Iako postoje određeni pozitivni signali, opšte stanje u Srbiji kada je u pitanju primena principa zelene gradnje, nije na zadovoljavajućem nivou, ocenili su učesnici tribine „Budućnost zelene gradnje u Srbiji” koja je održana 23. oktobra u organizaciji Klimatskog foruma.

Prema propisima, svaki novi projekat u Srbiji mora da ima energetski pasoš, međutim, zvanično ih je zavedeno tek oko 5.000. Objekata sa sertifikatima za održivost kao što su BREEAM i LEED još je manje, samo oko tridesetak, predočio je Martin Elezović, direktor REENG i član borda direktora Saveta zelene gradnje Srbije, skrećući pažnju da je procenat energetski efikasnih i održivih zgrada kod nas veoma mali u poređenju sa celokupnim fondom koji se broji milionima.

„Čak polovina objekata sa sertifikatima zelene gradnje u Srbiji nalazi se u samo dve ulice u Beogradu”, otkrio je Elezović i naglasio još jedan problem u sektoru zelene gradnje u našoj zemlji – lokalizovanost pozitivnih projekata.

U razgovoru o važnosti zelene gradnje i konkretnim metodama za smanjenje emisija ugljen-dioksida u građevinskom sektoru učestvovale su i docent dr Jelena Dragaš sa Građevinskog fakulteta i prof. dr Nataša Ćuković Ignjatović sa Arhitektonskog fakulteta. Tribinu je moderirao Nemanja Milović, osnivač i urednik portala klima101.rs.

Dr Jelena Dragaš je konstatovala da je situacija za nijansu gora u smislu konstrukcijskih materijala. „Beton iz tih tridesetak sertifikovanih objekata nije napravljen uz neko značajnije smanjenje emisija ugljen-dioksida. Napravljen je verovatno od cementa i prirodnog agregata, a ne nekom metodom reciklaže. Nisam sigurna šta je motivacija za izgradnju takvih objekata. Ne bih rekla da je cilj zelena gradnja, koliko prestiž, a možda su u pitanju i strane investicije”, konstatovala je Dragaš.

„Pohvalno je da među studentima postoji sve veće interesovanje za teme vezane za zelenu gradnju. Već godinama imamo i specijalističke studije energetski efikasne i zelene arhitekture. Kada dođe do implementacije u praksi i nečega što bi građanin osetio na svojoj koži, tu smo još, nažalost, poprilično daleko”, izjavila je prof. dr Nataša Čuković Ignjatović.

Prema njenim tvrdnjama, inženjersko znanje na polju zelene gradnje postoji, ali je uzaludno ukoliko ne postoji praksa. „Da pitate bilo koga na ulici da li bi želeli da žive u zdravoj, zelenoj zgradi, da troše manje novca na grejanje i da im leti ne treba klima, pretpostavljam da bi odgovorili sa: “Da”. Entuzijazam opada kada dođe vreme da se to sprovede u delo”, objasnila je.

„Ko ne bi želeo više dnevnog svetla, bolji komfor, energetsku efikasnost, više zelenila, nižu potrošnju vode? Svako bi to želeo, ali danas nemate vremena da se bavite time”, kazao je Martin Elezović objašnjavajući kako investitori često posmatraju ovo pitanje. On je istakao da kupovina štedljivih aparata i korišćenje LED svetala mogu da umanje račune, te da je bitno i da građani počnu od sebe. „Smanjite potrošnju energenata, reciklirajte, gasite svetla”, apelovao je Elezović, član borda direktora Zelene gradnje Srbije.

Kako bi građevinski sektor u Srbiji postao održiviji potrebni su bolja primena propisa i određeni podsticaji od strane države, kao i edukacija građana i investitora – zaključak je učesnika tribine „Budućnost zelene gradnje u Srbiji.

Ukoliko želite da pogledate čitav događaj, možete to uraditi na Facebook stranici Green Fest – Belgrade i na YouTube kanalu Klima101.

Tribina je sprovedena u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine