U modnoj industriji preovladava koncept brze mode. Odeća se proizvodi masovno i od loših materijala, a u procesu njenog nastanka troši se mnogo prirodnih resursa. Kad uzmemo u obzir i činjenicu da se prava radnika u ovoj industriji često zloupotrebljavaju, jasno je da u ovakvoj modi nema mesta za koncept održivosti.

Sa druge strane, ni mi kao korisnici nismo bezgrešni. I dalje ne prepoznajemo neodrživost u načinu na koji koristimo odeću. Kupujemo mnogo i nepromišljeno, onako kako nam marketing i trendovi diktiraju, a tu istu odeću nosimo kratko vreme, što dovodi do gomilanja tekstilnog otpada na deponijama.

O tome šta je održiva moda i kako da usvojimo zdrav odnos prema odeći, razgovarali smo sa Dunjom Jovanović i Marijom Radaković, autorkama emisije F.fm podkast u kojoj one sa svojim sagovornicima iz domaće modne industrije traže ravnotežu između mode i zaštite životne sredine.

F.fm podcast je radio format koji se svake druge srede u mesecu emituje na RadioAparat.com. Pre tri godine, Dunja i Marija su pokrenule Dan održive mode, događaj koji se održava dva puta godišnje u okviru zvaničnog programa Beogradske nedelje mode. U međuvremenu su radile na podkastu, pisale kolumne, održavale tribine i sajmove održivih lokalnih brendova, i naposletku su osnovale Udruženje za održive inicijative sa idejom da utiču na ekološke i društvene promene kroz edukaciju i akciju.

Kako prepoznati održivost u modi?

Održiva moda predstavlja jedan holistički pristup dizajnu, proizvodnji, prodaji, potrošnji i upotrebi odeće, aksesoara i obuće, sa ciljem obnavljanja ekosistema i uz poštovanje i zaštitu ljudskih prava, čime se omogućava ravnopravni razvoj zajednica. Ali, šta zapravo znači kada kažemo da je neki materijal održiv? Dunja i Marija u svojim objavama na Instagramu spominju tekstil od plute, kožu od kaktusa i biosporin. Danas se sve više priča o gljivama i njihovoj upotrebi u tekstilnoj industriji.

Naši čitaoci su imali prilike da pročitaju u prethodnom broju priču o novom materijalu Biosporinu koji predstavlja ekološku alternativu stiroporu, a dobija se upravo od jedne vrste gljiva. Ovaj materijal proizvodi (ili je možda bolja reč – uzgaja) domaći startap SOMA, a ideja im je da njime zamene različite vrste ambalažnog pakovanja.

Oni već sada sarađuju sa vinarijama i proizvođačima keramike koji žele da njihovi proizvodi budu potpuno održivi. Kalifornijska kompanija MycoWorks je razvila alternativu životinjskoj i plastičnoj koži od jedne vrste gljiva. Ovaj materijal, osim što je potpuno bezbedan za nošenje, ne prska se raznim hemikalijama kao što je to slučaj sa drugim vrstama kože, i kada se razgradi na deponiji zapravo se pretvara u đubrivo.

Da naš region ne zaostaje za svetom, pobrinule su se Maja Halilović i Adrien Ujhazi. One rade na razvoju kože od simbiotske kulture bakterija i kvasca koja je takođe veoma održiva. Istraživanja su u toku, i ona bi trebalo da pruže odgovor na to kako se ovaj materijal ponaša pri nošenju i kako se održava.

Autorke podkasta F.fm smatraju da je pored problema koje današnja modna industrija uzrokuje, važno da u kontinuitetu komuniciramo alternative današnjem sistemu brze mode kako bismo informisali građane o mogućim rešenjima i boljim izborima koji su nam na raspolaganju – kao što su domaći, mali lokalni brendovi.

Upravo oni spadaju u jednu od opcija održive mode jer proizvode male serije odeće, vode računa o svakom aspektu poslovanja – od materijala, preko uslova rada do pakovanja proizvoda. Veoma je ohrabrujuće što sve više brendova na lokalnoj sceni razmišlja na koji način svoje poslovanje mogu da učiniti održiv(ij)im.

„Na našem instagram profilu imamo nekoliko izdvojenih kategorija posvećenih domaćim proizvođačima, kao i seriju objava #domacicakida, pa predlažemo čitaocima da istraže lokalnu scenu i ostale brendove iza kojih stoje zaista sjajni, kreativni i odgovorni ljudi”, otkriva nam Dunja kako da budemo u toku. Među preporučenim proizvođačima nalaze se:

@marijahandmade pored reciklaže tkanine i materijala, upošljava i žene iz ugroženih kategorija;

@thema.page brend dečije odeće koji koristi sertifikovani organski pamuk;

@manonija uvela sistem naručivanja po kome se pristupa šivenju tek nakon određenog broja narudžbina;

@ivkowomen kompanija uvodi brojne inovacije kao što su korišćenje struje iz obnovljivih izvora energije, prečišćavanje vode, reciklaža tkanine i sertifikacija proizvodnje.

Marija ističe i rad modne dizajnerke Ane Trošić Trajković koja je pre tri godine otvorila koncept radnju Biro 354c u kojoj se odeća može iznajmiti i redizajnirati da bi joj se produžio rok trajanja. Tu je i tim mladih ljudi koji razvija aplikaciju za razmenu odeće, a njihov profil na Instagramu je Barter.rs.

Priredila: Jovana Canić

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.