Student od maski za lice pravi stolice

03.02.2021

air_mask_maska_za_lice_china_kina — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucrezia Carnelos)

Koronavirus nam je svima u život uneo izvesne promene i naterao da stvorimo nešto drugačiju rutinu. Jedna od stvari koju smo do juče viđali uglavnom na lekarima i medicinskim sestrama su zaštitne maske. Danas vas svi gledaju po malo čudno ako jedna takva maska nije sastavni deo vašeg “autfita”.

Međutim, ono o čemu skoro niko ne razmišlja je šta se dešava sa zaštitnim maskama pošto što ih iskoristimo. Nakon odlaganja u kantu za smeće, nažalost, ova zaštitna oprema postaje potencijalni infektivni otpad.

Zahvaljujući ljudskoj nemarnosti procenjuje se da je do kraja potekle godine u okeanima završilo preko 1.500.000.000 maski.

Značaj pravilnog odlaganja otpada prepoznao je i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Batut” koji je preporučio da iskorišćene maske i nesterilne rukavice za jednokratnu upotrebu, papirne i vlažne maramice (sa ili bez alkohola), ubruse, kao i ambalažu poreklom od sredstava na bazi alkohola za higijenu ruku odlažemo u posebne kese koje je potrebno dobro zatvoriti.

Reciklaža ove vrste otpada i dalje nije zastupljena jer je proces dosta komplikovan, naročito kada je reč o prikupljanju i pravilnoj selekciji.

Za sada maske u Srbiji završavaju na deponiji “Vinča” zajedno sa ostalim komunalnim otpadom.

Južnokorejski student, Kim Ha-neul, smislio je način kako bi deo ovog problema mogao da se reši.

Pročitajte još:

Uznemiren taloženjem otpada koji stvaraju jednokratne maske za lice, koje se prave od polipropilena, ovaj student našao je ekološki prihvatljivo rešenje – uz pomoć nekoliko alatki napravio je od njih tronožne stolice. Projekat nosi naziv “Stack and Stack” (“slaganje i odlaganje” prim. aut.), a za izradu jedne ovakve stolice potrebno je 1.500 maski.

„Plastika se može reciklirati, pa zašto ne bismo reciklirali maske za lice koje su napravljene od plastike?“ rekao je dvadesetrogodišnji Kim.

The furniture design major student, Kim Ha-neul, who belongs to South Korea’s Uiwang, melts the discarded masks to make upcycled stools which he calls “Stack and Stack”.#upcycling #masks https://t.co/MzqLGDh4UQ

— The Logical Indian (@LogicalIndians) December 11, 2020

On je u junu postavio kutiju za sakupljanje maski u svojoj školi (Univerzitet za umetnost i dizajn u gradu Juvang), i na taj način prikupio 10.000 iskorišćenih maski, a više od tone neispravnih primio je i iz lokalne fabrike.

Kako bi umanjio rizik od prenosa koronavirusa, Kim maske čuva najmanje četiri dana pre nego što ih iskoristi, a zatim iz njih uklanja elastične trake i aluminijumske žice, nakon čega ih ređa u kalup i topi uz pomoć toplotnog pištolja temperaturom preko 300 stepeni Celzijusa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Claudio Schwarz)

Tronožne stolice visoke su 45 centimetara, a mogu se napraviti u bilo kojoj boji – sve zavisi od kombinacije boja maski koje tom prilikom koristi. Kim je projekat prezentovao na svojoj diplomskoj izložbi.

Planovi za budućnost su da od recikliranih maski napravi i druge komade nameštaja kao što su sto ili lampa, a nada se da će potencijal ovog projekta prepoznati i Vlada njegove zemlje, kao i privatne kompanije, a zatim se i uključiti postavljanjem specijalnih kanti za odlaganje maski u njihovim poslovnim prostorijama.

Septembra protekle godine, prema vladinim podacima, Južna Koreja proizvela je više od milijardu maski samo za domaću upotrebu.

Stolice još uvek nisu u prodaji, ali je dizajn dobio pohvale od strane kolega i šire javnosti. Koronavirus će proći, a ove stolice će ostati kao podsetnik nesvakidašnjeg perioda u istoriji čovečanstva.

Jovana Canić

Ada Ciganlija – more Beograda

03.02.2021

couple-ada-ciganlija-par-beograd — Foto ilustracija: Pixabay

Koliko je zastupljena elektromobilnost na Adi Ciganliji, zašto se na početku kupališta vijori plava zastava, da li je trenutna zdravstvena kriza uticala na broj posetilaca, koje životinjske vrste plivaju u Savskom jezeru i kako možete da se zabavite na Beogradskom moru dok je još toplo vreme, javlja JP „Ada Ciganlija”

Ada Ciganlija je nesumnjivo jedna od centralnih ekoloških oaza grada Beograda. Imajući u vidu neophodnost zaštite flore i faune, JP „Ada Ciganlija” je pripremila jedinstveni ekološki vid transporta posetilaca u delovima koji nisu dostupni za motorna vozila. Naime, menadžment preduzeća u saradnji sa gradom Beogradom, omogućio je potpuno besplatan prevoz za sve posetioce od parking prostora kod objekta „Kupatilo Beograd” do kupališta na Savskom jezeru sa četiri resort vozila na elektropogon. Ova vozila su izuzetno tiha i jedinstvena prevozna sredstva koja ostvaruju veliku uštedu na pogonskom gorivu.

U fokusu:

Posetiocima Ade na raspolaganju je novi vid transporta. Na samom početku šetalista, na savskoj strani, otvoren je punkt za iznajmljivanje električnih trotineta. Električni trotineti postali su za kratko vreme popularni širom sveta, a u našoj zemlji interesovanje za ovaj alternativni vid prevoza je sve veći. E-trotinet je ekološko prevozno sredstvo i lako sklopivo, koje omogućava dovoljnu brzinu i udobnu vožnju do željene destinacije u gradu. Idealna prilika da se isproba elektrotrotinet sada je dostupna svakog dana i na Adi Ciganliji, gde ga možete iznajmiti na sat vremena ili ceo dan. Elektrotrotineti mogu da razviju brzinu i do 35 km na sat, a domet baterije je 40 km. Maksimalna nosivost je 110 kg.

Prilikom vožnje elektrotrotinetom ne dolazi do ispuštanja štetnih gasova u vazduh pa je samim tim ekološki prihvatljivo rešenje, naročito za Adu Ciganliju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Blăjan)

Za potrebe službi JP „Ada Ciganlija”, nabavljeno je sedam elektrotrotineta koji služe za obavljanje redovnih radnih aktivnosti, a sve u skladu sa opredeljenjem za ekološki čistu Adu.

Na Adi Ciganliji je do sada registrovano oko 450 vrsta biljaka, a pre svega bela topola, crna topola, bela vrba, hrast lužnjak, poljski jasen, evroamerička topola, brest vez, jasenoliki javor, američki jasen. Pored drvenastih biljaka zastupljeno je i obilje žbunaste i travnate vegetacije koje su karakteristične za aluvijalna staništa.

Tokom 2013. godine, Privremeni organ grada Beograda doneo je Rešenje o proglašenju zaštićenog staništa „Gljive na Adi Ciganliji”, čime je prirodno stanište na Adi Ciganliji proglašeno jednim poznatim staništem gljive Myriostoma coliforme u Republici Srbiji. Ova gljiva je izložena veoma jakom antropogenom uticaju i zbog toga je veoma ugrožena i strogo zaštićena vrsta. Njeno područje rasta od 21,25 hektara svrstano je u II kategoriju, kao zaštićeno stanište lokalnog značaja.

Prisutna je raznovrsna fauna – veliki broj ptica, kao što su mali vranac, drozd, detlić, senica i 94 vrste insekata, kao i oko 250 vrsta gljiva.

U jezeru živi 13 vrsta riba, puževi, rakovi, meduze, školjke i kornjače. Kalifornijska kornjača je redak stanovnik, a vodama Ade Ciganlije plivaju i smuđ, bandar – najbrojnija populacija u jezeru, štuka, tolstolobik – čistač ekosistema, barski puževi i rečne školjke. Sve ove vrste indikatori su kvaliteta vode u jezeru.

Tekst u celini možete pročitati u novom broju Magazina Energetski portal ODRŽIVI TRANSPORT, septembar-novembar, 2020.

Srbija – Evropski lider, ali u zagađenosti vazduha

03.02.2021

zagađenje vazduha - air pollution — Photo-illustration: Unsplash (Sam Wermut)

Godinama unazad, stanovnici gradova Srbije se žale na kvalitet vazduha. Godinama unazad se problem ne rešava.

Godišnje, od posledica zagađenosti vazduha umre oko 10.000 građana Srbije. U 2020. godini, kada su građani pod pritiskom pandemije koronavirusa počeli da biju bitku za zdravlje, došlo je vreme da se pažnja usmeri na dugotrajniji problem koji se ne rešava. Da li će 2021. godina biti godina kada su građani Srbije dobili bitku za kvalitetniji vazduh, vreme će pokazati.

„Tihi ubica“, „spora, ali sigurna smrt“ i „alarmantno stanje“ su samo neki od naslova koji su preplavili medije poslednjih meseci. Ne, nije reč o pandemiji COVID-19, već o kvalitetu vazduha koji dišemo u Srbiji. U mnogim gradovima Srbije, vazduh više nije gas bez boje i mirisa. Poprima oblik teške crne magle i čini život stanovnika nepodnošljivim.

Prošlogodišnji izveštaj Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje istakao je Srbiju kao vodeću državu u Evropi po stopi smrtnosti uzrokovane zagađenjem – na 100.000 stanovnika 175 umre svake godine od posledica zagađenja.

Srbija je mesecima svetski lider u zagađenosti vazduha. Za stanovnike Bora, godišnje doba ne znači puno, zagađenost sumpor-dioksidom je konstantna.

Od januara do kraja decembra 2020, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, granične vrednosti zagađenosti sumpor-dioksidom bile su prekoračene čak 78 dana, što znači da su stanovnici Bora dva i po meseca udisali vazduh koji kod ljudi izaziva kašalj, bronhitis, slabi funkcije pluća i pogoršava respiratorne i kardio-vaskularne bolesti.

Time je prošlogodišnji bilans prekoračen za skoro mesec dana.

Međutim, u Boru nije samo povećano prisustvo sumpor-dioksida. U vazduhu je primećena i povećana koncentracija suspendovanih čestica (PM10), kao i visoka koncentracija teških metala koja mogu da izazovu maligna oboljenja.

Kao glavni uzročnik zagađenosti navodi se topionica bakra kineske kompanije Ziđin (Zijin Bor Copper), koja rukovodi rudnikom.

Od kada je 2018. godine potpisan Ugovor o strateškom partnerstvu između Republike Srbije, RTB-a Bor i Ziđina, koji je ne samo dozvolio, već i podstakao ubrzano povećanje proizvodnje bakra, i čime je omogućeno da Ziđin izbegava domaće propise u oblasti zaštite životne sredine u prvim godinama vlasništva nad RTB-om Bor, Republika Srbija je ostala gluva na upozorenja i vapaje građana, medija, civilnog društva, ali i Ministarstva zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Što se još može primetiti u pomenutom ugovoru jeste činjenica da su se ugovorne strane – Republika Srbija, RTB Bor i Ziđin, saglasile da Srbija i RTB Bor snose sve troškove remedijacije od zagađenja koja je izazvana aktivnostima RTB-a Bor. Iako je Ugovorom predviđeno da ugovorne strane pripreme Ekološki akcioni plan koji bi odgovorio na zagađenje koje se proizvodi, to se još uvek nije desilo.

Time je Vlada Republike Srbije radi ekonomske dobiti, žrtvovala zdravlje i život svojih građana i znatno ugrozila životnu sredinu.

Do sada su Ziđinu izrečene tri novčane kazne zbog kršenja odredbe Zakona o zaštiti životne sredine. Ipak, ove mere suštinski nisu promenile stanje – novčane kazne u rasponu od milion do tri miliona dinara nisu dovoljno velike da se skrene pažnja kompanije na otklanjanje posledica koje pravi.

Međutim, Bor nije jedina crna tačka Srbije koja nas stavlja u vrh svetskih lista – tu je i Smederevo. Pored gradske kotlarnice na mazut i individualnih ložišta, kao glavni krivac spominje se i Železara Smederevo, vlasništvo kineske kompanije HBIS grupa Srbija. Od januara do kraja decembra 2020, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, granične vrednosti zagađenosti suspendovanim česticama PM10 u Smederevu bile su prekoračene čak 71 dan.

Ove čestice su često nazvane „nevidljivi ubica“, jer prilikom dugotrajne izloženosti mogu uticati na povećanje krvnog pritiska, nastanak srčanog ili moždanog udara, pa i prerane smrti. Ističe se i da je problem potencijalno veći, čemu doprinosi nedostatak mernih stanica koje bi preciznije utvrdile stepen zagađenja štetnim česticama.

Bor i Smederevo nisu jedina dva grada u Srbiji u kojima je stanovnicima život ugrožen zbog zagađenosti vazduha. Individualna ložišta širom Srbije, kao i termoelektrane, dodatno doprinose negativnoj slici.

Kada država zakaže, stručnjaci i građani preuzimaju borbu
Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i lokalne samouprave koji su zakonski nadležne za kvalitet vazduha na svojoj teritoriji, prema Zakonu o zaštiti vazduha, mogu privremeno da zabrane rad stacionarnog izvora zagađivanja ili nalože preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite dok se emisija i nivoi zagađujućih materija u vazduhu ne svedu na propisane granične vrednosti. Ipak, to do sada nije urađeno ni u Boru, ni u Smederevu, a ni u mnogim drugim gradovima širom Srbije. Postavlja se pitanje – da li je profit značajniji od ljudskog života?

Odgovor je jasan. Ne samo da država nije preduzela ništa da problematično stanje ispravi, otišla je i korak dalje – htela je da nivo zagađenosti prividno „smanji“, tako što je Agencija za zaštitu životne sredine pokušala da podigne prag zagađenosti sa indeksa 40 na 55 koncentracije suspendovanih čestica (PM 2.5). Time bi povećanjem dozvoljene koncentracije otrovnih čestica u vazduhu problem bio „rešen“.

Dobra stvar je da se problem zagađenja vazduha nije na taj način rešio, zahvaljujući stručnjacima sa integritetom.

Milenko Jovanović, načelnik odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, otpušten je krajem 2020, zato što se suprotstavio odluci direktora da se bez odobrenja stručnjaka menjaju kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha.

Dejan Lekić, načelnik Odeljenja za izveštavanje i informacioni sistem životne sredine koje pripada Agenciji za zaštitu životne sredine, međunarodno priznat informatičar, koji je vodio službu za informisanje, izradu indikatora i izveštavanje iz oblasti zagađenja u životnoj sredini, dobio je premeštaj na nižu poziciju u Ministarstvu zaštite životne sredine sredinom januara 2021, iz istih razloga.

Ovim se videlo da se država ne libi obračunavanja sa stručnjacima koji nedvosmisleno ukazuju na probleme u vezi sa zagađenjem vazduha.

Osim stručnjaka koji na sve načine pokušavaju da ukažu da je status quo neodrživ i opasan, građani se udružuju i sprovode lokalne akcije. Od protesta i uličnih akcija u Boru, Smederevu, Beogradu, Nišu, Kraljevu, Užicu, Valjevu, Pančevu, Požarevcu, Apatinu i Zrenjaninu, preko blokiranja RTB-a Bor i podnošenja krivičnih prijava, građani na sve načine pokušavaju da skrenu pažnju javnosti.

Poslednji protest u Beogradu organizovala je neformalna grupa građana “Eko straža”, koja je objavila listu sa oko 20 zahteva, među kojima je osnovni zahtev Vladi da se poštuje Ustav Srbije koji članom 74 garantuje građanima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.

Međutim, odgovor države i ovog puta je izostao.

Lažna međunarodna strateška opredeljenja

Država u ovom slučaju nije odgovorna samo prema građanima i Ustavu, nju obavezuje i broj međunarodnih ugovora za koje se opredelila.

Ona je obavezu da poboljša kvalitet vazduha i da uskladi zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije preuzela kroz Pregovaračko poglavlje 27, koje se odnosi na delovanje u oblasti klime, održivog razvoja i životne sredine.

U godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije istaknuto je da Srbija treba znatno da poveća svoje ambicije kada je reč o postizanju zelene tranzicije i da nastavi da se, između ostalog, usredsređuje na poboljšanje monitoringa kvaliteta vazduha, da ubrza sprovođenje pravnih propisa i planova u oblasti kvaliteta vazduha, kao i da mora mnogo više da uloži u prelazak na zelenu energiju, uključujući unapređenje zastarele infrastrukture, kako bi smanjila zagađenje.

Ono što takođe treba imati u vidu jeste da Evropska unija ima postojeću strategiju smanjenja udela proizvodnje električne energije koja se oslanja na sagorevanje fosilnih goriva, dok to u Srbiji nije ni u planu.

Kao država čiji je najvažniji spoljnopolitički cilj članstvo u EU, bitno je istaći da pored usklađivanja zakonodavstva Srbija mora da poštuje propise i u praksi.

Sa druge strane, tu su i obaveze koje ima prema Ujedinjenim nacijama. Srbija se obavezala na posvećenost u ostvarivanju ciljeva Agende 2030 UN. Ona predstavlja globalni okvir za dostizanje ciljeva koji su, između ostalog, usmereni i na smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih od zagađenja, moderne energetske izvore, unapređenje industrije i infrastrukture, smanjenje negativnih uticaja gradova na životnu sredinu i mnoge druge ciljeve koji imaju za svrhu poboljšanja kvaliteta života.

Imajući u vidu probleme koji se nekoliko godina ne rešavaju u Boru i Smederevu, ali i u drugim delovim Srbije, nedostatak posvećenosti u otklanjanju problema sa zagađenjem vazduha kosi se sa nekoliko ciljeva održivog razvoja na koje se Srbija obavezala.

Prema analizi Pripremljenost za sprovođenje Agende 2030 objavljenoj u decembru 2020, potcilj 3.9 koji se odnosi na značajno smanjenje stope smrtnost i oboljenja od opasnih hemikalija i zagađenja, nije na adekvatan način pokriven Strategijom javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018–2026. godine.

Dodatno, potcilj 11.6 ističe da bi do 2030. trebalo smanjiti negativan uticaj gradova na životnu sredinu, sa posebnom pažnjom na kvalitet vazduha i upravljanje otpadom na opštinskom i drugim nivoima, čime bi država trebalo da uložiti dalje napore u tranziciji ka zelenoj ekonomiji i nastavi sa povećavanjem učešća dobijanja energije iz obnovljivih izvora. Na taj način bi vrednosti suspendovanih čestica poput PM10 trebalo da budu značajno smanjene.

Nadležnost za pomenute ciljeve deli više institucija. Za potcilj 3.9, Ministarstvo zdravlja je primarno nadležno, dok je potcilj 11.6 u najvećoj meri u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, koje ima i pretežnu nadležnost za postizanje ciljeva Agende 2030 koji se tiču životne sredine. Kako je zaštita životne sredine, a prvenstveno zaštita vazduha, multisektorski izazov, postavlja se pitanje – da li postoji dovoljno političke volje u Vladi Republike Srbije da se institucije uhvate u koštac sa ovim izuzetno skupim problemom? P rocene su da će biti potrebno ulaganje od 1,5 do 2,4 milijarde evra.

Uzimajući u obzir dosadašnje stanje, stiče se utisak da se energija ne usmerava ni na donošenje strategija i akcionih planova. Zakonom o zaštiti vazduha iz 2013. godine, Vlada Republike Srbije imala je obavezu da donese Strategiju zaštite vazduha do 1. januara 2015. godine. Šest godina kasnije, krovni strateški dokument koji bi činio prvi korak ka zaštiti kvaliteta vazduha, nije donet.

Šta bi bila rešenja ovog problema?

Prvo, Vlada Republike Srbije bi trebalo da pokaže političku volju da se uhvati u koštac sa ovim problemom i da ga predstavi kao jedan od prioriteta. Iako određena državna i strana preduzeća donose prihode, ona su ujedno i najveći uzročnici zagađenja. Praksa potpisivanja sporazuma koji zagađivače oslobađaju odgovornosti, radi finansijske dobiti, a na uštrb zdravlja građana i zdravije životne sredine, mora da prestane.

Drugo, Srbija bi trebalo da počne da sprovodi politiku „zagađivač plaća”, čime bi se od zagađivača očekivalo da finansiraju investicije koje su neophodne za usklađivanje sa standardima EU.

Treće, neophodno je osnažiti ulogu Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih samouprava. EU je ukazala na potrebu da Srbija poboljša svoje administrativne kapacitete na centralnom i lokalnom nivou, uključujući inspekcije. Ministarstvo zaštite životne sredine često je isticalo da je uradilo sve u njihovoj nadležnosti da smanji zagađenje vazduha, te da je problem nastajao pri lokalnim samoupravama, koje nisu imale plan njegove zaštite. Kao razlog tome, navodio se manjak stručnjaka, ali i nedostatak u budžetu. Finansijska izdvajanja za rešavanje ovog problema jesu velika, ali su neophodna za ostvarivanje ambicioznih ciljeva na koje se Srbija obavezala prema međunarodnim institucijama, ali i prema svojim građanima. U tom smislu, uloga države u celokupnom procesu poboljšanja kvaliteta vazduha jeste ključna.

Četvrto, neophodno je da se radi na povećanju održivosti industrija i udela obnovljive energije, kako bi se pratili standardi Evropske unije, i postepeno prelazilo zelenu, obnovljivu energiju za koju Srbija ima potencijala, te bi se time i postepeno smanjivalo zagađenje vazduha. Individualna ložišta, pored industrije i saobraćaja, glavni su uzročnici zagađenja. Državne subvencije za povećanje energetske efikasnosti i prelazak na održive modele grejanja, umanjili bi uticaj individualnih ložišta na zagađenje.

Peto, Ministarstvo zaštite životne sredine, koje prevashodno ima nadležnost nad ovom oblašću, bi trebalo da pokrene javnu raspravu o Strategiji i akcionom planu koji bi unapredili kvalitet vazduha. Javna rasprava bi trebalo da uključi širok spektar civilnog društva i zainteresovane javnosti. Neadekvatnim planovima kvaliteta vazduha do sada nije ostvaren napredak, te bi novi dokumenti, Strategija i akcioni planovi, morali da budu bazirani na širem konsenzusu, kako bi osigurala odgovornost svih aktera u ovom procesu.

Šesto, stručnjaci već duže vreme ukazuju na problem malog broja mernih stanica . Kako bi se stekla prava slika o stanju kvaliteta vazduha i kako bi se dobile pravovremene informacije, neophodno je da Ministarstvo zaštite životne sredine izdvoji budžet za uspostavljanje dodatnih mernih stanica, ali i da se uspostavi jasna metodologija po kojoj gradovi mogu da se porede. Informacije bi trebalo da budu pravovremene, kako bi građani, lokalne samouprave, ali i država, mogli da reaguju na alarmantno stanje zagađenosti.

Kako Srbija teži da napreduje na putu ka članstvu u EU, treba skrenuti pažnju i na to kako Sud pravde Evropske unije i Evropska komisija rešavaju ovaj problem.

U decembru 2020, Evropska komisija je saopštila da je pokrenula proceduru pred Sudom pravde Evropske unije (CJEU) protiv Bugarske i Grčke zbog toga što nisu regulisale zagađenost vazduha. Navodi se da Bugarska nije obezbedila potpuno usklađivanje sa obavezama iz Direktive EU 2008/50/EC o zakonodavstvu na polju kvaliteta vazduha.

“Konkretno, Bugarska je sistematično i stalno neusklađena s graničnim vrednostima za suspendovane čestice PM10 i ne usvaja prikladne mere da skrati period njihovog prekoračenja što je više moguće. Da bi uskladila stanje sa standardima EU, od Bugarske se očekuje da usvoji i primeni niz zakonodavnih i administrativnih mera”, istakla je Evropska komisija.

Sa druge strane, za Grčku se navodi da je u 2019. godini napravila prekoračenja dozvoljene vrednosti suspendovanih čestica PM10 čak 67 dana.

Podsetimo, to je četiri dana manje nego što je bio slučaj 2020. godine u Boru.

Ostaje nada da će ova godina biti godina kada će Vlada Republike Srbije da uvaži zahteve građana, stručnjaka i međunarodnih institucija, i usmeri pažnju i trud ka rešavanju ovog problema zbog kojeg godišnje umre više od 10.000 građana Srbije – skoro tri puta više nego od posledica COVID-19 sudeći prema zvaničnoj statistici.

Izradu ovog dokumenta omogućile su vlade Švajcarske i Nemačke u okviru platforme “Održivi razvoj za sve” koju sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, a kao deo projekta Reforma javnih finansija – agenda 2030. Partneri na sprovođenju platforme su Beogradska otvorena škola, Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za visoke ekonomske studije, Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija Centar za Demokratiju i Timočki omladinski centar. Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno zvanične stavove Vlada Švajcarske i Nemačke, kao ni Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Izvor: European Western Balkans

Eko-tim: Proceniti opravdanost opstanka sektora uglja u Crnoj Gori

03.02.2021

ugalj - coal — Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Rudnik Berane uskoro bi mogao da počne sa radom, kompanija iz Turske zainteresovana je za ulaganja u polumehanizovani sistem proizvodnje. I dok većina zemalja u Evropi pravi strategije kako bi smanjili korišćenje ovog goriva, kod nas, kao i u zemljama u regionu sve više se ulaže u ovaj sektor.

Kako objašnjavaju iz Eko-tima, gašenje sektora uglja i njegovo isključivanje iz energetskog miksa, koje se dešava u Evropskoj uniji (EU), očekuje se i u Crnoj Gori, pa je neophodno što urgentnije pristupiti procesu planiranja ekonomske diversifikacije u Pljevljima.

Neophodno je proceniti koliko su društvene koristi od rada Termoelektrane “Pljevlja” i Rudnika uglja Berane, za lokalnu i nacionalnu ekonomiju, a koji su to troškovi koje njihov rad prouzrokuje uključujući troškove zaštite životne sredine i zdravlja. Tek onda bi, kako smatraju iz ove nevladine organizacije, trebalo proceniti koliko još dugo je opstanak sektora uglja opravdan u Crnoj Gori.

Iz ove organizacije kažu da imaju u vidu izazov sa kojim se Ministarstvo kapitalnih investicija trenutno suočava kada je u pitanju dalji rad termoenergetskog kompleksa u Pljevljima, i pozvali su novu Vladu da rešavanju tog izazova pristupi pažljivo i sa opreznošću donese odluku o daljem radu TE “Pljevlja”, navodi se na sajtu RTCG.

Pročitajte još:

Kako podsećaju, Energetska zajednica je u poslednjem Izveštaju o implementaciji za prošlu godinu iskazala zabrinutost da Crna Gora neće poštovati odredbe takozvanog opt-out režima u kojem se TE “Pljevlja” nalazi i da nakon dostizanja ograničenja od 20 hiljada sati postrojenje neće prestati da radi.

“Sekretarijat EZ ukazuje na to da usklađivanje postrojenja sa graničnim vrednostima emisije za nova postrojenja, prema Direktivi o industrijskim emisijama, mora biti prioritet. Stoga, čudi sigurnost “Elektroprivrede” Crne Gore da će zajednica odobriti dalji rad TE “Pljevlja”, jer njena uloga jeste upravo da obezbedi primenu direktiva uključujući i sprovođenje kaznenih procedura u slučaju njihovog kršenja“, objasnili su predstavnici Eko-tima.

Kako navode, svesni su da konačnu odluku i stav o nastavku dalje upotrebe uglja, i uopšte opstanku tog sektora u Crnoj Gori, treba dati Vlada.

“Istovremeno, ne možemo a da se ne osvrnemo i na projekat ekološke rekonstrukcije TE “Pljevlja”, za koju studija izvodljivosti nikada nije objavljena i čije je idejno rešenje proglašeno državnom tajnom. Pozivamo Vladu i Ministarstvo da sve pomenute studije zatraže od EPCG i detaljno ih analiziraju pre konačne odluke o podršci ovom projektu“, dodaje se u saopštenju.

Zagađenje koje se trenutno emituje iz TE “Pljevlja” čini ovaj grad jednim od najzagađenijih u Evropi, objašnjavaju iz ove organizacije. Trend koji postoji ponavlja se decenijama unazad, a rezultat su degradirana životna sredina, ugroženo zdravlje i povećana smrtnost stanovništva uzrokovana lošim kvalitetom vazduha.

Kako zaključuju iz Eko-tima, sa druge strane, jasan je trenutni značaj sekora uglja u Pljevljima u smislu zaposlenosti lokalnog stanovništva.

Energetski portal

Plan energetskog sektora vredan 10 milijardi evra: Prioritet gradnja srednjih i velikih hidroelektrana

03.02.2021

hydropower_hidroenergija — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

“Ministarstvo je pripremilo investicioni plan u energetskom i rudarskom sektoru vredan 10 milijardi evra, od čega se najveći deo odnosi na elektroenergetiku“, rekla je u utorak potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Prema njenim rečima glavni prioritet je izgradnja srednjih i velikih hidroelektrana, jer je to održiva energija u vreme energetske tranzicije. Plan je da se snizi cena električne energije i u proizvodnji i u potrošnji, što je pitanje novog zakona o energetskoj efikasnosti koji je u pripremi, a tu je i treći pravac – održivi izvori energije koji mogu da pomognu i u energetskoj sigurnosti.

„Najkritičnija tačka u elektroprivrednom sistemu je distributivna mreža, čiji su gubici veliki. Naše procene su da u naredne tri do četiri godine treba uložiti najmanje 350 miliona evra kako bismo te gubitke smanjili za bar tri do četiri procenta. Ulagaćemo u kompletnu distributivnu mrežu, ne samo u brojila”, rekla je ona.

Pročitajte još:

Ministarka rudarstva i energetike, odgovarala je na pitanja novinara posle potpisivanja Posebnog kolektivnog ugovora sa Sindikatom radnika „Elektroprivede Srbije“, kada je naglasila da EPS ne čine samo hidroelektrane i termoelektrane, već da je to preduzeće strateški važno i u njega mora mnogo više investira, jer su trenutno investicije ispod nivoa amortizacije.

“EPS-u je potreban investicioni bum i milijarde evra novih investicija, uključujući i distributivnu mrežu i zaštitu životne sredine”, rekla je Mihajlovićeva.

Ona se u utorak sastala i sa Dmitrijem Malisevim i Jevdanom Andrejem Vladimirovičem, akcionarom i genrealnim direktorom ruske kompanije „Кvarc – nove tehnologije“ i sa njima razgovarala o mogućnostima saradnje u energetskom sektoru.

„Pred velikim odlukama smo u elektroenergetici, želimo da se okrenemo izgradnji srednjih i velikih hidroelektrana, odakle sada dobijamo 30 odsto energije, dok ostalih 70 odsto dolazi iz termoelektrana“, rekla je ministarka.

Dmitri Malisev je pomenuo da je kompanija „Кvarc“ zainteresovana da uđe na srpsko tržište i radi u Srbiji, ali i da postoji međusobna zainteresovanost za ulaganja u vodni saobraćaj i obnavljanje rečne flote u Srbiji.

Energetski portal

RERI: Staviti van snage dozvolu za izgradnju MHE Karaula u Specijalnom rezervatu prirode Goč – Gvozdac

02.02.2021

reka_MHE — Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Gonzalez)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je Odeljenju za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva podneo zahtev za stavljanje van pravne snage građevinske dozvole kojom je odobrena izgradnja male hidroelektrane Karaula na Brezanskoj reci, u okviru Specijalnog rezervata prirode Goč-Gvozdac.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koje su bile na snazi u vreme izdavanja građevinske dozvole, propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa izgradnjom objekta, odnosno izvođenjem radova u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

U cilju utvrđivanja činjenice da li se otpočelo sa građenjem, odnosno izvođenjem radova na MHE Karaula, RERI je nadležnoj građevinskoj inspekciji podneo Zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora, koja je nakon izlaska na teren i uvidom na licu mesta utvrdila da investitor u propisanom roku nije započeo radove na izgradnji MHE Karaula, te da je nadzorom utvrđeno da nije izvršeno nikakvo obeležavanje gradilišta, nije postavljena gradilišna tabla, kao i da ne postoje tragovi izvođenja bilo kojih građevinskih aktivnosti, odnosno izvođenja građevinskih radova na parcelama na kojima je projektnom dokumentacijom predviđena izgradnja vodozahvata, mašinske zgrade i cevovoda. RERI je dodatno, u cilju utvrđivanja navedene činjenice angažovao i sudskog veštaka građevinske struke, koji je nakon obilaska terena i veštačenja konstatovao da investitor nije započeo sa izgradnjom MHE Karaula.

Pročitajte još:

Imajući u vidu da su ispunjeni svi uslovi koje odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisuju, u smislu prestanka važenja Građevinske dozvole kojom je odobrena izgradnja MHE Karaula, odnosno činjenicu da je nedvosmisleno utvrđeno da je protekao zakonski rok od dve godine od dana pravnosnažnosti građevinske dozvole, a da investitor nije započeo sa izvođenjem radova na MHE Karaula.

Savet Šumarskog fakulteta, koji upravlja Specijalnim rezervatom prirode Goč-Gvozdac je odbio da investitoru ustupi zemljište za izgradnju mini-hidroelektrane Karaula, a tu odluku podržao je i Savet Univerziteta u Beogradu.

RERI podseća nadležne organe na lokalnom i republičkom nivou da izgradnja malih hidroelektrana nije doprinela ostvarenju ciljeva Akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije ali jeste dovela do narušavanja vladavine prava, uništenja reka i zaštićenih područja i ugrožavanja ljudskih prava.

Očekujemo da nadležni organ gradske uprave u Kraljevu postupi u skladu sa zakonom i građevinsku dozvolu za MHE Karaulu stavi van snage.

Izvor: RERI

Konkurs Ministarstva zaštite životne sredine dodeljuje 400 miliona dinara za čistiji vazduh

02.02.2021

gasovi_zagađenje_vazduha — Foto-ilustracija: Unsplash (Sam Bark)

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)

“Borba za čist vazduh je jedna od najvažnijih u Ministarstvu koje vodim i odlučni smo u nameri da podstaknemo lokalne samouprave da hitno reaguju i što pre krenu u rešavanje ovog problema. Rok za prijavu na sva tri konkursa je 16. februar 2021. godine. Jednim konkursom opredelili smo 200 miliona dinara za obnovu starih kotlarnica, čime ćemo smanjiti zagađenje vazduha, za drugi konkurs obezbedili smo 100 miliona dinara za projekte sufinansiranja smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora, a za treći konkurs 100 miliona dinara za pošumljavanje, kako bismo poboljšali kvalitet vazduha širom Srbije. Delujemo istovremeno na više frontova”, precizirala je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Pravo da se prijave na raspisane konkurse imaju svi gradovi, opštine i gradske opštine u Srbiji. Konkursima je predviđeno da Ministarstvo zaštite životne sredine finansira 80 odsto opravdanih troškova projekta, dok učešće korisnika iznosi 20 odsto.

Pročitajte još:

Odluku o projektima koji će biti sufinansirani doneće posebna konkursna komisija, a ministarka Vujović će u narednim danima formirati tri takva tela prilagođena svakom konkursu.

Projekti će biti birani prema unapred utvrđenim kriterijumima, a preliminarna rang lista biće objavljena na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i eUprave, u roku od najviše 60 dana od isteka roka za prijavu.

Kada je reč o konkursu za nabavku, zamenu, rekonstrukciju i sanaciju kotlarnica za grejanje, kao i individualnih ložišta, neki od najvažnijih kriterijuma su značaj projekta za životnu sredinu, stepen uticaja i ugroženosti životne sredine. Glavni kriterijumi konkursa za sufinansiranje projekata pošumljavanja degradiranih, zaštićenih, javnih i drugih površina gde postoji takva potreba, biće opšti uticaj na životnu sredinu i stepen razvijenosti lokalne samouprave.

Više informacija i potrebna konkursna dokumentacija dostupni su OVDE.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ) organizovali su 22. januara, drugi krug javnih konsultacija o Planu kvaliteta vazduha za Beograd, putem platforme Zoom.

Ovaj događaj predstavlja nastavak javnih konsultacija koje su RERI i BOŠ pokrenuli u decembru 2020. godine, sa ciljem da se javnost uključi u proces izrade novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd.

Reč je o dokumentu od izuzetnog značaja, budući da je grad Beograd suočen sa permanentnim zagađenjem vazduha, da koncentracije zagađujućih materija višestruko premašuju dozvoljene granične vrednosti, da je zagađen vazduh jedna od primarnih pretnji po javno zdravlje stanovništva, koji prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, rezultira sa oko 1800 prevremenih smrti građana Beograda i da bi postojeći nivo zagađenja rezultirao u daljem skraćivanju životnog veka stanovnika Beograda – procenjenih preko 75.000 izgubljenih godina života (YLL) za stanovnike Beograda u narednih deset godina.

U pogledu sadržaja Nacrta Plana, učesnici su se saglasili da Nacrt Plana ne ispunjava osnovne standarde i potrebe, odnosno nije izrađen u skladu sa Zakonom.

Zakon o zaštiti vazduha, kao i prateći Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha, daju precizne standarde i smernice u pogledu sadržaja ovih dokumenata, koje ovaj Nacrt na ispunjava. Nacrtu plana nedostaju sledeći elementi: vizija smanjenja zagađenja kvaliteta vazduha, analiza mera u pogledu dobiti i troškova, analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana, precizni indikatori i rokovi za realizaciju mera, procena planiranog poboljšanja kvaliteta vazduha i vremenskog perioda potrebnog za dostizanje tih ciljeva.

Pored toga, Nacrt Plana ne nudi ni precizan inventar emisija zagađenja. Nacrtom Plana se kao jedna od mera tek predviđa izrađivanje detaljnog inventara, što bi moralo prethoditi Nacrtu Plana.

Reri je takođe, podneo krivičnu prijavu protiv privrednog društva SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR („Ziđin Bor Koper“), kao i odgovornog lica u pravnom licu (direktora privrednog društva) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo Zagađenje životne sredine, propisanog članom 260. Krivičnog zakonika („KZ“).

Kršenjem Zakona o zaštiti vazduha kojim je zabranjeno prekoračenje graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, kao i Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, kojom je propisana dozvoljena granična vrednost nivoa sumpor dioksida u vazduhu od 350 μg/m3 u jednom satu, a imajući u vidu činjenicu da se navedena vrednost ne sme prekoračiti više od 24 puta u jednoj kalendarskoj godini, od strane osumnjičenog „Ziđin Bor Koper“ je došlo do izvršenja krivičnog dela Zagađenje životne sredine.

Energetski portal

Sprečena još jedna ekološka katastrofa na našim jezerima

02.02.2021

Svedoci smo toga da svakodnevno građani naše zemlje bacaju razno smeće u reke, pa samim tim divlje deponije niču po obalama i slika plutajućeg otpada na kraju više i nije nešto što nas iznenađuje. Pitanje je samo do kada ćemo moći tako i koliko će još ekoloških katastrofa naši vodotokovi moći da “prežive”.

I ove godine do jezera Ćelije kod Kruševca stigle su velike količine komunalnog otpada koji je doplovio iz reka koje se nalaze na teritorijama opština Brus i Blace. Čelična sajla, koju su postavili radnici JKP “Vodovod-Kruševac“ i Ribočuvarske službe “Rasina” uspela je da zadrži plutajući otpad i sprečeno je ugrožavanje vodozahvata i snabdevanje za 120.000 korisnika regionalnog sistema za vodosnabdevanje.

Kako se navodi na sajtu ovog komunalnog preduzeća u najužem delu Vasićkog basena postavljena je zaustavna barijera. Nakon što pristigne nov priliv čvrstog otpada, biće postavljena još jedna. Plan je da one spreče širenje plutajućeg otpada, što će olakšati i njegovo uklanjanje iz jezera.

Plutajući otpad u jezeru Ćelije svake godine pojavljuje se u periodu kada počinje sneg da se topi i smeće, koje se nalazi na obalama reka Rasine i Blatašnice, bujičnim tokom biva povučeno.

Pročitajte još:

Nakon poplava 2014. godine iz jezera Ćelije izvučeno je 50.000 kubika čvrstog otpada i zato su nadležni ove godine bili spremni da brzo reaguju i spreče ekološku katastrofu.

Već godinama JKP „Vodovod-Kruševac“ zajedno sa komunalnim preduzećima opština Brus, Blace i Aleksandrovac i sa mesnim zajednicama naseljenih mesta koja okružuju jezero Ćelije, intenzivno radi na poboljšanju i očuvanju ovog jezera.

Početkom godine, zbog velike količine plutajućeg otpada pukla je jedna zaštitna lančanica iznad Hidroelektrane “Višegrad”. Tada je oko 4.000 kubika otpada gotovo ugrozilo njen rad i proizvodnju električne energije.

Ovo je slika koja se godinama redovno ponavlja – velike količine otpada koje plutaju Limom i Drinom ugrožavaju životnu sredinu, rečni ekosistem i sam rad hidroelektrane.

U toku je i čišćenje Potpećkog jezera kod Priboja u kom se prema procenama stručnjaka nalazi više od sedam kubika plutajućeg otpada koji će biti transportovan u deponiju “Duboko”.

Milica Radičević

Lufthanzin najduži let u istoriji u službi klimatskih istraživanja

02.02.2021

Poznata nemačka avio-kompanija Lufthanza, u nedelju je iz Hamburga poslala svoj Airbus A350-900 na najduži let u istoriji kompanije.

U ponedeljak je avion sleteo na Foklandska ostrva posle 15 sati i 36 minuta i skoro 14 hiljada pređenih kilometara.

Foklandska ostrva su udaljena samo 1.500 kilometara od Argentine i 5.000 kilometara od Antarktika.

Airbus A350 poznat je po dugim letovima, a posebno se pamti najduži komercijalni let u istoriji vazduhoplovstva koji je trajao 18 sati i 40 minuta koliko je avionu trebalo da stigne od Njujorka do Singapura.

Pročitajte još:

Odredište Lufthanzine letelice nije bilo tek tako izabrano – posada koju su činila 92 putnika pridružuje se istraživačkom brodu Polarstern koji je na važnoj antarktičkoj misiji, a svi članovi ove ekspedicije su bili dve nedelje u karantinu da bi bili sigurni da neko nije zaražen koronavirusom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dennis Gecaj)

Istraživači nemačkog Instituta “Alfred Vegener” će nakon sletanja da se ukrcaju na ledolomac i da provedu dva meseca na antarktičkom moru skupljajući podatke koji se tiču daljih istraživanja klime i klimatskih predviđanja u budućnosti.

„Drago nam je što možemo da podržimo polarnu istraživačku ekspediciju tokom ovih teških vremena. Posvećenost istraživanju klime nam je veoma važna. Na ovom polju aktivni smo više od 25 godina i pojedine letelice Lufthanzine flote opremili smo mernim instrumentima. Naučnici širom sveta koriste podatke prikupljene tokom putovanja kako bi klimatski modeli bili što precizniji i kako bi poboljšali predviđanja vremenskih prilika u budućnosti “, rekao je Tomas Jan, kapetan Lufthanzinog leta i menadžer projekta zadužen za projekat Foklandskih ostrva.

U “normalnim vremenima” posada bi putovala preko Argentine ili Južnoafričke Republike na Antarktik. Ovako, zbog pandemije koronavirusa, redovni letovi ne dolaze u obzir.

Koronavirus kriza je uzela svoj danak u vazduhoplovnoj industriji, primoravajući avio-kompanije da poštuju ograničenja putovanja, obustave letove ili ih modifikuju.

Međutim, nekoliko avio-kompanija i proizvođača aviona iskoristilo je ovu trenutnu “prepreku” da aktivno doprinese naporima da se avionska putovanja učine održivijim i da se bore protiv klimatskih promena u industriji koja je gotovo po definiciji sinonim za loš odnose prema klimi. Neki od napora su rad na istraživanju različitih biogoriva kako bi se poboljšala ekonomičnost goriva i smanjila buka koji avioni proizvode tokom leta.

Jovana Canić

Novi zakon o rudarstvu ubrzava procedure za pokretanje poslova

02.02.2021

Novi zakon o rudarstvu definisanim procedurama u poseban fokus stavlja zaštitu životne sredine, a investitorima pruža mogućnosti da efikasno i brzo uđu u istraživanja, a kasnije i u eksploataciju. Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo je četiri zakona koja su osnov za više investicija i nova radna mesta.

“Da bismo došli do izmena i dopuna, radili smo zajedno sa privredom i svim važnim institucijama. Zakon koji predstavljamo je moderan zakon, koji će omogućiti sigurnost za investitore, da efikasno i brzo mogu da uđu u istraživanja, a kasnije i u eksploataciju. Dalje, na jedan domaćinski način konačno ćemo upravljati mineralnim resursima, s obzirom na to da danas naše rezerve vrede 200 milijardi dolara. Treće, izmenama ćemo omogućiti ubrzanu proceduru za svakog investitora, uvodimo elektronsko rudarstvo, neke postupke smo ukinuli, za neke skratili vreme, i duboko verujem da će za mesec, mesec i po dana, investitori moći da dobiju sve potrebno da krenu u rudarski projekat. Kapa svega je zaštita životne sredine. Kroz ceo zakon smo obavezali sve da zaštita životne sredine bude dodatno ispoštovana kroz definisane procedure”, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

U toku sastanka, koji je održan u Privrednoj komori Srbije, Mihajlovićeva je podsetila da je 2015. godine udeo rudarstva u BDP-u iznosio 2,1 odsto, dok je prošle godine to bilo 1,6 odsto.

“Verujem da možemo da uvećamo udeo rudarstva u BDP-u, naš cilj je da za četiri godine on bude 4 odsto. Još jedna novina ovog zakona je i osnivanje rudarsko-geološke komore, kao što je imaju i inženjeri. Komora će se baviti edukacijom rudara i geologa, ali i izdavanjem licenci, dok ćemo Geološkom zavodu vratiti značajnu ulogu jer tu se nalazi naša nacionalna baza”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Marko Čadež, predsednik PKS, zahvalio je privrednicima što će učestvovati u javnoj raspravi i dati svoje mišljenje.

“Svrha svake javne rasprave je da se privreda uključi zajedno sa Vladom i resornim ministarstvima, da se vidi koja su rešenja dobra, šta je dobro za predvidivost poslovanja, šta je još potrebno definisati. To bih voleo i danas da čujem od privrednika. U ovom sektoru posluje oko dve hiljade kompanija, koje imaju oko 9,5 milijardi poslovnog prihoda. PKS okuplja razne sektore i trebalo bi da gledamo da paralelno sa investicijama u rudarstvo to dalje dobro iskoristimo, kao što je na primer litijum. To su strateški važne stvari za našu privredu i zato je i ovaj zakon važan”, rekao je Čadež.

Energetski portal

Zatvoren put na mesec dana zbog dobrobiti životinja

01.02.2021

more_obala — Foto-ilustracija: Unsplash (David Burner)

Foto-ilustracija: Unsplash (Harry Cunningham)

Drugi po veličini grad, na novozelandskom Južnom ostrvu, zatvorio je popularni gradski put na čitav mesec kako bi se po njemu bezbedno kretao morski lav sa svojim mladunčetom.

Gradsko veće Dunedina napisalo je u objavi, na Fejsbuk stranici, da će na mesec zatvoriti put iznad gradske plaže kako bi se “specijalnim stanovnicima omogućilo da bezbedno koriste put”.

„Novozelandski morski lav i njegovo mladunče nastanili su se na golf terenu pored puta i sada ga redovno prelaze kako bi najbrže stigli do plaže“, saopštilo je Gradsko veće kako bi obrazložilo svoju odluku.

Stanovnici Dundelina mogu i dalje da koriste deo puta šetajući ili vozeći biciklo, ali je naglašeno da se, ukoliko dođe do susreta, morskim lavovima da prostora – najmanje 20 metara. Novozelandski morski lavovi su ugrožena i jedna od najređih vrsta morskih lavova na svetu.

Pročitajte još:

Lučki grad, u kojem živi 120.000 ljudi, tokom letnjih meseci redovno zatvara svoje puteve kako bi omogućio bezbedan prelazak divljim životinjama, ali obično samo na dan ili dva.

Zatvaranje puta na mesec dana pozdravili su lokalni stanovnici, od kojih su mnogi urgirali na vlasti da ovu zabranu učini trajnom radi zaštite divljih životinja.

Morski lavovi su ugrožena vrsta na Novom Zelandu i često ih napadnu psi ili ljudi ukoliko im se previše približe.

New Zealand road closed for weeks to protect sea lion mother and pup#positivenews #goodnews #positivity #sealion #nature #positivevibes #wildlife #photography #motivation pic.twitter.com/W6sTypXmTd

— tarts (@tartsapp) January 28, 2021

Životinje, koje mogu težiti i do 200 kilograma, rađaju se u Dunedinu i njegovoj okolini još od 1993. godine. Od kada su se intenzivirali napori vlasti i stanovništva na zaštiti ove vrste, sezona parenja morskih lavova postala je sastavni deo letnje sezone ovog kraja – najmanje 20 mladunaca se očekuje samo ove godine.

Mladunci koji su se rodili u gradu kasnije se vraćaju da bi tamo na svet doneli i svoje potomstvo, pa su tako morski lavovi pronađeni kako šetaju po ograđenim pašnjacima, farmama ili pored auto-puta.

Prema Odeljenju za konzervaciju, na svetu je preostalo svega 12.000 novozelandskih morskih lavova i ta brojka se svakodnevno smanjuje. Ova životinja se suočava sa raznim pretnjama, počevši od ribolova, preko bolesti do nedostatka hrane i negativnog ljudskog uticaja.

New Zealand City Closes Popular Road to Protect Mother and Baby Sea Lion https://t.co/b0PoUmRM3v

— anyleftiwonder (@anyleftiwonder) January 26, 2021

Pre pandemije koronavirusa, turisti su redovno uznemiravali morske lavove dok su se sunčali na lokalnim plažama, zadirući tako u njihovo prirodno stanište zarad jednog selfija.

Maori (polinežansko domorodačko stanovništvo na Novom Zelandu) smatraju morske lavove “taonga” (dragocenom) vrstom.

Pre godinu dana, 2019. godine, novozelandski političar razbesneo je nacionalne i međunarodne medije kada je lovačkim kopljem usmrtio morskog lava nazivajući životinju „besnom“ i „opasnom“ nakon što ga je pratila u vodi.

Jovana Canić

Kako je grit iz Crne Gore završio u Ukrajini: TOKSIČNO PUTOVANJE

01.02.2021

Skoro 4.000 tone grita poteklog iz Crne Gore više od godinu dana nalazi se u ukrajinskoj luci Herson, nakon što je lokalna policija otvorila istragu o tome kako je francuska kompanija Valgo krajem 2019. godine taj toksični otpad dopremila iz Bijele. „Valgo“ je angažovan na projektu remedijacije tla bivšeg Brodogradilišta Bijela, finansiranog iz kredita Svetske banke.

Krajem novembra 2019. godine iz Bijele je ka Ukrajini isplovio brod „FL Lidya“, noseći grit u količini od skoro 4.000 tona, za koji je „Valgo“ od Agencije za zaštitu prirode i životne sredine Crne Gore prethodno nabavilo dozvolu za izvoz takozvanog „neopasnog kontaminiranog grita“.

Isporuku grita iz Crne Gore obavila je lokalna kompanija „Firma Arka“ sa kojom je „Valgo“ zaključio poseban ugovor, a koja je sada pod istragom ukrajinske policije zbog sumnje da je u procesu nabavljanja dozvola predala falsifikovana dokumenta i time prekršila bezbedonosne ekološke procedure u Ukrajini.

Naime, rezultati ukrajinske laboratorije su pokazali da je grit iz Crne Gore koji je zaplenjen u luci Herson izuzetno otrovan, kao i da ima „izražen mutageni i kancerogeni efekat“.

Podaci do kojih je došao Istraživački centar MANS-a pokazuju da je kompanija „Valgo“ u procesu dobijanja izvozne dozvole od crnogorske Agencije za zaštitu prirode i životne sredine na uvid dostavila nalaz Centra za ekotoksikološka ispitivanja (CETI), u kome se navodi da grit zapravo potiče iz kompleksa „Porto Montenegro“ u Tivtu, kao i da se radi o neopasnoj vrsti otpada, koji je po svojim karakteristikama drugačiji od toksičnog grita iz Bijele.

Dokument ukrajinske laboratorije, koji je MANS pribavio u saradnji sa kolegama iz OCCRP-a, prosleđen je CETI-ju uz molbu da protumače razliku između crnogorskog i ukrajinskog nalaza, kao i da pruže objašnjenje kako je moguće da je u Crnoj Gori grit proglašen za neopasan, a u Ukrajini za opasan.

„Ono što nas navodi na zaključak da se radi o potpuno različitim uzorcima jeste rezultat sadržaja naftnih ugljovodonika (TPH). Naime, kao što je poznato, ni u jednom analiziranom uzorku otpadnog grita koji je CETI uzorkovao na lokalitetima Bijela i Porto Montenegro nije utvrđen tako visok sadržaj TPH. Naime, sadržaj TPH u gritu nije prelazio 0,5 odsto iako je upravo na osnovu utvrđenog sadržaja TPH veliki deo otpadnog grita iz Brodogradilišta Bijela (uzorkovan 2015. godine) i otpadnog grita iz Porto Montenegra (uzorkovan 2009. godine) okarakterisan kao opasan otpad. Visok sadržaj TPH (preko 1 odsto) utvrđen je u uzorcima zemljišta sa lokaliteta Bijela u periodu 2015. – 2016. godina“, navodi Danijela Šuković, direktor Sektora za laboratorijsku dijagnostiku i zaštitu od zračenja u CETI-ju.

U CETI-ju napominju i to da su predstavnici francuske kompanije lično uzorkovali analizirani grit i naveli da potiče sa lokacije „Porto Montenegro“, za šta se ne može tvrditi da je urađeno po adekvatnoj proceduri.

Iz kompanije „Adriatic Marinas“, koja upravlja luksuznim kompleksom u Tivtu, navode da je grit sa njihove lokacije odvožen na osnovu zasebnog dogovora između kompanija „Adriatic Marinas“ i „Valgo Montenegro“, kćerke kompanije kompanije „Valgo“ u Crnoj Gori.

Grit iz Tivta prebačen je u Bijelu na proleće 2019. godine.

„Materijal je tamo privremeno skladišten na potpuno odvojenoj i natkrivenoj parceli, do trenutka transporta od strane kompanije „Valgo“ morskim putem, zajedno sa drugim otpadom sa prostora Brodogradilišta Bijela, na odgovarajuću krajnju destinaciju, odnosno licenciranu deponiju“, naveli su iz kompanije „Adriatic Marinas“.

Sa druge strane, ni nakon više upita Istraživačkog centra NVO MANS i Regionalne mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP), iz kompanije „Valgo“ nisu pružili odgovore u vezi sa time kako je toksični otpad iz Crne Gore dospeo u Ukrajinu.

Pročitajte još:

U Agenciji za zaštitu životne sredine koja je izdala dozvolu za izvoz grita za koji se ispostavilo da je toksičan, za MANS su rekli da znaju za istragu u Ukrajini, i da su poštovali međunarodna dokumenta kojima je regulisana ova oblast.

„Ugovor između “Valgo Montenegro” i “VK Firma Arka”, je sastavni deo obaveštenja za izvoz neopasnog otpada u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovom odlaganju koje je dostavilo preduzeće “Valgo Montenegro”. U skladu sa navedenim zakonom Agencija je prosledila obaveštenje nadležnom organu Ukrajine.“

Iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma (bivše Ministarstvo održivog razvoja i turizma – MORT), odgovaraju da su upoznati sa aktuelnom istragom u Ukrajini, kao i da imaju komunikaciju sa ukrajinskim Ministarstvom energetike i zaštite životne sredine.

„Zbog nemogućnosti trajnog rešavanja ovog otpada u Crnoj Gori pristupilo se izvozu, pa je sasvim jasno da povratak otpada u Crnu Goru nije najpovoljnije rešenje, uz napomenu da i nakon eventualnog povratka otpada, izvoznik iz Crne Gore ima obavezu da nađe drugu destinaciju. Crna Gora će iskoristiti sve zakonske mehanizme da teret troškova eventualnog povratka bude na izvozniku iz Crne Gore.“

Do tada, grit za koji i dalje ostaje nejasno da li je potekao isključivo iz Tivta ili je pomešan sa gritom iz Bijele i tako izvezen, ostaje „zarobljen“ u ukrajinskoj luci, dok se Crna Gora suočava sa velikim međunarodnim ekološkim skandalom.

Nastavak teksta možete pročitati na mans.co.me.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije i Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti

01.02.2021

wind_park_vetropark — Foto-ilustracija: Unsplash (Serge le Strat)

Foto-ilustracija: Unsplah (Karsten Wurth)

Obaveštavamo vas i pozivamo da uzmete učešće na Javnoj prezentaciji Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije i Nacrta zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, 3. februara 2021. godine, sa početkom u 10:00 časova putem Zoom aplikacije.

Javnu prezentaciju organizuju Ministarstvo rudarstva i energetike i Privredna komora Srbije u okviru Javne rasprave koju sprovodi nadležno ministarstvo u periodu od 21. januara do 9. februara 2021. godine.

Program javne prezentacije

Uvodna obraćanja

• Marko Čadež, predsednik PКS
• prof. dr Zorana Mihailović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike
• Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine

Predstavljanje Nacrta zakona o obnovljivim izvorima energije i Nacrta zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije

• Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike

Diskusija

• Svi učesnici

Završna reč

Link za uključenje u Javnu raspravu je OVDE.

Pročitajte još:

U prilogu dostavljamo:

-Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije
-Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije
–Obrazac za učešće (primedbe, sugestije, komentare) na Javnoj raspravi Nacrta zakona o obnovljivim izvorima energije
–Obrazac za učešće (primedbe, sugestije,komentare) na Javnoj raspravi Nacrta zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Ukoliko imate primedbe/sugestije/komentare unesite ist u obrazac za komentare i dostavite ih najkasnije do 5. februara 2020. godine, na mejl: energetika@pks.rs , kako bismo bili u mogućnosti da iste objedinimo na nivou celog komorskog sistema.

Potrebno je dostaviti samo primedbe u detalju, konkretno koji član, koja izmena i detaljno obrazloženje.

Nacrte zakona možete preuzeti sa svim pratećim dokumentima (Obrazloženje za donošenje zakona, Izveštaje o sprovedenoj analizi efekata oba nacrta zakona, obrazac za učešće u javnoj raspravi) na internet prezentaciji Ministarstva rudarstva i energetike u sekciji „Javne rasprave“ ili putem OVOG linka.

Napomena: Predsednici i zamenici predsednika Grupacija za obnovljive izvore energije i Grupacija za energetsku efikasnost, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje prisustvovaće prezentaciji u prostorijama Privredne komore Srbije.

Energetski portal

Švedska obezbedila preko 7 miliona evra za povećanje energetske efikasnosti u BiH

01.02.2021

Bosna_priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Ramiz Dedaković)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jon Flobrant)

Švedska izdvaja 7,2 miliona evra (14 miliona KM) za dva projekta čiji je cilj smanjenje uticaja prekomerne potrošnje energije na okolinu i poboljšanje energetske efikasnosti javnih i stambenih zgrada u Bosni i Hercegovini.

Prosečna potrošnja energije u javnim i stambenim zgradama u BiH je preko pet puta veća od godišnje potrošnje energije u zgradama koje se nalaze u sličnim klimatskim uslovima u zemljama Evropske unije. Usled prekomerne upotrebe energije, i drugih izvora zagađenja, 99,6 odsto stanovništva izloženo je PM2,5 zagađenju vazduha što premašuje smernice Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Takođe, podaci WHO ukazuju da se 27 odsto svih smrtnih slučajeva u BiH može prepisati zagađenju vazduha. Domaće vlasti mogu iskoristiti unapređenje energetske efikasnosti za ekonomski, zdravstveni i društveni opravak od koronavirus krize.

Johanna Strömquist, ambasadorka Švedske u Bosni i Hercegovini izjavila je „Nivo zagađenja vazduha u Bosni i Hercegovini mora se smanjiti kako bi se sačuvali životi i okolina. Povećanje energetske efikasnosti je ključno u borbi protiv zagađenja vazduha. Takođe, doprinosi pozitivnim ekonomskim i društevnim koristima za građane. Iz tih razloga Švedska će nastaviti da podržava Bosnu i Hercegovinu kako bi se povećala energetska efikasnost javnih i industrijskih zgrada. Ujedno, podrška će uključivati i poboljšanje energetske efikasnosti stambenih zgrada.”

Pročitajte još:

Gotovo sve zgrade izgrađene su bez smernica o energetskoj efikasnosti, imaju lošu toplotnu izolaciju, stare sisteme grejanja i lošu rasvetu. Zbog nedostatka investicija, javne i stambene zgrade su u lošem stanju i neophodna je njihova hitna obnova. Pored potencijala za uštedu energije, poboljšanjem energetske efikasnosti javne i stambene zgrade imaju značajan potencijal za smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte, kroz realizaciju mera unapređenja sistema grejanja i zamene energenata.

Trogodišnji projekat, koji će realizovati Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), „Dekarbonizacija u stambenom sektoru Bosne i Hercegovine“ ima za cilj razvoj finansijskih mehanizama za sprovođenje mera energetske efikasnosti u stambenim zgradama, uz kreiranje zelenih radnih mesta i smanjenje emisija CO2. Aktivnosti će biti provedene u 36 opština.

Steliana Nedera, predstavnica UNDP-a u BiH istakla je: „Vlade moraju odabrati da investiraju u zelenu ekonomiju koja koristi obnovljive izvore energije, a ne fosilna goriva, kako bi se usporili razarajući efekti klimatskih promena i zaštitila okolina. UNDP sarađuje sa Švedskom na ubrzanom prelasku na zelenu energiju i poboljšanju energetske efikasnosti kako bi se pomoglo Bosni i Hercegovini da se oporavi od recesije izazvane koronavirusom koja šteti društvenim i ekonomskim prilikama.”

Švedska će nastaviti da finansira projekat “Zeleni ekonomski razvoj” (GED), u iznosu od preko pet miliona evra, čiji je cilj unapređenje energetske efikasnosti i stimulisanje upotrebe obnovljivih izvora energije u javnim zgradama i proizvodnim procesima malih i srednjih preduzeća. Projekat predviđa smanjenje ugljen-dioksida za 2.500 tona godišnje i uštedu troškova energije od preko 700.000 evra. Uzimajući u obzir da sektor malih i srednjih preduzeća u BiH u proseku troši do 35 odsto više energije za svoje proizvodne procese nego što je potrebno, GED projekat će podržati mala i srednja preduzeća kroz implementaciju šeme podsticaja za zeleno finansiranje kroz subvenciju kamatnih stopa za mere energetske efikasnosti/obnovljive energije.

Projekt će omogućiti svim nivoima vlasti da prate, analiziraju i procenjuju potrošnju energije, troškove, emisije, energetske investicije i podatke o uštedama u zgradama javnog sektora, istovremeno podržavajući proces pristupanja EU, ispunjavanjem Direktive o energetskoj efikasnosti zgrada, Direktive o energetskoj efikasnosti i Direktive o obnovljivoj energiji i pratećim ciljevima vezanim za ove oblasti.

Uštede energije u javnim objektima osiguraće se realizacijom mera energetske efikasnosti na fasadama zgrade i sistemu grejanja objekta, kao i ugradnjom obnovljivih izvora energije. Pomoć će biti pružena i marginalizovanim porodicama, koje žive u ruralnim područjima bez pristupa električnoj energiji, instaliranjem fotonaponskih solarnih sistema kako bi se osigurala struja i topla voda za 15 domaćinstava.

Do 2024. godine oba projekta će doprineti energetskoj obnovi najmanje 30 javnih zgrada, modernizaciji šest sistema javne rasvete, postavci 12 solarnih sistema za pripremu tople vode/fotonaponskih sistema u javnom sektoru i kreiranju 1.200 zelenih radnih mesta u BiH. Realizacija mera energetske efikasnosti značajno će doprineti privrednom i društvenom razvoju zemlje kroz podsticanje građevinske industrije, unapređenje veština građevinskih radnika u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, poboljšanju uslova rada i boravka korisnika, smanjenju računa za energiju za javni sektor i domaćinstva, itd.

Izvor: UNDP

Pokrenuta inicijativa da se zaštiti gornji tok Ćehotine

31.01.2021

Nevladine organizacije „Da zaživi selo“, WWF Adria i Eko-tim, najavili su početak Inicijative „Za našu Ćehotinu“ koja ima za cilj da zaštiti gornji tok reke Ćehotine u skladu sa relevantnim nacionalnim zakonodavstom. Takođe, inicijativa ima za cilj stvaranje polaznih osnova za valorizaciju reke Ćehotine na održiv i ekološki prihvatljiv način, obezbeđujući budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom.

“U okviru Inicijative „Za našu Ćehotinu“ pokrenuće se građanska inicijativa kojom će se predložiti Opštini Pljevlja donošenje odluke i pokretanje postupka za izradu studije zaštite gornjeg toka reke Ćehotine kao prvog koraka u postupku proglašenja zaštićenog područja. Takođe, Inicijativa će obuhvatiti i kampanju podizanja svesti stanovnika Pljevalja o ekološkim i kulturno-istorijskim vrednostima gornjeg toka Ćehotine kao i njenim razvojnim potencijalima“, navode iz NVO Eko-tim i WWF Adrije.

Po svim biodiverzitetskim i kulturno-istorijskim vrednostima, kao i pejzažnim atraktivnostima, starosti i očuvanosti prostora, gornji tok reke Ćehotine i Otilovićko jezero zaslužuju i imaju punu opravdanost da budu pod određenim stepenom zaštite. Na ovom području još uvek je očuvana autohtona flora i fauna, područje nije previše opterećeno urbanizacijom i devastacijom prostora, ali da bi tako i ostalo, mora se i zaštiti, kako bi se sprečile potencijalne pretnje u budućnosti koje bi mogle da ugroze vrednost ovog područja.

“Problemi u gornjem toku reke Ćehotine su različite prirode i imaju negativan uticaj na slivno područje u toj zoni. Sadašnji negativni uticaji na gornji tok reke Ćehotine su uticaji šumskih koncesionara koji kroz eksploataciju šume dovode do brojnih negativnih uticaja na pritoke reke Ćehotine, uticaj neodržive poljoprivrede u zoni Vruljanskog i Maočkog polja, uticaj naselja Vrulja u smislu komunalnih otpadnih voda, te divljih deponija na obali Ćehotine”, ističu iz NVO „Da zaživi selo“.

Pročitajte još:

Zaštitom gornjeg toka reke Ćehotine, koja je jedan od simbola Pljevalja, staviće ovo područje na kartu sveta, te ga učiniti atraktivnim i privlačnim za turiste. Razvoj održivog turizma u skladu sa prirodom i njenim zakonima u zoni gornjeg toka reke Ćehotine bazira se na izuzetnim neiskorišćenim potencijalima ovog područja – netaknute čiste prirode, terena pogodnih za različite vidove zimskog i letnjeg turizma, bogatstva flore i faune, prirodnih vrednosti, vrednih kulturno – istorijskih spomenika i tradicionalnog načina života na selu i katunima.

“Nacionalna politika promoviše razvoj turističkih aktivnosti zasnovanih na prirodi, gde biodiverzitet igra značajnu ulogu. Turistički proizvodi usmereni na prirodu uključuju posmatranje ptica, foto safari, vožnju bicikla i kajaka, sportski ribolov, pešačenje, verski turizam, kulturno-istorijski turizam. Održivi turizam u gornjem toku reke Ćehotine može biti značajan izvor prihoda kako za lokalnu samoupravu tako i za lokalne zajednice“, ukazuju iz NVO „Da zaživi selo“.

Da je potrebno zaštiti gornji tok reke Ćehotine, potvrđuje i činjenica da se voda iz gornjeg toka koristi za vodosnabdevanje građana Pljevalja preko akumulacije Otilovići. Takođe, u području gornjeg toka ove reke se nalazi i turistički reper opštine Pljevlja – Meandri reke Ćehotine, koji treba da bude valorizovan u većoj meri, ali na održiv način. Gornji tok reke Ćehotine je prirodno mrestilište salmonidnih vrsta riba – potočne pastrmke i mladice. Mladica je retka i zaštićena vrsta salmonidnih vrsta riba u Evropi, jer je u nestajanju najviše zbog izgradnje velikih brana i na taj nači se sprečava njen mrest koji je uslovljen migracijama u gornjim tokovima reka.

Uspešni primeri zaštite reka mogu se naći u različitim zemljama sveta. U Evropi, zemlje kao što su Švedska i Finska usvojile su osamdesetih godina prošlog veka zakone o zaštiti reka ili njihovih delova od izgradnje koja bi mogla da ugrozi prirodne odlike i slobodan tok. Iskustva iz ovih zemalja upravo pokazuju da zaštita reka stvara nove prilike za razvoj nekog područja koji ne utiče negativno na prirodu, čime lokalne zajednice i šire društvo baštine očuvane prirodne vrednosti i sav potencijal koji sa tim dolazi.

Izvor: RTCG

1...599600601...1,673 Page 600 of 1,673

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Lažna međunarodna strateška opredeljenja

Šta bi bila rešenja ovog problema?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM