog računa, saopšteno je iz ovog preduzeća.

U cilju zaštite korisnika od koronavirusa obezbeđen je dodatni popust na elektronsko plaćanje, kako bi bilo omogućeno da građani na najbrži, najbezbedniji i najjeftiniji način plaćaju račune samo jednim klikom bilo kada i sa bilo kog mesta, bez dodatnih troškova.

Pročitajte još:

Redovne platiše komunalnih usluga koje od 1. do 28. februara na mobilnoj aplikaciji ili portalu e.Sanduče izvrše elektronsko plaćanje januarskog računa viza platnom karticom i sačuvaju karticu za buduća plaćanja ili izvrše plaćanje sa već sačuvanom viza platnom karticom, ostvaruju dodatnih četiri odsto popusta, koji će biti iskazan na narednom računu.

Jednokratni dodatni popust od četiri odsto na elektronsko plaćanje korisnici će ostvariti pored svih redovnih popusta JKP „Infostan tehnologije” od pet, šest i sedam odsto, kao i subvencije od deset do 30 odsto za socijalno ugrožene kategorije građana.

Takođe, korisnici svoje račune plaćaju bez naknade, što omogućava još jedan vid uštede, a dodatni popust je obezbeđen za prvih 5.250 korisnika koji svoje januarske račune plate sačuvanom viza platnom karticom tokom meseca februara.

Trenutno više od 100.000 korisnika elektronski plaća račune, a ukoliko nemate mobilnu aplikaciju e.Sanduče možete ih pruzeti na Google Play i App store za platforme iOS i Android.

Korisnicima je omogućen i jedinstven QR kod za besplatno preuzimanje mobilne aplikacije e.Sanduče koji je istaknut na računu.

Energetski portal

Na kineskim trpezama uskoro srpski kukuruz

30.01.2021

kukuruz_mačka — Foto-ilustracija: Unsplash (Shiri Gottlieb Eliaz)

Srbija, koja se nalazi u top deset izvoznika kukuruza u svetu, uskoro će moći da izvozi kukuruz i na tržište Kine, koja je najveći svetski kupac kukuruza.

Kako je najavio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, protokol o fitosanitarnim uslovima za izvoz kukuruza iz Srbije u Kinu, biće potpisan ovih dana.

Na taj način će se obezbediti uslovi za plasman srpskog kukuruza na to tržište, što će zainteresovanim kompanijama obezbediti dodatni profit.

Protokol se odnosi na zrno kukuruza, koje je proizvedeno u Republici Srbiji i koje je namenjeno izvozu u NR Kinu sa ciljem dalje prerade.

Pročitajte još:

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije će, između ostalog, vršiti proveru i istraživanje tokom vegetacione sezone kukuruza, vodiće evidenciju praćenja, nadgledati preduzeća koja izvoze kukuruz u Kinu i da li preduzimaju efikasne mere, a takođe će morati da registruje skladišta za izvoz kukuruza u Kinu.

Kukuruz iz somborskog atara izvozi se na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Grčke i Italije i kao izvozni artikal tražen je na evropskom tržištu.

Kukuruz je tokom 2020. godine bio drugi izvozni artikal Srbije, a po regionima, kada je reč o Vojvodini, kukuruz je izvozni artikal broj 2., rekli su septembra protekle godine za Radio Televiziju Vojvodine (RTV) u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Ukupan izvoz kukuruza iz naše zemlje u 2020. godini veći je za oko 8 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ova žitarica iz Zapadnobačkog okruga prethodne godine je imala izvoz u vrednosti od 294 miliona evra, dok je samo u Zapadnobačkom okrugu ta cifra bila 12.5 miliona evra.

Prema istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska robna razmena u prvoj polovini 2020. godine godine bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 60,7 odsto ukupne razmene.

Energetski portal

Kako jedna ideja može da vam obezbedi 80 miliona evra?

30.01.2021

protest_klima — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Nakon što je protekle nedelje Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, obećao da će donirati 80 miliona evra (100 miliona dolara) kao nagradu za „najbolju tehnologiju hvatanja ugljenika“, ceo svet se dao u razmišljanje.

Hvatanje ugljenika je zapravo kombinacija različitih tehnologija sa istim ciljem: sakupljanje ugljen-dioksida kako ne bi pobegao u atmosferu i doprineo globalnom zagrevanju. Taj “famozni” gas sa efektom staklene bašte može se prikupiti iz elektrana i fabrika, ili čak direktno iz vazduha.

Mnogi su Masku odgovorili da je rešenje jednostavo i poprilično očigledno – potrebno je posaditi više drveća.

Mask, koji je na čelu kompanija Tesla i “Spejs Eks” i dalje nije otkrio detalje o nagradi, međutim njegove prethodne izjave sugerišu da je jedan od njegovih ključnih ciljeva da snizi cenu hvatanja ugljenika direktno iz vazduha, tako da se može koristiti za proizvodnju sintetičkog raketnog goriva, menjujući do sada korišćena fosilna goriva.

Pročitajte još:

Pre samo tri godine Mask je izjavio da ne postoji način da se napravi električna raketa, ali da je dugoročno moguće da se koristi solarna energija za izvlačenje CO2 iz atmosfere, a zatim kombinovanjem sa vodom i proizvodnja goriva i kiseonika za raketu. Ovu ideju je ponovo izneo 2019. godine, kada je na Tviteru odgovorio na pitanje o korišćenju hvatanja ugljenika za proizvodnju raketnog goriva, rekavši da će „raketni letovi dugoročno imati nultu neto proizvodnju ugljenika“.

Ono što Mask opisuje nije naučna fantastika. Postoje najmanje tri startapa – kanadski Carbon Engineering, švajcarski Climeworks i američki Global Thermostat – koji su izgradili radna pilot postrojenja za hvatanje ugljen-dioksida iz vazduha. Carbon Engineering je čak napravio malu seriju sintetičkog goriva od CO2.

Foto-ilustracija: Unsplash (Callum Shaw)

Sama nauka nije nova. Istraživači već skoro celi vek mogu da koriste hemijske reakcije za pretvaranje CO2 u ugljovodonična goriva. Teškoća je bila u smanjenju troškova procesa i u otkrivanju kako ga napajati uz pomoć čiste energije. Budući da je CO2 krajnji proizvod sagorevanja fosilnih goriva, kontra proces zahteva ogroman unos energije.

I dok hvatanje ugljen-dioksida iz postrojenja koja sagorevaju fosilna goriva nije zanemarljivo, pokušaji njegovog isisavanja iz vazduha, gde su koncentracije gasa vrlo niske, zahteva filtriranje velikih količina gasa za malu zapreminu CO2. Tri kompanije sa pilot postrojenjima potrošile su desetine miliona dolara da bi došle do ove faze, a put je i dalje dug. Troškovi osiguranja jedne tone ugljenika direktnim hvatanjem vazduha mogu biti i do 500 evra – oko 15 puta više od cene ugljenika kojom se trguje na evropskom tržištu.

Postoje dva načina za smanjenje troškova. Prva je izgradnja velikih postrojenja po ceni od više stotina miliona dolara, pružajući inženjerima priliku da proces optimiziraju metodom pokušaja i mogućih grešaka. Carbon Engineering trenutno sarađuje sa kompanijom Occidental Petroleum Corp. na izgradnji postrojenja koje svake godine može da uhvati milion tona ugljen-dioksida.

Drugi, možda isplativiji put, je ubrzati tempo inovacija. Vlade mogu pojačati finansiranje istraživanja i daljeg razvoja, a mogu i milijarderi da pokrenu takmičenja koja privlače pažnju. Uz nagradu, „podstičete aktivnost tamo gde postoji prilika“, rekao je Tris Dison, generalni direktor Nesta Challenges, neprofitne organizacije koja se fokusira na inovacije u Velikoj Britaniji.

To je strategija koja postoji već vekovima i koja je dala rezultate u prošlosti. Nagrada je motivacija za preduzetnički duh inovatora, a neretko su učesnici trošili više novca ulažući u razvoj tehnologije od same sume nagrade.

„Vazduh je praktično beskonačni rezervoar CO2“, rekao je Stjuart Haceldin, profesor hvatanja i skladištenja ugljenika na Univerzitetu u Edinburgu. Ako postoji tehnologija za hvatanje ugljenika koja zaslužuje takvu nagradu, Haceldin smatra da je direktno hvatanje vazduha prava meta.

Mask nije prvi milijarder koji je predložio višemilionsku nagradu za hvatanje ugljenika. Ričard Brenson pokrenuo je Virgin Earth Challenge 2007. godine, nudeći 20 miliona evra za komercijalno isplative mašine koje mogu ukloniti značajne količine CO2 iz vazduha u narednih deset godina. Četiri godine kasnije proglašeni su finalisti, ali na kraju ni jedan nije ispunio kriterijume.

A što se tiče Maskovog “izazova”, Dison misli sledeće:

“Ljudi će želeti da pokušaju da dobiju nagradu samo da bi bili dovedeni u vezu sa Ilonom Maskom.”

Sada je preostalo samo da sačekamo sledeći Maskov tvit.

Jovana Canić

Beč započinje do sada najveću solarnu inicijativu

30.01.2021

Grad Beč je sebi postavio cilj da do 2040. godine bude ugljen-dioksid neutralan što je dogovorila i nova koaliciona vlada kao deo svog programa.

Najznačajnije aktivnosti za postizanje tog cilja biće energetska tranzicija i razvoj obnovljivih izvora energije.

Do 2025. godine snaga svih solarnih postrojenja u Beču treba da se poveća sa aktuelnih 50 na 250 MWp (megavat-pika), a do 2030. godine na 800 MWp.

U tu svrhu je potrebno obezbediti solarne panele površine od 90 do 100 fudbalskih terena godišnje.

Procedura za odobravanje fotonaponskih postrojenja je pojednostavljena, a sredstva za podsticanje postrojenja povećana su sa jednog na tri miliona evra godišnje.

Pročitajte još:

Grad će se fokusirati na postavljanje panela na površinama kao što su krovovi, fasade, parking mesta, deponije i područja elektrana, ostaci infrastrukturnih objekata kao što su zidovi za zaštitu od buke, fabrike i škole.

Prednost će imati mesta koja nisu pristupačna i dostupna javnosti.

„Cilj je da do kraja našeg mandata svake godine izgradimo onoliko solarnih postrojenja koliko je izgrađeno u poslednjih 15 godina. Želimo da Beč postane uzor u oblasti solarne energije“, izjavio je Jirgen Černohorski član gradskog veća zadužen za klimu.

Izvor: Eurocomm-PR

U planu je izgradnja najveće baterije na svetu

29.01.2021

fabrika — Foto-ilustracija: Unsplash (Pedro Farto)

Foto-ilustracija: Unsplash (Brett Jordan)

U Australiji bi uskoro mogla da počne izgradnja baterije za skladištenje električne energije kapaciteta 700 megavata koja bi mogla da ubrza tranziciju sa fosilnih na obnovljive izvore energije.

Kompanija “Oridžin energija” (Origin Energy) predstavila je planove za izgradnju džinovske baterije u svojoj elektrani na ugalj u pokrajini Novi Južni Vels. Prema procenama stručnjaka ova baterija imaće kapacitet za napajanje mreže u trajanju od četiri sata i biće mnogo veća od Tesline koja se nalazi u Južnoj Australiji.

Elektrana na ugalj u okviru koje je planirana izgradnja nove mega-baterije, prestaće sa radom 2032. godine. Planirano je da kapacitet baterije omogući kompaniji da koristi postojeću infrastrukturu i mrežu dugo nakon što postrojenje prestane da proizvodi energiju sagorevanjem uglja. Baterija će podržati i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore i to posebno u solarne i one koji koriste energiju vetra.

Prema projektu planirano je da se mega-baterija gradi u tri faze, prva će biti završena da krajem naredne godine.

Pročitajte još:

U Južnoj Australiji već postoji jedna baterija koja je igrađena 2017. godine, njena snaga je 150 megavata. Prošle godine najavljen je projekat igradnje nove litijum-jonske baterije u blizini mesta Gelong koja bi u rad trebalo da bude puštena krajem 2021. godine. Predviđeno je da ova baterija ima snagu od 300 megavata, dok će pun kapacitet biti 450 MWh. Ceo sistem biće dobro povezan sa obližnjim vetroelektranama i solarnim elektranama, a napajanje i puštanje u rad pokretaće softver i nju postavljaju francuska energetska kompanija Neoen i Tesla.

Mega-baterija kompanije “Ordžin” od 700 megavata i Neonova od 500 megavata biće dva unajveća uređaja za skladištenje na svetu, i vredeće milijardu dolara!

Milica Radičević

Pomozite plažama, otvorite flašu piva!

29.01.2021

beach-plaža-pivo-beer — Foto-ilustracija: Pixabay

Zvuči neverovatno, ali je istina!

Čak 2/3 svetskih plaža je ugroženo zbog masovne upotrebe peska u građevinskoj industriji.

Novozelandska pivnica DB koristi mašinu koja pretvara praznu pivsku flašu u pesak koji posle može da se koristi kao materijal prilikom izgradnje stambenih objekata.

Zahvaljujući ovom sistemu reciklaže, pesak ostaje tamo gde mu je mesto – na plaži.

Samo na Novom Zelandu godišnje se na deponiju pošalje 60.000 tona stakla. Na ovaj način staklo ne stiže do deponije, već nastavlja svoj put – u drugačijoj formi, tamo gde je potrebnije.

Pročitajte još:

Pesak se ne koristi samo u građevinskoj industriji, već i prilikom pravljenja elektronskih komponenti, ali i prilikom izrade faramceutskih proizvoda. Vrsta koja se nalazi u pustinjama nije odgovarajućeg oblika, pa je zato sva pažnja usmerena na morski pesak.

Međutim, njegova potražnja je tako velika da sama priroda ne stiže da je nadoknadi.

DB Export calls on New Zealanders to empty bottles of beer…for the beaches. https://t.co/HwbBDCl7fl pic.twitter.com/UDOFhNegLg

— Colenso BBDO (@ColensoBBDO) February 22, 2017

Pesak je najeksploatisaniji prirodni resurs na planeti, posle vode, zbog čega su svi i pozdravili pomenutu mašinu za pesak koja na taj način stvara održivu zamenu za pesak u prirodi.

Potrebno je samo pet sekundi da se uklone čestice prašine, etiketa i drugi plastični delovi da bi se proizvelo 200 grama upotrebljivog peska. Čep se uklanja pre ubacivanja boce u mašinu.

Ove mašine su pogodne i za upotrebu u barovima i restoranima, jer imaju veliki stakleni prozirni deo koji omogućava ljudima da odmah vide rezultat njihove reciklaže.

Za DB pivaru ovo nije prvi projekat u oblasti zaštite životne sredine, oni su sproveli i uspešnu kampanju pri kojoj se od pivskih otpadnih proizvoda proizvodilo biogorivo.

Današnji proizvođači piva pronalaze razne načine za održivo poslovanje – od korišćenja kišnice tokom pripreme piva, do pretvaranja otpada (poput ambalaže) u jestive proizvode kako bi se sprečila eventualna povreda morskih životinja, ukoliko bi se otpad našao u vodi.

Dok čekamo da se mašine poput ove pojave kod nas, možemo samo da zavidimo ljudima koji pijuckaju piće uz “mirnu savest” jer tako zapravo pomažu planeti.

Jovana Canić

Prvi trajekt sa nultom emisijom izduvnih gasova uskoro u Južnoj Koreji

29.01.2021

cruise-kruzer-brod-plovidba-more — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Despina Galani)

Pre par nedelja je odjeknula vest da je Crna Gora na listi najboljih održivih destinacija u 2021. godini, saopštila je tada Nacionalna turistička organizacija (NTO).

Trebaće vremena da se vratimo u avione i nastavimo tamo gde smo stali, ali ako je koronavirus nešto dobro uradio, to je da je osvestio ljudsku populaciju o problemima sa kojima se čovečanstvo suočava i u kakvom je stanju planeta Zemlja.

Jedan od saveta koji bismo u budućnosti svakako trebali da usvojimo je da treba birati održive i ekološki osvešćene destinacije.

U regionu je i Slovenija dospela na sličnu listu, ali u domenu gradova – Ljubljana je proglašena za jedan od osam najodrživijih gradova na svetu.

„Lounli planet“, koji je i tvorac liste, ističe činjenicu da je preko deset hektara gradskog centra namenjeno pešacima, kao i da se ulice peru kišnicom i recikliranom vodom. Upravo su priroda i svež vazduh ključna prednost u planu oživljavanja gradskog turizma.

Kada govorimo o održivosti, moramo se osvrnuti i na to kako poboljšati uslove transporta i kako da on postane što je održiviji.

Pročitajte još:

Ovo su bile neke od tema treće debate u okviru serijala Evropski razgovori, koji su održani oktobra 2020. godine u Beogradu.

Tada je istaknuto da je železnica jedan od najzelenijih načina transporta, te da je zbog toga i jako važna. Transportna zajednica je fokusirana i na bezbednost na putevima, a tu su uključujeni i vodeni putevi koji u Srbiji, pre svega, podrazumevaju plovnost Dunava i Save.

Imajući na umu važnost održivog transporta, ABB je potvrdio ugovor sa brodogradilištem “Himen Hevi” (Haemin Heavy Industries shipyard) iz Južne Koreje koji će obezbediti pružanje kompletnog rešenja za napajanje i pogon prvog potpuno električnog putničkog trajekta za luku Busan.

Ovaj trajekt predstavlja prvi korak južnokorejskih vlasti ka realizaciji plana prema kojem će 140 državnih brodova sa konvencionalnim pogonom biti zamenjeno do 2030. godine sa onima koji rade na čistije alternative, u skladu sa zakonskim propisima o zaštiti životne sredine.

Održivi prevoz, uključujući rečno-morske brodove, igraće važnu ulogu u planu Južne Koreje da postigne nultu emisiju gasova do 2050. godine, navedeno je u Novom zelenom dogovoru, objavljenom 2020. godine.

ABB će isporučiti rešenje za električnu energiju i pogon za trajekt sa dva trupa, koji bi trebalo da bude isporučen 2022. godine. Katamaran, dužine 40 metara, imaće kapacitet da prevozi do 100 putnika i pet članova posade. Saobraćaće između severne i južne luke Busan za oko sat vremena, u oba pravca, sa prosečnom radnom brzinom od 13 čvorova (24 km/h). Finansijski detalji ugovora nisu poznati.

Brodogradilište Himen, sa sedištem u Busanu, specijalizovano za lagana i ekološki prihvatljiva plovila, potpisalo je sa ABB sporazum o daljoj saradnji.

Elektrifikacija se širom sveta smatra jednim od ključnih rešenja za smanjenje emisije koju stvaraju rečno-morski trajekti. Prema podacima “Foruma o morskim baterijama” (Maritime Battery Forum) preko 130 trajekata radi uz pomoć baterije, a više od 90 ih je naručeno. ABB je dosta napredovao u elektrifikaciji ove vrste prevoza, podržavajući vodeće trajektne operatere kao što su P&O Ferries, Washington State Ferries i druge u njihovom napretku u postizanju održivog poslovanja.

Energetski portal

Prelazak na zelenu ekonomiju, novi prostor za velike investicije

29.01.2021

novac-banka-pare-zelena-ekonomija — Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Privredna komora Srbije formira Alijansu za zelenu tranziciju koju će činiti konzorcijum kompanija, lidera niskougljenične ekonomije u našoj zemlji, a čiji je cilj da predvode promene u oblasti “zelene” cirkularne ekonomije u srpskoj privredi.

Potencijalni privredni sektori koji su identifikovani kroz Strategiju industrijske politike Srbije od 2021. do 2030. godine za zelenu tranziciju su prerađivačka industrija, posebno prehrambena, drvna industrija, građevinarstvo, primarna poljoprivreda i industrija plastike.

“Ovi sektori su prepoznati i u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju Srbije i sada ih je potrebno dalje razraditi kroz Program za cirkularnu ekonomiju i Akcioni plan sprovođenja aktivnosti za Strategiju industrijske politike. S obzirom da je EU u procesu tranzicije ka održivom poslovanju, a Srbija u procesu pristupanja EU, i da su na raspolaganju IPA i drugi bespovratni finansijski fondovi, potrebno je pristupiti planiranju investicija za narednu dekadu kako bi se sprovela tranzicija održivog poslovanja i ekonomskog oporavka privrede naše zemlje“, kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Kako objašnjava, kompanije su svesne da je neophodno uvođenje čistih tehnologija i novih veština, međutim, naročito u vreme krize, prinuđene su da smanjuju investicije i održavaju tekuće poslovanje sa minimalnim troškovima. To dovodi do problema u sprovođenju aktivnosti zelene tranzicije, upravo kada je važno imati usaglašenu fiskalnu i taksenu politiku prema privredi.

“Privredna komora Srbije u februaru pokreće digitalnu platformu kroz CE HUB, kako bi pomogla privredi, posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, da unaprede tehnološka rešenja, digitalizuju proizvodnju i pređu na niskokarbonsku i resursno efikasnu proizvodnju“, najavio je Mitrović.

Srbija planira da dostigne godišnje stope rasta BDP-a od 6 odsto, a Mitrović kaže da PKS u tom smislu zagovara godišnja ulaganja od 500 miliona evra do 2030. u izgradnju održive infrastrukture, posebno za tretman otpadnih voda i čvrstog otpada.

Pročitajte još:

“Za poslednjih 20 godina direktna šteta od klimatskih promena po privredu i lokalne zajednice koštala je našu zemlju preko sedam milijardi evra. Nedavni ekološki akcidenti u Leposaviću, pucanje brane jalovišta, i Potpećko jezero koje je zatrpano ambalažnim otpadom, pokazuju ranjivost sistema i slabu infrastrukturu za tretman otpada“, kaže Mitrović.

U protekle dve decenije nije se došlo do cifre od pet odsto recikliranog komunalnog otpada godišnje. Na smetlištima, navodi, završi više od 100 miliona evra vrednih sirovina koje mogu da se recikliraju, ponovo upotrebe, ili iskoriste za dobijanje nekog oblika energije.

Potrebno je, ukazuje, obezbediti investicije za tretman tekstilnog i farmaceutskog otpada, nikl kadmijumskih i alkalnih baterija, otpada od hrane, ambalaže od pesticida, postrojenja za opasan otpad…

Izgradnja 356 postrojenja za tretman otpadnih voda je u planu, kao i više od 20 centara za tretman čvrstog komunalnog otpada u Srbiji.

“Ovo je velika investiciona šansa za privatne fondove i privatni kapital, da snažno podrži modele investiranja u infrastrukturu za treman otpadnih, pijaćih voda i čvrstog otpada. Potrebne investicije u životnu sredinu u Srbiji su oko 15 milijardi evra u narednih 20 godina, a benefit je rast BDP od jedan odsto godišnje u procesu zelene tranzicije srpske ekonomije“, objašnjava Mitrović.

“U Srbiji se godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada, dok se iz domaćinstava sakupi više od 2,5 miliona tona komunalnog otpada. Od te količine, svega 500.000 tona završi na sanitarnim deponija, a ostatak na ukupno 137 registrovanih smetlišta, od kojih se na 42 otpad odlaže bez ikakve kontrole”, rekao je Mitrović.

Kako bi se ovi problemi rešavali, predstavnici Centra za Cirkularnu ekonomiju PKS i Nordijske poslovne alijanse u Beogradu potpisali su 19. januara Pismo o namerama usmereno na jačanje saradnje dve poslovne asocijacije na polju razvoja cirkularne ekonomije, zajedničkih zelenih projekata, i osnivanja HUB-a i digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju.

Izvor: Privredna komora Srbije

Turska kompanija zainteresovana za ulaganje u Rudnik uglja Berane

29.01.2021

ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Za invenstiranje u Rudnik uglja Berane zainteresovana je kompanija “Ankara Kjumur“ iz Turske koja je spremna da uloži 1,5 miliona evra u polumehanizovani sistem proizvodnje.

Kako su naveli iz ove kompanije isporuka od 240.000 tona uglja Elektroprivredi Crne Gore omogućila bi da se zaposli 150 domaćih radnika i 30 iz Turske.

“Naš plan je da za 18 meseci investiramo oko 1,5 miliona evra u Rudnik i da kreiramo polumehanizovani sistem proizvodnje” Hamdi Goksu iz kompanije “Ankara Kjumur“.

Prema rečima Rada Guberinića, izvršnog direktora Rudnika, početkom pandemije obustavljena je proizvodnja i zadržano je svega 15 radnika.

“Po osnovu raznih obaveza prema državi, Rudnik uglja trenutno plaća 80.000 evra mesečno, a za njegovo rentabilno poslovanje ovaj trošak treba da iznosi 30.000 evra. Ulaskom novog investitora može se prevazići ova situacija, druga varijanta je izgradnja toplane koja bi uz ugalj iz Rudnika koristila komunalni otpad i biomasu”, rekao je Guberinić.

Pročitajte još:

Sastanku u Privrednoj komori Crne Gore prisustvovao je i ministar za kapitalne investicije Mladen Bojanić koji je ukazao na ograničenja, prvenstveno sa ekološkog aspekta koja nameće Evropska energetska zajednica, kao i da rešenje koje bude predloženo za nastavak rada Rudnika mora dobije saglasnost Agencije za zaštitu konkurencije.

Kada je reč o mogućnosti izgradnje toplane, ministar je rekao da treba sve sagledati i da postoji ekonomska opravdanost jer bi se jednom investicijom rešili brojni problemi, ali da treba uraditi neophodnda istraživanja i studije u vezi sa tim projektom.

Berane celom svojom površinom se nalazi na ugljenoj ploči čija debljina ide i do 9 metara, a kako geolozi kažu, na nekim mestima i više. Ova ploča, ispod grada, nalazi se na dubini od oko 200 metara.

Stručnjaci procenjuju da ukupne rezerve uglja u ovom basenu iznose 167 miliona tona.

Energetski portal

Lansirani senzori za otkrivanje emisija štetnih gasova

28.01.2021

satellite-satelit — Photo-illustration: Pixabay

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi prošle godine dostigla je rekordnu vrednost. Iako je došlo do značajnog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, zbog proglašenja pandemije koronavirusa, to nije dovoljno da se primete veće promene na globalnom nivou.

Najveću emisiju ugljen-dioksida na planeti ima Kina koja se obavezala da će do 2060. godine postati ugljenično neutralna. Veoma ambiciozan cilj postavila je Evropska unija – ona će taj cilj dosegnuti do 2050. godine.

Zašto je važno smanjiti emisiju štetnih gasova? Velika količina gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi izaziva zagrevanje planete koje donosi nove klimatske promene.

Mnoge vlade i kompanije ulažu velike napore kako bi smanjile emisije gasova, ali i pažljivo prate i mere koliko ovih otrovnih materija odlazi u atmosferu. Kompanija ABB otišla je korak dalje. Naime, ova kompanija je proizvela optički senzor koji je lansiran zajedno sa satelitom Hugo, kompanije GHGSat.

Pročitajte još:

Optički senzor kompanije ABB može da mapira emisije metana iz svemira pri rezoluciji koja je 100 puta veća od bilo kod drugog senzora. Ranije su mogli da se snimaju samo veći regioni, a sada zahvaljujući ovoj opremi, po prvi put, moguće je identifikovati izvor emisije gasova.

U ovoj kompaniji se trenutno proizvodi dodatnih devet uređaja koji će biti lansirani do kraja 2022. godine, i oni će biti prva privatna svemirska satelitska mreža koja će biti posvećena merenju emisije štetnih gasova.

Svemir je idealno mesto za slobodno nadgledanje emisija štetnih gasova, a zahvaljujući ABB senzorima, vlade i industrije širom sveta imaće mogućnost da dobiju dragocene uvide koji će im pomoći da ispune svoje ciljeve kada je u pitanju smanjenje emisija.

“To što su odabarali naše napredne senzore pokazuje našu konkurentnost i dobru usklađenost sa zahtevima koji važe za privatne kompanije u sektoru svemirskih istraživanja“, rekao je Mark Korivo, generalni direktor sektora merenja i analitike u ABB-u, u Kanadi.

Kako je naveo svemirska revolucija je uveliko u toku i ABB je proizvodnjom naprednih mernih senzora dobro pozicioniran u ovom tek formiranom sektoru svemirskih istraživanja.

ABB je više od dve decenije vodeći na polju detekcije gasova sa efektom staklene bašte što je potvrđeno i učešćem u kanadskoj misiji SCISAT i u proizvodnji japanske serije satelita GOSAT. Za praćenje emisija štetnih gasova na zemlji instalirano je više od 60.000 sistema koji u kontinuitetu beleže i procenjuju podatke o emisijama u svim industrijama. Oni pružaju važne informacije za ekološki i ekonomski rad proizvodnih pogona, asortiman uključuje ACF5000 koji tačno i pouzdano istovremeno prati do 15 komponenata gasa.

Energetski portal

Elektromobilnost u službi protiv zagađenja vazduha u regionu

28.01.2021

Charge&go-11-min (1) — Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Predsednik Privredne komore FBiH Mirsad Jašarspahić preneo je predsedavajućem Skupštine Kantona Sarajevo Elvedinu Okeriću iskustva i pozitivne efekte elektromobilnosti iz zemalja regiona i pomenuo prepreke sa kojima se suočavaju privrednici u FBiH i Kantonu Sarajevo (KS) kada je u pitanju ova oblast.

Sastanku su prisustovali i zastupnica Neira Avdibegović Dizdarević, kao i ministri Enver Hadžiahmetović i Adnan Delić.

Jašarević je predstavio dosadašnji rad Udruženja za elektromobilnost i Udruženja zastupnika i trgovaca novim automobilima FBiH i podvukao koliko je važno da se uklone sve barijere za uspešno sprovođenje projekata na polju elektromobilnosti, što bi značajno uticalo i na smanjenje zagađenja vazduha kojem automobili doprinose.

Tim povodom objavljeni su podaci Svetske zdravstvene organizacije prema kojima u BiH u proseku svake godine umre više od 3.500 ljudi od prekomernog zagađenja vazduha.

Pročitajte još:

Predstavnici Privredne komore su zatražili podršku KS u smislu pojednostavljenja zakonskih procedura za postavljanje elektropunjača, ukidanja i smanjenja poreza na imovinu za električna i hibridna motorna vozila.

Važna stavka je i ta da se obezbede besplatna parking mesta u svim opšinama KS za električna vozila, kao i vožnja trakom za javni prevoz.

Ministar privrede, infrastrukture, prostornog planiranja, građevinarstva i zaštite životne sredine Hadžiahmetović pozdravio je inovacije koje donosi koncept elektromobilnosti, a koje se tiču značajnog smanjenja zagađenja i buke od saobraćaja.

Što se Srbije tiče ona spada u red zemalja sa najvećim ekonomskim troškom nastalim zbog zagađenog vazduha i, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) još od pre nekoliko godina, taj trošak je jednak trećini srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ova računica se odnosi na troškove nastale zbog prevremenih smrti usled zagađenog vazduha. Ovo je računica SZO iz 2015. godine, prema kojoj je godišnji ekonomski trošak prevremenih smrti usled zagađenja vazduha u zemljama evropskog regiona bio blizu 1.500 milijardi dolara.

Pomenuti podaci čuli su se na prvim javnim konsultacijama povodom donošenja novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd koje su organizovali Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), nakon dva meseca apelovanja na Grad Beograd da pokrene javnu raspravu povodom donošenja ovog Plana koji treba da važi za narednih 10 godina.

U pogledu sadržaja Nacrta Plana, učesnici drugog kruga javnih konsultacija su se saglasili da Nacrt Plana ne ispunjava osnovne standarde i potrebe, odnosno nije izrađen u skladu sa Zakonom.

Zakon o zaštiti vazduha, kao i prateći Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha, daju precizne standarde i smernice u pogledu sadržaja ovih dokumenata, koje ovaj Nacrt na ispunjava. Nacrtu plana nedostaju sledeći elementi: vizija smanjenja zagađenja kvaliteta vazduha, analiza mera u pogledu dobiti i troškova, analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana, precizni indikatori i rokovi za realizaciju mera, procena planiranog poboljšanja kvaliteta vazduha i vremenskog perioda potrebnog za dostizanje tih ciljeva.

Kada je elektromobilnost u pitanju zemlje širom sveta kroje svoje zakone kako bi električna energija postala primarni, pa čak i jedini pogon vozila. Najčešća sredstva za ostvarenje tih težnji predstavljaju zabrana kupovine dizelaša i benzinaca, pooštravanje propisa o izduvnim gasovima i ograničenja kretanja pojedinih kategorija vozila zbog njihovog „zagađujućeg” svojstva.

Iako Srbiju prati glas da uvek kaska za zapadom, održivi transport se polako, ali sigurno, popularizuje i kod nas. Kao jednu od poluga za njegov napredak, Vlada je u martu protekle godine opredelila 120 miliona dinara za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila kako bi se poboljšao kvalitet vazduha i očuvala životna sredina. Našom zemljom sada jezdi oko 200 registrovanih elektromobila, a putevima krstari i oko 1.500 registrovanih hibrida.

Kako bi „vožnja na struju” zaživela na ovim prostorima, neophodan je i razvoj odgovarajuće punjačke infrastrukture. Da eko-alternative dizelašima i benzincima ne bi ostale „praznih baterija”, tu su svakako elektropunjači. U prilog tome da dizel i benzin budu zamenjeni električnom energijom idu i četiri superpunjača kompanije Tesla, koji su instalirani početkom godine na parkingu robne kuće Ikea u Beogradu, ali i najavljeno širenje kapaciteta za punjenje po domaćim auto-putevima.

U preduzeću MT-KOMEX, kao jednom od predvodnika zaokreta ka elektromobilnosti u našoj zemlji, prepoznali su potrebu tržišta da postavljeni punjači budu povezani u jedan integralni skup da bi vozači lakše pronašli mesto za dopunu svojih elektromobila. Kao što pretpostavljate, za razliku od benzinskih pumpi, električnih punjača nema na svakom ćošku.

Tako je nastao charge&GO, prva regionalna platforma za punjenje električnih vozila, koja će pored Srbije obuhvatiti i komšijske zemlje. MT-KOMEX poziva sve zainteresovane kompanije da uvrste svoje punjače u mrežu charge&GO.

Kako funkcioniše charge&GO?

Softver korisnicima omogućava brzu pretragu najbližih elektropunjača u mreži charge&GO, kao i upražnjenih stanica za punjenje. U samo nekoliko klikova, vozači elektromobila mogu da izvrše rezervaciju željenog punjača. Za „bukiranje” je potrebno da kreiraju nalog na platformi a kad to učine, oni dobijaju i priliku da koriste druge pogodnosti kao što je niža cena. Neregistrovani korisnici usluga koriste punjačka mesta za svoje četvorotočkaše uz jednokratno plaćanje. Naravno, uvek postoji mogućnost da se registruju i da koriste platformu uz pomenute povoljnosti. Od oktobra je dostupna i mobilna aplikacija za iOS i Android mobilne platforme, što će dodatno olakšati punjenje zato što će vozači brže i lakše moći da započnu proces punjenja jednostavnim odabirom punjača sa mape. Osim što će korisnici moći bezbrižno da se kreću kroz zemlju i region, zahvaljujući saradnji preduzeća MT-KOMEX i Virte, na raspolaganju će imati i elektropunjače u 28 zemalja sveta koji su deo ove globalne platforme. I to bez dodatnog troška rominga!

Energetski portal

Kese koje čine Beograd lepšim mestom za život

28.01.2021

plastične kese sa smećem — Foto-ilustracija: Unsplash (Eddie Howell)

Poslednjih meseci sve više ljudi umesto plastičnih kesa sa sobom u radnju nosi platneni ceger i tako pomaže zaštiti životne sredine. Nije mali broj ni onih koji žele da daju i veći doprinos, pa su se našoj redakciji obratili u želji da saznaju kako bi mogli da se uključe u program reciklaže.

Jedan od programa koji vodi Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ dugi niz godina sprovodi se pod nazivom „Eko-kesa za čistiji grad“ a njegov cilje je da građanima omogući da što više otpada, koji je moguće reciklirati, stave u proces reciklaže.

Prijava za učešće u programu je vrlo jednostavna – dovoljno je da odete u pogon „Gradske čistoće“ na opštini na kojoj živite u periodu od 6 sati ujutru do 13:30 sati i da ponesete račun Infostana sa sobom. Kada se jednom prijavite ne morate ponavljati čitav proces iz godine u godinu jer se prijava automatski obnavlja i ostaje trajno zabeležena.

Pročitajte još:

Više od 15.000 beogradskih domaćinstava je već uzelo učešće u ovoj akciji.

U akciji učestvuje svih deset beogradskih opština (Novi Beograd, Zemun, Čukarica, Savski venac, Rakovica, Vračar , Zvezdara, Stari grad, Voždovac i Palilula) koje su u nadležnosti preduzeća.

Građani su dužni da iznesu eko-kese do 10 časova (uveče) ispred svojih domova u terminima u kojima se prikupljaju “eko-kese” u trećoj smeni, odnosno u prvoj smeni do 06:30 časova. Važno je napomenuti da jedinstveni bar kod koji dobijete u pogonu, nalepite na svaku kesu pojedinačno.

Raspored skupljanja kesa je sledeći:

-GO Novi Beograd i GO Voždovac ponedeljak (treća smena – Pinosava, Beli potok, Ripanj, Jajinci)
-GO Zemun utorak (treća smena)
-GO Čukarica sreda (treća smena)
-GO Savski venac i Rakovica četvrtak (treća smena)
-GO Vračar i Zvezdara petak (treća smena)
-GO Stari grad i Palilula subota ( prva smena, centralni deo)
-GO Voždovac i Palilula nedelja (prva smena, Palilula leva obala: Borča, Ovča, Кrnjača), ( treća smena – Voždovac centralni deo)

Kesa od 120 litara dovoljna je za odlaganje reciklabilnog otpada za jednu sedmicu, pa ste tako sa 24 kese snabdeveni tokom perioda od šest meseci.

Šta se odlaže u “Eko-kese”?

-Papir: kartonske kutije (bez lepljive trake, plastike i stiropora), braon karton (bez lepljive trake), kartonske kese, sveske, novine, časopisi, koverte, tetrapak kutije od sokova i mlečnih proizvoda
–MET ambalaža: aluminijumske limenke od pića
–PET ambalaža: providne plastične boce od napitaka, providne boce od jestivog ulja i zatvarači

Šta se ne odlaže u “Eko-kese”?

-Indigo papir, fotografije i foto papir, nauljeni i prljavi papir
-Ubrusi, papirne maramice i toalet papir
-Ispražnjene konzerve od mesnih proizvoda, voća i povrća, metalne tube, alat, žica, čelične trake, metalni zatvarači, dozeri ili spej doze od boja i lakova
– PS čaše od pića ili od jogurta, penasti PS (stiropor), bezbojna čista folija od LDPE, ostale vrste plastike ili mešane plastike
-Neprovidne boce od sredstava za ličnu i kućnu higijenu

Nakon što „Gradska čistoća“ sakupi kese, one se odvoze na „Pogon za prikupljanje i promet sekundarnih sirovina“ u Višnjičkoj ulici.

Cilj ovog ambicioznog projekta je pozitivan uticaj na sve Beograđane u vidu doprinosa očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine, ali i ideja da se poveća količina otpada koji se reciklira čime može ujedno da se smanji količina otpada na deponiji u Vinči.

Ukoliko mesečno iznesete četiri popunjene „Eko-kese“ ostvarujete pravo na 20 odsto popusta na uslugu odnošenja smeća sa uplatnice Infostana. Zato je važno zalepiti bar kodove, jer se uz pomoć njih prati količina kesa u koje ste pravilno odložili otpad.

Marija Milošević iz “Gradske čistoće” nam je rekla da se akcija svake godine uspešno sprovodi i uz veliko odobravanje građana prestonice, i da zaposlenima ovog preduzeća jedini problem predstavljaju “sekundarci” (sakupljači sekundarnih sirovina) koji znaju kada su termini skupljanja otpada pa često odnose kese, pre nego što do radnici “Gradske čistoće” dođu do njih. Nažalost, rešenje za taj problem nije u njihovoj nadležnosti.

Opština Vračar je imala simpatičnu i korisnu akciju u sklopu projekta “Eko patrola” kada je postavljala eko-holdere sa biorazgradivim kesama da bi građani imali olakšan pristup kesama za odlaganje izmeta kućnih ljubimaca.

Ukoliko imate neke nedoumice ili pitanja vezana za akciju “Eko-kesa za čistiji grad”, možete pozvati broj Info centra “Gradske čistoće” – 011/3314002, svakog radnog dana od 7 do 15 časova.

Reciklirajte i učinimo zajedno grad čistijim i lepšim!

Jovana Canić

1...600601602...1,673 Page 601 of 1,673

Pročitaje još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM