Koncept cirkularne ekonomije polako postaje sve prisutniji u našoj državi. Međutim, za potpuni prelazak na cirkularnu ekonomiju neophodna je da u tome učestvuju svi zajedno, građani, kompanije, lokalne samouprave, uz podršku vlasti, zajedničkim snagama mogu uspešno da izvedu ovu zahtevnu i ogromnu tranziciju.

Ohrabruje činjenica da građani polako postaju svesni ovog koncepta, te da vrlo rado razmišljaju “cirkularno”, i idejama, rešenjima i projektima rade na tome da ovaj koncept što pre zaživi u svim sverama našeg društva. 

I upravo je Konkurs za angažovanje građana ka cirkularnoj ekonomiji, koji je organizovao CirEkon, uz podršku EIT Food, mnogima pružio mogućnost da iznesu svoje kreativne ideje u rešavanju kritičnih ekoloških izazova. 

O samom konkursu “Postajemo cirkularni”, pristiglim idejama i pobednicima razgovarali smo sa Vojislavom Vučićevićem iz CirEkon tima.

“Konkurs za angažovanje građana “Postajemo cirkularni” smo organizovali jer smo došli do zaključka da naše društvo mora da kreira različite stategije cikurlarnosti, šta je od tih praksi spremno da prihvati, tako da napravimo jedno opšte dobro od tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji. Kroz ovaj konkurs smo videli sijaset drugačijih, dosta interesantnih rešenja i ideja, koja kroz kulturu ili kroz umetnost ili kroz neke inovativne oblike edukacije, približava svet cirkularne ekonomije građaninu ili nekom budućem poslovnom stručnjaku, i samim tim gradimo bazu znanja iz samog naroda”, objašnjava Vučićević i ističe da ukoliko svi uradimo po malo, promena na bolje je zapravo moguća.

Kako dalje navodi sam konkurs je pokazao da postoji izuzetno lepa motivisanost i kreativnost kod naših građana koji se udružuju i imaju timove koji mogu da iznesu nove ideje. Oni treba da potraže načine kako da te ideje sprovedu u realnost. 

“Došli smo do zaključka da su se učesnici držali “sigurnog plota” jer smo primetili da su ideje pretežno vezane za edukaciju i edukativne formate”, kaže naš sagovornik.

Poseban osvrt napravio je na pobednčku ideju koje su prezentovale dve studentkinje, Sara Brkić i Emilija Drndarski.

“Veoma zanimljiva ideja i rešenje, “New page – make a change” predstavlja interaktivni zid i prostor koji predstavlja direktan kanal obraćanja i stavljanja važnih poruka na svakodnevni dnevni red građana, kao i prostor za razmenu i transparentnost tema od javnog značaja”, kaže Vučićević i koji pobednicama savetuje da pokušaju da apliciraju dalje fondove kako bi dalje razvile svoju ideju, kao i da urade mali eksperiment i na terenu validiraju svoju ideju i dobiju korisne povratne informacije direktno od korisnika.

“Torbalon” i “Mobilne jedinice za cirkularnu edukaciju” su ideje koje su zauzele drugo i treće mesto, i kako kaže Vučićević, obe su jedinstvene i inovativne.

“Ideja bračnog para iz Zrenjanina “Torbalon” odudara svojim umetničkim karakterom, pogotovo zbog kontektsa i pozadinske poruke koju nosi, a to je višegodinšnji problem vodosnabdevanja u njihovom gradu. Inovativno i hrabro rešenje, svojevrstan vid građanskog aktivizma, koji ima i praktičnu notu, a to je prenamena balona koji predstavlja veliki deo otpada u tom gradu”, kaže on.

Dok su “Mobilne jedinice za cirkularnu edukaciju”, ideja koja je jako praktična i aktivna.

“Ova ideja konkretno “zavrće rukave”, izlazi na teren kako bi se rešili ekološki problemi i umrežava različite ljude. A takođe predstavlja i primenu jedne od strategija cirkularne ekonomije, a to je prenamena proizvoda i njihovo ponovno stavljanje u upotrebu, umesto kraja životnog veka upotrebe”, objašnjava naš sagovornik. 

Kako poručuje jako je važno da građane informišemo, a da oni formiraju svoje mišljenje i stavove o tome šta je cirkularna ekonomija, a još važnije, kakva cirkularna ekonomija nama treba.

“Da li ćemo baciti flašicu pored puta ili ćemo vratiti mobilni telefon provajderu zato što znamo da će on za mesec, dva ili šest postati novi mobilni telefon. Da li nam je važno da imamo taj mobilni telefon kraj sebe narednih deset godina u fioci ili ćemo izgraditi svest da kroz pozajmljivanje određenih stvari mi imamo pristup svemu, a da ne moramo da posedujemo. Pritom i da vodimo računa o svim tim pojedinostima i proizvodima koje kupujemo. Takođe jako je važno da izgradimo svest i da vidimo kakav je to model koji samom narodu ili građaninu odgovara”, zaključuje Vojislav Vučićević.

Milica Radičević