Studentsko takmičenje kompanije Schneider Electric – za pobednički tim 10.000 evra

25.01.2022

GoGreen_Schneider_electric — Foto: Represent

Prečistači vode na solarni pogon, baterije koje se dobijaju iz biljke aloe vere, ribari koji prelaze i koriste ekološki prihvatljivu energiju – između ostalog, jesu inovacije koje su se pokazale kao najbolje na Go Green takmičenjima poslednjih godina, a koje Schneider Electric organizuje u partnerstvom sa kompanjom AVEVA.

Srpski studenti takođe imaju mogućnost da se prijave za ovo takmičenje za inovacije o održivosti i time konkurišu za glavnu nagradu od 10.000 evra.

Učesnici mogu da računaju na stručno mentorstvo kompanija Schneider Electric i AVEVA, a najistaknutiji od njih – i mogućnost zaposlenja u kompanijama organizatorima.

Prijave su otvorene do 15. februara, a svi detalji prijave nalaze se na Schneider Electric Go Green platformi. Novina u odnosu na prethodne godine jeste u tome što studentski timovi sada mogu da biraju jednu od pet kategorija takmičenja:

Pristup energiji
Kuće budućnosti
Lanac snabdevanja budućnosti
Električne mreže budućnosti
Dekodiranje budućnosti

Prijave su otvorene za sve zainteresovane studente, u skladu sa filozofijom Diversity&Inclusion kompanije Schneider Electric, a neophodan preduslov za učešće je znanje engleskog jezika.

Pročitajte još:

Na prethodnom Schneider Go Green takmičenju prvi prolazak Srbije u Evropsko finale doneli su Milorad Stojanović i Dora Balog, studenti biomedicinskog inženjerstva na Fakultetu tehničkih nauka, sa svojom Breathe Energy Harvesting inovativnom idejom. Oni su pobedili na regionalnom takmičenju za Jugoistočnu Evropu i na Evropskom finalu su osvojili treće mesto. Pored toga, Milorad i Dora stiču stručnu praksu u Schneider Electric Hub-u u Novom Sadu, što im pruža priliku da nadograde svoje znanje i steknu nova iskustva.

Prošlogodišnje pobednice bile su Helena Arias Casals i Dorothi Ann van der Ent Facerias, studentkinje Universitat Politecnica de Catalunia sa svojim projektom “Light Pill”. U pitanju je je mali uređaj koji koristi sunčevu energiju i može se upotrebljavati i kao izvor svetlosti i kao ultraljubičasti prečistač vode. Pobedničkim rešenjima prethodnih godina nije nedostajala inovativnost, pa je tako 2020. godine za najbolji proglašen projekat održive energije razvijen za zajednicu kolumbijskih ribara.

Izvor: Represent

Predstavljena nova eko-linija na relaciji Dorćol – Beograd na vodi

25.01.2022

IMG-20220124-WA0004_5 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Beograd je dobio drugu ekološku liniju na relaciji Dorćol-Beograd na vodi na kojoj će saobraćati osam električnih autobusa, navodi se u saopštenju Grada.

Prema rečima zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, osim Sofije, Beograd je jedini grad u regionu koji ima ekološke autobuse, a cilj je da do 2030. godine ne preostane nijedno vozilo na fosilna goriva u javnom prevozu prestonice.

“Mi ćemo 2028. završiti prvu liniju metroa, 2030. drugu, u međuvremenu kupujemo autobuse čiji je pogon na prirodni gas. Već smo kupili stotinu autobusa, koji stižu tokom proleća, a postavljamo i gasne stanice. Po našem planu svake godine u narednih pet godina kupovaćemo stotinu autobusa na gas, kao i novih deset elektroautobusa”, rekao je Vesić.

Pročitajte još:

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović čestitala je Beograđanima na novoj eko-liniji i podsetila da je Vlada Srbije i ove godine donela uredbu za subvencionisanje kupovine elektro i hibrid vozila.

“Vozila na električni pogon ne zagađuju okolinu i drago mi je što iz godine u godinu raste interesovanje pravnih i fizičkih lica za subvencije. Tokom prošle godine uz subvenciju države kupljeno je više od 500 novih eko vozila, a ove godine smo obezbedili još veća sredstva, 150 miliona dinara u te svrhe”, rekla je Vujović.

Energetski portal

Da li su okso-kese, kao zamena za plastične, manje štetne?

25.01.2022

shopping-kese — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Roberta Errani)

Plastične kese koje su u prodavnicama zamenjene skupljim, navodno biorazgradivim – nisu zapravo uopšte biorazgradive. Čak su i opasnije od onih običnih koje smo koristili, tvrde stručnjaci. Postavlja se pitanje – zašto još niko od nadležnih nije reagovao?

Na tržištu Srbije ne postoje biorazgradive kese, kažu oni. Dodaju da imamo oksorazgradive – prošle godine zabranjene u Evropskoj uniji, koje su još štetnije za životnu sredinu od klasičnih.

Zbog čega se ovo dešava – zato što je okso-kesa obična kesa u koju su dodati aditivi da bi se ona brže razgradila. To znači da se na deponiji ili odložena u životnoj sredini, ove kese samo razgrađuju na sitnije deliće mikroplastike, pa tako mikroplastika brže ulazi u zemlju, vodu, vazduh, onda naravno i u organizam svih živih bića uključujući i čoveka”, izjavila je Kristina Cvejanov, stručnjak za cirkularnu ekonomiju

Biorazgradivih kesa ima samo u pojedinim trgovinskim lancima i stižu iz uvoza, jer ih u Srbiji niko ne proizvodi.

„Biorazgradive kese zapravo se ne prave od polimera, od naftnih derivata, kao što su ove kese obične što koristimo, već od nekih prirodnih resursa, to na primer mogu biti ostaci od poljoprivredne proizvodnje, odnosno poljoprivrednih kultura, kao što je kukuruz ili slično, u Srbiji takva fabrika ne postoji. Najbliže što se Srbija bavila ovom temom, to je što je Tehnološki fakultet u Novom Sadu učestvovao je u evropskim projektima”, objašnjava Kristina Cvejanov.

Pročitajte još:

Naša sagovornica dodaje da je kese moguće reciklirati samo ukoliko su deblje od 50 mikrona i da postoje kapaciteti. Problem je, međutim, kako kese sakupiti. U Privrednoj komori Srbije kažu da je upotreba plastičnih kesa smanjena.

„Mi smo za godinu i po dana od kada smo pokrenuli inicijativu naplate i zamene plastičnih kesa sa drugim trajnim sredstvima i cegerima smanjili upotrebu plastičnih kesa za 85 procenata”, rekao je Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Od kada su trgovci počeli da naplaćuju kese, mnogi u kupovinu odlaze sa torbom u ruci.

Komunalna inspekcija Opštine Čukarica preventivno je obilazila prodavnice i davala savete o upotrebi i korišćenju kesa, upozoravala, ali nije naplaćivala kazne.

I inspektori sa Palilule su upozoravali trgovce, ali nisu pokretali prekršajne postupke.

Izvor: RTS

Nuklearne elektrane daju četvrtinu proizvodnje struje u EU

24.01.2022

nuklearna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Struja iz nuklearne energije u EU proizvodi se u 13 članica, a najveći proizvođač je Francuska koja iz reaktora pokriva više od polovine ukupne proizvodnje.

U 2020. godini, 13 članica EU proizvelo je 683.512 GWh u nuklearnim elektranama ili gotovo 25 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Uniji, pokazuju podaci Eurostata.

Udeo Francuske u proizvodnji energije iz nuklarnih elektrana u EU je 52 odsto, a slede Nemačka i Španija sa po devet odsto i Švedska sa sedam odsto.

Te četiri zemlje zajedno obezbeđuju više od tri četvrine struje proizvedene u nuklearnim kapacitetima EU.

Evropska statistička služba navela je da je početkom 2020. godine 13 članica EU imalo ukupno 109 nuklearnih reaktora u radu. Navodi se i da su te godine trajno ugašena tri nuklearna reaktora, dva u Francuskoj i jedan u Švedskoj.

Ipak je Francuska članica EU koja najviše zavisi od energije iz nuklearnih reaktora koji su 2020. obezbedili 67 odsto ukupno proizvedene električne energije. Više od polovine svoje struje u nuklearnim elektranama proizvede jedino još Slovačka (54 odsto).

Pročitajte još:

Gledano prema udelu struje proizvedene u atomskim centralama u ukupnoj proizvodnji, slede Mađarska sa 46 odsto, Bugarska sa 41 odsto, Belgija sa 39 odsto i Slovenija sa 38 odsto.

Građani EU inače su podeljeni po pitanju nuklearne energije. Kako su pokazale debate građana u okviru Konferencije o budućnosti Evrope, neki smatraju da nuklearna energija nije dobra za životnu sredinu, drugi misle da je ugalj još gori a treći se plaše da će energija biti još skuplja ako nuklearne elektrane budu zatvorene.

U međuvremenu je grupa stručnjaka koja savetuje Evropsku komisiju o zelenim finansijama kritikovala planove Brisela da gas i nuklearnu energiju označe kao “prelazni” izvor energije u klasifikaciji održivog finansiranja EU (taksonomiji).

Platforma za održivo finanansiranje EU u mišljenju objavljenom 24. januara odbacila je predlog Komisije i istakla da se gas i nuklearna energija ne mogu smatrati zelenim u sadašnjim okolnostima, prenosi EURACTIV.com.

Prema pravilima EU, neka tehnologija se ne može smatrati zelenom ako prouzrokuje “značajnu štetu” nekom od šest ciljeva “taksonomije” – ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju klimatskim promenama, zaštiti vode, prelasku na cirkularnu ekonomiju, sprečavanju zagađenja i zaštiti biodiverziteta.

Izvor: EURACTIV.rs

Novi Sad ponovo subvencioniše kupovinu bicikala

24.01.2022

Novosađani će uskoro moći da konkurišu za subvencije za kupovinu biciklala. Svi koji ispune uslove za dobijanje subvencija imaće rok da kupe novi bicikl, a nakon toga će im 10.000 dinara biti refundirano.

Kako se navodi u konkursu Grada Novi Sad namera je da se poveća broj biciklista na ulicama, a sve to kako bi se poboljšao kvalitet vazduha i smanjilo zagađenje životne sredine.

Za realizaciju ovog konkursa izdvojeno je 20.000.000 dinara, od čega najmanje 18.000.000 može da se koristi za subvencije, dok će ostatak izabrano udruženje iskoristiti za svoje troškove.

Gradska uprava za zaštitu životne sredine Novog Sada raspisala je Javni poziv za sva udruženja koja imaju sedište na teritoriji grada koja će kasnije subvencije podeliti građanima.

Pročitajte još:

Zainteresovana udruženja prijave mogu poslati na adresu: Gradska uprava za zaštitu životne sredine, Rumenička 110a, 21113 Novi Sad.

Konkurs za udruženja je otvoren do 3. februara, za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Grinpis poziva na oporezivanje super bogatih za spas klime

24.01.2022

money-1502843_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U susret godišnjem sastanku Svetkog ekonomskog foruma u Davosu, Grinpis, zajendo sa drugim organizacijama koje se bore protiv nejednakosti, poziva na oporezivanje super bogatih širom sveta napominjući da bi se tako sakupila značajna sredstva za borbu protiv klimatskih promena.

Iako je, prema rečima generalnog sekretara UN-a Antonia Guteraša, čovečanstvo odavno u „crvenoj zoni“ kada je reč o stepenu globalnog zagrevanja i stanju životne sredine, vrhunac klimatske krize dostignut je 2021. godine koja će ostati upamćena po tolotnim talasima, poplavama, sušama, porastu nivoa mora, nestašicama hrane, sukobima i još mnogo toga što zahteva hitno angažovanje čovečanstva.

Nažalost, 42 odsto onih koji odlaze u Davos smatra da će nereagovanje na klimatske promene biti jedan od najtežih problema u narednih pet do 10 godina, stoji u Izveštaju o globalnim rizicima Svetskog ekonomskog foruma.

„To znači da 58 odsto ne vidi to kao dugoročan problem, i čini se da niko od njih ne preuzima ličnu odgovornost za nečinjenje“, piše međunarodna direktorka Grinpisa Dženifer Morgan za Grinpis.

Pročitajte još:

Ona napominje da danas imamo manje divljine, više plastike u okeanima i više toksina u našem tlu nego ikada ranije. Krčenje šuma je u proseku iznosilo 10 miliona hektara godišnje između 2015. i 2020. godine što je jednako jednom fudbalskom terenu svake dve sekunde.

“Svest o životnoj sredini je sigurno porasla, ali efikasna ekološka akcija, ili relevantna društvena promena, stalno je izostajali”, upozorava Morgan.

Savez za borbu protiv nejednakosti FIA, kojoj pripada i organizacija Grinpis, izračunala je da bi godišnji porez na najbogatije u svetu bio dovoljan da izvuče 2,3 milijarde ljudi iz siromaštva, napravi dovoljno vakcina za ceo svet i pruži univerzalnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu za sve građane zemalja sa niskim i nižim srednjim prihodima (3,6 milijardi ljudi).

„Ova nova globalna analiza bogatstva milijardera dolazi nakon novog izveštaja Oksfama zasnovanog na podacima Svetske banke koji pokazuje da, dok je 99 odsto svetskih radnika zarađivalo manje novca 2021. godine, deset najbogatijih ljudi sveta više je nego udvostručilo svoje bogatstvo“, stoji u saopštenju FIA.

Kako je najavljeno, FIA će organizovati proteste protiv nejednakosti u preko 25 zemalja sveta koji će se poklopiti sa onlajn sastancima Svetskog ekonomskog foruma „Stanje sveta“, a njihova poruka je kratka i jasna – „vreme je da počnemo da oporezujemo super bogate!“

Grinpis se pridružuje ovim zahtevima uz obrazloženje da mali broj super bogatih pojedinaca i korporacija uništavaju demokratska društva, ograničavaju pristup javnim dobrima i dovode u opasnost sposobnost naše planete da održi život u svim njegovim oblicima.

Milena Maglovski

Nova vozila na električni pogon na ulicama prestonice

24.01.2022

Javni gradski prevoz u Beogradu bogatiji je za deset novih električnih autobusa koji će doprineti tome da se u glavnom gradu smanji emisija štetnih gasova i buke.

Svečanoj primopredaji vozila na okretnici “Beograd na vodi”, prisustvovali su Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije, Irena Vujović, ministarka zaštita životne sredine i Goran Vesić, zamenik gradonačlnika Beograda.

Kako je istakla Ana Brnabić, brojni svetski gradovi nastoje da smanje štetne emisije koje potiču od javnog prevoza.

“Električni autobusi, u poređenju sa onima na dizel-gorivo, doprinose smanjenju štetnih gasova i emitovanja buke, pri čemu su niži troškovi pogonske energije, a ovakva vozila su i jeftinija i jednostavnija za održavanje”, navela je ona, piše u saopštenju.

Prema njenim rečima autobuse standarda Evro 5 i Evro 6, Beograd nabavlja od 2015. godine, uključujući i e-prevoz, što sve čini 83,5 odsto vozila koja minimalno zagađuju životnu sredinu u glavnom gradu.

Pročitajte još:

Goran Vesić je objasnio da je u Beogradu uspostavljena druga ekološka linija javnog gradskog prevoza, EKO 2, koju čine autobusi na električni pogon, na kojoj će saobraćati osam vozila – od terminusa “Dorćol”, odnosno SC “Milan Gale Muškatirović”, do terminusa “Beograd na vodi”.

Vozila na toj trasi će saobraćati sa vremenom obrta od 80 minuta i intervalom nailaska od 10 minuta.

U beogradskom javnom prevozu već postoji linija EKO 1, koja prevozi građane od Vukovog spomenika do naselja Belvil.

Energetski portal

Ministarstvo zaštite životne sredine: U ovoj godini više ulaganja u projekte za čistiji vazduh

24.01.2022

fog-zagadjeni vazduh — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je konkurse za zamenu kotlova u javnim ustanovama i toplanama, ložišta u domaćinstvima, za pošumljavanje i zaštitu zemljišta. Ministarka Irena Vujović pozvala je lokalne samouprave da iskoriste podršku države i kandiduju projekte, kako bi na taj način unapredili kvalitet vazduha i zemljišta u svojim sredinama.

Vujović je istakla da su ove godine obezbeđena još veća sredstva nego u 2021. i da je gradovima i opštinama, kroz četiri konkursa, na raspolaganju ukupno 550 miliona dinara.

“Prošle godine smo imali dobru sa saradnju sa lokalnim rukovodstvom i više od 50 gradova i opština iskoristilo je podršku države da zameni kotlove u pravnim licima i domaćinstvima ili da pošumi deo teritorije. Podržali smo više od 800 domaćinstava da pređu na ekološki prihvatljivije energente, a menjali smo i kotlarnice u Valjevu, Kosjeriću, Novom Pazaru i brojnim drugim lokalnim samoupravama”, navela je ministarka.

Pročitajte još:

Kako je istakla, Srbija je u 2021. zahvaljujući sredstvima koja su dodeljena putem javnog konkursa, bogatija za više od 150.000 novih sadnica.

“Unapređenje kvaliteta vazduha ostaje jedan od naših glavnih prioriteta i ove godine nastavljamo još bržim tempom. Pozivam lokalne samouprave da u narednih 20 dana prijave projekte. U ovoj godini smo im stavili na raspolaganje više od pola milijarde dinara za projekte unapređenja kvaliteta vazduha, koji će, po realizaciji, unaprediti i kvalitet života građana”, dodaje ona.

Prema njenim rečima, projekti će biti birani prema unapred utvrđenim kriterijumima, a preliminarna rang lista biće objavljena na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine. Više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Subvencije za zamenu stolarije nisu bile dostupne svima, da li su opštine spremne za nove konkurse

24.01.2022

Prošlogodišnji pilot-projekat unapređenja energetske efikasnosti domaćinstvima već donosi uštedu od 20 do 30 odsto energije. Glavna mana je što subvencije nisu bile dostupne svim građanima, jer je javni poziv za zamenu stolarije, kotlova i izolaciju raspisalo 69 lokalnih samouprava, a za solarne panele samo 39. U pripremi su novi konkursi, a najavljena je i pomoć najsiromašnijim opštinama.

Građani koji su dobili subvencije za energetsku efikasnost pri kraju su posla. U Pirotskom okrugu tu pomoć sa državom omogućili su samo Dimitrovgrad i Pirot. U Šumadijskom okrugu u sedam lokalnih samouprava sklopljeno je 149 ugovora.

Novi konkurs za zamenu stolarije biće raspisan krajem meseca, a za solarne panele u februaru. Za drugi krug tih subvencija nadležni najavljuju masovniji odziv, ističući da prošle godine opštine nisu bile spremne.

Načelnica Šumadijskog okruga Biljana Stošić Ilić ističe da je taj poziv prijatno iznenadio lokalne samouprave, ali da one nisu uspele čak ni rebalansima da obezbede deo sredstava.

“Međutim, sve jedinice lokalnih samouprava iz Šumadijskog okruga za ovu godinu su opredelile određena sredstva za ovu namenu”, navodi Stošić Ilić.

Načelnik Borskog okruga Vladimir Stanković kaže da su se i opštine Kladovo i Negotin uključile kroz izradu svih pravilnika i spremni su da se u ovoj godini zajedno sa gradom Borom i Majdanpekom prijave na nove konkurse.

Pročitajte još:

Pola plaća država, pola građani

Novi paket subvencija za unapređenje energetske efikasnosti vredan je 230 miliona evra – 50 odsto daje država, 50 finansiraju građani. Cilj je i smanjenje siromaštva, pa nadležni obećavaju veću podršku najugrožnijima.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ukazuje da je reč o lokalnim samoupravama četvrte kategorije razvijenosti, koje će umesto sa 50 procenata u tom budžetu učestvovati sa 30 odsto.

“Dakle, ministarstvo sa 70, te lokalne samouprave 30 procenata. Za domaćinstva i one socijalne kategorije, gde vidimo da ljudi imaju problem, primaju socijalnu pomoć, takođe će Ministarstvo, pošto smo na vezi sa socijalnim službama, naći načina kako pomoći i tim domaćinstvima”, kaže Mihajlovićeva.

Analize pokazuju: samo prošlogodišnji “pilot-projekt” subvencija građanima da zamene stolariju, izoluju kuće ili sa uglja pređu na grejanje gasom i peletom, zemlji donosi uštedu od 50 miliona kilovat-časova struje i 300 hiljada tona smanjenja emisije ugljen-dioksida godišnje.

Izvor: RTS

Šri Lanka: Slonovi umiru zato što jedu plastični otpad

23.01.2022

elephant-slon-animal — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Tomáš Malík)

Tužna slika uginulih slonova stiže iz Šri Lanke. Oni su preminuli zato što su jeli plastiku sa jedne deponije. Nažalost, čak 20 slonova u poslednih osam godina uginulo je zbog toga što su jeli plastiku sa divljih deponija.

Nakon otkrivanja dva nova slučaja, ekolozi i veterinari upozoravaju na to da plastični otpad sa deponija ubija životinje.

Životinje su uginule ubrzo nakon dolaska na deponiju koja se nalazi u selu Palakadu u okrugu Ampara, koji se nalazi na oko 210 kilometara istočno od glavnog garad Kolomba, prenose svetski mediji.

Veterinari su pregledali uginule životinje i u njihovim stomacima su pronašli velike količine nerazgradive plastike. Kako su rekli, na obdukcijama su nalazili plastične kesice, plastiku i druge nesvarljive materije, vodu, ali ne i hranu koju ove životnje inače jedu.

Kako nestaju njihova prirodna staništa i mesta koja su im izvor hrane, nerećne životinje su primorane da dolaze do naselja kako bi nešto pojele. U potrazi za hranom završavaju na deponijama i jedu plastiku.

Pročitajte još:

Kako bi zaštili divlje životinje, nadležni su najavili da će reciklirati smeće na deponijama, kao i da će podići ogradu oko njih, međutim to još nije urađeno.

Prema zvaničnicima, postoje 54 deponije otpada u zonama divljih životinja širom zemlje, sa oko 300 slonova koji lutaju u blizini.

Slonovi su životinje koje stanovnici Šri Lanke veoma poštuju, nažalost u velikoj su opasnosti jer im preti izumiranje. Prema jedinom popisu koji je urađen, njihova populacija je značajno opala, sa oko 14.000 u 19. veku na oko 6.000 u 2011. godini.

Hiljade slonova u ovoj zemlji su u zarobljeništvu, dok neke koriste kako bi pokazali prestiž i moć, mnogi služe kao turistička atrakcija i često se primoravaju da marširaju tokom lokalnih festivala.

Milica Radičević

Mihajlović: cilj je da sva domaćinstva mogu da zamene stolariju

23.01.2022

stolarija prozor kuca stara — Foto-ilustracija: Unsplash (Sergiu Valena)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sergiu Valena)

Krajem januara i početkom februara, Ministarstvo rudarstva i energetike će raspisati novi javni poziv za zamenu stolarije i postavljanje solarnih panela upućen gradovima i opštinama, navodi se u saopštenju Vlade. Za uvećanje energetske efikasnosti u 2022. godini država je opredelila 230 miliona evra, a kako sredstava ima dovoljno, ministarka Zorana Mihajlović se nada da će svi građani biti u mogućnosti da zamene stolariju.

Ona je najavila i olakšice za devastirane opštine i socijalno ugrožene građane koji će uz zamenu stolarije smanjiti svoje račune za struju za 20 do 30 odsto.

Uvećanje energetske efikasnosti na nacionalnom nivou znači uštedu od 50 miliona kilovat-sati godišnje i, što je jednako važno, 300.000 tona manje emisije ugljen-dioksida, rekla je Mihajlović.

Načelnica Šumadijskog okruga Biljana Stošić Ilić precizirala je da je ukupna vrednost projekata u oblasti energetske efikasnosti u ovom okrugu, u svih sedam lokalnih samouprava, za prošlu godinu iznosila više od 63 miliona dinara, dok su ove godine sredstva znatno veća.

Pročitajte još:

Vladimir Stanković, načelnik Borskog okruga, rekao je da će saradnja sa Ministarstvom omogućiti i izgradnju nove toplane u Majdanpeku, a tu praksu pratiće i drugi gradovi i opštine u ovom okrugu.

Načelnica Pirotskog okruga Dragana Tončić iskazala je Ministarstvu zahvalnost na podršci u realizaciji projekta u Pirotu i Dimitrovgradu i dodala da su planirana veća sredstva za ovu godinu u svim lokalnim samoupravama u oblasti energetske efikasnosti.

Energetski portal

Sekvestracija ugljenika – da li će poljoprivrednici raditi više za isti novac?

23.01.2022

polje - poljoprovreda - farma — Foto-ilustracija: Unsplash (Jordan Opel)

Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Poverenik za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske unije, Januš Vojčehovski obećao je da će dati sve od sebe kako bi sekvestracija ugljenika bila u središtu strateških planova Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) država članica Evropske unije usred sve veće zabrinutosti poljoprivrednika da se njegove reči neće pretočiti u delo.

Kako piše Euractiv, na sastanku parlamentarnog odbora održanog početkom nedelje poverenik je naglasio da je taj postupak ključni prioritet francuskog predsedavanja Većem.

“Moramo zajedno da radimo kako bismo se usredsredili na takav smer razvoja evropske poljoprivrede”, istakao je nazivajući to dobrom prilikom za poljoprivrednike, kao mogućnost ostvarivanja dodatnog prihoda.

Cilj je da povećaju količinu ugljen-dioksida (CO₂) skladištenog u zemljištu, uz smanjenje njegove prisutnosti u atmosferi. To se postiže različitim metodama kao što su plodored, pokrovni usevi, smanjena obrada zemljišta, ali i preciznijom primenom đubriva koja sadrže azot.

Podrška poljoprivrednicima

Trenutno ne postoji ciljani politički alat koji bi značajno podsticao skladištenje ugljenika u zemljište. Kako bi se to rešilo, Evropska komisija postavlja aktivnosti za podršku poljoprivrednicima koji se odluče na sekvestraciju i zaštitu bioraznolikosti.

Do kraja ove godine ona će priložiti i regulatorni okvir za sertifikaciju ugljenika. Međutim, ovaj predlog i nije baš najbolje prihvaćen od strane poljoprivrednog sektora, a neke su ga organizacije osudile jer kako tvrde, popušta stvarnim zagađivačima.

Dok su zastupnici u Evropskom parlamentu pozdravili poverenikove najave, brojni su upozorili da treba proučiti kako će se to sprovesti u praksi. Na primer, evroparlamentarac Luk Ming Flanagan upitao je hoće li poverenik razmotriti uvođenje proizvodnje ugljenika kao namenske mere u strateškim planovima ZPP-a.

Pročitajte još:

Veći troškovi, a niži prihodi?

Irski je zastupnik Kolm Markej pak pitao da li će EK razmotriti odvojeni tok prihoda ili strukturu posebno za proizvodnju ugljika jer bi se poljoprivrednici našli u situaciji u kojoj su obavezni da rade više za isti novac.

Njegovu zabrinutost deli i Peka Pesonen, glavni sekretar udruženja poljoprivrednika EU COPA-COGECA, koji je rekao da iako bi inicijative Komisije o uklanjanju ugljenika mogle postati dodatni izvor prihoda za poljoprivrednike, postale bi finansijski i administrativni teret za njih.

“To dovodi u opasnost povećanje njihovih troškova, smanjenje produktivnosti i prihoda”, upozorio je.

Kao odgovor, poverenik je obećao da će nastojati da osigura da uzgoj ugljenika, u što većoj meri, bude uključen u strateške planove ZPP-a. Međutim, priznao je da to predstavlja izazov.

EU neće biti u situaciji u kojoj će poljoprivrednici morati da učine više za isti novac, uveravao je rekavši da postoji šansa da će situacija biti suprotna.

“Poljoprivrednici će dobiti nagradu za dobre prakse za koje do sada nisu bili nagrađeni”, zaključio je.

Izvor: Agroklub

“Do konačne pobede” – održan protest u Loznici

22.01.2022

protest-Valjevo — Foto: Fejsbuk/Ekološki ustanak

Umesto blokade puteva, danas je u Lonzici održan protest na kojem su članovi ekoloških udruženja izrazili zahvalnost svima koji su do sada podržali borbu protiv eksploatacije litijuma u dolini Jadar, ali i podsetili da “još uvek nije kraj” – sve dok Rio Tinto zauvek ne napusti Srbiju.

“Vođeni dosadašnjim iskustvom, moramo biti na oprezu i preduzimati dalje korake ka zabrani svih istraživanja na litijum, bor i prateću asocijaciju elemenata na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na naziv kompanije koja bi istraživala”, stoji u saopštenju Ekološkog udruženja “Suvobirska greda”.

Udruženja su upozorila da na ključna pitanja nisu dobili odgovor od premijerke Ane Brnabić, te da će insistirati da javnost bude upoznata sa time da li ukidanje PPPPN (prostorni plan područja posebne namene) znači kraj istraživanjima i potencijalnom rudarenju litijuma u tom kraju, šta će biti sa bušotinama iz kojih cure opasne materije i ko je u prošlom i sadašnjem sazivu Vlade po svaku cenu “gurao” projekat koji, kako kažu, ima brojne nedostatke, a sa čime se i premijerka složila.

Pročitajte još:

Ekološko udruženje “Suvoborska greda” saopštilo je da Vlada Srbije ima sedam dana za odgovore na ova pitanja poručivši da “smo sada Loznici najpotrebniji”.

Podsećamo, Vlada Republike Srbije ukinula je uredbu i prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit, od 13. februara 2020. godine. Prema rečima Ane Brnabić, predsednice Vlade, prostorni plan za “Jadar” je ukinut i više ne postoji i navela da su samim tim poništeni svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto – sve dozvole, rešenja i odluke.

Milena Maglovski

Svetska banka, EBRD i Energetska zajednica traže primenu Zakona o OIE bez odlaganja

22.01.2022

zalazak_sunca_vetroelektrane — Foto-ilustracija: Unsplash (Niklas Braun)

Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Energetska zajednica pozvale su Srbiju da ne odlaže primenu i da ne menja Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i istakli njegovu važnost za postizanje zelene tranzicije energetskog sektora u zemlji.

Posle saznanja da su Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektromreža Srbije (EMS), uz podršku Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), poslale dopis Ministarstvu rudarstva i energetike u kojem traže izmene više članova Zakona i odlaganje njegove primene, tri međunarodne organizacije su poslale pismo premijerki Ani Brnabić i ministarki Zorani Mahajlović.

“Bojimo se da bi se prihvatanje zahteva za odlaganje primene ili izmene Zakona, pažljivo izrađenog i dobro izbalansiranog zakona, moglo shvatiti kao odbacivanje ostvarenih dostignuća i izazvati pad poverenja investitora u srpski sektor obnovljive energije”, navodi se u pismu u koje je EURACTIV imao uvid.

EPS i EMS su u dopisu prošlog decembra ukazali na probleme koje bi prenosnom sistemu izazvalo priključenje velikog broja solarnih elektrana i vetroparkova, tvrdeći da će to ugroziti stabilnost elektroenergetskog sistema i dovesti do velikih troškova koje će platiti dve kompanije, ali i građani i firme kroz poskupljenje električne energije.

Zakon o OIE je bio važan za otvaranje Klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) a ministarka je izjavila da stopiranje tog zakona znači i stopiranje investicija i da su promene u energetskom sistemu neizbežne, uprkos otporu i opstrukcijama.

Pročitajte još:

EMS je takve tvrdnje odbacio kao netačne, insistirajući na izmenama zakona u cilju pažljivog i kontrolisanog uvođenja obnovljivih izvora energije u proizvodni miks Srbije.

Napominjući da Srbija nije jedina zemlja u kojoj postoji zabrinutost za stabilnost sistema, rezerve i raspoređivanje balansne odgovornosti, međunarodne organizacije su izrazile spremnost da pruže tehniču podršku kako bi se nastavilo sa sprovođenjem zakona.

“Mada povećanje obnovljivih izvora energije predstavlja izazov za njihovu uspešnu integraciju, oni mogu biti rešeni merama koje su uspešno primenjene u drugim zemljama”, navodi se u pismu i dodaje da se troškovi balansiranja mogu smanjiti boljim predviđanjem i regionalnom saradnjom.

Svetska banka, EBRD i Energetska zajednica navele su u pismu da se novim pravnim okvirom za obnovljive izvore energije dugoročne administrativno određivane fid-in tarife zamenjuju fleksibilnin režimom zasnovanim na tržištu. Time se, dodaje se, obezbeđuje osnova za povećanje udela obnovljive energije po nižim, konkurentnim cenama.

“Blisko smo sarađivali sa vašom Vladom u izradi Zakona u procesu u kojem su učestvovale sve zainteresovane strane, uključujući EMS i EPS. Ono što je parlament usvojio prati preporučene evropske i svetske standarde”, navodi se u pismu.

Povećanje udela obnovljive energije proizvedene u zemlji, dodaje se u pismu, učiniće elektroenergetski sistem održivijim, smanjiti zagađejnje i pomoći u borbi protiv klimatskih promena.

“Zakon o OIE postavlja zakonodavnu osnovu za povećanje obnovljive energije u Srbiji i stoga je ključan za postizanje zelene tranzicije energetskog sektora u zemlji”, navodi se u pismu i dodaje da je prirodno da u procesu izrade podzakonskih akata potrebnih za primenu novog zakona različite strane imaju različite interese koje treba pomiriti.

Izvor: Beta/Euractiv

Schneider Electric na Corporate Knights listi 100 najodrživijih kompanija na svetu 11. godinu zaredom

22.01.2022

Schneider Electric, lider u digitalnoj transformaciji upravljanja energijom i automatizaciji, zauzeo je svoje mesto u samom vrhu godišnje liste Globalnih 100 najodrživijih korporacija koju sastavlja firma Corporate Knights 11. put zaredom.

Ova kanadska medijska i istraživačka kompanija svake godine ocenjuje preko 6900 kompanija širom sveta kako bi odabrala 1 odsto najodrživijih među njima. Metodologija izbora se zasniva na 23 ključna pokazatelja učinka, pri čemu se 50 odsto konačne ocene odnosi na čiste prihode i investicije.

Na listi Globalnih 100 najodrživijih kompanija su one koje postignu izuzetne rezultate i ostvare preko četiri puta više prihoda po toni emitovanog ugljenika u odnosu na prosečnu kompaniju po MSCI indeksu svih zemalja na svetu.

Na listi Globalnih 100 firme Corporate Knights Schneider Electric je prisutan svake godine još od 2012. godine. Schneider Electric je prošle godine osvojio prvo, a ove četvrto mesto, što je rezultat integracije održivosti u poslovnu strategiju kompanije. Schneider Electric je 2021. godine proširio svoje aktivnosti u oblasti savetovanja na polju održivosti kako bi podržao još veći broj partnera i klijenata na njihovom putu ka održivoj transformaciji.

Pročitajte još:

„Ne postoji čarobna formula za stalno mesto na listi najodrživijih kompanija, suština je da radite i činite dobro“, prokomentarisao je Olivije Blum, direktor za strategiju i održivost kompanije Schneider Electric.

„Kao kompanija koja ima uticaj, održivost vidimo kao poslovnu priliku i mogućnost za sve. Ona je deo našeg modela, kulture, strategije i načina na koji funkcioniše naš celokupni ekosistem zaposlenih i partnera i kupaca u lancu nabavke kako bismo svakoga dana ispunjavali svoju svrhu.“

Schneider Electric je uspešno započeo ovu godinu kad je reč o učinku po pitanjima zaštite životne sredine, društva i korporativnog upravljanja (ESG) time što je uvršten na četiri ESG liste za 2021. godinu, među kojima su A lista vodećih kompanija u borbi protiv klimatskih promena koju sastavlja CDP i Svetski Dau Džons indeks održivosti.

Izvor: Represent

Počinje izgradnja Linijskog parka u Beogradu

22.01.2022

Linijski park - prikaz buduceg izgleda (3) — Foto: JKP “Zelenilo-Beograd”

Prvi segment izgradnje Linijskog parka, koji se prostire od Beton hale do bastiona Sv. Jakova počinje u ponedeljak, 24. januara. Površina na kojoj će se izvoditi radovi u prvoj celini iznosi 12.733,5 kvadratnih metara i za njih su zaduženi radnici JKP “Zelenilo-Beograd”.

“U okviru pripremnih radova vršiće se uklanjanje nanosa, korova, naplavina, nepoželjne biljne vegetacije kao i divljih deponija. Na ovoj površini trenutno postoje šetna i biciklistička staza, ostaci nekadašnje železničke pruge, kao i malo slobodnih zelenih površina koje su mahom devastirane i obrasle samoniklom vegetacijom”, navodi se u saopštenju JKP “Zelenilo-Beograd”.

Prema novom projektu biće razdvojene glavne pešačke zone i biciklističke staze, trakom zelene površine, kako bi se pešači odvojili od biciklista čime se, osim estetskog doživljaja, ovaj prostor poboljšava i sa aspekta bezbednosti korisnika zelene površine.

Pešačka staza, koja će biti formirana na mestu postojeće, predviđena je sa zastorom od kamenih ploča na površini od 1.559,17 kvadratnih metara i biće oivičena sivim granitnim, frezovanim ivičnjakom. Na suprotnoj strani se uz zastor postavlja metalna ograda po ugledu na postojeću ogradu ispred Beton hale.

Novoprojektovana biciklistička staza se pruža duž pešačke staze, od restorana „Bella vista“, do metalnog mostića – rampe, odakle se odvaja i ide iza novoprojektovane kaskadne betonske zaštitne, po postojećoj trasi. Biciklistička staza biće izgrađena od asfaltnog zastora površine 1004,60 kvadratnih metara, oivičena sivim granitnim, frezovanim ivičnjakom.

Pročitajte još:

Na mestu postojećeg obezbeđenja nasipa predviđena je izrada nove betonske kaskadne zaštite nasipa. Kaskadno obezbeđenje nasipa ujedno dobija funkciju mirnog odmora sa delovima predviđenim za sedenje, odakle se otvara pogled na reku Savu.

Kako bi se obezbedio kontinuitet između postojećeg šetališta i novoprojektovanog rešenja, površina ispred restorana „Bella vista“, osmišljena je kao plato sa zelenim otvorima, sa brdašcima, kako bi se prostor dodatno oplemenio.

Na zelenim površinama biće zasađe biljke i drveće. Automatski sistem za zalivanje „kap po kap“ biće ugrađen za navodnjavanje žbunja i perena, dok će za travnjak biti ugrađeni rasprskivači. Oko drvoredna biće ugrađen sistem za zalivanje korenovog busena sadnica drveća.

Biće ugrađen i senzor za kišu koji reaguje na vremenske uslove – padavine i visoku vlažnost, tako da automatski isključuje sistem za zalivanje dok ne dođe do promena vremenskih uslova za koje je potrebno da sistem bude uključen.

U toku trajanja radova doći će do izmene režima saobraćaja u ulici Bulevar vojvode Bojovića i to na način što će biti formirana dva ulazno-izlazna punkta za ulazak, odnosno izlazak mehanizacije i građevinskih mašina na gradilište koji neće ugrožavati funkcionisanje saobraćaja.

Energetski portal

1...482483484...1,670 Page 483 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM