Kako će ostrva u Grčkoj postati “zelena”?

22.12.2021

Grčka_zastava — Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Artz)

Fosilna goriva i dalje su glavni izvor energije koja napaja ostrva u Grčkoj. Međutim, čini se da će ubrzo doći do značajne promene i da će se ova poznata turistička zemlja okrenutni ka zelenim energijama.

Naime, Evropska komisija je odobrila 1,4 milijarde evra za razvoj obnovljivih izvora energije koji će napajati 29 ostrva koja nisu povezana na eletromrežu ove zemlje.

Planom je predviđeno postavljanje tzv. hibridnih elektrana na ostrva koja nisu u mreži. U solarnim i vetroelektranama proizvodiće se i skladištiti zelena energija koja je potrebna za normalno funkcionisanje lokalnog stanovništva i turista u toku sezone.

Trenutno se za proizvodnju električne energije na ostrvima u Grčkoj koristi dizel i nafta koji u znatnoj meri utiču na emisije gasova sa efektom staklene bašte. Upotrebom obnovljvih izvora energije emisija bi se smanjila, a sve to bi uticalo i na povećanje udela OIE u elektroenergetskom sistemu na ovim ostrvima.

Implementacijom ovog projekta do kraja 2026. godine Grčka bi trebalo da dobije 264 MW iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Prema procenama na ostrvu Krit neophodno je što pre izgraditi nove kapacitete obnovljivih izvora, jer postoji veliki rizik od prekida snabdevanja. Zbog toga će na ovom ostrvu projekti iz obnovljivih izvora biti stimulisani kroz fid-in tarifu.

Evropska komisija zaključuje će ovaj paket pomoći Grčkoj u razvoju solarnih i vetroelektrana, što će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, a to će doprineti ispunjenju ciljeva koji su zacrtani Evropskim zelenim dogovorom.

Da Grčka krupnim koracima ide ka tome da sva ostrva postanu “zelena” pokazuje i transformaciju ostrva Astipalea na kom sve pokreće obnovljiva energija. Kako je ranije najavljivano, većina automobila na ostrvu biće zamenjena električnim vozilima i biće postavljenje stanice za njihovo punjenje, što će, kako se čini, biti slučaj i sa svim ostalim ostrvima.

Milica Radičević

Beograd među pet najzagađenijih gradova po kvalitetu vazduha u svetu

22.12.2021

Beograd_zgrade_zagađenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Beograd je ponovo među pet gradova na svetu sa najlošijim kvalitetom vazduha. Prema podacima sajta IQAir, glavni grad Srbije je oko 9 časova bio na četvrtom mestu po zagađenosti vazduha sa 185 jedinica PM 2,5 čestica. Ispred Beograda su pakistanski grad Lahore, zatim Delhi i Daka.

Prema sajtu Beoeko, jako zagađen vazduh udišu stanovnici naselja Zemun, Lazarevac i Veliki Crljeni.

Zbog jako zagađenog vazduha, prema tom indeksu, zdravstvene tegobe se mogu očekivati i kod zdravih osoba i u osetljivim grupama populacije kakve su stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća.

Zagađen vazduh u Beogradu izmeren je na stanicama u Despota Stefana, Obrenovac Ušće, i Beograd Vinča, dok je odličan kvalitet vazduha izmeren u stanici Beograd Ovča.

Pročitajte još:

Kada je reč o drugim gradovima Srbije, jutros je oko 9 sato veoma zagađen vazduh izmeren i u Valjevu. Sajt IQAir navodi da je jutros u tom gradu registrovana 221 jedinica PM 2,5 čestica. Ispred Valjeva su, prema tom indeksu, Lahore sa 360 i Delhi sa 332 jedinice PM 2,5 čestica.

Iza Valjeva jutros u bili Lazarevac, Čačak, Zemun i Gornji Milanovac.

Preporuke za građane

Zdravstvene tegobe se, zbog zagađenog vazduha, kako navodi Beoeko, mogu javiti u celoj populaciji, s tim što se kod osetljivih grupa mogu javiti ozbiljnije zdravstvene tegobe nego kod zdravih osoba.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sam Jotham Sutharson)

Tamo gde je vazduh jako zagađen, preporuka je za celokupu populaciju: izbegavati sve fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini, skratiti boravak na otvorenom, preusmeriti obavljanje uobičajenih aktivnosti u zatvoren prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

U mestima sa zagađenim vazduhom preporučuje se osetljivim grupama da se izbegavaju naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini i preusmeri obavljanje aktivnosti u zatvorenom prostoru dok se ne poboljša kvalitet vazduha, dok je preporuka za ostale u populaciji – skratiti dužinu i smanjiti intenzitet napornih aktivnosti, praviti češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.

Izvor: RTS

Energija ne poznaje granice

22.12.2021

ohrid-Severna-Makedonija — Foto-ilustracija: Pixabay

Na nedavno održanoj konferenciji OIE Srbija 2021. Viktor Andonov, savetnik za energetiku makedonskog premijera Zorana Zaeva, bio je jedan od najzapaženijih gostiju. Po njegovoj oceni, takav utisak je rezultat napornog rada Vlade Republike Severne Makedonije i svih institucija vezanih za energetski sektor, budući da su preduzeli ozbiljne korake napred i imaju mnogo toga da kažu na temu energije i energetske tranzicije. Sa Viktorom Andonovim razgovarali smo o reformama u energetskom sektoru Republike Severne Makedonije koje su usledile nakon donošenja novog Zakona o energetici, o projektima u oblasti obnovljivih izvora energije koji se trenutno realizuju u ovoj susednoj zemlji, a pitali smo ga i kako ocenjuje energetsku tranziciju Srbije.

EP: Koliko je važna regionalna saradnja i da li imate u planu realizaciju nekih projekata koji uključuju zemlje bivše Jugoslavije?

Viktor Andonov: Regionalna saradnja je izuzetno važna jer doprinosi očuvanju bezbednosti snabdevanja energijom u našem regionu. Energija ne poznaje granice. Veoma je pozitivno što ova saradnja godinama odlično funkcioniše, posebno među operatorima prenosnih sistema koji svakodnevno komuniciraju i sarađuju u cilju očuvanja stabilnosti i pouzdanosti naših prenosnih sistema. Trebalo bi napomenuti saradnju u uspostavljanju kontrolnog bloka u cilju osiguranja sistemskih usluga i funkcionisanja prenosnog sistema, kao i zbog sigurnosti u snabdevanju po najnižoj ceni među operatorima Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore. Ovo je primer puta koji treba slediti u pogledu buduće saradnje, posebno imajući u vidu planove za veća ulaganja u obnovljive izvore energije i način njihovog balansiranja.

Nadalje, imamo zajedničku inicijativu u okviru Open Balkan za izgradnju zajedničke velike fotonaponske elektrane; ovo bi mogao biti odličan projekat koji će ojačati saradnju. Trenutno sprovodimo odgovarajuću analizu u Severnoj Makedoniji kako bismo definisali najbolje potencijalne lokacije za realizaciju takve investicije. Ako bih regionalnu saradnju sažeo u samo nekoliko reči, rekao bih da to nije samo važno, već je potrebno, jer su naša energetska tržišta mala, zavisna od uvoza i moramo sarađivati radi boljeg života svih građana u regionu.

EP: Reforme u Severnoj Makedoniji počele su novim Zakonom o energetici 2018. Kakve promene je ovaj zakon doneo u oblasti obnovljivih izvora energije?

Viktor Andonov: Novi Zakon o energetici, koji je obuhvatio treći paket direktiva EU koje se odnose na unutrašnje energetsko tržište, kao i usvajanje brojnih podzakonskih akata koji su bili potrebni za potpunu primenu Zakona, bili su povod da nam Sekretarijat Energetske zajednice dodeli status šampiona u sprovođenju energetskih reformi u jednom od svojih poslednjih izveštaja o primeni evropskih zakona u nacionalnom zakonodavstvu. Prilikom sprovođenja reformi fokusirali smo se na promenu koncepta za podršku izgradnje novih fotonaponskih elektrana, što je sasvim normalno ako se uzme u obzir činjenica da je Severna Makedonija zemlja sa dosta sunčanih dana i da ima odgovarajuće sunčevo zračenje, mnogo veće u poređenju sa nekim zapadnoevropskim zemljama.

U fokusu:

Šteta je što ovaj potencijal u prošlosti nije bio dovoljno iskorišćen; nažalost, nismo iskoristili jedan od glavnih prirodnih resursa kojima smo raspolagali koliko smo mogli. Prethodni koncept podrške u obliku fid-in tarifa imao je nekoliko nedostataka, a najviše taj što su one dodeljivane po principu ko pre devojci, njegova devojka. Nadalje, sve troškove otkupa električne energije snosili su krajnji korisnici. Novi, trenutni koncept zasnovan na premijskim tarifama, definiše jasnu i transparentnu proceduru za dodeljivanje premijskih tarifa putem elektronske aukcije i negativnih ponuda koje su imale odlične rezultate na prve dve aukcije sprovedene 2019. Koristeći samo ove pilot-projekte za izgradnju fotonaponskih elektrana, po premijum principu, uspeli smo da povećamo kapacitet fotonapona 3,5 puta. Nažalost, ovo je rezultiralo sa samo 18 MW; međutim, sa pozivima iz 2019. u toku su projekti za 60 MW instalirane snage.

Foto- Vlada Republike Severne Makedonije

EP: Koji se projekti u oblasti obnovljivih izvora energije trenutno realizuju u Severnoj Makedoniji i koji je najznačajniji?

Viktor Andonov: Fokusiramo se na obnovljive izvore energije. Oni su neophodni kako bismo mogli da dovršimo proces pravedne tranzicije koji je već započeo i koji znači prelazak sa konvencionalnih izvora energije na obnovljive; fokusiramo se na dobijanje energije iz prirodnog gasa. Jedan od prvih značajnih projekata je izgradnja prve fotonaponske elektrane u starom rudniku uglja u termoelektrani Oslomej. Ovo je uradila nacionalna kompanija ESM za kapacitet od 10 MW. Elektrana će biti puštena u rad krajem oktobra, a zahvaljujući ovom prvom projektu, EBRD je obezbedila grant za pripremu tehničke dokumentacije za izgradnju još jedne fotonaponske elektrane od 10 MW u Oslomeju i dodatnih 20 MW u REK Bitola.

Tokom 2020. godine, uz podršku EBRD-a, sproveden je transparentan tenderski postupak za izgradnju dve fotonaponske elektrane na preostalom mestu od starog rudnika uglja u Oslomeju. Ovim će kapacitet od 120 MW termoelektrane na ugalj biti u potpunosti zamenjen fotonaponskom elektranom, odnosno dve elektrane od 10 MW u vlasništvu ESM-a i dve privatne investicije od 50 MW koje su realizovale turska kompanija FORTIS ENERJI i Solarpro Holding iz Bugarske. Ovaj projekat je prvi te vrste na Balkanu i u ovom delu Evrope, i pokazuje posvećenost Vlade ciljevima Zelenog dogovora, a to je nulta emisija do 2050. Prošlog meseca kompanija EFT Group, sa sedištem u Londonu, dobila je status investitora za izgradnju fotonaponske elektrane od 80 MW.

Planiramo izgradnju jedne od najvećih fotonaponskih elektrana na Balkanu, snage 350 MW, na mestu ranije planiranog teretnog aerodroma u Štipu. Ovo može biti veoma atraktivna investicija za sve zainteresovane kompanije, uslovi izgradnje su odlični, sunčevo zračenje je dobro, a veza sa prenosnim sistemom je prilično dostupna i laka za izvođenje. Najznačajniji projekat za Republiku Severnu Makedoniju i u regionu je svakako hidroelektrana Čebren (instalisane snage od 330 do 450 MW) za koju je predviđeno da bude izgrađena na najvećoj pritoci Vardara, Crnoj Reci. Realizacija ovog projekta je od suštinskog značaja za uspešnu energetsku tranziciju Severne Makedonije, imajući u vidu da bi ovaj projekat trebalo da obezbedi balansiranje našeg elektroenergetskog sistema. Trenutno se sprovodi tenderska procedura u skladu sa Zakonom o koncesijama i javno-privatnom partnerstvu.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

Hrvatska – predstavljene studije za ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije

22.12.2021

U Hrvatskom državnom arhivu održana je promocija dve stručne studije o obnovljivim izvorima energije čiju je izradu pokrenulo udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske, a finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj u iznosu od 1,1 miliona kuna (146.000 evra).

Akcioni plan za potrebna pojačanja elektroenergetske mreže u cilju integracije obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj izradili su stručnjaci sa Fakulteta elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Zagrebu i Energetskog instituta Hrvoje Požar, dok su Vodič za razvoj i implementaciju projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj izradili stručnjaci predvođeni konsultantskom kompanijom EnergoVizija.

Ove dve studije postaju temelj ulaganja u projekte obnovljivih izvora energije i njihovu integraciju u elektroenergetski sistem Hrvatske, kao i značajna potpora ostvarivanju ciljeva utvrđenih Strategijom energetskog razvoja Republike Hrvatske do 2030. s pogledom na 2050. godinu.

U celom svetu, pa i u Hrvatskoj, prisutna je tranzicija energetskog sektora prema čistijim tzv. zelenim tehnologijama. To je najvidljivije u elektroenergetskom sektoru u kojemu je u poslednjih nekoliko godina većina investicija vezana za izgradnju obnovljivih izvora energije.

„Za EBRD je ulaganje u obnovljive izvore energije ključno, stoga nam je drago što smo imali priliku da sarađujemo sa udruženjem Obnovljivi izvori energije Hrvatske i ostalim akterima u realizaciji ova dva važna projekta koji će pomoći da se Hrvatska stavi na kartu ulaganja svih međunarodnih i domaćih investitora i podržati zelenu tranziciju u Hrvatskoj”, rekla je Viktorija Zinčuk, direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj.

Republika Hrvatska postavila je ambiciozne ciljeve za veći udeo obnovljivih izvora energije i podstakla veliki interes za razvoj i ulaganje u vetroelektrane i solarne elektrane, a kako bi se to realizivalo, bitno je ulagati u elektroenergetsku mrežu, regulatorne i operativne promene.

„Vlada RH poboljšala je legislativu koja olakšava procese, između ostalog i nedavno donesenim novim Zakonom o tržištu električne energije i Zakonom o obnovljivim izvorima energije“, rekao je Ivo Milatić, državni sektetar u Ministarstvu privrede i održivog razvoja, naglasivši kako je već mnogo učinjeno, ali i da pred Vladom predstoji donošenje podzakonskih akata i akata za implementaciju, dok pred investitorima i svim ostalim akterima predstoji veliki posao za dobijanje energetskih odobrenja za izgradnju novih kapaciteta kako bi se dostigao cilj od 3.000 MW iz obnovljivih izvora energije do 2030. godine.

„U Hrvatskoj verovatno nema područja privredne delatnosti za koju vlada veći interes investitora od obnovljivih izvora energije. Trenutno je u razvoju više od 200 projekata, ukupne snage veće od 13.000 MW, što predstavlja ukupne potencijalne investicije verovatno i veće od 10 milijardi evra. Iako je jasno da se mnogi projekti neće do kraja realizovati, ipak je reč o izuzetno velikom i važnom investicijskom ciklusu“, rekao je Goran Majstorović iz Energetskog instituta Hrvoje Požar.

Pročitajte još:

„Celi državni energetski sektor, kao i javne komunalne kompanije, uglavnom su promene ka zelenim tehnologijama dočekale nespremne, zbog čega je realizovano znatno manje projekata od planiranog te se iznenada pojavilo skoro 15.000 MW zahteva za priključenje novih proizvodnih postrojenja u EES-u Hrvatske čije je vršno (maksimalno) opterećenje malo veće od 3.000 MW“, objasnio je Igor Kuzle s Fakulteta elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Zagrebu.

Kako bi se nastavio trend investicija i bolja integracija obnovljivih izvora energije, potrebna su značajna ulaganja u izgradnju i modernizaciju prenosne infrastrukture. Predstavljeni „Akcioni plan za potrebna pojačanja elektroenergetske mreže u cilju integracije obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj“ analizira postojeće stanje hrvatskog elektroenergetskog sistema i ukazuje na glavne prepreke koje usporavaju integraciju obnovljivih izvora energije i predlaže mere za njeno ubrzanje kako bi od države, koja u poslednjih 10 godina svakodnevno uvozi oko 30 odsto električne energije, Hrvatska postala država izvoznica zelene električne energije.

Osim zakonodavnih i regulatornih izmena, studija sadrži i akcioni plan za tehničke, tehnološke i operativne mere, gde između ostaloga predlaže kako da HOPS i HEP ODS ubrzaju pojačanje mreže, mrežna ulaganja potrebna za prenosnu i distributivnu mrežu, tehničke zahteve za priključenje i pogon varijabilnih obnovljivih izvora energije, a na posletku i mere za jačanje ljudskih resursa i kapaciteta.

„Ovo su prve ovakve studije u Hrvatskoj i dokaz su izvrsnosti, a ova sinergija privrede i akademske zajednice, koja je inače retkost, pokazala se izuzetno kvalitetnom,“ rekla je Maja Pokrovac, direktorka udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), izrazivši zadovoljstvo i zahvalnost svim saradnicima na projektu, posebno EBRD-u koji je prepoznao važnost i potrebu za izradom ovih studija u Hrvatskoj, ali i prepoznao OIEH kao pokretača promena u sektoru.

„Drago mi je da najavim da smo u OIEH-u pokrenuli izradu dve nove studije o plutajućim elektranama i o agrosolarima, a njihovu će izradu opet finansirati EBRD,“ dodala je Pokrovac.

Izvor: OIE Hrvatska

Platforma FoodSHare poziva kompanije da doniraju hranu

22.12.2021

soup_hrana_kuhinja_supa — Foto-ilustracija: Pixabay

Onlajn platforma FoodSHare poziva kompanije zainteresovane za doniranje hrane da se registruju na ovoj platformi i na taj način doprinesu smanjenju otpada od hrane. Platforma čiji je cilj povezivanje donatora hrane sa primaocima, broji više od 50 registrovanih kompanija u Srbiji. Od marta kada je počela sa radom, realizovane su donacije 67.000 kg hrane, kojima je potpomognut rad više od 35 humanitarnih organizacija.

Aplikaciju je razvila beogradska organizacija Foodscale Hub u okviru međunarodnog projekta Ploutos koji je finansiran od strane Evropske komisije u okviru programa za istraživanje i inovacije Horizont 2020.

Prema najnovijem istraživanju sprovedenom od strane Ujedinjenih nacija, u svetu je 2019. bačeno 931 miliona tona hrane. Procenjuje se da proizvođači hrane, uključujući industrijske i poljoprivredne proizvođače čine čak 26 odsto ove količine, dok trgovinski lanci i distributeri imaju svoj udeo od 13 odsto.

Pročitajte još:

Bacanje hrane – moralni i ekološki problem

Negativan trend bacanja hrane važi i za našu zemlju, budući da se u Srbiji na godišnjem nivou baci preko 726.196 tona hrane. Ova praksa je problematična jer viškovi hrane koji završe na deponijama i u procesu industrijskog uništavanja emituju velike količine metana, jednog od najštetnijih gasova koji prouzrokuje efekat staklene bašte.

Takođe, postoji i moralni problem bacanja viškova hrane, budući da se gotovo pola miliona građana Srbije smatra socijalno ugroženim, a za veliki broj njih usluge narodnih kuhinja i donirana hrana predstavljaju jedini obrok u toku dana.

Polazeći od ideje da ovi problemi u velikoj meri mogu biti rešeni unapređivanjem i usklađivanjem procesa donacije hrane, organizacija Foodscale Hub razvila je FoodSHare platformu – jedinstvenu web platformu za donacije hrane koja povezuje sve relevantne aktere iz domena donacija hrane.

FoodSHare služi kao tačka povezivanja donora hrane (poljoprivredni i industrijski proizvođači, distributeri, trgovinski lanci) i primalaca donacija (narodne kuhinje i druge humanitarne organizacije).

Donori imaju mogućnost da u svakom trenutku posredstvom platforme ponude svoje viškove hrane velikom broju humanitarnih organizacija, dok se primaoci donacija mogu prijaviti za preuzimanje ponuđenih količina. Korišćenje svih funkcionalnosti platforme je besplatno.

Neko ima višak, neko manjak

U narednom periodu, FoodSHare platforma sprovešće akciju prikupljanja hrane za najugroženije grupe građana u vidu prikupljanja donacija raznovrsnih namirnica. U želji da podigne svest o značaju teme donacija hrane FoodSHare platforma poziva sve zainteresovane kompanije da se registruju i podrže ovu društveno odgovornu inicijativu.

FoodSHare platforma podržana je od strane preko 50 relevantnih učesnika iz domena donacija hrane, kako donora, tako i primalaca donacija, uključujuči organizacije kao što su Crveni krst Vojvodine, Banka hrane Beograd i Fondacija Ana i Vlade Divac.

Maja Žikić, tehnički vođa pilot aktivnosti, ističe da je problem generisanja otpada aktuelan u svim industrijama, ali je u domenu hrane relativno jednostavno rešiv.

“Postoji strana koja ima viškove i strana kojoj su ti viškovi neophodni. Takođe, postoje barijere koje još uvek stoje na putu ka održivom lancu ishrane u domenu tretiranja otpada. Ideja FoodSHare platforme je da glavnim akterima ponudi jednostavno logističko rešenje za optimizaciju viškova i društveno odgovorno poslovanje, pritom smanjujući pritisak na ekosistem”, zaključuje Maja Žikić.

Izvor: Centar za promociju cirkularne ekonomije

Užice – Potpisan ugovor za energetsku sanaciju tri škole i jednog vrtića

22.12.2021

Vrtić i tri osnovne škole u Užicu uskoro će biti energetski sanirane. Ugovore o realizaciji ovog projekta potpisali su Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike i Dragan Stoimenović, zamenik direktora firme „Kredo“, koja će izvoditi radove, finansirane od strane Švajcarske vlade.

“Konkretni rezultati biće značajno smanjenje emisije štetnih gasova i finansijska ušteda. Emisija ugljen-dioksida biće niža za 80 odsto, a potrošnja će biti niža za 70 procenata. Pored toga, važno je i što će i deca i nastavnici dobiti kvalitetnije uslove“, rekla je ministarka.

Mihajlovićeva je najavila da će već početkom godine biti raspisani javni pozivi za zamenu stolarije i za postavljanje solarnih panela i pozvala građane i privredu da učestvuju u ovim projektima, rekavši da na tome treba zajedno da rade država, građani i privreda.

Gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević se zahvalila Ministarstvu rudarstva i energetike na podršci, uz napomenu da Grad Užice ulaže posebne napore za unapređenje energetske efikasnosti. Kako je istakla u ovoj godini budžetom je opredeljeno 50 miliona dinara, a naredne gotovo 20 miliona više.

“Veoma nas je obradovalo potpisivanje ugovora za projekat kojim će biti revitalizovani objekti tri škole i jednog vrtića. Vrtić “Poletarac” dobiće gasni generator i novu stolariju, novu stolariju dobiće i Osnovna škola “Nada Matić” u kojoj će biti rekonstruisana i fiskulturna sala i sređen deo unutrašnjeg prostora. Posebno nas raduje što će konačno u potpunosti biti urađena energetska sanacija dve seoske škole. Osnovna škola Miodrag Milovanović Lune u Karanu dobiće uspostavljen sistem grejanja, novu fasadu i stolariju, dok će u Osnovnoj školi u Krvavcima pored fasade i stolarije, biti instaliran novi kotao za grejanje”, kaže dr Jelena Raković Radivojević, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ona je dodala da će kompletnu sanaciju osnovne škole u Gostinici, koja je prvobitno bila deo ovog projekta, Grad finansirati sredstvima iz budžeta tako da će to biti peti u potpunosti energetski revitalizovan objekat.

Vrednost radova je 1,8 miliona evra i izvodiće ih firma „Kredo“. Prema rečima Dragana Stoimenovića, zamenika direktora radovi počinju 17. januara i biće izvedeni u roku.

“Švajcarska podržava unapređenje energetske efikasnosti i zajedno radi sa Ministarstvom na sprovođenju projekata koji su deo zelene agende. Slavimo 30 godina saradnje i nastavićemo da budemo prisutni u ovoj oblasti“, rekao je Žan-Luk Eš iz Ambasade Švajcarske.

On je naglasio da će nakon izvedenih radova deca i nastavnici imati mnogo bolje uslove za rad i da je godišnja ušteda energije procenjena na oko 1300 megavata.

Energetski portal

Od 1. januara za rukovanje pesticidima obavezna obuka

21.12.2021

pesticidi_polje — Foto-ilustracija: Pixabay

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) izborio se 2019. godine za donošenje novog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja kojim se predviđa da tretman pesticidima mogu da vrše samo lica koja su prošla obuku, kao i da su dužna da susedima 24 sata ranije najave tretman.

Iako je pandemija COVID-19 odložila početak obuke, od 1. januara 2022. godine, Zakon će u potpunosti početi da se primenjuje, navodi SPOS u saopštenju.

Poljoprivrednici su dužni da obaveste vlasnika parcela koje se graniče sa parcelom koju nameravaju da tretiraju sredstvima za zaštitu bilja najmanje 24 sata pre početka primene, bez obzira da li su njihovi susedi pčelari ili ne, što je još jedna dodatna mera prevencije, stoji u saopštenju.

“Ovogodišnji zakon donosi neke novine koje je SPOS odavno tražio, a to je pre svega kontrola prodaje pesticida, jer danas možete otići u poljoprivrednu apoteku i kupiti pet tona pesticida, a da vas niko i ne pita šta će vam i gde ćete ih i kako upotrebiti. Po novom zakonu, poljoprivrednik će morati da prođe obuku za bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja, i moći će da kupi samo onoliko sredstava koliko mu je potrebno za kulture koje gaji, i tačno će se znati ko je i koliko sredstava za zaštitu bilja kupio, a moraće da vodi evidenciju o njihovoj primeni”, navode iz SPOS-a.

Novi Zakon propisuje da se pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje koristi sredstva za zaštitu bilja u okviru svojih profesionalnih aktivnosti, kao i u slučaju stavljanja svojih poljoprivrednih proizvoda na tržište, smatra takozvanim profesionalnim korisnikom.

Pročitajte još:

Profesionalni korisnik dužan je i da redovno vrši podešavanje i tehničku proveru uređaja za primenu, kao i koristi uređaje za primenu koji su periodično pregledani u skladu sa ovim zakonom.

Sredstvo za zaštitu bilja namenjeno profesionalnom korisniku može da kupuje i primenjuje fizičko lice koje ima sertifikat profesionalnog korisnika izdat u skladu sa ovim zakonom, kao i pravno lice, odnosno preduzetnik, koji ima zaposleno lice koje ima sertifikat profesionalnog korisnika.

Detaljnije o novom Zakonu pročitajte OVDE.

Sertifikat profesionalnog korisnika izdaje Ministarstvo i on će biti uslov da profesionalni korisnici u dogledno vreme, kada veći broj lica bude obučen, mogu da kupuju sredstva za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama.

Sva lica koja koriste sredstva za zaštitu bilja u okviru svojih profesionalnih aktivnosti i lica koja svoje poljoprivredne proizvode stavljaju na tržište smatraju se profesionalnim korisnicima i dužni su da primenu pesticida sprovode tako da ničim ne ugroze život i zdravlje ljudi i životinja.

Uskoro će, dodaju iz SPOS-a, biti organizovane obuke za sticanje sertifikata profesionalnog korisnika.

Izvor: Savez pčelarskih organizacija Srbije

U Srbiji 26,3 odsto energije dolazi iz OIE

21.12.2021

solar_park_solarni_park_solar_power_plant_solarna_elektrana_solar_energy_solarna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Prema podacima koje je objavio Eurostat za 2020. godinu udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupno proizvedenoj energiji u Srbiji iznosio je 26,3 odsto. Kako se dalje navodi to je za 4,86 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, a veoma je blizu zacrtanog cilja za 2020. godinu koji je iznosio 27 odsto.

Kao članica Energetske zajednice Evropske unije, Srbija se obavezala da će 2020. godine u svom nacionalnom akcionom planu za obnovljivu energiju proizvoditi 27 odsto svoje energije iz obnovljivih izvora.

Objavljeni podaci pokazuju da je udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije iznosio 30,7 odsto u odnosu na 2019. godinu kada je bio 30,11 odsto.

Najveći deo energije proizvedene iz obnovljivih izvora u zemlji u 2020. godini potiče iz hidroelektrana – 859,8 kilotona ekvivalentne nafte. Na drugom mestu je energija vetra sa 82,9 kilotona ekvivalente nafte, dok je iz solarne energije – 1,1 kilotona ekvivalenta nafte.

Kako se dalje navodi iz drugih obnovljivih izvora energije, u koje spadaju, između ostalog, gasna i tečna biogoriva, komunalni otpad, geotermalna energija, proizvedeno je 14,9 kilotona ekvivalentne nafte.

Pročitajte još:

Evropa ima jasno zacrtan cilj da postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Kako bi, svi zajedno, ispunili zacrtane planove, neophodno je smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, iskoristiti pun potencijal obnovljivih izvora energije, kao i smanjiti zasvisnost od fosilnih goriva.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da je cilj da do 2040. godine 40 odsto energije dobijamo iz obnovljivih izvora. Kao i da naša zemlja ima veliki potencijal u ovoj oblasti koji do sada nije iskorišćen.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike ranije je izjavila da će Srbija u narednih 20, 30 godina ići u pravcu dekarbonizacije energetskog sektora, što znači da su neophodne investicije u OIE, kako bi se ispunili zacrtani ciljevi.

Milica Radičević

IMMOFINANZ najavio postizanje nulte emisije gasova do 2040. godine

21.12.2021

IMMOFINANZ će dati važan doprinos borbi protiv klimatskih promena svojom novom strategijom koja podrazumeva dostizanje neto nulte emisije štetnih gasova. Planovi predviđaju smanjenje svih emisija gasova sa efektom staklene bašte za 60 odsto do 2030. godine, a do 2040. godine kompanija nastoji da bude bez emisija u celom lancu vrednosti. To znači da će IMMOFINANZ jasno premašiti cilj koji je postavila Evropska unija, a to je da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine.

Sektor nekretnina ima odlučujuću ulogu u borbi protiv klimatskih promena – oko 40 odsto svetskih emisija se može pripisati izgradnji ili radu nekretnina. Sa ciljem da se globalno zagrevanje ograniči na maksimalno 1,5°C, hitno su potrebne brojne mere. IMMOFINANZ, kao jedan od vodećih investitora u oblasti komercijalnih nekretnina u Evropi, prihvatila je ovu odgovornost i namerava da dostigne nultu emisiju gasova do 2040. godine.

„Globalna klimatska kriza i njen uticaj na životnu sredinu su najvažniji izazovi današnjice i svi smo pozvani da reagujemo. Zato smo postavili ambiciozan cilj da do 2040. dostignemo nultu emisiju gasova u svim segmentima našeg poslovanja. To održava našu posvećenost da prihvatimo odgovornost za čovečanstvo i našu životnu sredinu, kao i našu nameru da igramo vodeću ulogu u održivoj transformaciji naše industrije“, izjavio je Dietmar Reindl, izvršni direktor kompanije IMMOFINANZ, o ambicioznom programu održivosti kompanije.

Pročitajte još:

Svake godine, najmanje pet odsto portfolija nekretnina će biti podvrgnuto opsežnoj obnovi energetske efikasnosti. IMMOFINANZ će takođe značajno povećati sopstvenu proizvodnju obnovljive energije, postavljanjem fotonaponske opreme na krovove svojih ritejl parkova STOP SHOP i opremanjem svih novih lokacija fotonaponskim sistemima. Poslovne zgrade myhive i šoping centri VIVO! biće opremljeni fotonaponskom opremom tamo gde je moguće i u zavisnosti od lokacije. Eksterno snabdevanje električnom energijom biće prevedeno na 100 odsto obnovljive izvore energije, a kupovina fosilnih goriva će biti obustavljena. Svetlosni sistemi koji štede energiju biće instalirani u čitavom portfoliju, a upotreba pametnih tehnologija za sve nekretnine biće masovna proširena.

Izvor: Executive Group

Najveći nuklearni reaktor u Evropi spreman za probni rad

21.12.2021

nuclear-power-nuklearna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Finska agencija za nuklearnu bezbednost dala je dozvolu petom nuklearnom reaktoru u toj zemlji da pokrene probni rad pod niskom snagom. Reaktor Olkiluoto 3 (OL3) treba da počne sa redovnom proizvodnjom električne energije u junu 2022. godine i biće najveći reaktor u Evropi.

Očekuje će taj reaktor povećati energetske kapacitete Finske za 1.600 MW, što bi pokrilo oko 15 odsto potrošnje električne energije u zemlji. Maksimalna proizvodnja struje od vetra u Finskoj, poređenja radi, iznosi 2.500 megavata.

Sa početkom rada reaktora Olkiluoto 3 udeo struje dobijene iz atomskih centrala porašće u Finskoj na oko 40 odsto.

Reaktor, smešten na zapadnoj obali Finske, umnogome će unaprediti energetsku nezavisnost te zemlje, koja struju uvozi iz Švedske i Rusije. Koliko i kako će uticati na sadašnje cene energenata još je neizvesno.

Projekat izgradnje reaktora od samog početka su pratili tehnički problemi i pravni sukobi oko troškova u konzorcijumu koji su činili francuski koncern za nuklearnu energiju AREVA NP, koji se sada zove Framatome, njegova nemačka podružnica AREVA GmbH i nemački Simens.

Pročitajte još:

Reaktor je trebalo da bude završen još 2009. godine uz ukupne troškove 3,2 milijarde evra. Trinaest godina kasnije konačni troškovi izgradnje se procenjuju na 8,5 milijardi evra.

U Finskoj veliki deo građana podržava nuklearnu energiju. Istraživanje koje je sprovelo krovno udruženje finske energetske industrije, Finiš enerdži, pokazalo je da oko 50 odsto Finaca želi da se poveća udeo nuklearne enegije u ukupnoj proizvodnji energije.

Oko 25 odsto zadovoljno je sadašnjim postotkom nuklearne energije u ukupnom energetskom miksu, a svega 18 odsto se zalaže za smanjenje udela nuklearne energije u proizvodnji struje.

Izvor: Beta / EURACTIV.rs

Solarna energija kao odgovor na energetsku krizu

21.12.2021

“Gotovo 27 odsto teritorije Srbije je izuzetno pogodno i pogodno za postavljanje solarnih elektrana”, izjavio je Nikola Mladenović iz Centra za razvoj neformalnog obrazovanja građana (CRNOG), na predstavljanju publikacije o potencijalima solarne energije u Srbiji, koja je pripremljena u okviru mreže “Klimatski forum”.

Cilj studije je da pruži praktične informacije o primeni solarnih sistema i sastoji se iz četiri segmenta: osnovni podaci o solarnoj energiji i tehnologijama koje se najviše koriste, potencijal solarne energije u Srbiji, kratak prikaz neophodnih koraka u procesu instalacije solarnih sistema, i primere uspešnih projekata primene solarnih sistema u Srbiji, navela je Tijana Jakovljević iz CRNOG-a.

Urađeno je posebno istraživanje koje je podrazumevalo primenu otvorenih satelitskih i geoprostornih podataka i njihovu obradu u geografskim informativnim sistemima, uključen je veliki broj parametara, a najveći izazov je bila dostupnost podataka, kao i nedostatak određenih podataka koji bi omogućili još preciznije sagledavanje celokupne slike i parametara potrebnih za što efikasnije iskorišćenje ovih sistema”, dodao je Nikola Mladenović.

Nakon predstavljanja studije održana je i panel diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici dve studije slučaja koje su se našle u publikaciji – Đorđe Samardžija, vlasnik solarne elektrane u blizini Čačka i Aleksandar Jakovljević, vlasnik hladnjače “AB Prom”.

Pročitajte još:

“Mi smo, uz pomoć finansija iz IPARD fonda, instalirali kapacitete od 600kW na ukupno 10 krovova, što je tačno 1978 postavljenih panela. Elektrana je počela sa radom u avgustu, i ono što mogu da kažem je da smo već u septembru uspeli da prepolovimo račun za struju koji je bio tri miliona dinara. Ja sam to video kod kolega u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, i ako se njima isplatilo, nije bilo razloga da se ne isplati i nama”, rekao je Jakovljević.

“Naša ideja je bila da napravimo elektranu kapaciteta 30 KW, iako je mogla biti veća, kako bismo ponudili projekat, po principu ‘ključ u ruke’, koji može da se lako replicira u brojnim selima u Srbiji. Bilo nam je važno i da pokažemo da se ovakvi projekti, po principu energetske zadruge, mogu sprovesti i bez državnih subvencija”, naglasio je Samardžija.

“Svim kolegama koji se bave ovim poslom bih preporučio upotrebu solarnih panela, obzirom da u periodu kada najviše trošimo energije za zamrzavanje voća i povrća, u julu i avgustu, istovremeno imamo najviše sunca, što je zaista korisno u našem slučaju. Vidim da sve veći broj kolega razmišlja o ovome, neki već pripremaju projekta i ugovore za izgradnju, i to je proces koji će brzo zaživeti kod nas”, rekao je Jakovljević.

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

“Donosioci odluka već godinama izbegavaju da donesu stratešku odluku da se proizvodi čista energija i da se svaki sledeći korak planira imajući tu odluku u vidu. Mislim da ćemo ubrzano videti sve veći broj ovakvih ideja i projekata, i da je važno imati u vidu i ceo ekološki aspekt ove priče, ali i decentralizaciju proizvodnje energije. Dugo se to pitanje guralo pod tepih”, dodao je Samardžija.

Iako, još uvek, postoje nepoznanice oko načina saradnje sa EPS-om, kada su viškovi proizvedene struje u pitanju, zaključak diskusije je da solarni paneli daju značajnu korist, ali i fleksibilnost u proizvodnji “zelene” energije, kako u domaćinstvima tako i u privredi, pogotovo imajući u vidu i postojeću energetsku krizu i rast cena električne energije, a sagovornici su se složili da smo još uvek na početku, i da će biti potrebno još znanja i iskustva u primeni kako bismo sve više počeli da uspešno gradimo sisteme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije.

Izrada publikacije i panel diskusija su sprovedeni u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Radna grupa zaključila: Elektroenergetski sistem stabilan, potrebna nabavka dodatnih energenata

21.12.2021

eletrična-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Na sednici Radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, na kojoj su predstavljeni najnovniji podaci o stanju energetskog sistema u Srbiji rečeno je da se, nakon kvarova na distributivnoj mreži koje su izazvali vremenski uslovi, energetska situacija stabilizuje, da su kapaciteti proizvodnje energije u termoelektranama povećani, kao i da su u sistemu svi blokovi.

Kapaciteti proizvodnje energije u Termoelektrani „Nikola Tesla“ povećani su i u sistemu je svih osam blokova. Takođe, u TE „Kostolac“ svi blokovi funkcionišu bez prekida, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Stanje u prenosnom sistemu funkcioniše bez problema, sa tekućim održavanjem. Situacija u distributivnom sistemu je normalizovana.

Kada je reč o radu „Beogradskih elektrana“ i toplana u Srbiji, za sada nema većih kvarova, a obezbeđena je i dovoljna količina energenata za nesmetano funkcionisanje daljinskog grejanja do kraja zimske sezone.

Pročitajte još:

Na sednici je predstavljen i izveštaj o dosadašnjem radu operativnog tima za utvrđivanje činjeničkog stanja u vezi sa rezervama i kvalitetom uglja u JP EPS.

Na sednici je bilo reči i o potrebnim dodatnim količinama energenata i planovima za period do kraja godine i do kraja zimske sezone i planovima za snabdevanje tržišta mazutom.

Pored predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike i predstavnika kabineta predsednice Vlade, sastanku su prisustvovali i predstavnici Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), Javnog preduzeća „Srbijagas”, „Elektroprivrede Srbije”, AD „Elektromreža Srbije”, „Elektrodistribucije“, „Naftne industrije Srbije” a. d, Poslovnog udruženja „Toplane Srbije”, Javno-komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“, Grada Beograda, članovi Saveta AERS-a i Direkcije za robne rezrve.

Energetski portal

Naučnici razvili materijal koji “zarobljava” ugljen-dioksid

20.12.2021

smoke-zagađenje — Photo-illustration: Pixabay

Sudeći po najnovijim naučnim dostignućima, na pomolu je novo rešenje koje će nam pomoći u borbi protiv ugljen-dioksida, jednog od najljućih neprijatelja životne sredine.

Naučnici sa Univerziteta u Kalgariju, Kanada, razvili su inovatvni metalo-organski materijal pod imenom CALF-20 koji je u stanju da „zarobljava“ ugljen-dioksid tako što molekuli gasa ostaju zalepljeni za njegovu površinu.

Iako je pomenuto svojstvo metalo-organskih jedinjenja poznato već decenijama, ovi materijali nisu naišli na komercijalnu primenu budući da nisu funkcionisali van laboratorijskih, strogo kontrolisanih uslova.

Prisustvo vode u mešavini gasova onemogućavalo je metalo-organske materijale da vezuju molekule ugljen-diokosida, ali je tim naučnika sa Univerziteta u Kalgariju uspešno rešio ovaj problem.

“Inovacija u ovom materijalu je ta što dobro podnosi vodu. To znači da ne morate da sušite gas pre nego što ga filtrirate kroz ovaj materijal, čime se smanjuje potreba za trošenjem gomile energije”, rekao je jedan od istraživača, Arvin Radžendren.

Pročitajte još:

Još jedan problem predstavljale su čak i najmanje količine jedinjenja kao što su sumpor-dioksid ili azot-oksid koji su takođe onesposobljavale materijal da „hvata“ ugljen-dioksid.

Velika prednost CALF-20 je to što hiljadama sati ostaje efikasan u praktičnim uslovima, pa će ovaj materijal moći da posluži za izradu industrijskih dimnjaka kako bi se znatno smanjile emisije ugljen-dioksida povezane za industrijskom proizvodnjom.

Milena Maglovski

Kako u Beču smanjuju otpad tokom praznika

20.12.2021

Proteklih godina se u Beču u nedelji tokom božićnih i novogodišnjih praznika stvaralo u proseku dodatnih 550 tona otpada i 300 tona otpadnog papira što predstavlja povećanje obima smeća od deset odsto. Ovakva situacija je posebno primetna kada je u pitanju papir.

U Gradskoj čistoći je zaposleno 900 radnika koji su zaduženi za odnošenje otpada i rade tokom Badnje večeri i novogodišnje noći.

“Zato je najbolji otpad onaj koji uopšte ne nastaje od čega najviše profitiraju životna sredina i klima“, naglašava Jirgen Černohorski, član gradskog veća zadužen za klimu.

Grad Beč apeluje na građane da tokom prazničnih dana pokušaju da smanje otpad i savetuje ih kako to da sprovedu. Za pakovanje poklona se umesto ukrasnog papira može koristiti kesa koja je ponovo upotrebljiva. Kartonske kutije kojih ima mnogo više usled kupovine putem interneta treba smanjiti tako da mogu da stanu u kontejnere. Kabasti otpad se može odložiti na trinaest lokacija u gradu.

Pročitajte još:

Pokloni ne moraju uvek da budu novi. Gradska čistoća u Beču sakuplja upotrebljive stvari i organizuje njihovu prodaju po povoljnim cenama. Asortiman obuhvata nameštaj, odeću, igračke, knjige, dekoraciju i mnoge druge stvari. Ukoliko neko dobije poklon koji već ima ili mu se ne dopada takođe može da ga preda Gradskoj čistoći. Takvi pokloni se prodaju, ali i doniraju dobrotvornim ustanovama.

Izvor: EurocommPR

OIE u Srbiji: pravni okvir i potencijalna tržišta

20.12.2021

solarni_paneli — Photo-illustration: Pixabay

U organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije, Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE), održan je vebinar o potencijalu sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji, namenjen španskim kompanijama koje su zainteresovane za ulaganje i razvoj energetskog sektora u Srbiji.

Novi pravni okvir i potencijalne projekte u oblasti obnovljivih izvora energije predstavile su Jovanka Atanacković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije i pomoćnica ministarke Natalija Luković, dok su potencijal tržišta iz perspektive privatnog sektora predstavili Veljko Ožegović i Danijela Isailović, ispred udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

Razvoj zelene energije je jedan od prioriteta za Ministarstvo rudarstva i energetike, a na svom putu ka uspehu u energetskoj tranziciji, Srbija računa na pomoć svojih partnera iz Evropske unije i njenih država članica. Plan je da se udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora do 2040. podigne na 40 odsto, dok paralelno Srbija radi na procesu dekarbonizacije, sa ciljem da do 2050. postane ne samo ugljenično neutralna, već „ugljenično pozitivna“.

Pročitajte još:

Sa druge strane, Španija je jedan od evropskih i svetskih lidera u ovom sektoru, budući da već sada od ukupne količine potrebne energije, iz obnovljivih izvora dobija 40 odsto, a prema dugoročnoj nacionalnoj strategiji predviđeno je da do 2050. u potpunosti podmiruje sve energetske potrebe na osnovu obnovljivih izvora. Prosečno, zahvljajući zelenoj energiji, Španija uspeva da smanji svoju emisiju ugljen-dioksida za preko 50 miliona tona godišnje, dok ovaj sektor u Španiji zapošljava preko 80.000 ljudi.

Na vebinaru su prisustvovali predstavnici preko 20 španskih kompanija – od onih koje su zainteresovane za direktne investicije, preko kompanija čija tehnologija i iskustvo mogu pomoći prioritetnim projektima u Srbiji, pa do konsultantskih kuća angažovanih na razvoju ekološki svesvne, održive ekonomije.

Izvor: OIE Srbija

Crna Gora: Ubijen kormoran u NP, potreban moratorijum na lov

20.12.2021

puška_lov — Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Pociecha)

Najnoviji primer krivolova u Nacionalnom parku “Skadarsko jezero”, gde je odstrijeljen kormoran, još jednom ukazuje na hitnu reakciju nadležnih, odnosno na hitno uvođenje moratorijuma na lov, ističu u Građanskom pokretu URA, prenosi RTCG.

“Svedočimo najnovijem primeru krivolova koji opominje da se to pitanje mora hitno rešiti. Naime dva lovca su ubila kormorana, naočigled lokalnog stanovništva, radnika i malobrojnih turista u Virpazaru. Tačno naspram Centra za posetioce koje pripada NP “Skadarsko jezero” i TO Bar. Kormoran je, inače, vrsta koja je bila jedan od razloga zašto je prostor Skadarskog jezera prepoznat i uvršten u IBA područje, područje od međunarodnog značaja za boravak ptica“, saopštila je Ljiljana Jokić ispred Građanskog pokreta URA.

Kako je kazala, ukoliko se neko pita zašto je moratorijum potreban Crnoj Gori, neka pogleda još jednu situaciju u kojoj lovci dođu sa puškom u zaštićeni prostor bez bojazni da će biti uhvaćeni, za nešto što je zakonom propisana kazna zatvora.

“Upravljači ovih prostora su dugogodišnjim nečinjenjem i odnosom prema zaštiti prirode doveli do toga da ne postoji bojazan da će neko bitnije odgovarati. Moraju se doneti stroži zakoni, ali mora se početi i sa izmenom strukture ljudi koje čuvaju parkove. Potrebno je zaustaviti da se na odgovornim pozicijama zapošljavaju ljudi koji nemaju dodirnih tačaka sa prirodom, pa je samim tim ne razumiju i ne odnose se prema njoj primereno”, kazala je Jokić.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, a na osnovnu stava stručnjaka iz nevladinog sektora, jedini način da se omogući dovoljno vremena da se odredi nulto stanje populacija divljači i da se sprovedu efikasne zakonodavne i institucionalne reforme je moratorijum.

“Mi iz Građanskog pokreta URA to u potpunosti podržavamo. Kako na Skadarskom jezeru postoji mnoštvo institucija, koje su zadužene za zaštitu ovog prostora, ponovo apelujemo na njihov zajednički i profesionalni rad kako bi se zaštitili ova prirodna bogastva sa kojima se naročito ponosimo”, zaključuje ona.

Izvor: RTCG

1...507508509...1,685 Page 508 of 1,685

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 February

Events for 28th February

Events for 1st March

Events for 2nd March

Events for 3rd March

Events for 4th March

Events for 5th March

Events for 6th March

Events for 7th March

Events for 8th March

Events for 9th March

Events for 10th March

Events for 11th March

Events for 12th March

Events for 13th March

Events for 14th March

Events for 15th March

Events for 16th March

Events for 17th March

Events for 18th March

Events for 19th March

Events for 20th March

Events for 21st March

Events for 22nd March

Events for 23rd March

Events for 24th March

Events for 25th March

Events for 26th March

Events for 27th March

Events for 28th March

Events for 29th March

Events for 30th March

PIŠITE NAM