EU proglasila 23. septembar Organskim danom

25.09.2021

povrće_hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Chantal Garnier)

Evropski parlament, Savet i Komisija potpisale su zajedničku deklaraciju prema kojoj će se svake godine 23. septembar obeležavati kao Organski dan EU.

Proglašenje Organskog dana deo je Akcionog plana za razvoj organske proizvodnje, usvojenog u martu, a njegov cilj je podizanje svesti o organskoj proizvodnji.

Komesar za poljoprivredu Januš Vojćehovski izjavio je da je to prilika da se promoviše ključna uloga koju organska proizvodnja ima u tranziciji na održive prehrambene sisteme, saopštila je Evropska komisija.

“Slavimo organsku proizvodnju, održivi tip poljoprivrede gde je proizvodnja hrane u harmoniji s prirodom, biodiverzitetom i dobrobiti životinja”, rekao je Vojćehovski na ceremoniji potpisivanja deklaracije.

Vojćehovski je dodao da je 23. septembar jesenja ravnodnevnica, kada dan i noć isto traju, što je “simbol ravnoteže između poljoprivrede i životne sredine koji idealno odgovara organskoj proizvodnji”.

Cilj Akcionog plana za razvoj organske proizvodnje je da se znatno poveća proizvodnja i potrošnja organskih proizvoda kako bi se ostvarili ciljevi strategija Od njive do trpeze i za biodiverzitet, uključujući manju upotebu đubriva, pesticida i antimikrobnih sredstava. Plan je da do 2030. četvrtina poljoprivrednog zemljišta u EU bude pod organskom poljoprivredom.

Pročitajte još:

Akcioni plan predviđa 23 akcije strukturirane oko podsticaja potrošnje, povećanja proizvodnje i daljeg unapređenja održivosti sektora a sa ciljem da mu se obezbedi izbalansirani rast.

Komisija je saopštila da organska proizvodnja nosi brojne koristi – na organskim površinama je biodiverzitet bogatiji za oko 30 odsto, životinje koje se gaje na organski način uživaju veće blagostanje i dobijaju manje antibiotika, organski farmeri imaju veće prihode i otporniji su (na krize). Takođe potrošači tačno znaju šta dobijaju jer proizvodi imaju EU logo organskog proizvoda.

Izvor: Euractiv/Beta

Dunavski biznis forum – Implementacija Dunavske strategije od ključne važnosti

25.09.2021

Deseti po redu Dunavski biznis forum održan je u Novom Sadu, koji je i pored otežanih uslova okupio više od stotinu učesnika iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji su dali puni doprinos novim stvaralačkim izazovima i putevima.

Dunavski biznis forum je jedan od najznačajnijih regionalnih skupova, posvećen je implementaciji Dunavske strategije i uticaju biznisa na njen odgovoran i održiv razvoj.

Osnovni zadatak Foruma je afirmacija Dunavske strategije, vidljivost ostvarenih rezultata i unapređenje saradnje na svim poljima privrednog i društvenog stvaralaštva, navodi se u saopštenju.

Jedan od glavnih panelista na temu „Dunavska strategija-pozitivna iskustva i mogućnosti“ bio je direktor JVP “Srbijavode” Goran Puzović, koji je u svom izlaganju istakao izuzetan strateški položaj reke Dunav i njegove potencijale za razvoj poljoprivrede, vodoprivrede, energetike, industrije i turizma. On je naglasio da su značaj i potencijali reke Dunav za Republiku Srbiju takođe ogromni, ali da još uvek nisu dovoljno iskorišćeni i da je upravo suština Dunavske strategije da se svi potencijali Dunava mogu iskoristiti samo kroz zajedničku saradnju podunavskih zemalja.

Pročitajte još:

Svi učesnici su se složili da je jedan od osnovnih ciljeva strategije, čije stubove čine biznis, transport, zaštita životne sredine, kao i kultura, što bolje povezivanje i razmena iskustava radi dostizanje boljeg životnog standarda u regionu.

U pripremi su zaključci i preporuke kako unaprediti saradnju i održivi razvoj, koristiti znanje i na realističnim osnovama, poštujući regionalne specifičnosti, efikasnije koristiti rečne i industrijske potencijale.

Nakon održanih panel diskusija, u okviru svečanog programa dodeljena su priznanja “Dunavski cvet”, “Dunavska povelja” i “Lider održivog razvoja i konkurentnosti”. Direktoru JVP “Srbijavode” dodeljeno je priznanje “Dunavski cvet” za njegov doprinos izgradnji i jačanju prosperiteta regiona.

Dunavski biznis forum organizovan je pod pokroviteljstvom Vlade Vojvodine i Privredne komore Srbije zajednički su realizovali Media invent, Unija poslodavaca Srbije, Institut evropskih regiona iz Salzburga i Evropsko udruženje razvojnih agencija iz Slovenije.

Izvor: JVP “Srbijavode”

Jačati međunarodnu saradnju u oblasti energetike

24.09.2021

vetroturbine_polje — Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Jeon)

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović imala je u Varšavi, na marginama ministarskog sastanka Partnerstva za transatlantsku energetsku i klimatsku saradnju (P-TECC), više bilateralnih sastanaka sa učesnicima tog skupa.

Mihajlović je razgovarala sa ministrom za klimu i životnu sredinu Poljske Mihalom Kurtikom o saradnji u energetskom sektoru, izazovima u procesu energetske tranzicije i poseti predsednika Poljske Andžeja Dude Srbiji.

Ona je na sastanku ukazala na potrebu jačanja saradnje u oblasti energetike, s obzirom na slične izazove sa kojima se suočavamo, dodavši da je Srbija donela nove zakone, što je osnova za proces dekarbonizacije.

“Veoma je važno da koristimo dobra iskustva drugih evropskih zemalja. Takođe, postoji puno prostora za saradnju i u oblasti obnovljivih izvora energije, koji čine značajan deo novog investicionog plana Srbije, vrednog ukupno 17 milijardi evra”, rekla je ona.

Kurtika je istakao značaj razmene iskustava i strateškog planiranja, uz napomenu da Poljska vidi Srbiju kao jednog od važnih partnera na putu energetske tranzicije.

Sagovornici su postigli dogovor o tome da konkretni mehanizmi saradnje budu razrađeni memorandumom o razumevanju između dva ministarstva.

Taj dokument bi, između ostalog, uključio ohrabrivanje investicija u oblasti energetike, razmenu iskustava i naučno-tehnološku saradnju, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije, a trebalo da bude potpisan tokom posete predsednika Poljske krajem godine.

Pročitajte još:

Sa ministrom energetike Bugarske Andrejem Živkovom, Zorana Mihajlović je razgovarala o saradnji i regionalnom povezivanju, naglasivši da je izgradnja gasnog interkonektora jedan od prioritetnih projekata za povezivanje Srbije sa susednim državama i da smo spremni da do kraja oktobra počnemo radove.

Prema njenim rečima, ovaj interkonektor je izuzetno važan za nas jer želimo da diverzifikujemo i rute i dobavljače gasom, kako bismo obezbedili dugoročnu stabilnost u snabdevanju ovim energentom ne samo za Srbiju, već za čitav region.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Takođe, postoji prostor da našu saradnju proširimo i na druge oblasti u energetici, posebno kada su u pitanju projekti u okviru Zelene agende, ocenila je ona i izrazila nadu da ćemo o tome razgovarati u narednom periodu i da ćemo zajedno raditi na projektima koji se tiču zelene energije.

Živkov je rekao da sve pripreme za početak radova na izgradnji gasne interkonekcije teku po planu, budući da je i za Bugarsku ovo važno pitanje.

U toku je procedura za izbor izvođača radova, spremili smo sva dokumenta i čekamo odluke nadležnih organa. Veoma je važno da granica između Srbije i Bugarske ne bude prepreka, već da nas ona povezuje ne samo u ovom, već i u drugim projektima, podvukao je on.

Na sastanku je bilo reči i o zajedničkom energetskom tržištu, kao i o unapređenju odnosa koji su ključni za stabilnost regiona.

Mihajlović se, takođe, sastala i sa ministrom kapitalnih investicija Crne Gore Mladenom Bojanićem, i tom prilikom naglasila da su zajednički projekti u energetskom sektoru ključni za stabilnost sistema u obe države.

Ona je poručila da je Srbija spremna da sarađuje sa Crnom Gorom na projektima izgradnje novih kapaciteta zelene energije.

Cilj nam je, kako je ponovila, da u narednim godinama i decenijama imamo više zelene energije i strateškim dokumentima pravimo plan kako da do 2040. godine imamo bar 40 odsto energije dobijene iz obnovljivih izvora, odnosno 50 odsto do 2050. godine.

“Deo naše vizije o Zelenoj agendi je održivi razvoj, odnosno ekonomska i energetska stabilnost ne samo za Srbiju, već i za zemlje regiona, zbog čega je potrebno da sarađujemo, pre svega u oblasti OIE, da razmenjujemo iskustva i zajednički radimo na unapređenju energetskog sistema”, poručila je ministarka.

Bilo je reči i o projektu spajanja tržišta električne energije, koja će obezbediti energetsku sigurnost za naredni period.

“Imamo određene projekte kada su u pitanju novi energetski kapaciteti koji koriste obnovljive izvore za proizvodnju energije. Saradnja sa Srbijom će nam pomoći da unapredimo ovaj sektor, posebno imajući u vidu inicijative koje su u vezi sa saradnjom dveju država”, zaključio je Bojanić.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Kroz dijalog do najboljih rešenja za smanjenje uticaja na klimu

24.09.2021

sunce-klimatske-promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija je globalno posmatrano mali emiter gasova sa efektom staklene bašte, ali je kao potpisnica Sporazuma iz Pariza dodatno prilagodila ciljeve, reči su ministarke Irene Vujović.

Ona je učestvovala na konferenciji „Razgovor o klimatskim promenama“, organizovanoj uz podršku Programa UN za razvoj, u susret 26. konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime u Glazgovu.

“Srbija je spremna na povećanje klimatske ambicije u okviru revidiranog Nacionalno određenog doprinosa prema zahtevima Sporazuma iz Pariza, i posvećena ambicioznijem cilju – smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe emisija iz 1990. godine. Prvi korak smo napravili usvajanjem Zakona o klimatskim promenama, a sada radimo na podzakonskim aktima, koji će identifikovati uticaje i mere za najranjivije sektore. Kako bismo uspešno ostvarili taj cilj, želimo da oformimo mrežu partnerstava, da čujemo predloge i podstaknemo diskusiju, a tu vidim važnu ulogu i današnjeg dijaloga”, objasnila je ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ministarstvo u partnerstvu sa Programom UN za razvoj, kako je navela, realizuje niz projekata koji su osnova za pozicioniranje Srbije kao regionalnog lidera u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Prema njenim rečima donošenje međusektorskih strateških dokumenata još jedan korak u sprovođenju ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan.

Vujović je napomenula da je značajan pomak napravljen i formiranjem novog sastava Nacionalnog saveta za klimatske promene, u čijem radu učestvuju predstavnici ministarstava, akademske zajednice i civilnog sektora.

Energetski portal

Zaštita i čišćenje okeana mora biti prioritet

23.09.2021

okean_plastika — Foto-ilustracija: Unsplash (Cristian Palmer)

Iz Ujedinjenih nacija – poziv svim državama – da preduzmu akciju protiv klimatskih promena. Ostaje apel na solidarnost da bi se izbegla klimatska katastrofa. Lošem stanju klime doprinosi i zagađenost svetskih voda.

Zbog toga je uspostavljen neprofitni sistem “Čišćenje okeana” u okviru borbe protiv klimatskih promena. Cilj je očistiti Pacifik od smeća, pre svega plastičnog otpada.

Taj projekat postoji od 2013. godine, a cilj je da se 90 odsto plastičnog materijala izvadi iz svetskih okeana do 2040. godine. Procenjuje se da čak 11 miliona tona plastike godišnje završi u okeanima. Finansira se iz donacija u gotovini i od kompanija. Za sada je sakupljen 51 milion dolara.

“Ljudi nam govore, idite i očistite plaže, okeane, ali je to mnogo složeniji posao nego što se može zamisliti pre svega zbog vrste proizvoda, pakovanja i nedostatka upravljanja otpadom. Prava rešenja zahtevaju puno razumevanja, naučne dokaze koji treba da ukažu na to šta je efikasno na duži rok. Na drugoj strani zagađivanju okeana i plaža doprinose mnoge kompanije kroz svoje proizvode i pakovanja, jer sadrže zagađivače, te kompanije ne vole da se priča o preventivnim merama jer to utiče na njihovu zaradu. Mi moramo da rešimo problem“, kaže Markus Eriksen, suosnivač instituta “5 Gires” iz Kalifornije.

Deo borbe protiv klimatskih promena su i protesti ekoloških organizacija. U Švedskoj su protestovali pripadnici organizacije Prijatelji za budućnost sa aktivistkinjom Gretom Tunberg na čelu.

Pročitajte još:

“Poslednjih godinu i po dana je bio veoma čudan period zbog pandemije virusa, ali naravno da klimatska kriza nije nestala, upravo suprotno, još je urgentnije njeno prevazilaženje nego ranije. Ponovo ćemo organizovati proteste na ulicama gradova širom sveta da bismo pokazali da nismo nestali. I dalje tražimo akciju i pravdu za klimu“, ističe Greta Tunberg.

Zbog porasta temperature ugrožen je biljni i životinjski svet. Usled suša, šumskih požara i seče šuma u Australiji je čak 30 odsto populacije koala nestalo. Nacionalna fondacija za koale traži od vlade da učini više na zaštiti njihovih staništa.

Izvor: RTS

IPARD III – Kakve promene donosi novi program

23.09.2021

soil-poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Zoe Schaeffer)

Ministarstvo poljoprivrede je poslednjih godinu i po dana intenzivno radilo na pripremi IPARD III programa čija će finalna verzija uskoro biti poslata Evropskoj komisiji na usvajanje.

U okviru trećeg ciklusa na raspolaganju našim poljoprivrednicima biće već dobro poznate Mere 1, 3, 7 i 9, koje će biti poslate na reakreditaciju, a među novim je Mera 4 – Agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje, kao i Mera 5 – Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja LEADER pristup. Za ove dve mere vreme akreditovanja se očekuje 2022/3. U planu je i Mera 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu koja će biti otvorena tek 2024/5.

Veći povraćaj mladima, ali i minimalni kapaciteti broja grla

Okvirni budžet ovog ciklusa je 288 miliona evra.

“Ono što je važno da će u okviru Mere 1, biće uveden sektor ribarstva i da će kapacitet onih potencijalnih korisnika biti 10 tona ribe na kraju investicije. U okviru sektora žitarica i ostalih useva ove mere predlog je da gazdinstva od 50 do 100 ha mogu da konkurišu za nabavku traktora, a da do 50 ha bude podrška u okviru nacionalnih mera”, objasnio je rukovodilac grupe Odeljenja za ruralni razvoj Slobodan Živanović na konferenciji u okviru 88. Međunarodnog sajma poljoprivrede.

Novine su još da se povećava minimalan broj kapaciteta goveda i krmača na 40, ovaca i koza na 200, tovnih svinja na 300, brojlera 5.000 i uvođenja investicija za ćurke (1.000-10.000) i guske (300-3.000). Menjaće se i visina povraćaja za mlade sa 65 na 70 odsto povraćaja, pri čemu će oni u ruralnim oblastima sa otežanim uslovima imati 65 odsto.

Pročitajte još:

Cilj Mere 4 je podsticaj poljoprivrednoj praksi koje su korisne za životnu sredinu tako što čuvaju i poboljšavaju prirodne resurse i ublažavaju negativne efekte poljoprivrede na zemljište, vodu i vazduh. Predloženo je četiri operacije i to na obradivim površinama, u višegodišnjim zasadima i na livadama i pašnjacima. Povraćaj je 100 odsto. Ono što je interesantno organska proizvodnja neće biti predmet podrške IPARD III programa.

Za Meru 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu, povraćaj je takođe 100 odsto, a odnosi se na vodosnabdevanje, kanalizaciju, izgradnju puteva, upravljanje otpadom i snabdevanje energijom.

“Za ovu meru treba nam ljudi, treba nam kapaciteta. Opštine će biti te koje će konkurisati, po pravnim procedurama, a za to nam treba više vremena.”

Pozitivna iskustva

Koliko je teško ili lako aplicirati za evropska sredstva govorio je Matija Perčić iz okoline Subotice koji se odlučio da ostane na porodičnom gazdinstvu i konkuriše za Meru 1, u okviru IPARD-a II za nabavku mašina neophodnih na njegovom gazdinstvu. Bavi se proizvodnjom žitarica za ishranu stoke i tovom junadi simentalske i aberdin angus rase.

“Vrednost investicije bez PDV-a je bila 6,9 miliona dinara i odobren mi je povraćaj od 65 odsto. Investirali smo najpre novcem koji smo dobili tako što smo podneli kredit, a kad smo ostvarili povraćaj, vratili smo uzeti novac”, kaže mladi Perčić i napominje da su sva rešenja od Ministarstva stigla u propisanim rokovima.

Dragan Matić, ispred valjevske firme Z.A. Fruit d.o.o, takođe je aplicirao i dobio sredstva. Oprema za koju je aplicirao u okviru Mere 3 je bila 42 miliona dinara. Istakao je da sama procedura nije bila komplikovana uz pomoć konsultantske kuće, a da je inspekcija koja je dolazila na proveru bila korektna.

Do sada u okviru IPARD mera raspisano je devet javnih poziva, zahtevano oko 220 miliona evra podrške, odobreno za 65, zahtevano za isplatu 31, a isplaćeno 24,3 miliona evra. Nedavno je završen konkurs za Meru 1 – investicije u fizičku imovinu, za koju je pristiglo oko 370 zahteva. Do kraja oktobra otvoren je poziv za Meru 3 – investicije u preradu i marketing, a danas, 22. septembra do 17. decembra otvoren je i konkurs za drugi javni poziv Mere 7 – divezifikacija poljoprivrednih gazdinstava.

Izvor: Agroklub

Elektroprivreda BiH – Vrbe za čistiju proizvodnju struje

23.09.2021

pasture-vrba-drvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Na površinama rudnika Elektroprivrede Bosne i Hercegovine uspešno je realizovan prvi pilot projekat zasada brzorastuće drvene biomase – vrbe za čistiju proizvodnju električne energije.

Delegacija američke kompanije E3 International iz Vašingtona koju čine Bonie Norman, predsednica, Robert V. Ruso, generalni direktor, Kristoper Martius, direktor Međunarodnog centra za istraživanja u šumarstvu CIFOR – Nemačka i Dejtmar Stoian, vodeći naučnik iz Svetskog centra za agrošumarstvo ICRAF, obišli su rudnike koncerna “Kreka” i “Breza”, na čijim površinama se nalaze zasadi brzorastuće drvene biomase –vrbe.

JP Elektroprivreda je na kultivisanim parcelama od jednog hektara u RU “Kreka” i jednog hektara u RMU “Breza” uspostavila testne zasade brzorastuće vrbe u saradnji sa kompanijom E3 koja je pored isporuke sadnog materijala obezbedila stručnu obuku radnika koji su brinuli u ovim zasadima.

Tokom sastanka sa generalnim direktorom Admirom Andelijom i saradnicima, predstavnici E3 International ističu da su zadovoljni realizovanim pilot projektom i da EPBiH ima potencijal da postane regionalni lider u energetskoj tranziciji kada je u pitanju korišćenje biomase.

Pročitajte još:

“Biomasa proizvedena na ovaj način će se koristiti u procesu proizvodnje električne energije na postojećim termoblokovima u sagorevanju sa ugljem. Na ovim projektima biće zaposleni rudari koji će državati ove zasade, te pripremati biomasu za sagorevanje. U narednom periodu planirana je sadnja novih površina”, navodi se u saopštenju.

Najveća prednost biomase leži u činjenici da je ona nepresušan izvor energije koji nema negativnog uticaja na okolinu. Dodatna prednost je što biomasa absorbira ugljen-dioksid (CO2) iz okoline. Vrbe odgovarajuću visinu dostižu u proseku za tri godine nakon prvog zasada. Nakon 20 godina potrebno je ponovo izvršiti sadnju. Za tih 20 godina tlo na kojem raste vrba bude u potpunosti obnovljeno.

Izvor: Elektroprivreda Bosne i Hercegovine

Srbija i SAD partneri u energetskoj tranziciji

23.09.2021

solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Energetska tranzicija, razmena iskustava i tehnologija, borba sa klimatskim promenama i dostizanje karbonske neutralnosti teme su sastanka Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike i Dženifer Granholm, sekretarke SAD za energetiku. Ovaj sastanak o saradnji održan je na marginama ministarskog sastanka Partnerstva za transatlantsku energetsku i klimatsku saradnju (P-TECC) u Varšavi.

Kako se navodi u zajedničkom saopštenju Srbija i Sjedinjene Američke Države dele zajednički cilj u borbi sa klimatskom krizom i obavezale su se da će ubrzati primenu tehnologija za proizvodnju čiste energije i ispuniti svoje obaveze na putu ka postizanju karbonske neutralnosti do 2050. godine.

Zajednički su nam ciljevi kada je u pitanju očuvanje sigurnog snabdevanja energijom i pravedne tranzicije za naše građane u procesu dekarbonizacije energetike i ekonomije.

Kako se dalje navodi, nastojimo da sarađujemo u identifikovanju i primeni rešenja za istovremeno postizanje ovih zajedničkih i međusobno povezanih ciljeva.

U elektroenergetskom sektoru, naše zemlje dele zajedničke izazove i mogućnosti u vezi sa zamenom proizvodnje električne energije iz postojećih elektrana na fosilna goriva, ulaganjem i proizvodnjom iz novih tehnologija sa nultom emisijom štetnih gasova, uključujući obnovljive izvore energije, poput energije vetra i sunca.

Pročitajte još:

Osim što prepoznaju potrebu za ulaganjima u nove tehnologije za proizvodnju energije, Republika Srbija i SAD su saglasne u tome da je skladištenje energije kritičan element energetske bezbednosti, dok naše zemlje rade na ubrzanom razvijanju karbon-neutralnog energetskog sistema.

Ovo uključuje zajednički interes za razumevanje, omogućavanje i unapređenje potencijala hidroenergije i njenog skladištenja, kako bismo doprineli pouzdanosti, otpornosti i integraciji u električni sistem koji se brzo razvija.

U duhu saradnje, Ministarstvo energetike SAD (U.S. Department of Energy) i Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Srbije planiraju da konkretizuju mehanizme za primenu najsavremenije tehničke ekspertize i tehnologija koje poseduju američke kompanije i nacionalne laboratorije Ministarstva energetike SAD, kako bi se ubrzala energetska tranzicija u Srbiji, ističe se u saopštenju.

Energetski portal

Novi Sad – Obeležen Svetski dan bez automobila

23.09.2021

Svetski dan bez automobila Novi Sad je obeležio nizom aktivnosti. Na Trgu slobode juče je organizovan ”Poligon spretnosti” za najmlađe bicikliste, a nakon toga krenula je masovna promotivna vožnja do Štranda u kojoj je učestvovao i gradonačelnik Miloš Vučević, a onda je učenicima osnovnih i srednjih škola, koji su se najviše istakli u učenju, vladanju i postignutim rezultatima, uručio bicikle na poklon.

Nosioci aktivnosti za nabavku 59 bicikala su udruženja ”Novosadska biciklistička inicijativa”, centar za omladinski i društveni razvoj ”Res Polis”, ”Novosadski ekološki centar” i biciklistički klub ”Dubl”, a društveno odgovorne kompanije šoping centar ”Big” Novi Sad, industrija mesa ”Neoplanta”, ”Merkator” i ”Tehnomanija” donirale su bicikle za novosadske đake, navodi se u saopštenju.

“Prvi smo grad u Srbiji koji je subvencionisao nabavku 1.700 bicikala za građane, a volim što sada drugi prepisuju od nas. Sledeće godine daćemo još više novca za subvencionisanje nabavke bicikala za Novosađane. Кako sam informisan, u gradu ima oko 45.000 bicikala i želimo da ih bude još više. Ovo je odličan projekat i zahvaljujem se društveno odgovornim kompanijama i organizacijama na podršci. Zahvaljujem se i biciklističkim organizacijama koje su nas kritikovale i podstakle da budemo bolji, a sada ulažemo rekordnih tri miliona evra u biciklističke staze. Pravo je zadovoljstvo videti svoj grad vozeći se biciklom”, naglasio je gradonačelnik Vučević.

Marko Trifković iz ”Novosadske biciklističke inicijative” rekao je da je gradonačelnik učešćem u vožnji dao lep primer sugrađanima i izrazio nadu da će trend velikih ulaganja Grada u biciklističke staze biti nastavljen.

Pročitajte još:

Predstavnik ”Novosadskog ekološkog centra” Nebojša Subić pozvao je sve učesnike u saobraćaju da budu tolerantni i zahvalio se Gradu što istrajava u aktivnostima promocije biciklizma.

Saša Ćirić je istakao da je industrija mesa ”Neoplanta” podržala ovu akciju jer smatra da su mladi budućnost svakog društva, te da ih treba podsticati da vredno uče.

Prema rečima Jelene Mitrović iz kompanije ”Merkator–S” bicklisti su važna i brojna grupa u Novom Sadu i zato se kompanija priključila akciji da doprinese zdravijem stilu života. Кako je izjavio Bojan Filipović, ”Tehnomanija” se zalaže za očuvanje životne sredine i zbog toga se priključila obeležavanju Svetskog dana bez automobila.

Prateći svetske trendove, Novi Sad posebnu pažnju posvećuje razvoju biciklizma i nastoji da iskoristi potencijal ravničarskog terena gradskih ulica i bulevara koji su pogodni za bavljenje biciklizmom, kao i da promoviše principe održive mobilnosti kroz poboljšanje uslova za razvoj biciklističkog saobraćaja, izgradnju novih i popravku i rekonstrukciju postojećih biciklističkih staza, kao i proširenje parking mesta za bicikle.

Izvor: Grad Novi Sad

Svetski kongres za zaštitu prirode IUCN-a pozvao na oporavak nakon pandemije koji je zasnovan na prirodi

22.09.2021

priroda - nature - šuma - forest -green - zelenilo — Photo-illustration: Unsplash (La coccinelle)

Svetski kongres za zaštitu prirode u organizaciji Međunardone unije za zaštitu prirode (IUCN) održan u Marseju i onlajn u septembru, predstavio je ambiciozan program očuvanja prirode za narednu deceniju, ali i nakon tog perioda.

Na Kongresu IUCN-a pozvane su vlade da sprovedu oporavak od pandemije zasnovan na prirodi, tako što će u zaštitu prirode uložiti najmanje 10 odsto sredstava koja se izdvajaju za oporavak na globalnom nivou, te je usvojen niz rezolucija i obaveza u cilju hitnog rešavanja međusobno povezanih kriza klime i biodiverziteta.

“Kongres IUCN-a deluje kao jedinstven, inkluzivan globalni parlament za zaštitu životne sredine, u kome pravo glasa pojednako imaju vlade i nevladine organizacije, kao i autohtone zajednice. Odluke koje su donete u Marseju pokenuće akcije za rešavanje krize biodiverziteta i klime u predstojećoj ključnoj decenijii. Članovi IUCN-a šalju snažnu zajedničku poruku učesnicima konferencija u Glazgovu i Kunmingu: sada je trenutak za fundamentalne promene,” izjavo je dr Bruno Oberle, Generalni direktor IUCN-a.

Među rezolucijama koje su članovi IUCN-a usvojili demokraskim glasanjem je poziv na zaštitu 80 odsto Amazona do 2025. godine, zaustavljanje rudarskih radova na morskom dnu i usvajanje ambicioznog „One Health“ pristupa. Aktivno učešće članova organizacija autohtonih zajednica u demokratskom procesu IUCN-a dovelo je do toga da u mnogim rezolucijama centralno mesto imaju prava i uloga autohtonih naroda u zaštiti prirode.

Više od 1.500 članova IUCN-a usvojilo je ukupno 148 rezolucija i preporuka, od čega je 39 usvojeno glasanjem na Kongresu IUCN-a u Marseju, a 109 putem onlajn glasanja pre samog događaja. Među odlukama koje su donete u Marseju bila je i rezolucija o osnivanju IUCN-ve Komisije za klimatsku krizu, koja bi upotpunila postojećih šest komisija Unije.

Pročitajte još:

Na završnoj sednici Kongresa IUCN-a, države članice, nevladine organizacije i organizacije autohtonih zajednica usvojili su Marsejski manifest, uključujući i obavezu sprovođenja prvog nezavisnog Globalnog programa za zaštitu autohtonih zajednica IUCN-a (Global Indigenous Agenda).

Obaveze koje su državni i ostali akteri objavili na Kongresu IUCN-a uključuju sledeće:

1. Obavezu Francuske da do 2022. godine dostigne procenat od 30 odsto zaštićenih područja na nacionalnom nivou, kao i da do 2027. godine stavi 5 odsto svog mediteranskog pomorskog područja pod jaku zaštitu;

2. Preko 30 subnacionalnih organa, gradova, partnerskih organizacija i IUCN saglasili su se da do 2025. godine prošire univerzalni pristup visokokvalitetnim zelenim površinama i povećaju nivo biodiverziteta na urbanim područjima u 100 gradova, kao i da procene njihov uticaj u odnosu na Indeks urbanog biodiverziteta;

3. Pod vođstvom država zapadnog Indijskog okeana, IUCN i partneri su se obavezali da će podržati Inicijativu velikog plavog zida, prvu regionalnu mrežu za razvoj regenerativne plave ekonomije za dobrobit 70 miliona ljudi, uz očuvanje i obnavljanje morskog i priobalnog biodiverziteta.

Regionalna kancelarija IUCN-a za Istočnu Evropu i centralnu Aziju (ECARO) sa sedištem u Beogradu, organizovala je niz događaja uživo u Marseju i onlajn, uključujući panel na visokom nivou o implementaciji rešenja zasnovanih na prirodi na Zapadnom Balkanu, kao i sesiju o prekograničnom očuvanju koju je vodila „Svetska komisija za zaštićena područja“ (WCPA).

“U okviru ministarskog panela razgovarali smo o povezanosti klime i prirode i potencijalu za unapređenje i sprovođenje rešenja zasnovanih na prirodi na Zapadnom Balkanu. Cilj nam je podrška regionalnim naporima u odgovoru na izmenjene klimatske uslove, ako i izgradnja partnerstva sa vladama, organizacijama civilnog društva, preduzećima i lokalnim zajednicama kako bismo zajedničkim snagama odgovorili na jedan od najhitnijih izazova sa kojima se naš region danas suočava“, izjavio je Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i centralnu Aziju IUCN-a.

“Imali smo odličan odziv i dinamičnu diskusija na temu Evropskog zelenog pojasa – najduže evropske zelene mreže, gde je dodatno potvrđen značaj prekograničnog očuvanja i zelene infrastrukture u Evropi, potreba za koherentnim politikama, postizanjem ambicioznih srednjoročnih ciljeva i adekvatnom finansiranju“, dodao je on.

Na Kongersu, članovi su takođe odobrili novi program IUCN-a za naredne četiri godine i izabrali novo rukovodstvo Unije, uključujući i novu predsednicu, Razan Al Mubarak.

Sa skoro 6.000 registrovanih učesnika na licu mesta i više od 3.500 onlajn učesnika, ovaj hibridni događaj okupio je lidere iz vlada, civilnog društva, autohtonih, verskih i duhovnih zajednica, privatnog sektora i akademske zajednice, u cilju zajedničkog donošenja odluka o akcijama za rešavanje najhitnijih izazova u pogledu očuvanja prirode i održivog razvoja. Više od 25.000 posetilaca posetilo je izložbeni prostor Kongresa IUCN-a.

Na Kongresu IUCN-a u centru pažnje bile su tri glavne teme: okvir za očuvanje biodiverziteta nakon 2020., koji će usvojiti potpisnice Konvencije UN-a o biodiverzitetu; uloga prirode u globalnom oporavku od pandemije COVID-19; i potreba za transformacijom globalnog finansijskog sistema i usmeravanjem ulaganja u projekte koji su od koristi za životnu sredinu.

Izvor: IUCN

Može li tehnologija spasiti svet?

22.09.2021

clean-tech-izlozba — Foto: Naučno-tehnološki park Beograd

U Naučno-tehnološkom parku Beograd (NTP Beograd) otvorena je izložba “Može li tehnologija spasiti svet” na kojoj je predstavljeno više od 30 rešenja u oblasti čistih tehnologija (clean-tech) koja razvijaju srpski i švajcarski startapi i rastuće kompanije.

Rešavajući izazove u pogledu zaštite životne sredine, ove inovativne kompanije razvile su tehnološka rešenja koja doprinose ublažavanju klimatskih promena i izazova u očuvanju planete Zemlje. Izložba će od 22. do 28. septembra biti otvorena za sve posetioce zainteresovane da pogledaju inovacije koje doprinose izgradnji održivijeg sveta.

Izložbu organizuje Ambasada Švajcarske Konfederacije u saradnji sa lokalnim partnerima: Naučno-tehnološkim parkom Beograd, Privrednom komorom Srbije, Švajcarsko-srpskom privrednom komorom i Ministarstvom za trgovinu, turizam i telekomunikacije.

Cilj je da se pokrene i ubrza saradnja među ključnim akterima dve zemlje na polju zelene ekonomije i skrene pažnja na inovativna tehnološka rešenja srpskih i švajcarskih kompanija.

Pročitajte još:

“Kao što možete videti na izložbi, svi smo posvećeni postizanju ciljeva Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, kako bismo postigli održivi ekonomski rast i zaštitili životnu sredinu. Uvereni smo da je za to potreban zajednički pristup, koji uključujuje vlade država, civilno društvo i privatni sektor. Ako uspemo da zadržimo i razvijamo ovakav zajednički pristup, o kome svedoči i izložba u Beogradu, savladaćemo jedan od najvećih izazova današnjice, a to je da uskladimo ekonomiju i ekologiju. Nakon današnjeg dana trebalo bi da bude jasno da Švajcarska i Srbija mogu i moraju dati svoj doprinos postizanju tog cilja”, rekao je Erwin Bollinger, rukovodilac sektora bilateralnih ekonomskih odnosa u Državnom sekretarijatu za ekonomske odnose Švajcarske (SECO).

Otvaranje izložbe bila je i prilika za umrežavanje srpskih i švajcarskih inovativnih kompanija, koje su razmotrile mogućnosti za dalju saradnju i zajedničke projekte.

Izvor: Naučno-tehnološki park Beograd

Sladoled iz Fronerija – užitak uz doprinos očuvanju okoline

22.09.2021

Fabrika sladoleda Froneri Adriatic, Stara Pazova — Foto: Executive Group

Dosadašnje investicije iznose 50 miliona evra, a proizvodni kapaciteti povećani su čak 400 odsto čime fabrika Froneri Adriatic u Staroj Pazovi pretenduje da postane vodeći proizvođač sladoleda u Jugoističnoj Evropi. Ova fabrika trenutno izvozi proizvode u preko 25 zemalja, od Izraela i Velike Britanije do Sjedinjenih Država, Južne Afrike i gotovo svih zemalja Evrope, pa će sladokusci širom sveta ovog leta uživati u sladoledima proizvedenim u Srbiji.

Osim toga, u planu su i redovna ulaganja u tehnolohiju za zaštitu životne sredine i reciklažu što će dodatno doprineti razvoju Stare Pazove i srpske ekonomije, a mi smo razgovarali sa Kristijanom Doksanom, Generalnim direktorom kompanije Froneri Adriatic, o strategiji kompanije za održivi rast i zaštitu životne sredine.

EP: Budući da su održivost i očuvanje životne sredine među prioritetima Vaše kompanije, recite nam nešto više o tome koje ste tehnike primenili za smanjenje upotrebe vode?

Kristijan Doksan: Tokom prošle godine, koja je bila puna izazova s obzirom na razmere pandemije širom sveta, naša kompanija je smanjila potrošnju vode šest odsto. Za ovu godinu planiramo da dodatno smanjimo upotrebu vode još pet odsto. Jedna od naših tehnika je optimizacija potrošnje vode tokom proizvodnog procesa, koja se izračunava po jedinici mere proizvedene količine sladoleda. Na taj način postižemo da uporedo s povećanom proizvodnjom sladoleda svake godine štedimo sve više vode.

U fokusu:

EP: Kakvi su Vam rezultati u smanjenju komunalnog otpada?

Kristijan Doksan: Komunalni otpad smanjen je za petinu – 20 odsto tokom prošle godine – dok je količina potpuno recikliranog otpada dostigla 1.450 tona u 2020. godini. Naša je praksa da čak i višak preostalog sladoleda iz proizvodnog procesa dalje recikliramo i pretvaramo u obnovljivi izvor energije. To je najbezbedniji vid odlaganja organskog otpada, bez ikakvog zagađenja životne sredine, a to radimo u saradnji sa ovlašćenim distributerima i firmama. Cilj nam je da u naredne četiri godine u potpunosti recikliramo proizvodni otpad kroz projekat Zero to landfill, koji je u toku.

EP: Šta podrazumeva projekat Zero to landfill?

Kristijan Doksan: Kao što i samo ime kaže, Zero to landfill je filozofija smanjenja količine otpada koji završava na deponijama. Glavni cilj je da kompanije teže da znatno smanje slanje otpada na deponije i da recikliraju otpad iz proizvodnog procesa. Iako je teško postići stvarne nulte ciljeve, jer se ne može sav otpad reciklirati, cilj je da se dostigne 99 odsto.

EP: Šta je sa plastikom u ambalaži? Da li ćete uspeti da zamenite i porodična pakovanja od plastike, kao i ambalažu sladoleda na štapiću koja sadrži folije?

Kristijan Doksan: Kada je reč o plastičnom otpadu, u toku su projekti koji su usmereni na smanjenje upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu iz ambalaže naših proizvoda. Plastične kašičice zamenili smo drvenim i tako smanjili upotrebu plastike za čak 18 miliona komada. Naša je namera da do kraja ove godine smanjimo upotrebu plastike za 36 tona. Budući da su u toku i projekti zamene plastičnih delova ambalaže u papirne (čaše, poklopci i neka porodična pakovanja), nameravamo da do kraja 2022. godine smanjimo upotrebu plastike za 200 tona odnosno za više od 50 miliona pojedinačnih komada plastike za jednokratnu upotrebu. Porodična pakovanja su inače napravljena od plastike koja se u potpunosti može reciklirati.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Tekst u celini možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.

Beograd – Raspisan Javni poziv za subvencije za kupovinu bicikli

22.09.2021

bicikl_ulica_kola — Foto-ilustracija: Unsplash (CJ Toscano)

Javni poziv za „Kupuješ bajk? Uštedi 5.000” raspisan je i svi zainteresovani elektronski mogu da podnesu zahtev za kupovinu bicikli.

Pravo učešća na ovom pozivu imaju sva fizička lica koja imaju važeću ličnu kartu s prebivalištem na teritoriji Beograda. Samo jedno lice iz porodičnog domaćinstva može dobiti sredstva po ovom Javnom pozivu.

Domaćinstvo kome pripada fizičko lice može da ostvari pravo na podršku za nabavku novog bicikla jednom u tri godine.

Pojedinačni iznos sredstava koji se dodeljuje građanima po ovom javnom pozivu je 5.000 dinara.

Pročitajte još:

Javni poziv otvoren je danas i trajaće do 24. septembra (do ponoći).

Za više informacija i kako se prijaviti pogledajte ovde.

Subvencionisanje kupovine bicikli je jedna od mera za smanjenje zagađenosti vazduha, predviđenih Akcionim planom kvaliteta vazduha u Beogradu.

Energetski portal

Zaštita životne sredine jedan od prioriteta

22.09.2021

Prva sednica Nacionalnog saveta za klimatske promene, čiji je zadatak da se bavi smanjenjem uticaja klimatskih promena kao globalne pretnje čije posledice osećaju i građani Srbije, održana je juče i njom je predsedavala Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Kako je ministarka navela u aktivnosti ovog radnog tela Vlade uključeni predstavnici ministarstava, akademska zajednica, civilni sektor i stručnjaci kako bi se kroz dijalog svih strana dolazilo do najboljih rešenja.

Ona je istakla da je zaštita životne sredine i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove visoko na lestvici prioriteta Vlade Srbije.

“Prvi značajan korak napravljen je u martu usvajanjem Zakona o klimatskim promenama koji, između ostalog, propisuje donošenje Strategije niskougljeničnog razvoja, koja će obezbediti osnov za investicije, nova radna mesta i inovacije u privredi. Kako bismo sa Ministarstvom rudarstva i energetike usaglasili donošenje strateških dokumenata u oblasti klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine podržalo je izradu Studije o prvim koracima pravedne tranzicije ka niskougljeničnoj ekonomiji”, objasnila je Vujović, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, očekuje se da će zajedničkim snagama ubrzati izradu i usvajanje svih važnih dokumenata i da će to biti moguće pre planiranog roka.

Kako je pojasnila, radi se na izradi Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji će identifikovati sektore na koje klimatske promene najviše utiču, kao i mere za najranjivije sektore.

“Ministarstvo, u partnerstvu sa Programom UN za razvoj, podržava i izradu više lokalnih planova prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Kada je reč o klimatskim promenama, naša zemlja je aktivna na više polja. Biće održan Dijalog o klimatskim promenama, a Srbija će u novembru kopredsedavati na 26. konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime u Glazgovu. Naša vizija je da Srbija bude konkurentna i resursno efikasna ekonomija koja građanima omogućava nova, zelena radna mesta i kvalitetan život u klimatski otpornom društvu. U narednom periodu bićemo još aktivniji kako bismo dostigli taj cilj”, poručila je Vujović.

Energetski portal

SAD i Evropska unija u borbi za smanjenje emisije metana

21.09.2021

carbon_emissions_emisije_ugljenika — Foto-Ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (David Fartek)

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija donele su odluku da će u narednoj deceniji smanjiti emisiju metana skoro za trećinu. Inicijativa za globalno smanjenje emisije metana biće pokrenuta na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koja će biti održana u novembru u Glazgovu.

Džozef Bajden, predsednik SAD i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, pozvali su svetske lidere da se pridruže u borbi za globalno smanjenje emisije metana.

Metan, nevidljivi gas, efikasniji je u zadržavanju toplote od ugljen-dioksida, i kao takav odgovorniji je za efekat staklene bašte. Prema istraživanju Ujedinjenih nacija smanjenje emisije metana najbrži je načina za usporavanje globalnog zagrevanja. Naravno, treba smanjiti i druge emisije štetnih gasova bi se postigli zacrtani ciljevi.

Kako se navodi u Bajdenovom saopštenju, sve zemlje koje se priključe globalnoj inicijativi za smanjenje emisije metana obavezuju se da za najmanje 30 odsto do 2030. godine, u odnosu na nivo iz 2020. godine, smanje emisije ovog gasa. Ispunjavanje ovog cilja smanjilo bi globalno zagrevanje Planete Zemlje za najamanje 0,2 stepena Celzijusa do 2050. godine.

Pročitajte još:

Evropska unija već skoro tri decenije preduzima korake za smanjenje emisije metana. U oktobru 2020. godine usvojena je strategija za smanjenje emisije metana, sve to je važan deo ambicije EU, a to je najmanje 55 odsto manje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine.

SAD na nekoliko nivoa radi na smanjenu emisije metana. Objavljeni su novi propisi za smanjenje metana iz nafte i gasne industrije, implementiraju se strožiji standardi kada je reč o zagađenjima sa deponija, a trenutno se radi na proširenju dobrovoljnog usvajanja pametnih poljoprivrednih praksi koje će smanjiti emisije metana.

Milica Radičević

Beč obeleževa nedelju mobilnosti

21.09.2021

Sve više Bečlija koristi klimatski prihvatljiva prevozna sredstva. U 2020. godini se gotovo tri četvrtine puteva u gradu prelazilo biciklom, gradskim prevozom i peške. Skoro polovina bečkih domaćinstava, 47 odsto, ne poseduje automobile.

U Beču već godinama ima više korisnika godišnjih karata za gradski prevoz nego registrovanih putničkih vozila, a broj biciklista se duplirao od 2005. godine. Glavni grad Austrije konstantno radi na tome da mobilnost učini ekološkom, proširuju se mreže biciklističkih i staza za šetanje kao i gradskog prevoza.

Tokom evropske nedelje mobilnosti koja traje do 22. septembra kada se obeležava Svetski dan bez automobila organizuju se mnogobrojne akcije i događaji koji pozivaju građane da upoznaju Beč kroz šetnju ili vožnju bicikla.

Pročitajte još:

Evropska komisija je 2001. godine inicirala Evropsku nedelju mobilnosti, a sada u obeležavanju ove nedelje učestvuje 55 zemalja i 3.000 gradova i opština. Kampanja za ekološku mobilnost se ove godine organizuje 20. put u Austriji.

U Srbiji se Evropska nedelja mobilnosti obeležava gotovo u svim većim gradovima raznim manifestacijama, izložbama i akcijama.

Izvor: Eurocomm PR

1...535536537...1,685 Page 536 of 1,685

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 February

Events for 28th February

Events for 1st March

Events for 2nd March

Events for 3rd March

Events for 4th March

Events for 5th March

Events for 6th March

Events for 7th March

Events for 8th March

Events for 9th March

Events for 10th March

Events for 11th March

Events for 12th March

Events for 13th March

Events for 14th March

Events for 15th March

Events for 16th March

Events for 17th March

Events for 18th March

Events for 19th March

Events for 20th March

Events for 21st March

Events for 22nd March

Events for 23rd March

Events for 24th March

Events for 25th March

Events for 26th March

Events for 27th March

Events for 28th March

Events for 29th March

Events for 30th March

PIŠITE NAM