Home Blog Page 4

Zeleni koridor – Projekat za energetsko povezivanje istočne Evrope

Foto-ilustracija: Unsplash (hugh-whyte)

U susret energetskim izazovima koji brinu mnoge zemlje, ministar energetike Rumunije najavio je projekat koji bi mogao promeniti energetsku mapu Istočne Evrope.

U narednih mesec dana u planu je osnivanje zajedničke projektne kompanije za realizaciju Zelenog koridora, sa sedištem u Bukureštu. Zeleni koridor nije samo pitanje energetskih veza, već i izgradnje svojevrsnog „mosta” koji će povezati Kaspijsko more sa Evropskom unijom kroz stratešku saradnju Mađarske, Rumunije, Gruzije i Azerbejdžana.

Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat Zelenog koridora zamišljen je kao jedan od glavnih elemenata u transformaciji regiona, kako bi ova oblast postala energetski stabilna i sigurna. Početak ovog poduhvata obeležen je potpisivanjem ugovora pre dva meseca u Bukureštu, čime je formalizovana izgradnja jednosmernog visokonaponskog podmorskog kabla koji će preći Crno more i povezati četiri zemlje. Kabl će prenositi zelenu električnu energiju između Mađarske, Rumunije, Gruzije i Azerbejdžana, direktno preko Crnog mora, iz regiona Kaspijskog jezera, saopšteno je na sajtu Ministarstva energetike Rumunije.

Reč je dakle o energetskoj transportnoj infrastrukturi i povezivanju ovih zemalja sa evropskim energetskim tržištem koje pati od problema nepovezanosti, što posledično dovodi do većih cena struje u istočnom delu Evrope u poređenju sa zapadnim.

Pročitajte još:

Zeleni koridor i istosmerni interkonektor Istok-Zapad predstavljaju projekte koji će omogućiti bolju povezanost i sigurnost snabdevanja, doprinoseći tako da zemlje pomenutog regiona budu energetski stabilnije.

Ukoliko projekat bude realizovan prema planu, očekuje se da će milijarde evra biti investirane u rumunsku privredu, što će stvoriti nova radna mesta i obezbediti bolji ekonomski razvoj, kao i niže račune za energiju za domaćinstva i kompanije.

Investicija u koridor ne samo da će pomoći u smanjenju troškova energije, već će takođe doprineti povećanju korišćenja obnovljivih izvora energije, što je ključni korak ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i borbi protiv klimatskih promena.

Energetski portal

RHE ,,Bistrica’’- pripremni radovi planirani za 2026. godinu

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Tokom 2024. godine, u pripremnoj fazi projekta RHE „Bistrica’’, završeni su Idejni projekat, Studija opravdanosti i Nacrt Studije uticaja na životnu sredinu, a usvojen je i Prostorni plan područja posebne namene.

U planu je da pripremni razdovi budu započeti u 2026. godini, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, i dodala da je zbog toga važno da sve prethodne procedure, kao i pregovori o obezbeđivanju finansiranja, budu maksimalno efikasni i da do jeseni iduće godine imamo potvrdu u vezi sa finansiranjem projekta.

Ministarka je razgovarala sa delegacijom Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) o saradnji na realizaciji projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“.

Kako je podsetila, saradnja sa JICA u prethodnim godinama je bila veoma uspešna, što je dobra osnova za saradnju na ovom projektu, koji je prepoznat kao prioritetni projekat u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu koji je Vlada usvojila, kao i u novoj Strategiji razvoja energetike, koja bi trebalo da bude usvojena ove godine.

Tim JICA, koji je započeo procenu projekta, u poseti Srbiji boraviće mesec dana, a naredne nedelje posetiće lokaciju buduće reverzibilne hidroelektrane u okolini Nove Varoši. Oni su izrazili su zahvalnost ministarki na dobroj saradnji i informisali tim Ministarstva o narednim koracima u izradi studije za procenu mogućnosti finansiranja projekta izgradnje RHE „Bistrica“, koja prethodi donošenju pozitivne odluke za otpočinjanje pregovora o uslovima kreditiranja.

Pročitajte još:

Prisećanja radi, u saradnji sa JICA na proleće je završeno i pušteno u rad postrojenje za odsumporavanje dimih gasova u TE „Nikola Tesla A“.

Ministarka je podsetila i na to da će na osnovu prvih aukcija za tržišne premije za OIE energetski sistem Srbije dobiti dodatnih 715 megavata kapaciteta iz solarnih i vetroleketrana.

„Pripremamo se da vrlo brzo raspišemo i drugi krug aukcija, na kojima očekujemo da ćemo postići sličan kapacitet kao na prethodnim. Posebno nam je važno što je EPS sa investitorima koji su dobili najveće kapacitete u okviru prethodnog kruga aukcija zaključio ugovore koji će omogućiti da se proizvedena električna energija koristi za potrebe naših građana i privrede. Takođe, EPS gradi elektrane na obnovljive izvore energije i izgradnja RHE „Bistrica“, kao prirodne baterije nam je značajna za veću energetsku sigurnost i lakšu i bržu integraciju kapaciteta iz OIE“, rekla je ministarka Đedović Handanović.

Energetski portal

Grejna sezona i zagađenje – da li je moguć čistiji vazduh u Beogradu

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)

Vazduh u Beogradu je prethodnih dana bio zagađen, a prestonica svake jeseni i zime muku muči sa individualnim ložištima, kojih u gradu ima više od 300.000. Jasmina Madžgalj iz Sekreterijata za zaštitu životne sredine napominje da je buđenje svesti građana o prelasku na ekološki prihvatljivije energente jedan od ključnih pravaca u procesu smanjenja zagađenja.

Foto-ilustracija: Pixabay

Grejna sezona je odavno počela, a to obično znači i veću zagađenost vazduha u Beogradu. Prestonica Srbije ima dve vrste problema, kada je reč o zagađenju vazduha – stalne zagađivače, poput TENT-a i Kostolca, ali i saobraćaj. Zimi se kao treći zagađivač priključuju individualna ložišta.

Madžgalj podrvrđuje da zagađenje vazduha ne poznaje administrativne granice, te da su veliki zagađivači, poput Termoelektrane Nikola Tesla i Kostolca, koji rade tokom cele godine, značajni izvori zagađenja čak i u Beogradu.

U Beogradu je još 2021. usvojen takozvani plan kvaliteta vazduha. To je dokument u kojem su detaljno navedeni planovi i predložene konkretne akcije, kako bi vazduh koji dišemo bio čistiji.

„Grad je usvojio desetogodišnji plan za kvalitet vazduha, koji uključuje mere za smanjenje zagađenja i poboljšanje ekoloških standarda. Najveći izazovi su rešavanje problema saobraćaja i individualnih ložišta, kojih u Beogradu ima oko 300.000″, govori Jasmina Madžgalj.

Pročitajte još:

Ističe da, dok je saobraćajni sektor lakše regulisati kroz javni prevoz i saobraćajne strategije, rešenje za individualna ložišta je složenije, jer grad nema direktnu kontrolu nad privatnim objektima.

„Plan mera podrazumeva povećanje svesti građana i motivisanje za prelazak na ekološki prihvatljivije energente. Stoga, buđenje svesti i motivacija su ključne mere“, sumira sagovornica.

Naglašava da se u samo nekim slučajevima može razmotriti i kaznena politika. Cilj je, ipak, da se stanovništvo dodatno motiviše kako bi prešlo na čistije načine grejanja.

Divlje deponije

Što se tiče divljih deponija, Madžgalj objašnjava da one ne zagađuju samo zemljište i podzemne vode već i vazduh, jer oslobađaju štetne čestice.

„U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, grad je očistio brojne divlje deponije, uključujući i dugogodišnju deponiju u Dobanovcima, gde se sada gradi regionalni reciklažni centar“, ističe ona.

Ne vidi strožu kaznenu politiku kao deo rešenja u borbi protiv divljih deponija, ali je istakla važnost stalne saradnje i podrške građana u održavanju čistog okruženja.

„Ako deset čisti, a jedan prlja, ni kaznena politika neće pomoći. Ideja je da sarađujemo, a radićemo i na ozelenjavanju“, zaključuje Madžgalj.

Naglasila je i važnost praćenja saveta Gradskog zavoda za javno zdravlje, te da gradske institucije redovno prenose preporuke građanima kako bi im omogućili bolje uslove zaštite zdravlja i kvalitetniji vazduh.

Izvor: RTS

Globalna zaposlenost u energetskom sektoru porasla je za 3,8 odsto u 2023. godini

Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

Prema najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), ukupna zaposlenost u energetici porasla je za 3,8 odsto, premašivši 67 miliona radnih mesta. Najveći rast zabeležen je u sektoru čiste energije, koji je dodao 1,5 miliona novih radnih mesta, čineći 10 odsto ukupnog rasta zaposlenosti u ekonomijama sa vodećim tehnologijama čiste energije.

Solarna industrija prednjači sa preko pola miliona novih radnih mesta, zahvaljujući rekordnom broju novih instalacija 2023. godine. Iako je sektor vetroenergije zabeležio određene gubitke radnih mesta, ukupna zaposlenost u ovoj industriji nastavila je da raste, jer se povećava broj novih projekata u izgradnji.

Foto-ilustracija: Unsplash (annie-spratt)

IEA navodi i da je sektor snabdevanja naftom i gasom dodao više od 600.000 radnih mesta 2023. godine nakon perioda opreznog ponovnog zapošljavanja nakon pandemije.

Zaposlenost u proizvodnji električnih vozila i baterija takođe beleži rast, a tokom 2023. godine otvoreno je 410.000 radnih mesta imajući u vidu da električna vozila sada zauzimaju skoro 20 odsto globalnog tržišta automobila.

Rast radnih mesta u energetici predvođen je proizvodnjom – za razliku od prethodnih godina, kada je uglavnom bio vođen izgradnjom i montažom. Ovo u velikoj meri odražava porast investicija u proizvodnju čiste energije od 70 odsto u 2023. godini na 200 milijardi dolara.

Pročitajte još:

Nedostatak kvalifikovane radne snage još uvek je problem

Međunarodna agencija za energetiku ističe da je nedostatak kvalifikovane radne snage i dalje značajan izazov u mnogim sektorima energetike, posebno u visoko specijalizovanim oblastima poput mreža i nuklearne energije. Drugu godinu zaredom, većina anketiranih poslodavaca iz energetskog sektora, koji dolaze iz 27 zemalja, prijavila je planove za zapošljavanje, ali je naišla na poteškoće u pronalaženju kvalifikovanih kadrova za gotovo sve pozicije.

„Ovaj izveštaj pokazuje da je veće ulaganje u veštine i obuku od ključnog značaja. Vlade, privatni sektor i obrazovne institucije moraju da rade zajedno na poboljšanju sistema zapošljavanja, koji će igrati važnu ulogu u oblikovanju naše energetske budućnosti”, rekla je Laura Koći, direktorka IEA za održivost, tehnologiju i prognoze.

Na osnovu ranih podataka, predviđeno je da zaposlenost u energetici poraste za tri odsto u 2024. godini, što je usporavanje u poređenju sa prošlom godinom zbog uticaja ograničene ponude radne snage, visokih kamatnih stopa i promena u očekivanoj realizaciji novih energetskih projekata.

Milena Maglovski

Borba sa klimatskim izazovima – Slovenija uspostavlja Klimatsku kancelariju

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Thomas)

Kako bi se efikasno suprotstavila klimatskim izazovima, Slovenija je pokrenula inicijativu za osnivanje Kancelarije za klimu, koja će služiti opštinama i regionima širom zemlje. Projekat je finansiran sredstvima u iznosu od 199.000 evra, a plan je da otpočne sa radom u novembru 2024. i da traje do oktobra 2026. godine.

Foto-ilustracija: Pixabay (anvel)

Nova Kancelarija za klimu biće ključna u prilagođavanju lokalnih zajednica ekstremnim vremenskim uslovima, poput poplava i toplotnih talasa, koje sve češće pogađaju region. Osnivanje Kancelarije odgovor je na potrebu za intenzivnijom koordinacijom i podrškom na lokalnom nivou, gde su posledice klimatskih promena najizraženije, navodi se na sajtu Vlade Slovenije.

Primer potrebe za ovakvim projektom su poplave koje su tokom avgusta prošle godine zadesile Sloveniju, uzrokujući štetu vrednu stotine miliona evra. Superćelijske oluje su izazvale obilne padavine koje su dovele do izlivanja reka i potoka, posebno pogađajući opštine kao što su Žalec, Celje i Laško. Ovi događaji su potvrdili hitnu potrebu za efikasnim sistemima upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa.

Pročitajte još:

Glavni zadatak Kancelarije biće jačanje kapaciteta lokalnih uprava, omogućavajući im efikasnije planiranje i implementaciju mera adaptacije. To uključuje preusmeravanje razvoja naselja iz potencijalno ugroženih područja, kao i poboljšanje infrastrukture kako bi izdržala različite vremenske nepogode. Pored toga, Kancelarija će aktivno informisati opštine o dostupnim nacionalnim i evropskim finansijskim resursima namenjenim za prilagođavanje klimatskim promenama.

Kancelarija će takođe organizovati edukativne i savetodavne aktivnosti, te će pružati podršku u pripremi i prijavi projekata za finansiranje iz raznih fondova. Planirana je izrada nacionalne strategije adaptacije koja će uključivati 12 regionalnih akcionih planova, čime se omogućava sveobuhvatan pristup rešavanju globalnog problema na lokalnom nivou.

Energetski portal

„Namještaj i drvo“ – Pokretačka snaga drvne industrije BIH

Foto: Ljubaznošću Dinka Mujkića

Udruženje Drvni klaster „Namještaj i drvo“ iz Sarajeva predstavlja ključnu organizaciju koja okuplja oko 80 kompanija iz drvne industrije i proizvodnje nameštaja, kao i istraživačke i obrazovne institucije širom Bosne i Hercegovine. Klaster je posvećen unapređenju saradnje među članovima, razvoju održive proizvodnje, povećanju izvoza i edukaciji kadrova.

Svojim brojnim projektima i inicijativama, klaster aktivno radi na promociji domaćih proizvoda, jačanju konkurentnosti na tržištu, te implementaciji inovacija i novih tehnologija. Njihove aktivnosti obuhvataju razvoj i inovacije, promociju i marketing, umrežavanje, edukaciju i održivi razvoj. Takođe, kroz svoje partnerstvo sa sličnim organizacijama u regionu, klaster ostvaruje uspešnu saradnju na međunarodnom nivou, što dodatno doprinosi jačanju drvne industrije u Bosni i Hercegovini.

Foto: Ljubaznošću Dinka Mujkića

Dinko Mujkić, predsednik Drvnog klastera „Namještaj i drvo“ za Magazin Energetskog portala kaže da ilegalno krčenje šuma predstavlja veliki problem u Bosni i Hercegovini, sa značajnim negativnim posledicama na drvni sektor.

„Udruženje Drvni klaster ‘Namještaj i drvo’ naglašava važnost donošenja Zakona o šumama, koji bi regulisao ovu oblast i omogućio efikasniju kontrolu. Smatramo da je za suzbijanje ilegalnih aktivnosti potrebna pojačana inspekcija, uvođenje digitalnih sistema za praćenje šuma, podizanje svesti javnosti, te jača regionalna i međunarodna saradnja“, dodaje Mujkić.

S druge strane, odnos vlasti prema drvnom sektoru u BiH nije na zadovoljavajućem nivou, smatraju članovi klastera. Problemi poput nedovoljne primene zakona i političke volje, kao i korupcija, dodatno komplikuju situaciju, ugrožavajući održivi razvoj ovog sektora.

U FOKUSU:

Značaj sajmova za drvnu industriju BiH

Za proizvođače nameštaja iz Bosne i Hercegovine učešće na sajmovima je od izuzetnog značaja. Mujkić naglašava da sajmovi pružaju priliku za povećanje vidljivosti i prepoznatljivosti na globalnom tržištu, umrežavanje sa ključnim akterima u industriji, praćenje najnovijih trendova i inovacija, te proširenje tržišta i izvoza.

Takođe, direktan kontakt sa kupcima na sajmovima omogućava proizvođačima da dobiju povratne informacije i prilagode svoje proizvode potrebama tržišta. Posebno ističe važnost kolektivnih nastupa na sajmovima kao što su MOW u Nemačkoj, IMM Cologne, Salone del Mobile u Milanu, i drugi, jer to pomaže u jačanju imidža BiH kao zemlje sa kvalitetnom drvnom industrijom.

Pad izvoza drvne industrije BiH

Drvna industrija Bosne i Hercegovine suočava se sa padom izvoza u poslednjim godinama, što značajno utiče na ovaj sektor. Vrednost izvoza drvne industrije u 2023. godini iznosila je 1.592.465.387 KM, što je pad od 12,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pad izvoza naročito pogađa sektor nameštaja, koji je prošle godine učestvovao sa 43 odsto u ukupnom izvozu, sa smanjenjem od 3,9 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Ovaj trend negativno utiče na drvoprerađivače, smanjujući njihove prihode i otežavajući poslovanje. Naš sagovornik ukazuje na potrebu za podrškom vlasti u cilju povećanja izvoza, kroz jačanje zakonske regulative i unapređenje poslovne klime u zemlji.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Šta donose promene Zakona o energetici za sektor OIE

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici donosi značajne promene u vezi sa priključenjem elektrana na distributivni sistem, posebno za elektrane koje koriste obnovljive izvore energije.

Propisano je da se postupak priključenja pokreće podnošenjem zahteva operatoru distributivnog sistema za izradu studije priključenja, ali da studija priključenja nije potrebna za elektrane instalisane snage manje od 50 kW.

Studija priključenja mora da sadrži i privremena ograničenja snage u toku rada elektrane, za koja operator distributivnog sistema nije dužan da plati finansijsku nadoknadu proizvođaču. Ovo važi ako studija pokaže da bi priključenje elektrane u određenim vremenskim intervalima moglo rezultirati predajom ukupne aktivne snage u prenosni sistem koja bi premašila zakonski propisane granice kojima se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije.

Propisano je i da operator distributivnog sistema i podnosilac zahteva ugovorom o izradi studije priključenja bliže uređuju prava i obaveze.

Pored toga, podnosilac zahteva dužan je da za elektranu instalisane snage preko 400 kW u propisanom roku dostavi bankarsku garanciju da će u definisanom roku izgraditi elektranu. Ukoliko je nakon isteka roka za dostavljanje bankarske garancije došlo do smanjenja ukupne zahtevane snage za elektrane, operator distributivnog sistema dužan je da po službenoj dužnosti ažurira studiju priključenja.

Operator distributivnog sistema dužan je da izda uslove za projektovanje i priključenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, ako je podnosilac zahteva obezbedio planski dokument i izradio idejno rešenje. Takođe, operator je dužan da donese i objavi proceduru za priključenje na svojoj internet stranici.

Pročitajte još:

„Što se tiče izgradnje priključka na distributivni sistem, propisano je da je operator distributivnog sistema investitor izgradnje priključka, a da je na zahtev lica koje ima studiju priključenja i lokacijske uslove, dužan da zaključi ugovor o priključenju na osnovu koga ga ovlašćuje da u ime operatora distributivnog sistema izgradi priključak“, navodi se u dokumentu.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Operator distributivnog sistema dužan je da omogući prioritetni pristup elektranama koje koriste obnovljive izvore energije sa instalisanom snagom manjom od 400 kW, kao i onima sa instalisanom snagom manjom od 200 kW, koje počnu sa radom posle 1. januara 2026. godine. Prioritetni pristup imaju i elektrane sa statusom demonstracionog projekta, ograničenim na neophodni period i obim koji je potreban da bi se ostvarila svrha tog projekta. Propisano je i kada Agencija može, na zahtev operatora, da odobri izuzeće od prioritetnog pristupa, a obaveza je da o tome obavesti Sekretarijat Energetske zajednice.

Predlogom zakona uređuje se i sertifikacija instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije. Uvođenje sertifikacije instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije doneće brojne koristi građanima Srbije, uključujući povećanu bezbednost i sigurnost, kvalitet instalacija koja će obezbediti optimalnu efikasnost i dugotrajnost sistema, bolju zaštitu i poverenje potrošača od neprofesionalno izvedenih instalacija koje mogu izazvati gubitke i probleme sa sistemom.

„Uspostaviće se standardi i smernice za instalaciju, što pomaže da se dostigne konsistentnost i doslednost instalacija širom industrije, a time postići i uređenost tržišta, što sve zajedno može doprineti bržem usvajanju obnovljivih izvora energije kao deo energetskog miksa i promovisanju održivih energetskih tehnologija“, navodi se u dokumentu.

Predlogom zakona, u delu energetskih dozvola, propisano je da energetska dozvola nije potrebna za izgradnju objekata koji se grade prema zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije i za skladištenje električne energije.

Energetski portal

Pušteno u rad postrojenje za tretman i proizvodnju energije iz otpada u Vinči

Foto-ilustracija: Pixabay (Prylarer)

Kombinovano postrojenje za tretman i proizvodnju energije iz otpada u Vinči, zvanično je pušteno u rad, a prema rečima Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine, ova energana je važna pre svega zbog toga što otpad pretvara u toplotnu i električnu energiju, koja će zadovoljiti potrebe velikog broja Beograđana.

Pored toga, radom ovog postrojenja smanjuju se emisije ugljen-dioksida, čime se doprinosi unapređenju kvaliteta vazduha. Postrojenje ima pametne sisteme i alarme koji će signalizirati ukoliko dođe do prekoračenja emisija.

Kako je ministarka istakla, u ovom kompleksu postoji i deponija inertnog i građevinskog otpada, a u planu je i izgradnja postrojenja za sakupljanje deponijskog gasa.

Prema njenim rečima, ovim projektom pokazano je koliko smo posvećeni Zelenoj agendi, cirkularnoj ekonomiji i zelenim infrastrukturnim projektima.

Pročitajte još:

Ministarka je iskazala zahvalnost konzorcijumu „Beo Čista Energija“, koji čine japanska ITOCHU korporacija, francuska Veolia grupa i Marguerite fond iz Luksemburga, na tome što je kompleks u Vinči izgrađen po svim savremenim standardima.

Puštanju u rad kombinovanog postrojenja za tretman i proizvodnju energije iz otpada u Vinči prisustvovali su predstavnici konzorcijuma „Beo Čista Energija“ i Grada Beograda, kao i ambasadori Japana i Francuske u Srbiji, Akira Imamura i Pjer Košar, kao i regionalni direktor za Zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Mateo Kolanđeli.

Energetski portal

IPARD III za srpske poljoprivrednike

Foto-ilustracija: Pixabay

U Mionici je potpisan Finansijski sporazum IPARD III između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije. Sporazum služi za jačanje sektora poljoprivrede i njenu konkurentnost kroz značajnu finansijsku podršku Evropske unije, tačnije bespovratna sredstva u iznosu od 288 miliona evra.

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

U sklopu događaja, koji je uključivao i posetu poljoprivrednom gazdinstvu, učesnici su potpisali dokument. Sprovođenje IPARD III programa je već počelo rapisivanjem javnih poziva, a poljoprivrednici već pokazuju veliko interesovanje za učestvovanje u programu, što je pokazao i veliki broj podnetih zahteva.

IPARD III program donosi povećanje bespovratnih sredstava za oko 65 odsto u poređenju sa prethodnim ciklusom IPARD II. Ovo povećanje sredstava omogućava značajne investicije u ruralne oblasti, čiji će ukupni obim, uz nacionalno sufinansiranje i privatni doprinos, dostići skoro 600 miliona evra. Cilj je unaprediti infrastrukturu, povećati produktivnost i konkurentnost, te smanjiti uvoz osnovnih poljoprivrednih proizvoda značajno podizanjem domaćih kapaciteta.

Pročitajte još:

Akcentovan je razvoj novih prerađivačkih kapaciteta, koji će omogućiti bolje pozicioniranje srpskih proizvoda na evropskom tržištu. Ambicija je da se kroz dodatne napore u stočarstvu i ratarskoj proizvodnji stekne sposobnost da se domaće potrebe zadovolje vlastitom produkcijom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza.

Program IPARD III strateška je podrška koja će omogućiti poljoprivrednicima da se adaptiraju na standarde EU, unaprede svoje operacije i time postanu konkurentni na širem evropskom tržištu.

IPARD programi obuhvataju celu teritoriju Srbije i ciljaju na unapređenje poljoprivrednog sektora na nacionalnom nivou.

Energetski portal

Da li će 2024. godina biti najtoplija ikada?

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Kako Svetska meteorološka organizacija (SMO) upozorava, 2024. godina je na ivici da postane najtoplija godina ikada zabeležena.

U svojoj najnovijoj analizi klimatskih podataka, SMO navodi da je ova godina deo neprekinutog trenda od 2015. do 2024. godine što je ujedno i najtoplija decenija ikada zabeležena. U periodu od januara do septembra 2024, prosečna globalna temperatura na površini Zemlje bila je neverovatnih 1,54°C iznad predindustrijskog proseka, uz pomoć dodatnog efekta prirodnog fenomena El Ninjo.

Klimatski izveštaj SMO objavljen je prvog dana Konferencije UN o klimatskim promenama, COP29, koja se održava u Bakuu. Prema najnovijim podacima SMO, u poslednjih 16 meseci, od juna 2023. do septembra 2024. godine, srednja temperatura na globalnom nivou je u proseku bila viša nego u bilo kom ranijem periodu. Ovi podaci predstavljaju još jedan znak ozbiljne krize u kojoj se nalazimo zbog stalnog porasta emisija gasova staklene bašte.

U 2023. godini, koncentracije gasova staklene bašte dostigle su rekordne nivoe, pa je tako atmosferski nivo ugljen-dioksida porastao za 51 odsto u odnosu na 1750. godinu. Takve koncentracije dodatno zarobljavaju toplotu u atmosferi i dovode do porasta globalne temperature. Podaci u realnom vremenu pokazuju da emisije nastavljaju da rastu i tokom 2024. godine.

Pročitajte još:

Posebno zabrinjavajuće je zagrevanje okeana, koji čuva oko 90 odsto energije akumulirane u Zemljinom klimatskom sistemu. Sadržaj toplote u okeanima dostigao je istorijski maksimum 2023. godine, a preliminarni podaci za 2024. pokazuju da se taj trend nastavlja. Od 2005. do 2023. godine, okeani su svake godine apsorbovali prosečno oko 3,1 milion teravat-časova toplote – što je više od 18 puta svetske potrošnje energije zabeležene 2023. godine.

Photo-illustration: Unsplash (marcin-jozwiak)

Gubitak glečera širom sveta se takođe ubrzava. Tokom 2023, glečeri su izgubili rekordnih 1,2 metra vodenog ekvivalenta leda, što je ekvivalent količini vode u pet Mrtvih mora. To je najviši zabeleženi gubitak od kada je merenje počelo 1953. godine. U Švajcarskoj, glečeri su tokom perioda 2021/2022 i 2022/2023 izgubili oko 10 odsto svoje preostale zapremine.

Pored porasta temperatura, klimatski ekstremi su postali uobičajena pojava u mnogim delovima sveta. Ove godine smo svedočili rekordnim padavinama i poplavama, smrtonosnim toplotnim talasima, sušama i velikim šumskim požarima, koji su ostavili ozbiljne posledice po živote ljudi, infrastrukturu i prirodu.

„Nažalost, ovo je naša nova realnost i predokus budućnosti. Hitno moramo da smanjimo emisije gasova staklene bašte i ojačamo naše razumevanje klime koja se menja“, rekla je generalna sekretarka SMO, Selest Saulo.

Energetski portal

Kali fond – Novitet u globalnoj borbi za biodiverzitet

Foto-ilustracija: Unsplash (Beth Ireland)

Završetak Konferencije Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu (COP16) u Kolumbijskom gradu Kali označava važan trenutak u globalnoj inicijativi za očuvanje biodiverziteta.

Foto: pixabay

Usvajanje sporazuma koji predstavlja značajan korak napred u deljenju koristi dobijenih iz genetskih informacija prirodnog sveta, bio je rezultat ovog okupljanja. Poznat kao sporazum o digitalnoj sekvenci informacija (DSI), obavezuje kompanije iz različitih industrijskih sektora, uključujući farmaceutski i agroindustrijski, da ekonomski doprinesu osnivanju „Kali fonda“, kojim će upravljati Ujedinjene nacije, i čiji je cilj direktno finansiranje projekata koji podržavaju očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta širom sveta.

Sporazum predviđa da kompanije doprinesu sa jedan odsto svog profita ili 0,1 odsto svojih prihoda fondu, što bi moglo generisati milijarde dolara za očuvanje biodiverziteta. Ova inicijativa proširuje obaveze definisane Globalnim okvirom za biodiverzitet Kunming-Montreal, koji je usvojen pre dve godine s ciljem zaustavljanja i obrtanja trenda gubitka biodiverziteta, objašnjeno je dalje na sajtu UNEP-a.

Pročitajte još:

DSI se koristi u širokom spektru industrija, uključujući farmaceutsku, prehrambenu, zdravstvenu, poljoprivrednu biotehnologiju i kozmetiku. Izvori genetskih informacija su raznoliki, biljke, životinje, bakterije i gljive. Nekada bi istraživači sakupljali žive uzorke iz prirodnih staništa poput koralnih grebena, međutim, zahvaljujući tehnološkom napretku i dostupnosti obimnih online baza podataka, pristup ovim genetskim sekvencama postao je znatno lakši, iako pristup još uvek nije u potpunosti otvoren za sve.

Fondovi prikupljeni kroz ,,Kali fond“ biće raspoređeni u skladu sa biodiverzitetom svake zemlje, reflektujući njihov doprinos globalnom skladištu genetskih podataka, prema rečima Nevila Eša, direktora Svetskog centra za praćenje očuvanja životne sredine Programa Ujedinjenih nacija.

Energetski portal

Koje novine donosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici?

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Nakon što je 2006. godine na snagu stupio Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, koji je sklopljen između Evropske zajednice, Srbije i drugih država regiona, naša zemlja preuzela je obavezu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti energetike sa pravnim tekovinama Evropske unije. Kako bi unapredila proces reformi energetskog sektora, Srbija je 2014. godine usvojila Zakon o energetici, koji ima za cilj obezbeđenje uslova za razvoj i efikasniji rad svih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti prema tržišnim principima poslovanja, kao i usaglašavanje ovog zakona sa propisima Evropske unije.

Zbog nastavka ovog procesa, do sada je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici iz 2021. godine, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici iz 2023. godine.

Nakon što je Energetska zajednica 2022. godine donela odluke kojima je utvrdila obavezu Srbije da prenese određene EU regulative iz Trećeg i Četvrtog paketa, postavljen je rok za njihovo usklađivanje do 31. decembra 2023. godine. Međutim, dodatnim obavezama iz decembra 2023. godine produžen je rok za prenošenje Uredbe EU 869/2022, koja se odnosi na smernice za transevropsku infrastrukturu, do 31. decembra 2024. godine.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koji je Vlada Srbije usvojila, upravo se odnosi na ispunjenje ove obaveze i omogućava prenošenje propisa iz oba paketa, kako bi Srbija ispunila svoje obaveze prema Energetskoj zajednici.

Pročitajte još:

Šta je uvedeno Predlogom zakona?

U nastavku će biti navedene neke važne novine koje su obuhvaćene Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici.

Predlogom zakona uvedeni su novi pojmovi i njihove definicije, a jedan od primera jeste definisanje energetskog siromaštva.

Predviđeno je donošenje Programa razvoja i upotrebe vodonika, kao i Programa razvoja proizvodnje i korišćenja toplotne energije. Cilj je da se ovim aktima utvrde pravci delovanja i javne politike u oblasti njihove proizvodnje i korišćenja. Za vodonik se posebno dodaje i oblast njegovog transporta i skladištenja.

Kada je reč o sigurnosti snabdevanja, propisana je obaveza formiranja Posebne radne grupe za sigurnost snabdevanja energijom i energetima sa zadatkom da prati snabdevanje domaćeg tržišta. Pored toga, propisana je obaveza Ministarstvu da na predlog Agencije određuje standard pouzdanosti sistema u Izveštaju o sigurnosti snabdevanja.

Propisano je i da se odredi nadležni organ u Republici Srbiji, koji će biti odgovoran za planiranje i upravljanje rizicima u elektroenergetskom sektoru, identifikaciju scenarija elektroenergetske krize, kao i izradu i sprovođenje plana spremnosti. Predviđen je i Plan spremnosti na rizike, koji će se izrađivati na osnovu kriznih scenarija, usvajati na predlog Ministarstva i ažurirati svake četiri godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Kada su u pitanju energetske delatnosti, propisana je nova i to: agregiranje koje se obavlja kao tržišna delatnost. U delu energetskih dozvola propisani su uslovi kada ona nije potrebna za izgradnju energetskih objekata, a takođe su propisani i novi uslovi u vezi sa izdavanjem energetske dozvole. Takođe, proširen je obuhvat proizvodnje električne energije, tako da sada uključuje i elektrane koje koriste dve ili više tehnologija za proizvodnju struje, uključujući i objekte za skladištenje integrisane u jedinstven proizvodni sistem.

Obrađen je i mehanizam za obezbeđenje kapaciteta, kao i kada Vlada može uvesti mehanizam za obezbeđenje kapaciteta u cilju eliminisanja neadekvatnosti proizvodnje električne energije i prenosnog sistema. Od jula 2025. godine, proizvodni kapaciteti koji emituju više od dozvoljenog nivoa CO2 neće moći da budu uključeni u ovaj mehanizam. Za nabavku potrebnih kapaciteta odgovoran je operator prenosnog sistema.

Pojačane su dužnosti operatera prenosnog sistema, kao i operatera distributivnog sistema.

U vezi sa priključenjem elektrane na distributivni sistem, propisano je da se postupak priključenja pokreće podnošenjem zahteva operatoru distributivnog sistema za izradu studije priključenja. Studija priključenja nije potrebna za elektrane instalisane snage manje od 50 kW.

Kada su u pitanju napredni merni sistemi, propisano je u kom slučaju krajnji kupac ima pravo na napredno brojilo.

Takođe, unete su odredbe o nuklearnoj energiji, definišu se faze Programa razvoja mirnodopske primene nuklearne energije, definiše se da će Ministarstvo obavljati stručne i izvršne poslove koji se odnose na faze ispitivanja opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, kao i razvoja Programa nuklearne energije, njegova nadležnost, kao i izvori sredstava potrebnih za realizaciju aktivnosti obuhvaćenih fazama ispitivanja opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije. Pored toga, propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zabrani nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Katarina Vuinac

Napreduju radovi na izgradnji regionalnog centra u opštini Ub

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U toku su radovi na izgradnji modernog Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Eko – Tamnava“, koji je smešten u selu Kalenić u opštini Ub i koji će, kad bude izgrađen, rešiti problem otpada za više od 500.000 građana, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Ministarka Irena Vujović, zajedno sa ministrom za javna ulaganja Darkom Glišićem, obišla je radove i tom prilikom istakla da je ovaj regionalni centar jedan od najvećih koji se gradi u Srbiji, a po čijoj će realizaciji otpad sa teritorije 15 gradova i opština biti tretiran po najvišim svetskim standardima.

„Drago mi je što smo se danas uverili da se radovi odvijaju planiranom dinamikom. U ovom momentu već je završeno oko 60 odsto planiranih radova na regionalnoj sanitarnoj deponiji, a radi se i na drugim objektima u sklopu regionalnog centra, poput postrojenja za reciklažu, MBT postrojenja, a gradićemo i reciklažna dvorišta, postrojenja za preradu procednih voda, kao i postrojenja koja će nam omogućiti da dobijamo energiju iz otpada, što je sve u skladu sa principima cirkularne ekonomije i Zelene agende. Kada uspemo da zaokružimo proces, a danas smo videli da smo na dobrom putu, predstoji nam obezbeđivanje dodatne opreme, kamiona, kanti, kontejnera, ali i edukacija građana kako da rade primarnu separaciju“, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Ona je dodala da se izgradnjom ovog centra stvaraju uslovi i za zatvaranje nesanitarnih deponija iz svih lokalnih samouprava koje će otpad voziti u Kalenić.

„Zatvorićemo 12 nesanitarnih deponija iz ovog dela Srbije, neke po fazama, neke odjednom. Ono što je važno za građane je deponija u Valjevu, koja će biti zatvorena, baš kako su to građani i tražili. Želim da se zahvalim građanima na strpljenju, jer već sada višedecenijske probleme ostavljamo iza nas“, precizirala je ministarka.

Energetski portal

Uspešno spušten rotor u reverzibilnoj hidroelektrani „Bajina Bašta“

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

Revitalizacija prvog agregata reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“ predstavlja ključnu investiciju za „Elektroprivredu Srbije“. Projekat je u završnoj fazi nakon što je uspešno spušten rotor težine 450 tona u stator generatora.

Radi se o kompleksnoj operaciji, koja je trajala nekoliko sati i zahtevala je precizan rad kranova, dizalica i specijalnih sajli, kao i iskusnu ekipu i povoljne vremenske uslove.

„Svi uslovi su bili ispunjeni i posao je izveden bez grešaka,“ izjavio je Slobodan Spasojević, rukovodilac Službe mašinskog održavanja HE „Bajina Bašta“.

Na projektu radi japanska kompanija „Tošiba“, uz podršku podizvođača „Goša Montaža“, „Elektromontaža“ i „Elektroremont“, dok su za nadzor i operacije sa kranovima zaduženi iz same hidroelektrane „Bajina Bašta“, navodi se u saopštenju EPS-a.

Pročitajte još:

Naredni koraci uključuju spajanje rotora sa vratilom, montažu gornjeg krsta generatora i gornjeg generatorskog vodećeg ležaja. Revitalizacija prvog agregata treba da bude završena ove godine, a drugog agregata 2025. godine, kako je planirano.

Završetkom ovog projekta revitalizacije, koji se odvija nakon četrdeset dve godine od početka rada hidroelektrane i dvadeset godina nakon poslednjeg velikog remonta iz 2004. godine, osiguraće se dugoročni rad vitalnog objekta za „Elektroprivredu Srbije“. Revitalizacija omogućava da hidroelektrana „Bajina Bašta“ nastavi da služi za sigurno snabdevanje.

Energetski portal

Javni poziv za učestvovanje u programu ,,Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“

Foto-ilustracija: Pixabay

Javni poziv za učešće u realizaciji programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ za školsku 2024/2025. godinu, raspisan je sa ciljem podizanja ekološke svesti i jačanja lične odgovornosti za brigu o životnoj sredini, kao i podsticanju aktivnosti koje će doprineti negovanju i očuvanju čistijeg i zelenijeg ambijenta u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i lokalnim sredinama.

Kako je naša zemlja u novembru 2020. godine potpisala Deklaraciju ,,Zelena agenda za Zapadni Balkan’’, aktivnosti ovog Programa usklađeni sus a oblastima iz Agende. Ideja je da se zajedno radi u pravcu ostvarenja zajedničkih ciljeva u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja primene energije, mobilnosti i cirkularne ekonomije kao i razvoja biodiverziteta, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane.

U zvaničnom dokumentu Javnog poziva, navodi se da sve vaspitno-obrazovne ustanove koje se budu odlučile za aktivnost razvrstavanja otpada, mogu da predaju prikupljen razvrstan otpad lokalnim operaterima.

Tokom ove školske godine, biće organizovane dodatne edukacije za nastavno osoblje i decu, kod prijavljenih vaspitno-obrazovnih ustanova, kako bi se afirmisao značaj Programa.

Javni poziv raspisali su Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam u saradnji sa Pokretom gorana Vojvodine, JP „Vojvodinašume“ i Gradom Novi Sad – Gradskom upravom za zaštitu životne sredine.

Rok za prijavu je 31. decembar 2024. godine.

Za više informacija o uslovima prijave i načinu realizacije Programa, kao i za obrazac za prijavu, pogledajte ovde.

Energetski portal

Vlada usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici

Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)

Vlada Srbije usvojila je na sednici Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, u cilju ispunjenja obaveza iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

Prisećanja radi, Srbija je ovim ugovorom preuzela obavezu usklađivanja svog zakonodavstva u oblasti energetike sa standardima Evropske unije. Donošenjem Zakona o energetici 2014. godine, pokrenute su značajne reforme koje su temeljno unapredile ovu oblast, a sada se kroz predložene izmene i dopune dodatno osnažuju. U nastavku su predstavljene neke od važnih tačaka koje obuhvataju najnovije izmene Predloga zakona o energetici.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici uvode se novi pojmovi i definišu ključni prioriteti za razvoj i upotrebu vodonika i toplotne energije, u cilju smanjenja emisija i povećanja energetske efikasnosti.

Predviđeno je donošenje Programa razvoja i upotrebe vodonika kao akta kojim se, u cilju smanjivanja emisije gasova sa efektom staklene bašte, utvrđuju pravci delovanja i javne politike u oblasti proizvodnje, transporta, skladištenja i korišćenja vodonika i sprovođenje javnih politika.

Uveden je i pojam „energetskog siromaštva,” kojim se definiše stanje domaćinstava bez pristupa osnovnim energetskim uslugama, uključujući grejanje, toplu vodu, hlađenje i osvetljenje.

Za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja, predložena je obaveza formiranja posebne radne grupe koja će pratiti stabilnost domaćeg tržišta energenata.

Pročitajte još:

Propisana je i nova energetska delatnost – agregiranje koje se obavlja kao tržišna delatnost.

Takođe, za izdavanje energetske dozvole, pored postojećih uslova propisani su novi uslovi koji se odnose na (1) mogućnost izgradnje ili eksploatacionom polju i (2) analizu alternativnih rešenja izgradnji novih objekata za proizvodnju električne energije, kao što su rešenja za upravljanje potrošnjom ili izgradnju objekata za skladištenje električne energije.

Unete su odredbe i kada je reč o nuklearnoj energiji.

,,Definišu se faze Programa razvoja mirnodopske primene nuklearne energije, kao i to da će Ministarstvo obavljati stručne i izvršne poslove koji  se odnose na faze ispitivanja opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, kao i razvoja Programa nuklearne energije,  njegova nadležnost kao i izvori sredstva potrebnih za realizaciju aktivnosti obuhvaćenih fazama ispitivanja opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije’’, navodi se u dokumentu.

Pored toga propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zabrani nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Energetski portal

1...345...1.556Page 4 of 1.556

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs