U aprilu ove godine, stručnjaci i profesori iz oblasti zaštite životne sredine su oformili “Nacionalnu ekološku asocijaciju” (NEA). Ovo možda i ne bi bila vest koja izaziva naročitu pažnju javnosti da nije činjenice da, uprkos aktivnostima brojnih i raznovrsnih institucija i udruženja koja u prvi plan stavljaju borbu za zdravije okruženje, i dalje postoji nedvosmislena potreba za nezavisnom procenom problema u ovoj oblasti.
Osnivači ove asocijacije poručuju da će oni predstavljati tu neophodnu nezavisnu stručnu instituciju koja će realno prikazivati sve ono što bi trebalo uraditi kako bi se prevazišle greške i nedostaci u oblasti zaštite životne sredine. Naši građani su pokazali veliku zainteresovanost za rešavanje problema zagađenja vazduha, vode i zemljišta. Iskazali su spremnost za promene i želju da svojim učešćem doprinesu da do tih promena dođe.
NEA je tu da ih usmeri, posavetuje i pomogne u rešavanju problema, kaže meteorolog Milenko Jovanović, jedan od osnivača asocijacije. Ipak, u čemu se konkretno ogleda pomoć koju NEA nudi?
“Ljudi od iskustva, dovoljnog znanja iz ove oblasti, ali i ličnog integriteta, ne jureći položaje i naklonost nadređenih, odlučili su da se pozicioniraju na stručnom nebu ekologije i daju nesebičan, makar skromni, doprinos u situaciji koju obeležavaju nečinjenje i status quo. Odbijajmo da politizujemo naše buduće delovanje u oblasti koja je zbog, uglavnom pogrešne višedecenijske politike, zapala u ozbiljan ćorsokak kad je reč o ostvarenju zakonskog i ustavnog prava građana na prihvatljiv nivo kvaliteta životne sredine. Drugim rečima, stavili smo stručne razloge na prvo mesto“, objašnjava Milenko Jovanović.
U fokusu:
Budući da izostaju ili kasne reakcije donosilaca odluka na kontinuirano pogoršanje kvaliteta životne sredine, Milenko smatra da u Nacionalnoj ekološkoj asocijaciji i nisu imali mnogo izbora. „Srbija mora biti zdravije i čistije mesto za život njenih građana”, kaže on i ističe da je misija Nacionalne ekološke asocijacije stalna, uporna i zajednička borba, preko institucija, aktivizma i pre svega uz stručnu podršku, za smanjenje zagađenja naše jedine i najlepše zemlje. U prirodi, među životinjskim svetom, nema slučajeva da jedinke ili zajednice svoj životni prostor ugrožavaju kao što to radi ljudska vrsta.
Stoga, ako zagađenje životne sredine posmatramo samo kao ugrožavanje prirodnog staništa ljudske vrste, kaže Milenko, a ne kao kombinovani udar na zdravlje ljudi, to može dati alibi nekompetentnim donosiocioma odluka da se i dalje ne bave ovim problemima na pravi način. NEA okuplja veliki broj odgovornih i stručnih ljudi iz različitih segmenata zaštite životne sredine. Ipak, ključna osobina ovih ljudi je hrabrost, sve ređa osobina, naglašava naš sagovornik.
„Među članovima ima i dosta lekara, profesora koji mogu pomoći u analizi i objašnjenju uticaja prekomernog zagađenja na zdravlje ljudi, naročito osetljivih kategorija, kao što su deca. Ako svake godine u Srbiji od prekomernog zagađenja ambijentalnog vazduha umre oko 7.500 ljudi (prema metodologiji SZO) ne postoji veći prioritet da se taj broj smanji merama koje su poznate, ostvarive i stručno opravdane. Osnivači asocijacije imaju velike planove, a uskoro će potpisati Memorandum o saradnji sa desetak organizacija koje se bave zaštitom životne sredine. Oni žele da ojačaju mrežu razmena informacija i da pomognu udruženjima u stručnoj interpretaciji problema i rešenja.
„Za svaki poseban slučaj ugrožavanja životne sredine i zdravlja građana postoji rešenje, često kompleksno, skupo i neplanirano. Ipak, za svaku takvu situaciju zajedničko je inicijalno nepriznavanje tog problema i odsustvo odlučnosti da se nešto preduzme. To je isključivo u domenu institucija, koje kao da nisu spremne da se suoče sa priznavanjem dosadašnjih propusta. A zapravo bi trebalo da hrabro krenu u borbu koja se mora dobiti zbog građana“, kaže Milenko i savetuje da se što pre ugledamo na Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju ili Mađarsku, gde je bavljenje životnom sredinom pitanje demokratskih prava građana.
Kao po pravilu, kod nas tek nakon pritiska građana i udruženja dolazi, premda nevoljno, do reakcije nadležnih institucija. „I dalje ostaje nejasno ko su savetnici koji su predložili određenu meru“, kaže Milenko.
„Želim da naglasim da je nerealno očekivati od političara da budu stručni, kao što je i nedopustivo da oni donose odluke u ime struke.”
Priredila: Milica Radičević
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.
