Home Blog Page 2

Nastavak pošumljavanja i ozelenjavanja Srbije

Foto-ilustracija: Pixabay (RosZie)
Foto-ilustracija: Unsplash (Mike Benna)

Kako bi se ostvarila podrška projektima pošumljavanja i ozelenjavanja, sa 38 jedinica lokalnih samouprava potpisan je ugovor o dodeli sredstava.

Tom prilikom je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, istakla da su ovi projekti od velikog značaja, jer su deo paketa mera za unapređenje kvaliteta vazduha.

Prema njenim rečima, na osnovu ovih ugovora nastavlja se akcija sadnje širom Srbije, a u protekle tri godine, Srbije je kroz javne konkurse postala bogatija za 250.000 sadnica.

Kako je dodala, ove godine su dodeljena još veća sredstva nego u 2023. godini.

Podaci iz Druge nacionalne inventure šuma pokazuju da je 2006. godine šumovitost Srbije bila 29,1 odsto, dok danas iznosi 39,01 odsto teritorije zemlje.

„Srbija se približila evropskom proseku koji iznosi 41 odsto teritorije i baš zato moramo da nastavimo da radimo, da održimo i ubrzamo pozitivan trend. Ove godine smo opredelili značajana sredstva, a želim da zahvalim i lokalnim samoupravama koje i same finansiraju projekte sadnje na svojoj teritoriji, jer su ti projekti od neprocenjivog značaja za građane’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Najveći iznos sredstava po konkursu u 2024. godini dobio je Grad Novi Sad, kako bi se, kroz novu sadnju ublažile i otklonile posledice olujnog nevremena koje je prošlog leta pogodilo grad.

Sredstva su dobili i Raška, Dimitrovgrad, Opovo, Šabac, Zrenjanin, Bački Petrovac, Pirot, Novi Sad, Novi Pazar, Trstenik, Leskovac, Vranje, Srbobran, Osečina, Kula, Inđija, Kikinda, Titel, Rača, Šid, Irig, Vrnjačka Banja, Sombor, Čačak, Ljubovija, Niš, Beočin, Kladovo, Kruševac, Vladimirci, Kragujevac, Kraljevo, Subotica, Nova Crnja, Bosilegrad, Arilje, Smederevska Palanka i Senta.

Energetski portal

Kako da smanjimo bacanje hrane tokom praznika

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Vladimirov)
Foto-ilustracija: Unsplash (Victoria Shes)

Većina će i ove praznike provesti sa porodicom i prijateljima uz bogatu trpezu. Međutim, u želji da što bolje proslavimo, često se desi da precenimo naše potrebe za hranom, pa dobar deo nakon praznika završi u đubretu.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava nas da se broj gladnih u svetu svake godine povećava, pa nam je otuda jasno zašto hrani nikako nije mesto među otpadom. Umesto toga, postoje načini da sprečimo bacanje hrane koje je naročito izraženo tokom praznika, a ovo su neki od predloga.

Donirajte hranu socijalno ugroženima

Najhumaniji način za prevenciju bacanja hrane svakako je doniranje onima kojima je potrebno. Raspitajte se da li u vašoj blizini postoji banka hrane gde možete da donirate, ili jednostavno potražite nekoga ko će rado prihvatiti sve đakonije koje su pretekle sa vaše trpeze.

Postarajte se da hrana koju donirate bude ispravna za ljudsku upotrebu, pažljivo čuvana u frižideru i upakovana u sterilne posude.

Ukoliko donirate zapakovane proizvode, obratite pažnju na to da li je istekao rok upotrebe. Oznaka „najbolje upotrebiti do“ ne znači da proizvod po isteku datuma nije bezbedan za ljudsku upotrebu, već da proizvođač više ne garantuje za kvalitet ukusa i njegovu nutritivnu vrednost, tvrde stručnjaci.

Pročitajte još:

Zamrzavanje hrane

Jedan od načina da se prisetimo prazničnih ukusa i nekoliko meseci kasnije je da jednostavno zamrznemo hranu. Tako supe i čorbe možemo čuvati u zamrzivaču i do tri meseca, dok zaleđeno termički obrađeno meso možemo jesti i šest meseci kasnije, piše na sajtu FoodSafety.

Većina namirnica neće se pokvariti ako ih čuvamo u frižideru do četiri dana, a tvrdo kuvana jaja možemo čuvati i do sedam dana.

Ipak, mnogima će dosaditi isti ručak nekoliko dana zaredom, ali srećom, tu su ideje kako da iskoristimo ostatke sa praznične trpeze za pripremu novih jela.

Iskoristite ostatke hrane za kuvanje

Iskusni domaćini i domaćice znaju kako da od ostataka hrane naprave nova jela, a za one manje vešte tu su brojni recepti na internetu. Na sajtu GoodFood može se pronaći pregršt ideja kako da iskoristite meso, jaja, sireve i peciva za pripremu ukusnih pasti, sendviča i čorbi.

Uskršnja jaja mogu poslužiti za pripremu salata kao što su ruska ili mimoza, ili mesnih rolata i čuvenih nudli sa jajima mariniranim u soja sosu.

Ipak, najefikansniji način da sprečimo bacanje hrane jeste da pažljivo procenimo koliko nam je hrane potrebno za predstojeće praznike. Bacanje hrane podrazumeva i rasipanje električne energije koja je utrošena za njeno pripremanje, pa značajno utiče na naš kućni budžet.

Osim toga, bačena hrana znači da su svi resursi, od vode i zemljišta do ljudskog rada, utrošeni uzalud. Organska materija koja završi na deponijama emituje velike kočinine metana čime pogoršava klimatsku krizu, a prema procenama Svetskog programa za hranu, u svetu se baci jedna trećina ukupno proizvedene hrane.

Milena Maglovski

Zavirite u održive farme kokošaka

Foto-ilustracija: Unsplash (George Walker)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Farbanju i ukrašavanju jaja za Uskrs, raduju se najmlađi, ali i stariji članovi porodice. Pripreme za jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika, budi kreativnost i sreću. Zbog toga se svake godine u nedelji pre Uskrsa posećuju pijace i prodavnice kako bi se nabavile veštačke farbe ali i povrće za prirodno farbanje, nalepnice, gaćice za jaja, ukrasne salvete za dekupaž i drugo, ali u prvom planu, uglavnom, znatno veće količine jaja.

Uzgoj živine na više načina negativno utiče na životnu sredinu, zbog čega bi trebalo da se uzgajivači okrenu održivijim praksama. U danima pred nama, kada se u domovima pravoslavnih vernika sprovode pripreme za proslavu Uskrsa, dobro bi bilo izneti još jedan od načina kako da ujedno učinimo srećnim nas, ali i našu planetu.

Do trenutka kada kokoška snese jaje, u značajnim količinama upotrebljava se jedan od kritičnih resursa – voda. S obzirom na to da se ova živina hrani žitaricama, voda je potrebna za zalivanje useva, kao što su kukuruz ili soja. Tu je i upotreba vode koju ove životinje piju, a ona se takođe koristi i za čišćenje i dezinfekciju prostora u kojem se uzgajaju, kao i dalji pogon. Inovativna rešenja omogućila su da održive farme koriste tehnologiju koja, primera radi, dozira vodu za piće onoliko koliko je potrebna, bez rasipanja. Takođe, za higijensko održavanje i zalivanje useva primenjuje se metod sakupljanja kišnice.

Tehnologija prati i kontroliše i optimalnu temperaturu. Iako je za ovakve procese potrebna dodatna upotreba električne energije, održive farme sve češće primenjuju postavljanje solarnih panela. Jedan od načina jeste njihova instalacija na krovovima objekata u kojima se živina uzgaja. Drugi način, ujedno rešava još jedan od problema u vezi sa uzgojem. Reč je o solarnim ogradama koje omogućavaju da se, sa jedne strane, životinje slobodno i bezbedno kreću na otvorenom prostoru, a sa druge strane proizvodi čistu energiju za potrebe farmera.

Većini je poznato da farmeri koriste često pesticide kako bi poboljšali useve potrebne za ishranu živine. Takođe se direktno u hranu ubacuju ne tako zdravi dodaci, za brži i bolji rast. Ne samo za životinje i ljude, već su ovake prakse vrlo štetne za životnu sredinu, a kao začarani krug, od zdravlja prirode zavisi i zdravlje svih živih bića. Kako bi se smanjila upotreba štetnih supstanci, ono što farmeri mogu da primene, jeste da od izmeta živine proizvedu organsko đubrivo za uzgoj useva potrebnih za ishranu ovih životinja.

Ovo su samo neki od načina kako farme mogu da postanu održivije. Aktivnosti koje se sprovode kako bi se zadovoljile potrebe čoveka ne moraju nužno da predstavljaju veliku pretnju po životnu sredinu. Nekada je potrebna samo dobra volja da načinimo prvi korak premo održivijom budućnosti.

U duhu predstojećeg praznika, želela bih da podstaknem sve ljude dobre volje da probude u sebi brigu prema prirodu i da svoju kreativnost preusmere na ideje koje će srećnima učiniti i njihove najbliže, ali i planetu. Različiti su načini kako i farbanje i ukrašavanje uskršnjih jaja može da bude eko. U prodavnicama mogu da se pronađu boje na prirodnoj bazi, a uvek su tu i tehnike koje su naše bake koristile – dobijanje prirodnih boja, recimo, od povrća kao što je ljuska luka, crveni kupus ili od začina za koji ću kao primer navesti kurkumu.

Katarina Vuinac

Koncept 15-minutnog grada za održiviji urbanizam u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (Miguel Ibáñez)
Foto: ljubaznošću Ivana Simića

Klimatske promene izazov su kom je potrebno da se pristupi sveobuhvatno, podrazumevajući rešavanje problema urbanizma kao važnu kariku. Sve više pažnje posvećuje se takozvanom konceptu 15-minutnih gradova, koji iako se zasniva na ne tako skorašnjoj ideji, svoj značaj zadobija tek poslednjih godina. Naime, koncept je 2016. godine osmislio profesor Karlos Moreno sa pariske Sorbone, a široki publicitet dobija 2021. godine u jeku kovid-19 pandemije. Tada ga Ana Hidalgo, gradonačelnica Pariza, promoviše kao stratešku plansku politiku i svojevrsni urbanistički odgovor na socio-ekonomsku krizu izazvanu pandemijom. Ipak, kao što je pomenuto, koncept nije nov, već potiče iz teorije urbanističkog planiranja i urbanog dizajna. Prema rečima profesora Morena, ideja je inspirisana knjigom Džejn Džejkobs Život i smrt velikih američkih gradova iz 1961. godine koja važi za prvu sveobuhvatnu kritiku gradova 20. veka podređenih automobilu i putnoj infrastrukturi.

Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, s kojim smo razgovarali o problemu urbanizma i mogućnosti primene koncepta 15-minutnog grada u Srbiji, ponudio je pojednostavljeno objašnjenje ovog koncepta. Prema njegovim rečima, 15-minutni grad predstavlja jedan od nekolicine srodnih modela koji se zasnivaju na principima hrono urbanizma. Reč je o kratkim vremenskim intervalima od pet, 10 ili 15 minuta koji se uzimaju kao vremenska norma za kreiranje autonomnih gradskih celina u vidu susedstva ili distrikta prilagođenih pešacima i biciklistima. Blizina i raznovrsnost gradskih sadržaja u okviru vremenske granice od 15 minuta skraćuju distance putovanja na maksimalnih 1.500 metara. To doprinosi većoj mobilnosti, energetskoj efikasnosti i ukupnoj autonomiji jednog urbanog susedstva.

Da li postoje u svetu dobri primeri ovakvog koncepta? Kako su se pokazali u praksi?

Foto-ilustracija: Unsplash (Yulia Agnis)

Pre svega treba ukazati na istorijske primere evropskih gradova koji su uzor različitim savremenim urbanističkim konceptima održivih gradova poput kompaktnog grada, pešačkog grada ili 15-minutnog grada. Kada je reč o većim evropskim gradovima koji su zadržali svoje istorijske obrasce, možemo izdvojiti Amsterdam, Kopenhagen, Prag, Firencu, Edinburg, Cirih, kao i mnoge druge. Međutim, autentična vrednost evropskog urbanog nasleđa jesu gradovi srednje i male veličine koji su se razvili iz svog srednjevekovnog urbanog nukleusa. Dakle, grad po meri pešaka je njihovo inherentno svojstvo koje je očuvano i kasnije imalo ulogu modle za dalji urbani razvoj i rast. Promena paradigme 60-ih godina ka konceptu susedstva i gradskih centara bez automobila dovodi do talasa urbane obnove u SAD, pa se mnogi gradovi uspešno transformišu u urbane sredine koje su idealne za pešake i bicikliste poput Bostona, San Franciska, Filadelfije, Vašingtona.

Savremenih primera koji su građeni na osnovu ovih principa ima mnogo. Potrebno je vreme da bi se utvrdilo da li su oni uspešno primenjeni. Evolutivno nastale gradske celine u čijem razvoju su učestvovali mnogi akteri kroz duži vremenski period su se pokazale kao uspešniji model razvoja od onih koje su ‘projektovane‘ i izvedene u jednom dahu.

U FOKUSU:

Da li u većim gradovima u Srbiji, a posebno Beogradu, postoje neki delovi grada koji bi mogli da se uklope u ovaj koncept?

– Beograd je od 50-ih do 80-ih godina imao vrlo savremenu plansku praksu čiji je najprominentniji predstavnik GUP iz 1972. godine, koji je javnosti bio predstavljen upečatljivim sloganom Arhipelag naselja u moru zelenila. Tako je glasila vizija Beograda do 2000. godine, iza koje je postavljen cilj policentričnog razvoja sa novim satelitskim naseljima okruženim zelenilom i sa svim neophodnim centralnim funkcijama. To ih je činilo autonomnim gradskim područjima, što se podudara sa principima 15-minutnog grada. Primer naselja u Beogradu koje je spontano nastalo, ali je planski dovršeno Pešićevim planom i uklapa se u kalup 15-minutnog grada, jeste Banovo brdo. Iako nije idealno zbog mnogih izazova sa kojima se suočava u poslednje dve decenije kao što su npr. preizgrađenost i parkiranje, ono predstavlja primer naselja u kojem vam je dostupno gotovo sve što poželite, i to u prostorno-vremenskoj dimenziji od 15 minuta ili oko 1.500 metara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Snowscat)

Ovo nije jedini primer grada u gradu u Beogradu. Vidikovac, savski blokovi, Senjak, Dorćol i mnoga druga naselja u Beogradu su komplementarni konceptu 15-minutnog grada. Nažalost, neplanski razvoj i investitorski urbanizam prete da naruše ravnotežu ovih naselja. Preizgrađenost, prenaseljenost, automobilski saobraćaj i gubitak zelenila deluju kao distopijski procesi naročito naspram vizije o arhipelagu naselja u moru zelenila Generalnog plana iz 1972. godine, koji predstavlja dragoceno nasleđe, jer je vizionarski ponudio rešenja za pitanja koja su danas i više nego aktuelna.

Kakve su prilike da se poveća broj ovakvih delova grada u Srbiji i koji su najveći izazovi i prepreke u vezi sa njihovom realizacijom?

– Za primenu ovog ili sličnih koncepata neophodan je strateški planski pristup planiranju naših gradova i dobra usaglašenost tog strateškog nivoa sa postojećim sistemom urbanističkih planova generalne i detaljne regulacije. To sve treba da bude vođeno i harmonizovano dobrim strateškim dokumentima koje je potrebno dosledno sprovoditi kako bi se dobili očekivani rezultati. Strategija održivog urbanog razvoja Srbije do 2030. godine primer je takvog dokumenta koji je Srbija usvojila 2019. godine.

Kao i u slučaju evropskih gradova, tako se i kod nas možemo ugledati na dobre istorijske primere, i to iz veoma različitih epoha urbanog razvoja. Čaršija je linearni urbani obrazac iz turskog perioda koji se zasniva na ideji o centralnoj pešačkoj ulici koja sadrži sve neophodno za ispunjenje svakodnevnih životnih potreba. Nasleđe srednjeevropskog urbanizma u Vojvodini je ortogonalna mreža ulica i javnih prostora sa planiranim za bicikliste i pešake.

Intervju vodila: Katarina Vuinac

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Srpske njive obrađuju stari traktori – kako do nove mehanizacije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo poljoprivrede od 2000. godine ima viziju kako da reši najvažnija pitanja u agraru. Jedno od njih je i obnova poljomehanizacije. Statistika pokazuje da su mašine zastarele, a za nabavku novih mali proizvođači nemaju para. Da bi se mehanizacija obnovila i sačuvalo selo, stručnjaci kažu da je potrebno da se do 2030. godine, svake godine uvodi po 21.000 novih traktora. Međutim, najjeftiniji novi traktor košta oko 20.000 evra.

Od Šapca, preko Zrenjanina do Leskovca, poljoprivrednici kažu da Srbija ima odličnu klimu i plodnu zemlju – dva ključna faktora za proizvodnju hrane, ali i najskuplje gorivo i najstariju mehanizaciju koju sve teže mogu da obnove.

Poljoprivrednik Ivan Mališević iz Gornje Vranjske bavi se povrtarstvom, te proizvodnjom pšenice, kukuruza i plastenika.

„Odakle da kupim (traktor). Ovaj je iz 1979. godine, a ja sam 1976. godište. Tri godine je mlađi od mene, u fazi je raspada“, kaže Mališević.

Ivan Stanković, poljoprivredni proizvođač iz Vinarca, kod Leskovca, navodi da poseduje traktor star 44 godine i da ima u planu da ga zameni. Sa druge strane, Marko Popović iz Sutjeske, kod Zrenjanina, ističe da ni veliki proizvođači ne kupuju nove traktore, a naročito mali.

Pročitajte još:

Statistika srpskih traktora

Od nešto više od pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, obrađuje se 3,4 miliona hektara ili oko 67 odsto. Zemljište obrađuje oko 480.000 traktora, a najstariji su oni u Istočnoj i Južnoj Srbiji.

Dalibor Cvetanović, direktor Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe Srbije za opštinu Leskovac potvrđuje da je za opštinu najbitnije da mlada populacija obnavlja svoju mehanizaciju,

„Računamo da će tako oni ostati na svojim gazdinstvima“, ukazuje Cvetanović.

Uvoz – polovnjaci stari i do 40 godina

Njive se uglavnom oru starim IMT-ovim traktorima. Međutim, zabrinjava i činjenica kakvi se traktori uvoze.

Marija Antanasković iz Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije naglašava da je u Srbiji primetan jako velik uvoz polovnih traktora.

„Oni su starosti između 35 i 40, pa i više godina“, objašnjava Antanasković.

Konkuriši, domaćine

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Goodwill)

Iz ministarstva poručuju da svi poljoprivrednici moraju da registruju gazdinstva da bi dobili subvencije, a da će država u obnovi mehanizacije pomoći i onima koji imaju manje parcele.

Dosadašnja ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Jelena Tanasković naglašava da vlada kroz konkurs i kredit za poljoprivrednike i njihove mehanizacije može da refundiramo i do 50 odsto vrednosti za kupovinu mehanizacije.

„Od toga, 40 odsto je obezbeđena kreditna linija koji oni vraćaju u roku od pet do sedam godina, dok je 10 odsto učešće samog poljoprivrednika“, zaključila je Tanskovićeva.

Poljoprivreda je najvažnija privredna grana u Srbiji i zato bi male poljoprivrednike trebalo sačuvati. Stručnjaci kažu da nabavku mehanizacije ne bi ni trebalo posmatrati kao trošak, već kao investiciju.

Izvor: RTS

Đedović Handanović ostaje ministarka rudarstva i energetike, Vujović ministarka zaštite životne sredine

Ministarstvo rudarstva i energetike
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U novoj Vladi Republike Srbije na čelu Ministarstva rudarstva i energetike ostaje Dubravka Đedović Handanović, dok Irena Vujović, pored toga što je ministarka zaštite životne sredine, postaje i potpredsednica Vlade Srbije.

Dubravka Đedović Handanović u oktobru 2022. godine postaje ministarka rudarstva i energetike.

Ministarka je prošle nedelje otvorila sistem za odsumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla A (TENT A). A tokom njenog mandata održane su i prve aukcije električne energije iz projekata solarnih elektrana i vetroelektrana u Srbiji.

Tokom njenog mandata nastavljen je projekat „Čista energija”, kao i mnoge druge akcije koje za cilj imaju uštedu elektične energije i poboljšanje energetske efikasnosti.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine postaje 2020. godine i ovo joj je treći mandat. Ministarstvo koje vodi intenzivno radi na poboljšanju kvaliteta vazduha u našoj zemlji, uklanjanju divljih deponija, implementiranju ciljeva Zelene agende, modernizovanju Regionalnih centara za upravljanje otpadom, pošumljavanju i drugo.

Energetski portal

Zelene obveznice finansiraju razvoj ekoloških projekata

Foto-ilustracija: Pixabay (Sethish kumar Periyasamy)
Foto: Ljubaznošću Zorana Grubišića

Zelene obveznice (green bonds) relativno su mlad finansijski instrument koji datira jedva nešto više od 15 godina. Evropska investiciona banka (EIB) 2007. godine prvi put je lansirala emisiju ovih hartija od vrednosti. U pitanju je dužnička hartija od vrednosti koju mogu emitovati država ili privatne institucije, uz obavezu da se tako prikupljena novčana sredstva iskoriste za finansiranje projekata koji pozitivno utiču na životno okruženje i tiču se ciljeva održivog razvoja (obnovljiva energija, energetska efikasnost, saobraćaj, održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama) ili aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama.

Naravno, uz to postoji obaveza emitenta da izvesti javnost i investitora da li se tako prikupljena sredstva koriste na način kako je to navedenu u prospektu.

O tome kada je u Srbiji prvi put izdata zelena obveznica, kakav je naš zakonski okvir kada je o ovome reč, kako ove hartije od vrednosti funkcionišu na Zapadnom Balkanu, razgovarali smo sa Zoranom Grubišićem, dekanom i profesorom na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

U fokusu:

Koliko su ovi finansijski instrumenti zaživeli na Zapadnom Balkanu? Postoji li u Srbiji zakonski okvir za izdavanje zelenih suverenih obveznica?

– Republika Srbija je 2020. godine, zajedno sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, potpisala Deklaraciju iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Nakon toga ubrzo su usvojeni zakoni o klimatskim promenama i o obnovljivim izvorima energije. Sve to je dalo podstreka za Okvirni dokument Srbije za izdavanje zelenih obveznica, koji je osmišljen da bude u skladu sa principima za zelene obveznice koje je u junu 2021. godine objavilo Međunarodno udruženje za tržište kapitala (ICMA) i njihove četiri osnovne komponente: korišćenje sredstava, postupak evaluacije i odabira troškova, upravljanje sredstvima i izveštavanje.

U Srbiji je 2016. godine osnovan Zeleni fond, kao institucionalni finansijski mehanizam, kako bi se sprovele mere finansiranja zaštite životne sredine. Zeleni fond se finansira putem donacija i kredita, aproprijacija obezbeđenih u okviru budžeta Republike Srbije za tekuću godinu i drugih javnih prihoda.

Republika Srbije dobitnik je nagrade Pionir u oblasti zelenog finansiranja u kategoriji država za 2021. godinu (Sovereign Green Market Pioneer in 2021), koju dodeljuje organizacija Climate Bond Initiative, a ta nagrada je veoma značajna za nas, jer nas svrstava u ekološki odgovorne države sveta.

Kakav je značaj zelenih obveznica za investitore, a koje su prednosti za državu?

Foto-ilustracija: Unsplash (Natanael Vieira)

– Kada zelene obveznice izdaje država ili lokalni organi vlasti (tzv. municipale), onda je time i poreski tretman vezan za prihod od kamate (finansijske prihode koje donose zelene obveznice) rešen. Sve državne hartije od vrednosti su oslobođene plaćanja ovog poreza, i to ih čini dodatno atraktivnijim iz ugla investitora. Naravno, drugi rizik koji se tu uvek razmatra je valutni rizik, zavisno od toga da li su u pitanju obveznice koje su evro indeksirane ili klasične dinarske obveznice, koje nose takav rizik. Ipak, uzimajući u obzir da je devizni kurs stabilan u poslednjih desetak godina, kao i da Srbija i dalje deluje dosta atraktivno po pitanju priliva kapitala iz inostranstva, može se proceniti da je takav rizik na srednji rok prihvatljiv iz ugla investitora koji ulažu u dinarske obveznice. Ako gledamo stvari iz ugla države, jasno je da u našem javnom dugu dominiraju ipak evroobveznice koje ne nose takav rizik, pa treba očekivati da bi i kod ovog specifičnog finansijskog instrumenta to dominantno bilo tako.

Da li se zelene obveznice mogu pripisati ciljevima investitora u vezi sa zaštitom životne sredine – da su obavezni da ulažu u održive projekte?

– U tome su posebno značajni primeri prihvatljivih troškova u finansiranju projekata za svaku od tzv. Zelenih kategorija: obnovljiva energija, energetska efikasnost, saobraćaj, održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama, sprečavanje kontrola zagađenja i cirkularna ekonomija i zaštita životne sredine i biodiverziteta i održiva poljoprivreda. Sve zajedno to se uklapa u definiciju onoga što i jeste osnovna ideja zelenih obveznica, a to je pitanje održivog razvoja, koje se nalazi u epicentru popularnosti danas. Naravno, sve se to odgovarajuće prati kroz obavezno redovno izveštavanje.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portal ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Srećan Prvi maj – sačuvajmo prirodu

Foto-ilustracija: Unsplash (Laura Pluth)
Foto-ilustracija: Unsplash (Mike Benna)

Mnogi su sa nestrpljenjem dočekali prvi majski dan – državni praznik koji nas asocira na odmor, boravak u prirodi i porodično okupljanje. Ipak, ne smemo da zaboravimo pozadinu ovog praznika koja krije žestoke borbe za prava radika i činjenicu da su radnička solidarnost i otpor prema ekspoataciji podjednako važni i danas.

Sredinom 19. veka svetom je počeo da se širi talas demonstracija kojima su radnici zahtevali osmočasovno radno vreme. Radnici su, najpre u Australiji, a potom u Sjedinjenim Američkim Državama i ostatku sveta, štrajkovali za osam sati rada, radnička prava i mir u svetu.

Najmasovniji protest izbio je 4. maja 1886. godine u Čikagu gde je na ulice izašlo oko 200.000 radnika, a ovo mirno okupljanje pretvorilo se u tragediju kada je nepoznata osoba aktivirala bombu. Međunarodna socijalistička konferencija proglasila je 1. maj za Dan radnika 1889. godine, a prva zvanična proslava usledila je godinu dana kasnije.

U većini zemalja 1. maj je državni praznik koji se tradicionalno obeležava brojnim prolećnim festivalima i vojnim paradama.

U našoj zemlji praznik rada obično je povod da roštiljamo na obali neke reke ili jezera, pođemo na piknik ili jednostavno uživamo u sopstvenom dvorištu na blagom prolećnom suncu. Predah od rada svima će dobro doći, ali ne smemo zaboraviti na ono najvažnije – da očistimo za sobom nakon boravka u prirodi.

Neretko se dešava da iza kampera ostanu limenke, kese, pikavci i neugašena zgarišta. Osim što zagađuje vodu i zemljište, otpad narušava izgled naše prirode i čini da prelepe šume i obale počnu da liče na deponije.

Neugašena zgarišta predstavljaju opasnost od izbijanja šumskih požara, a takođe i pikavci bačeni u travu.

Potrebno je zaista malo da priroda ne oseti posledice našeg boravka u njoj – sve što treba jeste da pokupimo smeće za sobom i skrenemo pažnju ostalim kamperima da učine isto.

Neka praznik rada ostane simbol borbe za veće dobro – prava radnika, a sada i za čistu životnu sredinu.

Energetski portal

Koji region u svetu je najviše pogođen klimatskim promenama i šta je rešenje?

Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)
Foto-ilustracija: Unsplash (Tony Lam Hoang)

Nekoliko fenomena posebno utiče na stvaranje vremenskih neprilika u delovima sveta kao što su Azija i Afrika. Jedan od njih, El Ninjo, fenomen je o kojem se poslednjih godina često govori. On se javlja u tropskom Pacifiku i predstavlja toplije površinske temperature vode od onih uobičajenih za centralni i istočni deo ovog okeana. Drugi fenomen, poznat kao Indian Ocean Dipole (IOD), sličnih karakteristika kao i prethodni, javlja se u Indijskom okeanu i predstavlja promene temperature površine vode na ističnom i zapadnom delu ovog okeana. U zavisnosti od toga koji deo okeana je topliji od drugog, dolazi do različitih vremenskih neprilika u određenim delovima sveta. Uz ove pojave treba dodati, kako se navodi na sajtu Svetske meteorološke organizacije (WMO), i višak energije koji je zarobljen u atmosferi i okeanu usled ljudski izazvanih gasova staklene bašte.

Sve pomenuto izaziva određene više ili manje intenzivne promene u klimatskim uslovima, kao što su suše, poplave i visoke temperature.

Prema podacima WMO, Azija je u 2023. godini bila region koji je najviše pogođen vremenskim katastrofama, a to se nastavlja i u ovoj godini. Kako se navodi, Azija se zagreva brže od globalnog proseka na način da se trend zagrevanja gotovo udvostručio od perioda 1961. do 1990. godine. Projekcije Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), pokazuju da će u oblastima sa toplotnim talasima u Indiji, doći do povećanja za oko dva toplotna talasa godišnje, a i njihovo trajanje će se produžiti za 12 do 18 dana do 2060. godine.

Pročitajte još:

Kao još jedan primer ekstremnih vremenskih dešavanja mogu da se navedu Ujedinjeni Arapski Emirati, za koje je uobičajena vruća i sušna pustinjska klima. Ipak, nedavno je ovo područje pogođeno poplavama, koje su dospele na naslovne strane vesti širom sveta. Kako se navodi, količina padavina koja inače padne za nekoliko godina, sada je pala za svega nekoliko dana.

Kada je reč o 2023. godini, u Aziji je zabeleženo ukupno 79 katastrofa koje su povezane sa hidrometeorološkim opasnostima. Od tog broja, preko 80 odsto je bilo u vezi sa poplavama i olujama, što je dovelo do stradanja ljudi, a devet miliona ljudi je dodatno direktno pogođeno ovim dešavanjima.

S obzirom na to da se ovakvi trendovi nastavljaju, sa projekcijama pogoršanja u smislu učestalosti i intenziteta, kao jedno od važnih rešenja postavljaju se rana upozorenja. U odnosu na to, pokrenuta je Inicijativa ranih upozorenja za sve (eng Early Warnings for All), koju predvode WMO i Kancelarija Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR), uz podršku drugih partnera. Objavljen je i Akcioni plan za period 2023-2027 (eng Executive Action Plan 2023-2027), koji poziva na ulaganje u iznosu od 3,1 milijardu američkih dolara tokom pet godina kako bi se jačalo znanje i upravljanje rizicima od katastrofa, zatim posmatranje i predviđanje, kao i jačanje komunikacije o upozorenjima. Na kraju, tu je i spremnost i sposobnost za reagovanje.

Sistemi ranog upozorenja, kao što sam naziv kaže, upozoravaju ljude na nadolazeće oluje, poplave ili suše, čime se značajno smanjuju ekonomske štete, ali i ono najvažnije – spašavaju se životi.

Katarina Vuinac

Kineski „Soko“ stigao u Srbiju

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Maketa kineskog „Sokola“ bila je prikazana pre tri dana u Bačkoj Topoli prilikom spajanja poslednjeg koloseka na pruzi Novi Sad – Subotica, a sada je voz brendiran kao „Soko“ i stigao u Srbiju.

Da podsetimo, srpska delegacija potpisala je prošle godine sporazum o kupovini vozova sa kineskom kompanijom “CRRC Čangčun“.

To je prvi put da je kineski električni brzi voz sa brzinama od 200 kilometara na sat izvezen u Evropu.

Pročitajte još:

Vozovi koji uključuju 20 vagona, podeljenih u pet kompleta, saobraćaće između Srbije i Mađarske, navedeno je tada.

Brza pruga od Novog Sada do Subotice mogla bi već u decembru da bude puštena u saobraćaj.

Izvor: RTS

Klimatske promene glavni uzrok gubitka biodiverziteta do sredine veka

Foto-ilustracija: Pixabay (Anrita1705)
Foto-ilustracija: Pixabay

Klimatske promene će do sredine 21. veka najverovatnije postati glavni uzrok gubitka biodiverziteta, tvrde stručnjaci iz Nemačkog centra za integrativna istraživanja biodiverziteta.

Naučnici su sproveli najveću studiju ove vrste do sada tako što su u svoj model uključili sve regione sveta, a rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u časopisu Science.

Oni su analizirali na koje sve načine korišćenje zemljišta i klimatske promene utiču na biodiverzizet i usluge ekosistema, odnosno koristi koje ljudi imaju od prirode.

Prema njihovim procenama, globalni biodiverzitet je opao između dva i 11 odsto tokom 20. veka samo zbog promene korišćenja zemljišta, ali bi klimatske promene mogle postati glavni uzrok smanjenja biodiverziteta do sredine 21. veka.

Iako promene u korišćenju zemljišta i dalje u velikoj meri utiču na biodiverzitet, klimatske promene predstavljaju dodatni pritisak na prirodu u svim delovima sveta.

Istraživači su procenili da će čak i uz primenu principa održivog razvoja, kombinovani uticaji promene korišćenja zemljišta i klimatskih promena dovesti do globalnog gubitka biodiverziteta. Stoga je procena uticaja konkretnih politika na biodiverzitet važna kako bi se identifikovale one koje su najefikasnije za očuvanje prirode.

Pročitajte još:

Pozitivan uticaj akcija za očuvanje biodiverziteta

Da nada za obnovu biodiverziteta postoji svedoči još jedna najnovija studija objavljena u časopisu Science.

Globalni fond za životnu sredinu IUCN podržao je izradu meta-analize koja obuhvata 186 studija i 665 ispitivanja sa ciljem da utvrdi da li akcije očuvanja biodiverziteta daju bolje rezultate u poređenju sa nečinjenjem.

Meta-analiza je otkrila da su u više od polovine slučajeva akcije očuvanja imale pozitivan efekat, ali nisu nužno zaustavile opadanje biodiverziteta. Rad takođe ukazuje na to da se godišnje na globalnom nivou ulažu milijarde dolara u zaštitu biodiverziteta, a višestruke akcije očuvanja pokazale su se kao korisne.

Vlade su nedavno usvojile nove globalne ciljeve da zaustave i preokrenu gubitak biodiverziteta, pa je bilo ključno razumeti ishode akcija očuvanja. Procena da li inicijative za očuvanje dovode do pozitivnih ishoda za biodiverzitet neophodna je za usmeravanje budućih napora, navodi se u studiji.

Milena Maglovski

Građanima u 137 gradova i opština biće dostupne subvencije energetske efikasnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (kendall-ruth)
Foto: Emilija Jovanović

Ovogodišnji javni poziv za program „Čista energija“, koji promoviše energetsku efikasnost i omogućava jedinicama lokalne samouprave da se uključe zvanično je završen.

Odziv je ovog puta bio veći nego prethodne godine. Ove godine, više od 137 gradova i opština uključeno je u program, omogućavajući građanima da apliciraju za bespovratna sredstva namenjena poboljšanju energetske efikasnosti domova. Planirane subvencije pokrivaju do 65 odsto investicija za zamenu stolarije, izolacije, fasada, krovova, kotlova i instaliranje solarnih panela. Uskoro će biti raspisani i prvi pozivi za građane, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

U sklopu programa, posebna pažnja je posvećena socijalno ugroženim domaćinstvima, kojima se nudi do 90 odsto pokrivenosti troškova za energetsku sanaciju i koja će imati poseban javni poziv. 

Pročitajte još:

Osvrtom na prošlogodišnje rezultate, zaključeno je da je  uloženo 1,91 milijardi dinara za sanaciju skoro 10.000 domaćinstava u 131 lokalnoj samoupravi, što je rezultiralo značajnim energetskim uštedama.

Energetska sanacija ovih domaćinstava postigla je uštede energije ekvivalentne godišnjoj proizvodnji gradske toplane u Nišu i smanjenju emisije ugljen-dioksida kao da se 28.000 automobila ukloni sa puteva, stoji u saopštenju.

Projekat „Čista energija“ nastaviće se do kraja 2027. godine, u cilju sanacije oko 50.000 domaćinstava širom zemlje, radi smanjenja potrošnje energije i emisije štetnih gasova.

Energetski portal

Bijelo Polje dobija vetroelektranu

Photo-illustration: Pixabay (makunin)
Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Početkom godine objavljen je Javni poziv za davanje u zakup državnog zemljišta u Opštini Bijelo Polje za izgradnju vetroelektrane. Predmet Javnog poziva je zakup zemljišta u katastarskoj opštini Korita, na period od 30 godina.

Zemljište se davalo u zakup sa obavezom projektovanja, izgradnje, eksploatacije i održavanja vetroelektrane sa instalisanim kapacitetom od 6,6 MW po vetrogeneratoru, navodi se u Javnom pozivu objavljenom na sajtu Vlade Crne Gore.

Opština Bijelo Polje nalazi se na severu Crne Gore i jedna je od najvećih opština u zemlji po površini. Imajući u vidu geografski položaj i klimatske uslove, Bijelo Polje predstavlja povoljnu lokaciju za izgradnju vetroelektrane. Ova opština ima oko 40.000 stanovnika i bogata je prirodnim resursima.

Pročitajte još:

Kako je planirano, na ovom zemljištu izgradiće se ukupno 11 vetrogeneratora sa ukupnom instalisiranom snagom od 72,60 MW, čime je ispunjen uslov da kapacitet bude od 6,6 MW po generatoru.

Površina zemljišta kako stoji u tabeli Javnog poziva iznosi oko 150 hektara.

Projekat će znatno doprineti povećanju kapaciteta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori, podstičući ekonomski razvoj i održivost lokalne zajednice.

Energetski portal

Dodela bespovratnih sredstava za nabavku priplodnih grla u AP Vojvodini

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Cotton)
Foto-ilustracija: Unsplash (David Fartek)

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, raspisao je Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla u AP Vojvodini u 2024. godini.

Konkurs je raspisan sa ciljem povećanja efikasnosti, konkurentnosti i održivosti proizvodnje na farmama. Kako se navodi, u Sektoru mleko, potrebno je izvršiti poboljšanje kvaliteta mleka i radnog sastava stočnog fonda, dok je u Sektoru meso, neophodno poboljšavanje kvaliteta mesa, rasnog sastava stočnog fonda.

Za realizaciju aktivnosti predviđeno je ukupno 150.000.000 dinara. Maksimalni iznos besplatnih sredstava po jednoj prijavi za:

  • nabavku kvalitetnih priplodnih grla goveda-junica je do 3.000.000 dinara bez PDV-a
  • nabavku kvalitetnih priplodnih grla- nazimica je do 1.000.000 dinara bez PDV-a
  • nabavku kvalietnih priplodnih grla-ovaca i koza  je do 1.000.000 dinara bez PDV-a

Minimalni iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi za nabavku iznosi 200.000 dinara bez PDV –a po prijavi.

Pročitajte još:

U konkursu se navodi da se prilikom obračuna uzima vrednost prihvatljivih troškova investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV) – do 90 odsto ukupno prihvatljivih troškova investicije bez PDV-a, Nabavka kvalitetnih priplodnih grla goveda, svinja, ovaca i koza.

Takođe, prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje bespovratnih sredstava, priznavaće se samo investicije realizovane nakon 01. januara 2024. godine.

Konkurs je otvoren do 31. maja 2024. godine.

Više informacija o nameni podsticajnih sredstava, uslovima za učešće na Konkursu, potrebnoj dokumentaciji i načinu dostavljanja prijava, pročitajte ovde.

Energetski portal

Više punjača preduslov za dekarbonizaciju saobraćaja u EU do 2030.

Foto-ilustracija: Unsplash (Oxana Melis)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Za uspešnu dekarbonizaciju saobraćaja nije dovoljno samo povećati prodaju ekoloških vozila već je podjednako važno ulaganje u infrastrukturu koja će vozačima omogućiti nesmetano funkcionisanje.

Nedovoljan broj punjača za električna vozila predstavlja veliki problem za Evropsku uniju koja je zbog toga u opasnosti da ne ispuni ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida do 2030. godine, upozorava Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA).

Novi izveštaj koji je objavila ACEA ukazuje na alarmantan jaz između trenutne dostupnosti javnih punjača za električne automobile u EU i onoga što je potrebno za uspešnu dekarbonizaciju saobraćaja.

Disproporcija je vidljiva i kada je reč o broju prodatih automobila i broju instaliranih punjača. Prodaja električnih automobila u EU porasla je tri puta brže od postavljanja punjača između 2017. i 2023. godine.

ACEA procenjuje da će do 2030. godine Evropskoj uniji biti potrebno 8,8 miliona punjača da bi ostvarila svoje ciljeve za smanjenje emisija iz saobraćaja. Da bi se to postiglo, biće potrebno instalirati 1,2 miliona punjača godišnje (ili preko 22.000 nedeljno) – osam puta više od trenutne godišnje stope instaliranja.

Prošle godine je širom EU instalirano nešto više od 150.000 javnih punjača (manje od 3.000 nedeljno), a sada ih je ukupno oko 630.000.

„Potrebno nam je masovno usvajanje električnih automobila u svim zemljama EU da bismo postigli ambiciozne evropske ciljeve smanjenja CO2. Ovo se neće dogoditi bez široke dostupnosti javne infrastrukture za punjenje u celom regionu“, izjavila je generalna direktorka ACEA-e, Sigrid de Vris.

Pročitajte još:

Broj elektropunjača sve važnije pitanje za Srbiju

Iako još uvek ne možemo da se merimo sa razvijenijim evropskim zemljama, broj automobila na električni pogon u Srbiji raste. Stručnjaci iz ove oblasti predviđaju da bi iduće godine na putevima Srbije moglo da bude 4.000 vozila na baterije, a raste i broj elektropunjača.

Prema podacima dostupnim na sajtu JP “Putevi Srbije”, na glavnim putnim pravcima u Srbiji trenutno je postavljeno osam elektropunjača za DC i AC punjenje.

Ovo je posebno važno kako za domaće vlasnike električnih automobila, tako i za vozače u tranzitu koji neće imati problem da nađu punjač.

Usluga punjenja električnih automobila na postojećim punjačima je za sada besplatna, a u pripremi je zakonska regulativa za uvođenje naplate za sve korisnike, piše na sajtu JP “Putevi Srbije”.

Milena Maglovski

Novo lice poljske energetike – Od uglja do nuklearnih reaktora

Foto-ilustracija: Unsplash (jason-blackeye)
Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)

Poljska, kao jedan od vodećih proizvođača uglja u Evropi, nalazi se na prekretnici u svojoj energetskoj politici, s obzirom da je članica Evropske unije,  transformacija energetskog sektora i usklađivanje sa klimatskim ciljevima Evropske unije neminovni su za budućnost zemlje.

U 2022. godini, više od 40 odsto primarne potrošnje energije u Poljskoj dolazilo je iz uglja, dok su fosilna goriva zajedno činila 87 odsto ukupne potrošnje energije. Ovi podaci ilustruju duboku ukorenjenost uglja u energetsku strukturu zemlje i istovremeno ukazuju na hitnu potrebu za promenom.

Suočena sa ovim izazovima, poljska vlada je usvojila ambicioznu Energetsku politiku do 2040. godine (EPP2040) u februaru 2021. tačnije detaljan plan za postepenu tranziciju ka održivijim izvorima energije. Dokument predviđa smanjenje učešća uglja u proizvodnji električne energije na 56 odsto do 2030. godine, prirodni gas je predviđen kao prelazno gorivo s obzirom da manje doprinosi zagađenju, dok se istovremeno stavlja naglasak na znatno povećanje učešća obnovljivih izvora energije – do 2030. godine se očekuje da obnovljivi izvori čine najmanje 23 odsto finalne potrošnje energije i najmanje 32 odsto proizvodnje električne energije, navodi se na sajtu World Nuclear Association.

U skladu sa ovim ciljevima, zemlja se opredelila za smanjenje zavisnosti od uglja i poboljšanje kvaliteta vazduha, koji spada među najlošije u Evropi, razvojem nuklearne energije. Poljska planira izgradnju nuklearne elektrane sa većim brojem reaktora, od kojih bi prvi trebalo biti pušten u rad 2033. godine, dok bi se preostali reaktori puštali u rad svake 2 do 3 godine, čime bi se do 2043. godine potpuno implementirala ova komponenta energetske politike.

Pročitajte još:

Javno mnjenje u Poljskoj većinski podržava ovaj prelaz na nuklearnu energiju. Prema istraživanju agencije CBOS iz decembra 2022. godine, čak 75 odsto stanovnika izrazilo je podršku za razvoj nuklearne energije, što je značajno povećanje u odnosu na prethodne godine.

Poljska je svoj nuklearni program započela kao novajlija u ovoj oblasti, ali na ovome radi uz podršku i smernice od Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). IAEA je igrala ključnu ulogu u proceni i pripremi potrebne infrastrukture i regulatornih okvira, čime je osigurana usklađenost sa međunarodnim standardima bezbednosti. Tokom meseca tim iz IAEA posetio je Poljsku da proceni kako se zemlja priprema za svoju prvu nuklearnu elektranu. Ocena je pokazala da Poljska dobro napreduje, posebno u planiranju, finansiranju i organizovanju potrebne infrastrukture i regulatornih okvira.

Sa ovako postavljenim temeljima, izgradnja nuklearne elektrane započeće odabirom tehnologije reaktora AP1000 od američke kompanije Westinghouse. 

Puštanje u rad prve jedinice 2033. godine biće značajan korak ka modernizaciji poljske energetike, a nuklearna energija predstavlja čistu alternativu koja može znatno doprineti smanjenju zagađenja i pomoći Poljskoj da ispuni svoje klimatske obaveze prema Evropskoj uniji.

Energetski portal

123...1.485Page 2 of 1.485

Newsletter

Kalendar događaja

februar 07 sreda

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

Više detalja

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs