RES Fondacija od jula 2021. godine sprovodi projekat “Unapređenje pomoći domaćinstvima u Srbiji da smanje zagađenje vazduha”, koji se realizuje uz finansijsku podršku Balkanskog fonda za demokratiju, projekta Nemačkog maršalovog fonda SAD i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

U saradnji sa Stalnom Konferencijom gradova i opština i gradovima Niš, Kraljevo, Novi Pazar i Užice i opštinama Priboj i Kosjerić, u okviru projekta su tokom prethodnih meseci rađene analize i vršena je razmena informacija i iskustava o sprovođenju programa i mera za smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora prema javnom pozivu Ministarstva zaštite životne sredine iz 2021. godine.

Rezultat ovih aktivnosti je Vodič sa preporukama za druge jedinice lokalne samouprave u cilju efikasnijeg sprovođenja mera smanjenja zagađenja vazduha iz individualnih izvora u narednim pozivima.

Prikaz dosadašnjih rezultata i iskustava, kao i predstavljanje Vodiča sa preporukama za efikasnije sprovođenje programa sufinansiranja mera smanjenja zagađenja vazduha iz individualnih izvora, upriličeno je tokom završne Konferencije projekta „Unapređenje pomoći domaćinstvima u Srbiji da smanje zagađenje vazduha“.

Konferenciji su, pored predstavnika pomenutih gradova i opština, koje su direktno sprovodile konkurs u 2021. godini, prisustvovali i predstavnici jedinica lokalne samouprave koje su konkurisale na nedavno raspisanom javnom konkursu Ministarstva zaštite životne sredine za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata smanjenja zagađenja vazduha iz individualnih izvora za 2022. godinu.

Sandra Dokić, ispred Ministarstva zaštite životne sredine, istakla je važnost dijaloga sa predstavnicima lokalnih samouprava, kao i da je ova konferencija odličan način praćenja realizovanih aktivnosti nakon objavljenih konkursa Ministarstva.

„Zaštita životne sredine predstavlja jedan od prioriteta Vlade i prepoznata je kao aktivnost kojim će se baviti i u narednom periodu i zato Ministarstvo očekuje da će se rezultati sa lokalnog nivoa preslikati na celu Republiku Srbiju“, rekla je Dokić, a zatim naglasila koliko su Ministarstvu zaštite životne sredine kao i Ministarstvu rudarstva i energetike važne informacije iz prakse, jer na strateškom nivou posmatrano, postoji mnogo više zajedničkih rezultata i ciljeva, te je u interesu da se olakša apliciranje i pojednostavi proces, i da su Ministarstva svesna da je na kraju kompletna realizacija projekata na jedinicama lokalne samouprave.

Svetlana Drakul, rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj grada Užice, istakla je da „problema sa zagađenim vazduhom nema samo tamo gde se ne meri njegov kvalitet“, kao i da je grad Užice pionir i u zemlji i u regionu, jer već 30 godina prati kvalitet vazduha. Drakul je rekla da je neophodno pre svega sagledati sta su problemi, definisati plan, te propisati mere, a zatim na godišnjem nivou analizirati šta je preduzeto, a šta ostavareno i koji su naredni koraci.

Aktivna zamena individualnih ložišta u Užicu

U Užicu su 2015. godine počeli sa zamenom individualnih ložišta. Do danas je izdvojeno preko 162 miliona dinara i zamenjeno preko 1.000 ložišta, a energetski sanirano preko 1.000 objekata, međutim kvalitet vazduha još uvek nije zadovoljavajući. Merenja pokazuju napredak – 2015. godine srednja godišnja vrednost suspendovanih čestica PM 10 iznosila je 76,1 mikrograma po kubnom metru, da bi zahvaljujući preduzetim merama, 2021. godine ta vrednost bila smanjena na 39,6.

Za 2022. godinu je u planu ulaganje 50 miliona dinara u projekat zamene ložnih uređaja i još 50 miliona za energetsku sanaciju.

Drakul je dodala da smanjenje emisije prati pre svega poboljšanje kvaliteta vazduha, zatim ušteda nabavke energenata, energetska stabilnost i nezavisnost. Dodatno je merama za poboljšanje energetske efikasnosti promenjen izgled grada, a termoizolacijom i zamenom stolarije, pokrenuta je i privreda.

Veliko zagađenje vazduha u Novom Pazaru

Još jedan od primera dobre prakse i jedan od gradova koji je direktno sprovodio konkurs u 2021. godini jeste Novi Pazar. Šef odseka za planiranje i realizaciju projekata Faruk Suljević, je uz prikazan video materijal svega ostvarenog u okviru projekta, dodao i da je Novi Pazar je bio na samom vrhu gradova sa najzagađenijim vazduhom u poslednje tri godine. Bez obzira što u blizini nema teške industrije, zabeležen je visok nivo PM10 i PM2,5 čestica koje su posledica individualnih ložišta i velikog broja automobila. Grad je aktivno krenuo da se bavi rešavanjem problema zagađenosti vazduha, a najviše uspeha je doneo projekat zamene individualnih ložišta kotlovima na pelet ostvarenog uz podršku Ministarstva zaštite šivotne sredine i grada.

Borba za čistiji vazduh u Proboju, Kosjeriću i Nišu

Kada je u pitanju opština Priboj, za projekat zamene individualnih ložišta, opredeljeno je pet miliona dinara, i u 68 domaćinstava izvršena je zamena ložišta efikasnijim. Smanjena je emisija štetnih gasova i produkata sagorevanja nastalih neadekvatnom upotrebom ogrevnog drveta, kao što je korišćenje sirovog drveta sa velikim procentom vlage, čime se smanjuje stepen iskorišćenja, a povećava njegova potrošnja. Važno je istaći da je Opština deo sredstava opredelila za nabavku šporeta na čvrsto gorivo za korisnike Centra za socijalni rad.

Milica Jović, Inspektor za zaštitu životne sredine i komunalni inspektor opštine Kosjerić, istakla je da je problem zagađenosti vazduha prepoznat i da se merenja prate već 20 godina unazad. Tokom 2021 godine, Ministarstvo za zaštitu šivotne sredine i opština Kosjerić su opredelili 48,4 miliona dinara za realizaciju projekata konverzije gradske kotlarnice sa mazuta na prirodni gas, kao i zamene individualnih ložišta i pripajanja sistemu daljinskog grejanja. Subvencije je ostvarilo 122 domaćinstva. Međutim i nakon sprovedenih mera, i postignutih izuzetnih rezultata kada je u pitanju smanjenje zagađenosti, opština je još uvek svrstana u treću kategoriju kvaliteta vazduha.

Energetski menadžer grada Niša, Bojan Gajić, istakao je različite projekte koji su sprovedeni kao mere unapređenja energetske efikasnosti. Tokom 2020. i 2021. godine ugašena toplana na mazut „Čajet“ od 10 MW, koja je bila najveći toplotni izvor, ugašene su kotlarnice javnih objekata na ugalj i mazut i svi korisnici povezani na sistem daljinskog grejanja na gas. Izvršena je rekonstrukcija sistena javnog osvetljenja, izgrađeno fotonaponsko postrojenje od 15 kW, i termoslolarno postrojenje od 85 kW, izvršena zamena stolarije u školama. Pored ovih aktivnosti, Gajić napominje i da je izvršena konverzija tri toplane sa uglja na biomasu.

Iz RES fondacije poručuju “Oko 3 miliona domaćinstava na Zapadnom Balkanu greje se tako što sagoreva ogrevno drvo često lošeg kvaliteta, mokro drvo u neefikasnim pećima, što je uzrok prevelikog zagađenja vazduha i nedovoljne toplote. Napuštanje neefikasnih vidova grejanja jedna je od glavnih mera koje bi pozitivno uticale na kvalitet vazduha koji tokom zimskih meseci pomno pratimo na različitim aplikacijama i sajtovima”.

Milica Marković