Vlada Kantona Sarajevo prihvatila inicijativu za osnivanje javnog preduzeća za proizvodnju električne energije iz OIE

11.01.2023

vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Vlada Kantona Sarajevo prihvatila je inicijativu Ministarstva privrede za studijsko istraživanje društveno-ekonomske opravdanosti za osnivanja javnog preduzeća za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Ministar Adnan Delić istakao je da je jedan od preduslova za pokretanje daljih procedura osnivanja jednog ovakvog preduzeća upravo izrada studije koja će pokazati da li postoji stvarna opravdanost za pokretanjem ovakovg tipa preduzeća, navodi se na sajtu Vlade Kantona Sarajevo.

„U Kantonu Sarajevo električna energija se gotovo u potpunosti uvozi, zbog čega, između ostalog, proizilazi potreba za izmenom politike u oblasti energetike, a posebno u oblasti elektroenergetskog sektora. S obzirom na to da je BiH preuzela obavezu postepenog uvođenja takse na emisije CO2 kako bi do 2030. postala deo EU ETS sistema, Kanton Sarajevo kao središte Bosne i Hercegovine, već mora da počne da radi na izmenama energetske politike, posebno u oblasti korišćenja obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije’’, naveo je ministar Delić.

Pročitajte još:

Prvi korak na ostvarenju boljih rezultata u ovoj oblasti je izrada studije o društveno-ekonomskoj opravdanosti osnivanja javnog preduzeća u vlasništvu Kantona Sarajevo za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Za osnivanje ovog javnog preduzeća, bilo bi potrebno, ističe Delić, realizovati projekte istraživanja vetroenergetskog potencijala na četiri potencijalne lokacije i projekte istraživanja potencijala solarne energije na dve lokacije.

„Ova incijativa primarno je fokusirana na električnu energiju i elektroenergetski sektor, kako zbog njegove važnosti za razvoj i konkurentnost privrede, tako i za stabilizaciju standarda kvaliteta života u Kantonu, jer je električna energija osnovna potreba u svim segmentima života, posebno u ovo digitalno vreme, gde je život praktično nezamisliv bez električne energije i gde smo svi u svakom trenutku zavisni od nje, kako u privatnoj, tako i u poslovnoj sferi delovanja“, dodao je ministar Delić.

Nezavisnost u oblasti upravljanja energetskim resursima je važna, navodi ministar, posebno zbog velikih turbulencija na globalnom nivou, koje se odražavaju i na lokalnom tržištu.

„Trošak električne energije sastavni je deo troškova svih proizvoda i usluga, uključujući i elementarne troškove života, a ukoliko budemo zavisili od uvoza, te troškove nikad nećemo moći da stavimo pod kontrolu. Sve zemlje sveta svesne su važnosti suverenosti u oblasti upravljanja energetskim resursima i mi svakako želimo da pratimo te trendove’’, pojasnio je ministar.

Kanton Sarajevo raspolaže kvalitetnim prirodnim resursima, podsetio je ministar i dodao da oni mogu da se koriste za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a da se u ovom trenutku koriste mininamalno u odnosu na potencijal koji ima.

U Kantonu Sarajevo u 2021. godini isporučena je energija u iznosu od 5.125,88 GWh, od čega je električna energija 27,99 odsto, prirodni gas 27,14 odsto, čvrsta goriva 10,38 odsto i naftni derivati 34,49 odsto. Ukupna potrošnja energije u 2021. godini, u odnosu na 2020. godinu bila je veća za 6,01 odsto. U 2021. godini Kanton Sarajevo uvozio je mnogo više energije nego što se proizvodilo iz domaćih resursa, odnosno od ukupne potrošnje električne energije iz uvoza je 61,64 odsto, a domaće svega 38,36 odsto.

Energetski portal

Donacija inovativnog domaćeg patenta „tečnog drveća“ najzagađenijim opštinama u Srbiji

10.01.2023

Liquid 3 tečno drvo_1_Foto_Institut za multidisciplinarna istraživanja — Foto: Represent communications

Svet pun srca je svet pun prilika, parola je pod kojom će NLB Komercijalna banka donirati Liquid 3 tečno drvo – potpuno novo rešenje za prečišćavanje vazduha, inovaciju Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu – dvema najzagađenijim opštinama u Srbiji. Ukupna vrednost donacije ovih prvih urbanih foto-bioreaktora, osmišljenih tako da uklanjaju ugljen-dioksid i čestično zagađenje u sredinama gde su njihove koncentracije najveće i gde nema dovoljno prostora za sadnju drveća, iznosiće skoro šest miliona dinara.

Akcija je deo šire regionalne inicijative, u okviru koje će sve banke-članice NLB Grupe podržati različita udruženja, humanitarne organizacije i ugrožene grupe u ukupnom iznosu od gotovo 59 miliona dinara.

„Sa sedištem i isključivim strateškim fokusom na Jugoistočnu Evropu, naša matična NLB Grupa ima jedinstven geografski otisak. Osim što je vodeća finansijska grupacija u regionu, prepoznata je i kao pionir održivog poslovanja koji je utkan u sam DNK svih njenih članica, uključujući i NLB Komercijalnu banku, koja predstavlja njene principe na najvećem regionalnom tržištu. U prethodnoj godini intenzivno smo radili na ostvarenju ciljeva održivog poslovanja i za kratko vreme uspeli da obezbedimo snabdevanje električnom energijom isključivo iz obnovljivih izvora, kao i da u potpunosti digitalizujemo proces nabavke. Naredni korak je instalacija solarnih panela, uvođenje električnih bicikala za zaposlene, kao i zamena celokupnog voznog parka električnim i hibridnim automobilima. Uporedo sa internim aktivnostima, nastavljamo snažnu podršku razvoju zelene agende kroz plasman održivih proizvoda građanima i privredi, ali i društveno odgovorne akcije, poput donacije „tečnog drveća“, istakao je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Napomenuo je da će u narednim danima zaposleni Banke, na osnovu različitih kriterijuma, poput zagađenosti, industrijske aktivnosti, intenziteta saobraćaja, daljinskog grejanja, ali i odsustva uslova za pošumljavanje, odabrati dve opštine, kojima će donirati tečno drveće.

Tečno drvo, izum tima domaćih naučnika, nagrađeno je kao jedno od najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. U pitanju je akvarijum, ispunjen sa šest stotina litara vode i algama, koje vezuju ugljen dioksid i putem fotosinteze prečišćavaju vazduh i proizvode čist kiseonik. Ujedno, ovaj sistem je multifunkcionalan – napravljen je kao klupa, punjač za mobilne telefone i noćno svetlo, a ima i solarnu ploču, što omogućava da za svoj rad koristi obnovljiv izvor energije.

„Kombinovanjem znanja iz različitih oblasti, razvili smo ekološko rešenje, koje ima kapacitet da postepeno izmeni, ne samo životnu sredinu, već i svest ljudi o značaju ekologije i nauke. Kao prvi ikada urbani foto-bioreaktor, naše tečno drvo pobudilo je veliko interesovanje kako domaće, tako i strane javnosti i svetskih medija. Podrška NLB Komercijalne banke koja je usledila za nas je najbolji vetar u leđa da nastavimo da razvijamo ovaj jedinstveni koncept i učinimo ga još dostupnijim i rasprostranjenijim u budućnosti. Tako ova donacija nije samo pravi korak u pravcu čistijeg vazduha i zdravije životne sredine, već i u razvoju čitave domaće scene, kada su u pitanju zelene tehnologije“, izjavio je dr Ivan Spasojević sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Prvi urbani foto-bioreaktor u Srbiji – Liquid 3, postavljen je prošle godine ispred zgrade Opštine Stari grad u Beogradu. Kao jedinstvena fuzija dizajna, biologije i biotehnologije nagrađen je za najbolju inovaciju i podržan zajedno sa još 10 inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta Lokalni razvoj otporan na klimatske promene, koji je sproveo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Izvor: Represent communications

U Aleksincu nema merenja u realnom vremenu, ali je vazduh zagađen

10.01.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (ArtisticOperations)

Aleksinčani ne znaju kakav vazduh dišu u svakom trenutku jer ne postoji automatska merna stanica kao u drugim gradovima na jugu, a ona koja postoji do sada je merila samo PM 10 čestice osam nedelja godišnje i pokazala je da vazduh jeste zagađen u zimskim mesecima. Od ove godine planirano je da se mere i sitnije i opasnije PM 2.5 čestice u vazduhu, ali takođe ne svakodnevno. Nadležni procenjuju da u Aleksincu dominantno zagađenje potiče od individualnih ložišta i saobraćaja.

U Aleksincu postoji jedno merno mesto, koje se nalazi u dvorištu Opštine Aleksinac, u Knjaza Miloša, a nadležni kažu da su tokom 2022. godine, 365 dana godišnje, 24 sata dnevno, merili samo nivo zagađenja sumpor-dioskida i azot-dioksida, dok su suspendovane PM 10 čestice merili 56 dana godišnje, odnosno osam nedelja ravnomerno tokom godine.

Zagađenja je merio Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, koji je dobio taj posao na javnoj nabavci.

Pročitajte još:

Aleksinčani ipak ne znaju kakav vazduh dišu u realnom vremenu, a to neće znati ni ove godine, jer automatska merna stanica za praćenje kvaliteta vazduha zasada nije planirana.

Ono što mogu da vide jesu mesečni izveštaji koje nadležni objavljuju na zvaničnom sajtu i dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine, a ovog meseca građanima će biti dostupan i godišnji izveštaj.

Novina za 2023. godinu je, kažu, merenje i PM 2.5 čestica, koje su sitnije i opasnije.

Merno mesto koje je Opština izabrala za merenje kvaliteta vazduha u Aleksincu se nalazi u urbanoj sredini, jer su osim njihove zgrade u blizini i Opštinski sud, Policijska stanica, objekti osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanove kulture, crkva i drugo. Takođe su tu i objekti kolektivnog stanovanja do pet spratova i objekti individualnog stanovanja, kao i glavne saobraćajnice koje prolaze kroz Aleksinac, a koje su osim lokalnog opterećene i tranzitnim saobraćajem.

Pojašnjavaju i da su radne zone koje u Aleksincu postoje na provetrenom delu aleksinačke kotline i u dolini Južne Morave, da nema proizvodnih procesa koje karakteriše značajan uticaj na kvalitet vazduha, kao i da je u prethodnoj deceniji izvršena konverzija najvećeg broja aktivnih kotlarnica sa čvrstih i tečnih goriva na prirodni gas. Takođe Aleksinac nema toplanu i sistema centralnog grejenja, pa očekuju da dominantno zagađenje potiče od individualnih ložišta i saobraćaja.

Izvor: Južne vesti

Sistem za ocenjivanje ekološkog otiska plovila

10.01.2023

boats-g80cfb300e_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (strikers)

Green Sail nedavno je predstavio sistem Vessel Environmental Footprint, kojim se ocenjuje ekološki otisak koji plovila ostavljaju na životnu sredinu.

Sistem je usmeren na smanjenje uticaja na životnu sredinu, na način da potencijalnim kupcima omogući potrebne informacije kako bi napravili održiviji i zeleniji izbor.

Četiri ključna kriterijuma za ocenjivanje su emisije proizvedene na brodu, potrošnja energije, upotreba vode kao i otpad koji se proizvede na brodu.

Pored toga mere se i elementi koji mogu da nadoknade ili smanje negativan uticaj, kao što je posedovanje solarnih panela, kao i to da li se vrši odvajanje otpada za reciklažu.

Na kraju u ocenu ulazi i koliko je plovilo staro i koliko se često koristi.

Pročitajte još:

Green Sail je neprofitna organizacija koja podržava razvoj održivog turizma u Hrvatskoj, kao i razvoj svesti o potrebi odgovornog odnosa prema Jadranskom moru. U svojim akcijama, organizuju čišćenje plaža i morskog dna, kako bi se među lokalnim zajednicma podizala ekološka svest o neophodnosti sprečavanja stvaranja morskog otpada.

Pored organizovanih akcija čišćenja, Green Sail sprovodi i edukativne i informativne aktivnosti o ovoj temi.

Njihova vizija usko je povezana sa UN Ciljem održivog razvoja, Život ispod vode.

Energetski portal

Otklonjena opasnost od daljeg curenja amonijaka kod Pirota

10.01.2023

voz Pirot — Foto: Vlada Republike Srbije

Rano jutros završena je operacija pretakanja približno 20 tona preostalog amonijaka iz cisterne koja je iskliznula sa šina kod Pirota i njeno odvoženje na bezbednu lokaciju u stanicu Sukovo. Kako je rekao Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, to znači da na mestu železničke nesreće više nema curenja amonijaka.

Ranije je cisterna broj 13, iz koje je curio amonijak, podignuta je dizalicama i vraćena na kolosek.

Vesić je istakao da je operacija podizanja i vraćanja cisterne na kolosek bila visokorizična, navodeći da su njom rukovodili predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektora za vanredne situacije MUP-a i Štaba za vanredne situacije grada Pirota.

Ministar je naglasio i da će ekipe koje sprovode monitoring kvaliteta zemlje, vode i vazduha ostati na terenu dok Štab za vanredne situacije ne odluči drugačije.

Takođe, ekipe “Infrastrukture železnice Srbije” nastavljaju sa popravkom koloseka da bi se izvršilo podizanje još tri pune prevrnute cisterne iz kojih nije bilo curenja amonijaka.

Vesić je naveo da su sve ostale cisterne koje su ostale posle nesreće na koloseku već uklonjene, a podizanje preostalih prevrnutih cisterni na mestu nezgode vrši pomoćni voz i drumska dizalica iz Bugarske.

Pročitajte još:

On je napomenuo da je pre nekoliko dana zamolio za pomoć potpredsednika Vlade Bugarske zaduženog za ekonomske politike i ministra transporta i komunikacija Hrista Aleksieva.

“Naši bugarski prijatelji odmah su uputili u Srbiju železnički pomoćni voz i autodizalicu sa svojim radnicima. Srpski i bugarski radnici radili su nekoliko dana, i danju i noću, kako bi se prvo uklonile cisterne koje nisu iskliznule, a potom podigle i pretočile one koje su iskliznule. Želim da im se zahvalim na ogromnom trudu i energiji. Posebno bugarskim železničarima koji su zajedno sa svojim srpskim kolegama radili i rizikovali život kao da je u pitanju njihova zemlja”, rekao je Vesić, navodi se u saopštenju.

Ministar je objasnio da zbog rizika obavljanja ove operacije, nije bilo moguće objavljivati svaki detalj i najavljivati postupanje.

Prema informacijama preduzeća “Infrastrukture železnice Srbije”, u koliko se radovi nastave po zadatoj dinamici, pruga Niš – Dimitrovgrad trebalo bi da bude ponovo u funkciji najkasnije od 13. januara.

“Očekujem da u najkraćem roku dobijem izveštaj Komisije za istragu koju sam formirao, kao i izveštaj tužilaštva kako bi se utvrdile sve okolnosti pod kojima je došlo do nesreće”, zaključio je ministar.

Energetski portal

Poziv lokalnim samoupravama za prijavljivanje potreba za opremom za sakupljanje otpada u 2023. godini

10.01.2023

default — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva jedinice lokalne samouprave da dostave prijavu sa podacima o svojim potrebama u vezi sa opremom za sakupljanje otpada u cilju unapređenja i zaštite životne sredine.

Na osnovu dostavljenih prijava u 2023. godini, davaće se na korišćenje oprema za sakupljanje otpada u cilju unapređenja i zaštite životne sredine lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Potrebno je dostaviti Spisak potreba sa sledećim informacijama:

model i vrsta opreme,
potrebnu količinu opreme,
napomenu sa koliko ispravnih/neispravnih kamiona JLS raspolaže, ili navesti podatak ukoliko JLS ne raspolaže ni sa jednim kamionom, ili navesti podatak da imaju Javno- privatno partnerstvo, i to sve u tabeli koja se nalazi u prilogu OVDE.

Prijave sa neophodnim podacima dostaviti do petka 13.01.2023. godine do 10 sati, na email adresu: eko.kabinet@eko.gov.rs.

Energetski portal

Matejićeva o Transbalkanskom koridoru: Što su nam veliki koridori bliži, bolje za nas

10.01.2023

struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew T Rader)

Posle prošlonedeljnog pada, cena nafte od juče ponovo premašuje 80 dolara, dok je cena gasa zadržala nizak nivo od pre početka rata u Ukrajini – oko 700 evra za hiljadu kubnih metara. Za strujom je i dalje velika potražnja, a i dalje je skupa – prosečna cena megavat-sata u 2022. bila je 275 evra. EU, pored novih dotoka gasa, pokušava da obezbedi i što više električne energije iz novih izvora. Razvijaju se i grade novi dalekovodni pravci, a elektromreža Srbije je deo tog prenosnog sistema.

Direktorka EMS-a Jelena Matejić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je sve spremno ukoliko sa najavljenim zahlađenjem dođe do problema na dalekovodima zbog snega i leda.

“Svi planovi za slučaj vanredne situacije su napravljeni, sve aktivnosti i grupe ljudi su spremni u slučaju da dođe do zahlađenja. Mi najviše mrzimo temperature bliske nuli, jer se oko pet stepeni ispod nule stvara led na provodnicima, ali mi smo spremni za to. Svakakve nedaće su moguće, ali tvrdimo da će se ako se nešto desi sve otkloniti u rekordnom roku”, kaže ona.

Govorila je i o dalekovodnom projektu Transbalkanski koridor, koji počinje u Rumuniji, ide preko naše zemlje, a završava u Italiji, podmorskim kablom spaja crnogorske i italijanske obale Jadrana.

Srbija je deo tog projekta vrednog preko dvesta miliona evra, a direktorka EMS-a kaže da je uspešno završena druga faza, te da predstoje još dve faze.

Reč je o projektu od nacionalnog, ali i transnacionalnog značaja.

“Osim donacija i kredita, obezbedili smo i sredstva za realizaciju treće sekcije – od Obrenovca do Bajine Bašte treba da bude završena do prvog kvartala već u 2024. u funkciji, a poslednja sekcija u 2027. godini. Ovo su neverovatne dužine, prolazimo kroz teško pristupačne zone. Imamo još jedan benefit, menjamo mrežu 220 kW napona, koja pored toga što je zaostala u odnosu na novu 400-kilovatnu mrežu dodatno i stara, benefit će biti višestruk”, rekla je Matejićeva.

Ističe da je za Brisel ovaj projekat veoma važan kao deo šireg područja u odnosu na Transbalkanski koridor.

“On je konektovan na kabl koji ide od Italije do crnogorskog obalskog dela, pod Jadranskim morem je, zatim se nastavlja kao nadzemna prenosna mreža do granice sa Srbijom. Prelazi preko teritorije Srbije i spaja se sa Rumunijom, sa daljim uticajem na Ukrajinu i Moldaviju. U pitanju su dostizanja velikih transnacionalnih dodatnih kapaciteta u elektroenergetskoj mreži, znači brže, bolje, stabilnije i kvalitetnije električne energije u tom regionalnom smislu”, kaže Jelena Matejić.

Pročitajte još:

Za nas to, ističe, znači – više kvalitetnije struje, dostupne u svakom momentu.

“Veće mogućnosti za evakuaciju i integraciju obnovljivih izvora energije, posebno iz vojvođanskog, banatskog regiona. Dalje širenje i dalji potencijal u Crnoj Gori. Ne zaboravimo Bistricu, to je neophodan uslov za priključenje nove hidroelektrane, reverzibilne, koja se pominje često ovih dana”, kaže direktorka EMS-a.

Za EU ali i Srbiju važna je i struja iz Azerbejdžana, o čemu se govorilo u proteklom periodu, a radi se i na drugim povezivanjima.

“Radi se o predinvesticionoj fazi razvojnog projekta koji je podržala EU… Do Srbije ovaj projekat još nije stigao. U prvom kvartalu ove godine treba da se nađe u desetogodišnjim planovima prenosnih sistema Evrope… Ovaj projekat za glavni cilj ima da spoji azerbejdžansko i gruzijsko tržište sa tržištem kontinentalne Evrope preko Rumunije. Radi se o kablu sličnom kablu pod Jadranskim morem, nešto duže trase, sa 2,2 kilometra dubine pod morem… On je u toj predvizibilnoj fazi, i treba kroz studiju izvodljivosti i neke studije uticaja na životnu sredinu da pokaže pravac kretanja realizacije. Preko dve milijarde evra je u priči, četiri zemlje koje, pored EU, direktno podržavaju razvoj ovog projekta – Mađarska, Rumunija, Gruzija, Azerbejdžan”, objašnjava Jelena Matejić.

Ističe da se Srbija raduje svakom ovakvom projektu jer, što su nam bliže nove količine električne energije i novi veliki koridori, to je za nas bolje.

Direktorka EMS-a je govorila i o balansiranju, koje je neophodno da bismo obezbedili više zelenih megavata.

“Naša zemlja ima proizvodni balansni kapacitet, ali on se mora koordinirano graditi i ići u korak korelativno u odnosu na nove predstojeće integritete varijabilnih izvora energije, kao što su solar i vetar”, ističe ona.

Jelena Matejić napominje da je cilj svake zemlje i zadatak koji je Vlada za ovu godinu postavila – da se nađe izbalansirano rešenje za optimalni proizvodni miks koji će omogućiti stabilnu integraciju svih izvora energije, i dodaje:

“Ali u dovoljnim količinama da obezbedi nezavisni, dalji razvoj svih drugih oblasti naše zemlje i nezavisnost naše države i energetskog sistema od nekada čini se dostupnih, a ispostavi se slabo dostupnih ili čak nedostupnih izvora energije.”

Poslednjih nekoliko godina EMS je širio poslovanje, kupio je 15 odsto udela u prenosnom sistemu Crne Gore, a direktorka tog preduzeća najavljuje nove investicione i razvojne projekte.

Izvor: RTS

Stiže EVO, prvo električno vozilo proizvedeno u BiH

09.01.2023

electric_charge_car_električni_automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

Grupa inženjera iz travničke Tvornice mašina GS, nakon dve godine projektovanja i dizajniranja, predstavila je prvo domaće električno vozilo.

“Radi se o lakom dostavnom vozilu čija je autonomija stotinu kilometara. Sve je proizvedeno u Bosni i Hercegovini. Na vozilu su radili razvojni inženjeri, mašinski inženjeri, elektroinženjeri i imali smo industrijske dizajnere”, rekao je za Denis Bešić, inženjer u GS Tvornici mašina Travnik.

Ovo vozilo je namenjeno za dostavu tereta, a njegova nosivost je 300 kilograma. Jedna od renomiranih logističkih kompanija iz Nemačke prvi je naručilac vozila EVO. Procena je da će potražnja za ovakvim vozilima biti ogromna u skorijoj budućnosti, što je velika šansa za kompaniju, ali i privredu BiH u celini.

Pročitajte još:

Poverenje zahtevnog tržišta Evropske unije ova kompanija stekla je odavno. Modeli električnih bicikala, kao i ostali proizvodi plasirani na tržište EU, opravdali su očekivanja kupaca, stoga nema ni najmanje bojazni da će isti slučaj biti i sa dostavnim električnim vozilom, ističu u kompaniji, uz napomenu da iza svakog proizvoda stoji timski rad mladih inženjera koji su najveća vrednost kompanije.

“Mi najviše energije ulažemo u svoje ljude, u njihovo obrazovanje jer ne vrede vam ni nove hale ni nove mašine ako nemate kvalitetan kadar”, rekao je Senad Beganović, izvršni direktor GS Tvornice mašina Travnik.

Do sredine ove godine vozilo EVO bi trebalo da prođe sva potrebna testiranja, a do kraja godine dobiti i dozvolu za serijsku proizvodnju za koju je već pripremljena nova proizvodna hala od 3.200 metara kvadratnih u krugu travničke tvornice mašina GS.

Izvor: Capital.ba

U 2022. vazduh u Srbiji bio je veoma zagađen, u Užicu čak 160 dana

09.01.2023

U izveštaju koji je objavila Nacionalna ekološka asocijacija predstavljena je analiza nivoa aerozagađenja u Republici Srbiji u 2022. godini.

Vazduh u zonama Srbija i Vojvodina u 2022. godini bio je prekomerno zagađen, uzimajući u obzir da je u gradovima i opštinama bila dominantno treća kategorija prema zakonskim odredbama. Prekomerno zagađen vazduh (treća kategorija), prema Zakonu o zaštiti vazduha, jeste onaj gde je preko 35 dana postojalo prekoračenje srednjih dnevnih koncentracija PM10 čestica.

U Užicu je zabeleženo 160 dana prekoračenih srednjih dnevnih graničnih koncentracija PM10 čestica, u Popovcu 146, u Valjevu 144, a u Novom Pazaru 141 dan.

Ovakva prekoračenja ukupno su zabeležena na 33 lokacije u Srbiji, od čega je preko 10 zabeleženo samo na lokacijama u Beogradu. Vazduh je u Zemunu bio zagađen najveći broj dana, čak 105, dok je najmanje zagađena opština bila Vračar sa 38 dana.

Pročitajte još:

Granične vrednosti za srednje godišnje koncentracije PM2.5 suspendovanih čestica takođe su prekoračene u mnogim mestima, kao i za PM10 u Novom Pazaru, Užicu, Valjevu, Smederevu ali i u Pirotu, Lazarevcu, Čačku, Kosjerići i Nišu, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o prekoračenju broja srednjih časovnih koncentracija sumpor dioksida (SO2), u Boru je takođe bio prekomerno zagađen vazduh, i to 39 sati od propisanih 24. U izveštaju se napominje da topionica ne radi od maja meseca.

Zbog prekoračenja srednjih dnevnih koncentracija prizemnog ozona (O3), prekomerno zagađen vazduh zabeležen je i na Kopaoniku, Kameničkom Visu, kao i u Kragujevcu.

Publikacija Instituta za zdravstvene efekte iz septembra 2022. godine iznosi podatak da godišnje u Republici Srbiji premine pre vremena 12.700 ljudi usled dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu.

U Srbiji više od 95 odsto populacije živi u zonama gde srednje godišnje vrednosti najopasnijih čestica, PM2.5, prelaze vrednost preporučenu od Svetske zdravstvene organizacije.

Energetski portal

Kriza i prekretnica ka zelenoj energiji, Srbija u jednom izvoru ima veći potencijal od Nemačke

09.01.2023

solar-panel-solarni+paneli+energija — Foto-ilustracija: Pixabay (Zsuzska321)

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

Svetska energetska kriza i rat u Ukrajini ubrzavaju gradnju postrojenja obnovljive energije. Međunarodna agencija za energiju saopštava da će globalni kapaciteti zelene energije narednih pet godina biti duplo veći nego danas. Najisplativije su solarne elektrane i vetroparkovi. Iz Vlade poručuju da i Srbija ima ozbiljne zelene planove.

Svet je spreman da u narednih pet godina doda količinu obnovljive energije, jednaku proizvodnji u prethodnih 20 godina, poručuju iz Međunarodne agencije za energiju.

Rastu zelenih energetskih investicija najviše doprinose Kina, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Indija.

,,Očekuje se veliki rast. To je oko 2.400 gigavata novih instalisanih, što je posledica i dekarbonizacije i orjentacije, naročito Evrope, da se oslobodi ruskih energenata”, objašnjava lider za energetiku u “Dilojtu” Željko Marković.

Kriza napravila prekretnicu

Iako je ugalj još dominantan i nijedna zemlja ne zasniva energetsku bezbednost samo na obnovljivoj energiji, stručnjaci su saglasni da je energetska kriza napravila istorijsku prekretnicu ka čistijem energetskom sistemu i to je budućnost.

,,Brza energetska tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i na pametan način vođena tranzicija, gde se staro ne zaboravlja brzo, a gde novo pristiže omogućava da energetski miks Evrope bude mnogo kvalitetniji nego sada”, kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.

Naglašava i da se u naredne dve, tri decenije ne možemo odreći fosilnih goriva: uglja, nafte, a posebno gasa.

Pročitajte još:

Koji su potencijali Srbije

Devedeset odsto novih investicija za proizvodnju struje su iz vetra i sunca. U tim izvorima, Srbija ima ogroman potencijal.

Iz Udruženje za energetiku i rudarstvo PKS Ljubenko Savić kaže da je najveći potencijal Srbije solarna energija.

,,Imamo 30 odsto većeg potencijala od Nemačke ili 40 odsto od zapadnih zemlja. Imamo preko 2.000 sunčanih sati”, navodi Savić.

Vlada je već donela “zelenu agendu” i kažu da se radi na unapređenju propisa i uslova koji će olakšati prihvat novih zelenih kilovata u energetski sistem naše zemlje.

,,U prvom talasu, 400 megavata, napravićemo trogodišnji plan da investitori znaju kakvi su nam planovi, da se pripreme i da u nekom srednjem roku, naredne tri, četiri godine imamo 1.400 megavata zelene energije”, kaže ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Plan “Zeleni put”

Osim privatnog kapitala, tu su i projekti iz EPS-ovog plana “Zeleni put”. Najvažnije je da je i Elektroprivreda počela realizaciju svojih projekata obnovljive energije, a ključna je hidrolektrana “Bistrica” koja do kraja decenije treba da bude na mreži.

,,U toku je izgradnja vetroparka ‘Kostolac’, koji će biti 66 megavata instalisane snage. Na tom području planiramo još dva vetroparka Stiško polje 1 i 2″, objašnjava savetnik direktora EPS-a Vladimir Šiljkut.

Prema njegovim rečima, kada budu zatvorene najstarije termoelektrane “Morava” i “Kolubara A”, na njihovim pepelištima planirana je izgradnja solarnih elektrana.

Bržoj energetskoj traziciji doprinosi i pojeftinjenje opreme i tehnologije za obnovljivu energiju. Za dve decenije, proizvodnja iz solarnih panela pojeftinila je čak 12 puta, a iz vetroelektrana tri puta.

Izvor: RTS

EU odobrila nemačke subvencije proizvođačima OIE

09.01.2023

vetroelektrane-vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Appolinary Kalashnikova)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Evropska unija je odobrila nemačku šemu obnovljive energije u iznosu od 28 milijardi evra, dizajnirane da ispuni cilj Nemačke da proizvodi 80 odsto svoje električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, prenosi “Bilten”, Agencije za energetiku Srbije.

Zamenjujući postojeću šemu podrške obnovljivim izvorima energije, ona traje do 2026. Evropska komisija ističe da će pozitivan uticaj ove državne subvencije u sektoru privrede na životnu sredinu nadmašiti moguće narušavanje konkurencije.

Nemački program funkcioniše naime tako što šema omogućava plaćanje premije proizvođačima obnovljive energije, povrh tržišne cene koju dobiju za prodaju svoje energije.

Pročitajte još:

Mali proizvođači mogu dobiti podsticajnu, fid-in-tarifu dajući zagarantovanu cenu za svoju električnu energiju. Proširenje proizvodnje čiste energije biće ključno za postizanje nemačkog cilja da eliminiše svoje neto emisije stakleničkih gasova do 2045. godine. Takođe će, navode u Komisiji, delimično popuniti jaz u snabdevanju energijom izazvan smanjenjem isporuka ruskog gasa Evropi, prenosi portal eunews.green. Kako bi izbegla dvostruku kompenzaciju kompanijama, Nemačka će takođe postepeno ukinuti postojeću podršku proizvođačima iz obnovljivih izvora u vremenima negativnih cena električne energije do 2027. godine.

Izvor: Danas

Grad Zrenjanin dobio kante i kontejnere za komunalni otpad

08.01.2023

CISTOCA KANTE I KONTEJNERI 000 — Foto: Grad Zrenjanin

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura i pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg potpisali su, početkom decembra, ugovor o davanju na korišćenje opreme za sakupljanje i reciklažu otpada – novih kanti i kontejnera za komunalni otpad.

Radi se o 700 kanti, zapremine 120 litara i 25 kontejnera, zapremine 1100 litara, navodi se na zvaničnom sajtu Grada Zrenjanina.

Oprema je stigla u Zrenjanin, u JKP “Čistoća i zelenilo”, koje je, u dogovoru s Gradom Zrenjaninom, sačinilo i plan podele. Kante i kontejneri biće raspoređeni u javnim ustanovama i objektima, tako da će ih dobiti sve osnovne i srednje škole, objekti Predškolske ustanove, svi domovi zdravlja, sportski i verski objekti, kao i određen broj objekata druge namene gde za to postoji potreba.

Pročitajte još:

Predviđeno je da podela počne u drugoj polovini januara.

Na ovaj način, javnom komunalnom preduzeću “Čistoća i zelenilo” biće omogućeno lakše iznošenje komunalnog otpada, a u značajnoj meri obnoviće se postojeća oprema i poboljšati trenutni kapaciteti za odlaganje otpada.

Energetski portal

INOVATIVNA REŠENJA DOMAĆE KOMPANIJE ZA PREVENCIJU I GAŠENJE POŽARA NA DEPONIJAMA

08.01.2023

pexels-pixabay-73873 — Foto-ilustracija: Pixabay

Požari na lokalnim deponijama predstavljaju ogroman rizik za zdravlje ljudi i celokupnog živog sveta u okruženju. Jedan od najvećih požara na lokalnoj deponiji dogodio se avgusta 2021. godine u Vinči. Prema statistici, svake godine samo na jugu Srbije izbije oko 200 požara na deponijama i otvorenom prostoru.

Veliki broj požara na deponijama gori ponekad i neprimetno u dubini, kao tinjajući ili podzemni požar. Njih je teško uočiti, ali kada izbiju na površinu, veoma se teško obuzdavaju.

„Svi smo svedoci da požar na deponiji u Vinči traje godinama, a možda i decenijama, a da su vatrogasne ekipe često nemoćne, budući da gašenje vodom i penom ne daje dobre rezultate’’, kaže dipl. inž. Darko Tonić, konsultant kompanije TEKON u oblasti dijagnostike i gašenja požara.

Izbijanje deponijskih požara je jedan od najozbiljnijih rizika kojima su deponije izložene tokom svog životnog veka.

Nove tehnologije dijagnostike i prevencije požara

Na osnovu stanja na velikom broju deponija u regionu, broja požara i problema sa kojima su lokalne vlasti suočene, kao i oni koji upravljaju otpadom na deponijama, zaključeno je da je neophodno raditi na projektima koji će te probleme ublažiti i potpuno eliminisati.

Kompanija TEKON primenjuje sve nove tehnologije dijagnostike stanja na deponijama radi preliminarne identifikacije mogućih problema i prevencije požara, koje obuhvataju precizna merenja kao što su:

termalno merenje iz vazduha
merenje koncentracije deponijskih i dimnih gasova
merenje temperature u i na telu deponije

Merenje temperature tela deponije, kako dubinsko, tako i površinsko, jedna je od opšteprihvaćenih metoda za identifikaciju deponijskih požara.

Nabavkom najsavremenije opreme koju TEKON postavlja na svoje industrijske bespilotne letilice, kao i svih potrebnih softvera za obradu dobijenih snimaka, realizuju se termovizijska snimanja na nizu deponija u regionu.

TEKON tako primenjuje beskontaktni metod merenja temperature kojim se meri nivo infracrvenog zračenja, jer je utvrđeno da sva tela koji imaju temperature iznad apsolutne nule (-273,15°C) emituju infracrveno zračenje, pa čak i led. Kamere za termovizijsko snimanje su posebno prilagođene da „vide” onaj deo infracrvenog spektra koji je za ljudsko oko uočljiv, te se zato nazivaju još i infracrvenim kamerama.

U fokusu:

Kako rade te kamere?

Infracrvena kamera, koja je postavljena na bespilotnu letilicu, sadrži optički sistem koji fokusira infracrvenu energiju na poseban detektorski čip (niz senzora) koji sadrži hiljade detektorskih piksela raspoređenih u mrežu. Svaki piksel senzora reaguje na infracrvenu energiju i proizvodi elektronski signal. Procesor kamere uzima signal iz svakog piksela i na njega primenjuje matematički proračun da bi napravio mapu boja prividne temperature objekata. Svakoj vrednosti temperature dodeljena je druga boja. Dobijena matrica boja šalje se u memoriju i na ekran kamere kao temperaturna slika (termalna slika) tog objekta.

Mnoge infracrvene kamere takođe uključuju kameru sa vidljivim spektrom koji automatski snima standardnu digitalnu sliku. Kombinacijom ovih slika lakše se povezuju problematična područja na termalnoj slici sa stvarnom opremom ili područjem na kome se radi monitoring.

Temperature do 50 °C ukazuju na normalan rad deponije. Temperature identifikovane iznad 50 °C smatraju se povišenim i ukazuju na potencijalna žarišta i probleme sa požarom.

Rezultati beskontaktnih i direktnih merenja se objedinjuju da bi dali jedinstvenu temperaturnu sliku.

Ispitivanje deponijskih gasova u cilju identifikacije podzemnih požara

Uz merenje temperature na deponijama, TEKON meri iz vazduha, bez kontakta sa deponijom, i koncentraciju pojedinih gasova u emisiji deponijskog gasa jer deponijski požari, uz porast temperature, uzrokuju i snižavanje koncentracija metana, zajedno sa porastom koncentracije ugljen-dioksida i koncentracije ugljen-monoksida, vodonika i drugih gasova. Ukoliko deponija ima biotrnove, moguće je da se veoma precizno, u zoni svakog biotrna, utvrdi status u zoni dejstva biotrna.

Ispitivanje temperature tela deponije u cilju identifikacije podzemnih požara

Temperatura tela deponije meri se u reprezentativnim tačkama termometrom ili termalnom sondom. Na osnovu zabeleženih temperatura, nakon obrade podataka, identifikuju se ugrožene zone na deponiji. U slučaju da postoje ispravni biotrnovi, očitavaju se koncentracije gasova na više dubina, a ako ne postoje, mere se koncentracije gasova na površini, po mreži koju diktira geometrija deponije i bezbednost na radu. Temperatura se može meriti do 15 m dubine tela deponije.

Nova rešenja TEKON-a za gašenje deponijskih požara

Na osnovu iskustva koje ima u ovim poslovima, TEKON je razvio sopstveni nezavisni sistem koji umnogome olakšava borbu sa požarima na deponijama i povećava efikasnost gašenja. Time se skraćuje trajanje emisije otrovnih gasova koji nastaju kao posledica sagorevanja otpada čime se štiti zdravlje stanovništva.

Sistem se zasniva na primeni inovativne mineralne suspenzije koja se priprema i nanosi na licu mesta iz mobilne jedinice koja se lako transportuje sa lokacije na lokaciju po potrebi.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

1...365366367...1,670 Page 366 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM