SKOBI – INSPIRACIJA U ČAŠICI KOMBUHE

06.01.2023

Adrien Ujhazi je slikarka koja u svojim radovima ispituje odnos čoveka i prirode. Zagovara i posebnu umetničku praksu nazvanu bio-art koja podrazumeva korišćenje biotehnologije i organskog materijala koji su pogodni za različite medije kao što su: slika, crtež, video i instalacija.

Njen cilj nije samo umetnički već i ekološki. Adrien želi da stvara, ali tako da sintetički materijali budu zastupljeni samo kad je neophodno i da iza umetničkog dela ostane minimalan otpad. Za Magazin Energetskog portala, Adrien je otkrila svoj istraživački put od kombuhe do SKOBI-ja i šta je na tom putu naučila.

EP: Kako ste došli na ideju da napravite SKOBI?

Adrien Ujhazi: Svakog leta sam provodila najmanje dva-tri meseca kod bake i deke na selu, okružena biljkama i životinjama koje su postale glavna inspiracija za moje stvaranje u domenu vizuelne umetnosti. Želela sam da u svom radu trošim što manje sintetičkih materijala i proizvodim što manji otpadni ostatak, te sam počela i sama da eksperimentišem sa dostupnim namirnicama. Tako sam naišla na napitak kombuha. Ovo piće se najviše konzumiralo u drugoj polovini 20. veka i u gotovo svakoj kući bilo po nekoliko flaša ove tečnosti sa kulturom – SKOBI. Kad sam napravila prvu turu ovog napitka, zvanično je počelo moje dalje istraživanje ovog materijala.

U fokusu:

EP: Možete li opisati kako nastaje ovaj materijal i za šta sve može da se koristi?

Adrien Ujhazi: Kombuha se dobija fermentacijom, najčešće crnog ili zelenog čaja. U toku ovog procesa aktiviraju se mikroorganizmi i stvara se bio-film na površini tečnosti, od čega nastaje materijal SKOBI, što je zapravo skraćenica za simbiotsku kulturu bakterija i kvasca. Drugi naziv ovog materijala je bakterijska celuloza. Materijal se može tretirati na brojne načine: bojiti različitim pigmentima, dehidrirati, fiksirati, a takođe se može mešati sa drugim, različitim prirodnim materijalima. Cilj ovog procesa i istraživanja jeste nalaženje odgovarajućih resursa koji su biorazgradivi poput SKOBI-ja. Izbor materijala je ispravan ako uz prirodni proces i uz pomoć bakterija, gljiva postaje razgradiva, odnosno posle određenog vremena počne da se raspada. Ovakav, obrađen materijal može da se koristi u različite svrhe. Jedan od primera njegove potencijalne globalne primene je alternativa „veganskoj koži”, koja nastaje isključivo od biljnih i organskih materijala.

EP: Na koji način planirate da ga prezentujete široj javnosti?

Adrien Ujhazi: Materijal je do sada bilo predstavljen u različitim oblicima. Počela sam da ga promovišem kroz svoju umetničku praksu i da u različitim medijima prezentujem njegov karakter kroz dvodimenzionalne radove manjeg i većeg formata, foto i video dokumentacije, audio, svetlosne kutije, prototipe poput bio šešira i manjih eksperimentalnih komada u petri posudama, ready-made objekte i drugo. Prilike za promociju ukazale su se uglavnom kroz kulturna dešavanja i manifestacije u Srbiji i inostranstvu. To su mahom bile aktivnosti realizovane u saradnji sa nevladinim organizacijama, institucijama, kustosima i umetnicima u obliku samostalne ili grupne izložbe, bijenala, sajmova umetnosti, otvorenih razgovora, panel diskusija, predavanja i radionica.

EP: Da li očekujete da ovaj materijal u budućnosti ima široku upotrebu?

Adrien Ujhazi: Informisanje i edukacija su neophodni da bi ljudi razumeli korist ovakvih materijala. Trenutno radimo na tome i primećujemo da postoji, iako mali, krug zainteresovanih ljudi koji su spremni za istraživanje. Zato smatram da se u materijalu SKOBI krije potencijal za široku upotrebu. Pritom, za ostvarenje tog cilja je neophodno više stručnjaka, vremena i resursa za izvođenje. Veoma sam zahvalna što uz saradnju sa prijateljima i kolegama mogu da sprovedem prvi projekat koji se bazira na promovisanju održivih materijala poput SKOBI-ja. Projekat nosi naziv BIOFABRIKA i realizovan je kroz Udruženje građana ReAktor, a podržan je od strane fondacije Evropska prestonica kulture – Novi Sad 2022.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Srbija planira da 2023. godine uveze 70 odsto više uglja

06.01.2023

ugalj - coal — Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Srbija planira da u 2023. uveze 4,8 miliona tona uglja, što je 70 odsto više od procenjenog uvoza u 2022. godini.

Planirani izvoz uglja iznosi 0,023 miliona tona, koliko je bio procenjeni izvoz i za prethodnu godinu, vidi se iz Energetskog bilansa Republike Srbije za 2023. godinu koji je usvojila Vlada krajem decembra.

Ukupne raspoložive količine uglja iz domaće proizvodnje uglja, neto uvoza i zaliha u 2023. godini planirane su iznosu od 8,051 Mtoe (milion tona ekvivalentne nafte).

Od ove količine najveća količina uglja biće potrošena za transformacije (7,8 Mtoe).

Potrošnja za transformacije obuhvata potrošnju za proizvodnju struje i toplotne energije (7,212 Mtoe), potrošnju za preradu uglja u sušari (0,1 Mtoe) i potrošnju koksa za visoke peći (0,517 Mtoe).

Pročitajte još:

Plan je da se za proizvodnju struje i toplotne energije potroši 14 odsto više uglja nego što je bila procenjena potrošnja za 2022. godinu.

U 2023. godini planirano je da su Srbiji proizvede manje od 36,8 miliona tona uglja.

Ubedljivo najviše uglja trebalo bi da bude proizvedeno iz površinske eksploatacije (36,18 miliona tona). U Energetskom bilansu za 2023. godine ističe da je ovo tri odsto više nego što je procenjena proizvodnja za 2022. godinu.

Međutim, u Energetskom bilansu za 2022. godinu koji je Vlada utvrdila u januaru te godine, piše da se procenjuje da će iz površinske eksploatacije biti proizvedeno 38,45 miliona tona uglja, što je više nego što su procene za proizvodnju u 2023. godini.

Ove godine, kada je u pitanju površinska eksploatacija, planirana je proizvodnja sa površinskih kopova Kolubare u iznosu od 26,5 miliona tona i sa kopa Kostolac u iznosu od 9,68 miliona tona).

Iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom planirana je proizvodnja od 400,5 hiljada tona, a iz rudnika sa podvodnom ekploatacijom uglja 216 hiljada tona.

U odnosu na Energetski bilans za 2022. godinu, procenjena proizvodnja u Kolubari je smanjena sa 29,1 milion tona na 26,5 miliona tona.

Na sajtu Elektroprivrede Srbije (EPS) navodi se da se prosečna godišnja proizvodnja uglja u Srbiji kreće od 37 do 40 miliona tona uglja. Dodaje se i da je maksimalna godišnja proizvodnja uglja u EPS-u ostvarena 2011. godine kada je bila 40,3 miliona tona uglja.

Energetski bilans je dokument kojim se utvrđuju godišnji iznosi energije i energenata potrebni za pozdanom sigurno i kvalitetno snabdevanje krajnih kupaca.

Izvor: Nova ekonomija

Odnos prema ženama inženjerima nije isti u Srbiji i Nemačkoj

05.01.2023

Foto: OIE Srbija

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue koje Udruženje OIE SRBIJA realizuje u okviru projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sa ciljem da podstakne mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Milena Milosavljević je rukovodilac tima za EU Akcioni plan za održivo finansiranje u vodećoj ESG kompaniji i autorka platforme solarnikalkulator.rs čiji je cilj da potencijalnim investitorima pruži sve potrebne informacije kako bi došli do svojih prvih solarnih sistema.

Ova uspešna mlada žena godinama gradi karijeru u Nemačkoj, ali je prve korake napravila upravo u Srbiji, i to uprkos predrasudama.

Sa stereotipima sa prvo suočila kada je kao učenica srednje tehničke PTT škole odlučila da upiše Elektrotehnički fakultet. Nakon završetka ETF-a, zaposlila se u NIS-u i EMS-u, a tri godine kasnije, u ProCredit banci čime se još jednom susrela sa predrasudama – šta će jedan inženjer energetike u banci. Ali, banka je tražila specijalistu za Obnovljive izvore i Energetsku efikasnost što je bio Milenin posao iz snova.

O svemu tome, ali i o karijeri i statusu žena u Nemačkoj, kao i planovima da se u januaru pridruži jednoj od najvećih svetskih banaka gde će voditi tim dekarbonizacije za EMEA region, Milena govori za naš portal.

Pročitajte još:

Kako i kada ste odlučili da studirate Elektrotehnički fakultet?

Milena Milosavljević: Oduvek mi je matematika bila omiljeni predmet i nekada toliko interesantna da je predstavljala zamenu za igru. Igrom slučaja, upisala sam srednju tehničku PTT školu sa namerom da se odmah nakon toga zaposlim, što je PTT škola omogućavala u Poštama Srbije. Ipak, ja sam nakon prvog časa osnova elektrotehnike zavolela ovu struku i tada u svesci na prvoj strani napisala ETF i <3. Kada je došlo vreme za upis fakulteta, želela sam da polažem prijemni na samo jednom fakultetu.

Da li je to bio generacijski trend među devojkama ili ste se izdvajali iz okoline?

Milena Milosavljević: Iako je u srednjoj školi bilo podjednako devojčica i dečaka, jako mali broj nas je želeo da upise ETF. Iz mog razreda bila sam to ja sa četvoricom drugara. Na ETF-u je bilo sigurno 30 odsto žena u mojoj generaciji, ali većinom iz gimnazija, a na mom smeru energetike bilo je nas 10 od 100. S obzirom na to da je energetika jedini smer na ETF-u vezan za visoki napon, pa samim tim i kasnije opasnije poslove, važi za najviše „muški“.

Da li su vas okolina, porodica i prijatelji hrabrili ili su vam osporavali obrazovni izbor?

Milena Milosavljević: Pri upisu srednje škole porodica je i davala predloge. ETF je bio samo moj izbor. Iako su u porodici razumeli da je ETF jedini izbor, čak je i razredni predlagao da probam pijemni i na FON-u, ali sam ja rekla da ću ili upisati ETF ili čekati dok ne uspem. Ipak, drugari i okruženje nisu razumeli šta će devojčica, pre svega u tehničkoj školi, pa onda i na ETF-u. Čak je i meni bilo krivo jer su sve moje drugarice išle ili u gimnazije, ekonomske škole, pravne, ali kada je došao dan da upišem ETF i uđem u po meni najlepšu zgradu u Beogradu, više me nije zanimalo mnogo tuđe mišljenje. Bila sam više nego srećna.

Karijeru ste gradili u bankarskom sektoru, iako je neka elektroenergetska kompanija bila logičniji izbor. Otkud u bankarskom sektoru i to baš u ProCredit banci koja je lider u finansiranju solarnih elektrana u Srbiji?

Foto: OIE Srbija

Milena Milosavljević: Ovo je bio još jedan stereotip sa kojim sam se borila i sama, razmišljajući šta će jedan inženjer energetike u banci. Prve tri godine karijere provela sam u klasičnom energetskom sektoru, radeći prvo za NIS pa EMS gde sam se prevashodno bavila temom kao sto je energetska efikasnost. Ipak, s obzirom na to da sam i diplomski i master rad pisala na temu obnovljivih izvora energije, želela sam jako da nađem posao u toj oblasti. 2012. godine takvih poslova na Infostudu nije bilo.

Kada sam 2015. godine videla oglas ProCredit banke koja je tražila specijalistu za Obnovljive izvore i Energetsku efikasnost, videla sam posao iz svojih snova iako mi uopšte nije bilo jasno zašto jedna banka želi da zaposli inženjera. Sećam se da mi je čak bilo čudno da svojim kolegama sa fakulteta kažem da radim u banci. Ipak, nakon što sam upoznala više nego entuzijastičan zeleni tim banke (čiji današnji ili bivši članovi govore na skoro svakoj konferenciji o zelenoj energiji i održivom poslovanju) i uvidela strategiju ProCredit grupe i viziju za potrebom održivog poslovanja sveobuhvatno, videla sam da bi moj doprinos bio čak i mnogo veći u ozelenjavanju ekonomije nego da radim na samo jednom delu projekta.

Radeći u ProCredit banci sam zapravo i videla na delu da se kroz izbor onoga što se finansira ili, još više, ne finansira, upravo utiče na celokupnu ekonomiju, sve vrste biznisa, ali i ukupno društvo. S obzirom na to da je ProCredit banka lider u zelenom finansiranju, danas smatram da je to bio odličan izbor i ukupno sam u ProCredit banci u Srbiji, a kasnije u ProCredit grupi u Frankfurtu, provela sedam godina. Radila sam na prvim biogasnim elektranama, prvim solarnim elektranama za sopstvenu potrošnju, uvođenju električne energije sa garancijom porekla, ali i na ogromnim projektima grupe u Ukrajini, Kosovu pa i nekim jako zanimljivim izazovima kao sto su energetske zajednice u Grčkoj od 100 MW ili veće kreditne linije koje smo plasirali sa bankama kao što su EBRD i EIB.

Poslovnu budućnost ste pronašli van Srbije? Čime se sada bavite?

Milena Milosavljević: Nakon ProCredita prešla sam da vodim regulatorni tim za Akcioni Plan EU za održivo finansiranje u okviru jedne od vodećih ESG kompanija. U trenutku izbora novog posla situacija je bila dosta drugačija nego 2012. godine. Sa jedne strane, zato što su sada poslovi u ovoj oblasti vise nego traženi, sa druge strane, nema tako puno ljudi koji imaju dugoročna iskustva. Imala sam priliku zaista da biram pozicije, od razvojnih banaka, investicionih kompanija, razvoja projekata. Ipak, ovaj izbor koji sam donela početkom godine je bio kratkoročan i donet je kao balans između karijere i nazovimo ženskih obaveza (jer je posao omogućavao rad od kuće). Uvidevši da ipak više uživam radeći u banci na projektima dekarbonizacije i ozelenjavanju ekonomije, od januara ću se vratiti bankarstvu i pridružiti jednoj od najvećih svetskih banaka, gde ću voditi tim dekarbonizacije za EMEA region.

Da li se poslovni položaj žena u Nemačkoj razlikuje u odnosu na status koji uživaju u Srbiji?

Milena Milosavljević: Status žena u Nemačkoj jeste dosta bolji, ali pre svega u delu održivog poslovanja i ovde ćete često videti više žena u toj oblasti. Ipak, kada se radi o čistoj energetici, tu je i dalje moć i prisutnost veća na muškoj strani. Sećam se nekih sastanaka u Srbiji, kada smo razgovarali o projektima za finansiranje, uglavnom nas je uključujući klijenta, konsultante i izvođače, bilo više od 10 i često sam znala da budem jedina žena. Tako je i ovde kada govorimo o poslovima izgradnje i finansiranja elektrana. U drugim oblastima održivog poslovanja i finansiranja, pre svega izveštavanja, pravne službe, finansijske analize, ima dosta više žena. Odnos prema ženama se razlikuje. U Srbiji, da bi vas neko gledao sa uvažavanjem kao ženu inženjera, prvo morate da se dokažete kao veliki poznavalac onoga što govorite, veliki stručnjak i uglavnom da to uradite nenametljivo. Ovde je drugačije, iako ima više muškaraca u nekim okvirima, lako je da vas uvaže kao sagovornika od momenta upoznavanja.

U javnosti ste postali poznati kao kreator Solarnog kalkulatora. Kako ste došli na tu ideju i šta zapravo Solarni kalkulator računa?

Milena Milosavljević: S obzirom na to da se temom Obnovljivih izvora energije bavim više od 10 godina, a da sam proteklih četiri više zadužena za projekte dekarbonizacije u Evropi, želela sam da svoje akumulisano iskustvo i znanje sa tržišta u Srbiji iskoristim za nešto što sam smatrala da bi bilo korisno našim građanima ka ubrzanoj energetskoj tranziciji, za čim je i potreba i interesovanje sve veće zbog energetske stabilnosti, cenovne nezavisnosti, ali i sve većeg zagađenja.

Naime, iako su prve solarne elektrane priključene pre više od 10 godina, srpsko solarno tržište je stagniralo u prethodnom periodu. Višestruki su razlozi za to, a pre svega što je investiciona vrednost bila višestruka, cena električne energije jako niska, a kvote za podsticaj koja je država obezbeđivala su bile jako brzo popunjene, tako da sada, iako postoji moderan zakon o obnovljivim izvorima, te je omogućeno priključenje postrojenja za sopstvenu potrošnju, postoji dosta nepoznanica i nedovoljno znanja jer je tržište zapravo jako mlado.

Potencijalni investitori, iako imaju povećano interesovanje, tragaju za odgovorima kao što su:

Koliki je sistem potreban za moju potrošnju?
Koliko bi takav sistem koštao?
Kolike su moguće uštede?
Koliki je povraćaj investicije?
Koja je procedura za priključenje?
Ko su mogući instalateri i koje su njihove reference?
Koje banke nude kredite za solarne sisteme i da li postoje grantovi za ulaganje?

Platforma solarnikalkulator.rs nudi odgovore na sva ova „jednostavna“ pitanja. Cilj platforme je da omogući sve potrebne informacije potencijalnim investitorima da dođu do svojih prvih solarnih sistema. Pored toga, ultimativni cilj jeste smanjenje energetske zavisnosti, sigurnije snabdevanje električnom energijom i zeleniji i čistiji izvori energije za sve građane i buduće generacije. Izradu platforme Solarni kalkulator podržava projekat „Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji“, koji u okviru Nemačke razvojne saradnje sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Upravo ova podrška je omogućila da platforma bude javno dobro, te da nema komercijalnu svrhu što je bila moja velika želja. Da svi tržišni igrači budu prikazani nepristrasno, ali i da su sve informacije besplatno dostupne korisnicima.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Milena Milosavljević: Što se moje profesionalne karijere tiče, nastavljam da radim na projektima dekarbonizacije u Evropi. Ipak, i dalje imam ideje oko mogućih projekata i za srpsko, ali i za tržište Balkana, tako da mi je želja da se platforma proširi i na ostale balkanske zemlje.

Izvor: OIE Srbija

INOVATIVNO REŠENJE ZA ŽIVOT BEZ KOROVA

05.01.2023

ambrosia-korov-biljka — Foto-ilustracija: Pixabay (GoranH)

Nekima su prvi julski dani dugo očekivani signal za početak priprema za godišnji odmor, dok su drugima najava borbe protiv polena ambrozije. Ova jednogodišnja korovska biljka proizvodi polen od početka jula do ranih mrazeva. Jedna stabljika ambrozije proizvede više miliona zrnaca polena i više desetina hiljada semenki koji najviše problema stvaraju ljudima.

Gotovo svako od nas poznaje bar jednu osobu koja je alergična na ambroziju. Ljudi koji imaju snažnu reakciju na polen ambrozije često se žale na smanjen kvalitet života koji je uzrokovan upravo alergijom u letnjim mesecima. Zahvaljujući profesoru dr Milošu Stankoviću, naučniku i pronalazaču, oni bi uskoro mogli da zaborave na svoje tegobe i „prodišu punim plućima”. On je osmislio Ambrozer, uređaj koji pomoću radio-frekvencije i struje prepoznaje i u korenu uništava ovu biljku.

“Moj brat od malih nogu ima problem sa ambrozijom, kao i mnogo ljudi iz mog okruženja. Hteo sam da im pomognem i tako sam krenuo sa razvojem uređaja. Još je čuveni Nikola Tesla pokušavao da napravi električni uređaj za uništavanje korova. Od tada do danas, mnogi su pravili razne uređaje, ali bilo je neophodno ispuniti mnoge bezbednosne uslove koji postoje u EU i svetu. Ja sam u tome uspeo”, objašnjava prof. dr Stanković, koji je po struci elektroinženjer.

Uređaj za uništavanje ambrozije se sastoji od elektronskih komponenata i elektroda, a pomoću određene frekvencije i struje, korov se uništava u korenu i to bez upotrebe hemijskih jedinjenja i pesticida. Na ovaj ekološki način, korov ne samo da nestaje već više uopšte ne raste tokom sezone.

U FOKUSU:

„Regulacijom frekvencije uništava se korov ili određeni deo biljke. U zavisnosti od vrste korova, zavisiće frekvencija koja se upotrebljava da bi se on eliminisao. Prilikom fizičkog kontakta elektroda (na uređaju) sa korovom koji se tretira, nastaju biohemijski i biofizički procesi u korovu, i on istog trenutka vene. Uređajem treba raditi dok je korov mali, zbog manje potrošnje električne energije”, objašnjava prof. dr Stanković.

Uređaj se može podesiti da grupno ili selektivno uništava korov, a prema mišljenju izumitelja, ambroziju je najlakše uništiti. Kako se sve tretira fizički i selektivno nema uticaja na druge poljoprivredne kulture, korisne biljke i mikroorganizme.

„Uređaj je bezbedan po ljude zbog dobre izolacije. Vršeni su brojni eksperimenti i ispitivanja prethodnih godina, a pogotovo ove sezone, na preko 100 različitih vrsta korova u Zemunu i na Novom Beogradu. Testiranja su vršena i u Sloveniji, Nemačkoj, Rusiji i Švedskoj sa Švedskim Fakultetom za poljoprivredu koji je atestirao uređaj. Uređaj se pokazao vrlo efikasnim”, dodaje prof. dr Stanković.

Testiranje ovog uređaja je i dalje u toku, dok je plan da već sledeće godine počne sa masovnom proizvodnjom. Profesor ima ideju da manji, ručni uređaj koriste ljudi koji žive u kućama, imaju bašte i dvorišta, dok se veći i jači može postaviti na traktore, kamione ili vozove.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Broj irvasa na Svalbardu raste zato što im se, pod uticajem zagrevanja, menja ishrana

05.01.2023

reindeer-g03b7328df_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Natalia_Kollegova)

Arktik se zagreva četiri puta brže od globalnog proseka, leta postaju toplija, a zime sve vlažnije.

Imajući u vidu koliko dramatično ove pojave transformišu nekada snežan region, utoliko je veća zabrinutost za irvase, omiljene pomoćnike Deda Mraza. Svoju svakodnevicu treba da prilagode zagrevanju – međutim, u jednom kutku sveta na dalekom severu, aktuelne promene klime i okruženja zapravo prijaju Rudolfovoj ekipi. Reč je o norveškom arhipelagu Svalbard, udaljenom 800 kilometara od Severnog pola, piše Klima101.

Arktički sistemi se, u odgovoru na topliju i vlažniju klimu, menjaju. Toplije vreme tamo podstiče rast vegetacije i produžava period godine kada svalbardski irvasi, inače biljojedi, mogu da se napasaju. Nasuprot mahovini koja pruža malo energije, a kojom su se u prošlosti hranili, oni sada sve više jedu uspravne biljke koje nalikuju na trave sa cvastima (graminoidi), a koje izviruju kroz sneg, kao i patuljaste grmove i polarnu vrbu.

Naučnici sa Univerziteta Oulu iz Finske prikupljali su podatke o ovim životinjama između 1995. i 2012. kada su se povećale arktičke letnje temperature i ustalilo padanje kiše preko snega. Ove promene svalbardske životne sredine bile su praćene većim brojem jedinki irvasa u dolini Reindalen. Od kasnih devedesetih do kraja istraživanja broj ženki je skočio sa 950 na 1300.

Pročitajte još:

Autori studije, koja je nedavno objavljena u naučnom časopisu Global Change Biology, naveli su da je razlog tome zapravo transformacija njihove ishrane, a evo šta ju je prouzrokovalo.

Naime, viša temperatura tla i veća količina izmeta i urina irvasa omogućili su širenje graminoida – ove biljke se probijaju kroz ledeni pokrivač, a dovoljno su hranljive da zadovolje apetite rogatih životinja čak i u najstresnijim zimskim razdobljima. Očekuje se da se ovo nastavi i u budućnosti.

Nasuprot graminoidima, mahovine su niske i zbog toga nestanu pod snežnim naslagama koje se zalede zbog kiše.

Ipak, realnost klimatske krize mnogo je kompleksnija od ovog izolovanog pozitivnog slučaja.

Primera radi, iz Skandinavije stiže naučno upozorenje o tome kako usled otopljavanja dolazi do pojave toksičnih mikrogljiva koje mogu da utiču na stanje i zdravlje irvasa. Životinje pretežno izbegavaju da kopaju na mestima gde su one najviše prisutne. Ali istraživači su kod jedinki koje idu na ispašu primetili mnoge simptome nalik na one izazvane mikotoksinima. Stoga je moguće da je jedan izazov samo zamenjen drugim.

Štaviše, druge podvrste irvasa, za razliku od onih sa Svalbarda, u mnogo su nepovoljnijem položaju. Tako je na ruskom poluostrvu Tajmir 2000. bilo milion jedinki, dok je danas nekada najveća populacija irvasa svedena na četvrtinu tog broja. Svetski fond za prirodu (WWF) navodi da su primarni razlozi krivolov i klimatske promene.

Izvor: Klima101

Očekuje se znatno veća proizvodnja žitarica u 2023. godini

04.01.2023

kukuruz — Foto-ilustracija: Pixabay (mute_gemini)

Foto-ilustracija: Unsplash (Polina Rytova)

Od kada je Ukrajina krenula da izvozi pšenicu, cena ove berzanske robe je sa 400 evra po toni na svetskom tržištu, koliko je bila u martu, poslednjih nedelja pala na 200 do 300 evra, što brine poljoprivrednike širom Evrope, uključujući i Srbiju.

U našoj zemlji izvoz pšenice bio je ograničen kad je cena bila na ovogodišnjem vrhuncu, a ratari poručuju da sa aktuelnom cenom neće moći da pokriju troškove setve.

U svojoj prvoj prognozi za žetvu 2023. godine evropsko udruženje koje okuplja i trgovce žitaricama Cocereal procenjuje da će ukupni rod u državama članicama Evropske unije i Velikoj Britaniji iznositi oko 304 miliona tona. To je za gotovo 20 miliona tona više od 285,1 miliona tona požnjetih 2022. godine.

,,Proizvodnja pšenice (bez durum vrste) prognozira se na 143,2 miliona tona, što je više od ovogodišnjih 140,7 miliona tona. Veći rod posebno se očekuje u Španiji gde se nadaju povratku normalnim prinosima, nakon što ih je ove godine pogodila suša”, kaže Branislav Gulan, poljoprivredni analitičar.

Kukuruz je zbog suše u ovoj godini znatno podbacio, što znači da će i izvoz iz Srbije biti slabiji. Međutim, prema rečima sagovornika, predviđanja za kukuruz na svetskom nivou su mnogo bolja.

Pročitajte još:

,,Za kukuruz prognoziraju znatno poboljšanje procenivši rod na 64,5 miliona tona, što je gotovo 14 miliona tona više u odnosu na 2022. kada je ubrano 50,7 miliona tona. Veći prinosi se očekuju u balkanskim zemljama, ali i Mađarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji”, navodi Gulan.

U Srbiji se ne prognozira povećanje površina koje je trenutno nešto veće od milion hektara, ali bi prosečni prinos kukuruza sa 4,1 tonu po hektaru trebalo da poraste na sedam tona po hektaru, a ukupna proizvodnja sa 4,18 miliona tona u 2022. na 7,21 miliona tona u 2023. godini.

Međutim, u Hrvatskoj se očekuje povećanje površina na 280.000 hektara, prosečni prinos kukuruza od osam tona po hektaru (6,5 t/ha u 2022. godini), te ukupna proizvodnja od 2,24 miliona tona (1,78 miliona tona u 2023. godini).

,,U Bosni i Hercegovini se ne očekuje ni povećanje površina koje iznosi 180.000 hektara, kao ni ukupna proizvodnja od 648.000 tona, a prosečni prinos bi mogao, istina neznatno, pasti na 3,6 tona po hektaru”, smatra Branislav Gulan.

Kada je reč o uljanoj repici, proizvodnja u EU i Velikoj Britaniji mogla bi da iznosi 20,4 miliona tona u poređenju sa 20,6 miliona tona u 2022., uz ponovno povećanje površina.

Ocena poljoprivredne politike

Kada je reč o stanju u domaćem agraru, naš sagovornik smatra da rešenje za pogrešnu agroekonomsku politiku postoji.

,,To je novi koncept proizvodnje, prerade, trgovine, u zatvorenom lancu od njive do trpeze po nordijskom receptu. Sve bi trebalo da ide preko zadruga, jer je mnogo jeftinije. Samo uz uslov da se zadrugama vrati prerađivačka industrija”, smatra Gulan.

On ističe da je to šansa Srbije da iz agrara po hektaru ima proizvodnju kao danas Holandija ili Danska, a to je više od 20.000 evra.

,,Ali, to ćemo postići samo ako se novac, uz novi koncept proizvodnje i zadrugarstva u kome će biti i prerađivačka industrija, bude obrtao najmanje 50 puta godišnje. Ako ovako budemo radili, agrar će u zemlju donositi veći BDP nego što se narodu obećava od litijuma ili za sada novootkrienog rudnika zlata”, zaključuje Branislav Gulan, agroanalitičar i publicista.

Izvor: Biznis.rs

SVAKODNEVNI RAD U INTERESU GRAĐANA I OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE

04.01.2023

Nebojsa-Ivanov-plusonline_0_1280x1280-1170x658 — Foto: Ljubaznošću Nebojše Ivanov

Najsavremenija regionalna sanitarna deponija u našoj zemlji nalazi se u Pirotu i tu se dovozi i tretira otpad iz grada Pirota i njegove okoline: Babušnice, Bele Palanke i Dimitrovgrada.

Nakon tri godine rada, energije i truda koji su uloženi u ovaj projekat, pozitivni efekti su višestruki.

Direktor JKP „Regionalna deponija Pirot’’ Nebojša Ivanov zadovoljan je poslovanjem. On pre svega navodi da deponija ni na jedan način nije negativno uticala na životnu sredinu, ističe iskustvo koje su stekli u upravljanju neopasnim otpadom, a ističe takođe i određenu finansijsku dobit koju su usmerili u dalja ulaganja u infrastrukturu i njen razvoj u delu upravljanja neopasnim otpadom.

EP: Šta nam možete reći o regionalnom reciklažnom centru?

Nebojša Ivanov: Mi smo 2017. godine kao grad Pirot i deponija podneli prijavu za Projekat primarne selekcije koji se finansira iz IPA fondova i ušli smo u fazu implementacije. Da bismo bili odabrani za implementaciju procesa primarne selekcije za pirotski okrug, čija je vrednost prema našem projektu 1,4 miliona evra, uslov je bio da postoji linija za sekundarnu separaciju. Krajem 2018. godine počeli smo izradu projektne dokumentacije, početkom 2019. dobili smo građevinsku dozvolu za izgradnju linije za sekundarnu separaciju, a sredinom iste godine započeli smo radove na izgradnji koji podrazumevaju izgradnju hale, pratećih objekata, celokupne infrastrukture – struja, voda, kanalizacija i otpadne vode, kao i montiranje neophodne linije. Projekat je u potpunosti završen u februaru 2022. i od sredine aprila linija za sekundarnu separaciju radi punim kapacitetom.

Ukupna vrednost koja je isplaćena dobavljačima i izvođačima radova je 264 miliona dinara sa PDV, od toga je Ministarstvo za zaštitu životne sredine obezbedilo 164 miliona, a deponija iz svojih prihoda 100 miliona. Ulazimo u pripremu dokumentacije za dobijanje upotrebne dozvole, postajemo javni objekat koji ima upotrebnu dozvolu i time pokazujemo da smo odlično završili celokupan projekat.

U fokusu:

EP: Pirotska regionalna deponija je jedina deponija ovog tipa u Srbiji.

Nebojša Ivanov: Upravo tako. Ponosan sam na sve učinjeno – imamo ćeliju, imamo posebnu liniju za sekundarnu separaciju, a od septembra imamo i liniju za primarnu separaciju otpada u punom kapacitetu. Implementirali smo i adekvatno upravljanje ambalažnim otpadom i komunalnim ambalažnim otpadom. Ulazimo u projekat izgradnje kompostane, takođe u okviru projekta finansiranog iz kredita EBRD-a, preko Ministarstva za zaštitu životne sredine, čija je vrednost oko 3,5 miliona evra. Imamo projektnu dokumentaciju i građevinsku dozvolu. Kompostana je logičan naredni korak jer čak 40 odsto primljenog otpada čini biorazgradivi otpad koji, kada se preradi, može da se prodaje kao kvalitetno đubrivo. Ovim se smanjuje i količina otpada koji se odlaže na deponiju. Na deponiji postoji kompletan sistem za monitoring koji prati i preventivno deluje na sistem za recirkulaciju – protokomeri, izometrijska mreža, sistem za praćenje kvaliteta procesnih voda, meteorološka stanica. Radimo dosta i mislim da smo primer dobre prakse, možda i najbolji na području regiona, jer ovakvu liniju za sekundarnu separaciju nema ni Hrvatska. Mi smo deponiju gradili po uzoru na projekat iz Segedina.

EP: Pomenuli ste i sistem za monitoring koji je postavljen na Deponiji. Možete li nam reći više o njemu?

Nebojša Ivanov Zakon o upravljanju otpadom tretira deponiju kao inženjerski objekat koji ne utiče negativno na životnu sredinu. U tome se razlikuje sanitarna deponija od smetlišta, odnosno nesanitarne deponije. Poštujemo uredbu o monitoringu i imamo odličan sistem za praćenje shodno zakonskim obavezama. Sve analize rade referentne laboratorije, i na osnovu njih se priprema izveštaj koji se šalje Agenciji za zaštitu životne sredine na kvartalnom nivou. Do sada nismo imali nijedan rezultat o negativnom uticaju na životnu sredinu. Da bismo mogli preventivno da delujemo, uspostavili smo jedinstvenu pijezometarsku mrežu koja u realnom vremenu, onlajn prati delovanje podzemnih voda, zatim sistem za recirkulaciju procesnih voda, tako da se one ne ulivaju ni u jednu reku ni potok, kao i automatsku meteorološku stanicu koja posmatra sve parametre u realnom vremenu – stepen isparenja, sunčane dane i slično. Proces se sastoji iz tri dela, imamo protokomer – sistem za nivelaciju procesnih voda koji meri količinu ulaska procesnih voda u bazen, zatim onlajn praćenje njihovog kvaliteta u četiri parametra, i sistem recirkulacije koji prati količinu vode koja je izbačena na deponiju, tako da se na dnevnom nivou prati bilans procesnih voda. Zahvaljujući onlajn praćenju možemo brzo da reagujemo u slučaju da dođe do eventualnog curenja, dakle pre nego što nastane bilo kakav negativan uticaj na okruženje. Dodatno, automatska meteorološka stanica u svakoj sekundi meri količinu padavina, isparenja i druge parametre. Dakle ako je danas izašlo sto kubika vode, a stepen isparenja iznosi 10 odsto, sistemom recirkulacije se 90 odsto ponovo vraća.

EP Šta nam možete reći o projektu reciklažnog dvorišta?

Nebojša Ivanov Nameravamo da uspostavimo adekvatno prikupljanje komunalnog ambalažnog otpada tako da sav otpad koji nije za upotrebu u domaćinstvima, trgovinskom ili komercijalnom sektoru, bude adekvatno iskorišćen. Postoji lokacija udaljena oko kilometar i po od Pirota, koju nam je grad ustupio i želimo da na njoj, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, izgradimo reciklažno dvorište koje će biti pristupačno po svim standardima. Projektna dokumentacija će biti završena do kraja godine, a plan je da naredne godine budu obezbeđena sredstva. Ideja je da građani uvek mogu da donesu otpadni materijal u reciklažno dvorište, a mi ćemo dodatno intenzivirati akcije u proleće i leto i skupljati kabasti otpad od građana na licu mesta. Naš je cilj da steknemo poverenje građana i pokažemo da smo na raspolaganju svakog dana. Želimo da pokrenemo kampanju sa ciljem da animiramo građane i da imamo interventnu grupu koja će na poziv izlaziti na teren i odnositi otpad. Svesni smo da građani nemaju prikolice, mogućnost organizovanja prevoza, da neki žive na višim spratovima zgrada i nemaju mogućnost da sami donesu kabasti otpad u reciklažno dvorište. Veoma je važna blizina dvorišta gradu, jer je preduslov izgradnje, između ostalog, da je ono lako pristupačno građanima. Među idejama koje čekaju svoju realizaciju nalazi se i Centar za ponovno korišćenje upotrebljivih stvari. Do kraja godine bi trebalo da imamo projektnu dokumentaciju i da dobijemo sredstva od Evropske komisije. U Centru će svi predmeti koji imaju upotrebnu vrednost biti popravljeni, osposobljeni i stavljeni na raspolaganje i dalju prodaju. Imamo mnogo stolica, stolova, plakara koji umesto da završe u postrojenju za biomasu, mogu da budu ponovo prodati i korišćeni. U Evropi je ovo normalna stvar, ljudi su ponosni kad kažu da su nešto kupili u takvom centru, jer su doprineli očuvanju životne sredine. Naš cilj je da Pirot postane zeleni grad, a vodimo se principima cirkularne ekonomije. Naša odgovornost je velika. Koristimo javna sredstva i javne resurse i moramo da vodimo računa da ovi resursi budu adekvatno iskorišćeni i donesu i dodatnu korist našim građanima.

Intervju vodila: Milica Marković

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

NOVI ŽIVOT STARIH IGRAČAKA

04.01.2023

2020. NEON DREAMS, 100×100, assemblage — Foto: Ivan Kocić

Borba protiv plastike, jedne od najvećih ekoloških pošasti savremenog doba, poprimila je raznovrsne kreativne forme. Dok se roje mali biznisi u sektoru reciklaže, a škole i druge javne ustanove sve više prikupljaju plastičan otpad, u ateljeu jednog našeg umetnika nastaju jedinstvena umetnička dela od plastike.

Ivan Kocić diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu a već godinama istražuje nijanse svog umetničkog izraza u brojnim tehnikama i stilovima slikarstva. Ipak, danas je najpoznatiji po svojim asemblažima u kojima ilustruje ženske portrete pomoću raznobojnih plastičnih igračka.

Ideja se rodila pre sedam godina dok sam radio jedan veći klasičan mozaik. Učinilo mi se da bi bilo interesantno poigrati se sa mozaikom koristeći neke drugačije materijale umesto uobičajenog kamena, staklene paste ili keramike. Tako je izbor pao na korišćene igračke koje su bile jarkih boja što je olakšavalo posao, a različitih oblika i veličina što je istovremeno otežavalo izradu portreta”, kaže Kocić i dodaje da mu je od početka ideja bila da akcenat stavi na reciklažu kako bi svom radu dao naročitu socijalno-društveno notu.

„Danas, posle više godina rada na seriji koju sam nazvao ‘Reciklaža igre’, jasno je da je publika prihvatila ove ideje. Čak je sama publika postala deo ove umetničke akcije s obzirom na to da među njima imam snažnu bazu onih koji rado sakupljaju i doniraju stare igračke”, objašnjava umetnik.

U fokusu:

Ivan je do sada više puta izlagao u Beogradu, kao i širom Srbije i regiona, a neki radovi otputovali su i na udaljene galerijske destinacije, čak do Meksika. Reakcije publike su veoma pozitivne, a portreti nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

„Mislim da moji radovi čak inspirišu ljude da izraze svoje umetničke ideje kroz neke oblike reciklaže. To i jeste jedna od zamisli koje su utkane u moje radove”, objašnjava Kocić.

Najmlađi su najaktivnija publika

Naš sagovornik aktivno vodi radionice za decu koje najmlađima pružaju jedinstvenu priliku da svoje stare igračke pretoče u nešto novo. Kocić objašnjava da su deca najaktivnija publika, ona su iskrena i vrlo neposredna u pitanjima, ali i u reakcijama na Ivanov rad.

„Malšani vole da dodirnu, da se približe. Posle kratkotrajnog početnog stida lako se opuste jer su im igračke poznate i bliske kao predmeti. Na taj način oni postaju zainteresovani i uče o reciklaži ali i o savremenoj umetnosti o kojoj govore portreti. Povremeno, uz izlaganje radova, organizujem i radionice gde su dobrodošli svi – od 7 do 77. Tu se onda i na praktičnom primeru vidi nastanak jednog asemblaža”, ističe Kocić.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Toplo vreme štedi energente, ipak situacija u EPS-u na “staklenim nogama”

04.01.2023

winter-zika-sneg-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija je bez problema prošla polovinu grejne sezone. Naruku nam idu i neuobičajeno visoke temperature, ali nadležni upozoravaju da to ne sme da uljuljka energetska preduzeća, jer grejna sezona traje još dva i po meseca.

Tržišno pravilo je: zalihe energenata praviti kada su najjeftiniji. Znači sada. Na svetskim berzama pojeftinjuju i gas i nafta.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović kaže da je i dalje prioritet da prezimimo i da građani budu u toplim domovima, da ima dovoljno struje, rezervi gasa i nafte.

“Da pripremimo adekvatno zimu 2023/24, zato što će se kriza nastaviti, očigledno rat u Ukrajini ne jenjava”, dodaje Đedovićeva.

Uz zalihe energenata, najvažnije je održati stabilno snabdevanje strujom. Za to je neophodna stabilna proizvodnja u kolubarskim rudnicima i obrenovačkim termoelektranama, koji pokrivaju polovinu potrošnje struje.

Lider za energetiku u “Dilojtu” Željko Marković ukazuje da je, što se tiče Elektroprivrede, situacija malo bolja nego prošle godine, ali ocenjuje da i dalje stoji “na staklenim nogama”.

Pročitajte još:

“Jedna interesantna stvar da je i Elektroprivreda u decembru više izvozila nego što je uvozila električne energije, što je svakako ohrabrujuće. To je dobar znak, ali nedovoljan. EPS mora da prođe kroz ozbiljan proces transformacije”, smatra Marković.

Uvoz struje zaustavila je proizvodnja gasnih termoelektrana – toplana u Novom Sadu, Pančevu i Zrenjaninu. Nadležni kažu da je obezbeđen siguran dotok Balkanskim tokom, gasa će biti dovoljno i za ledene dane.

Bajatović: Dve dobre vesti

Direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović ističe da u suštini ima dve dobre vesti.

“Jedna je – Bog nas gleda, temperature su relativno visoke. U Mađarskoj imamo nešto više od trista miliona metara kubnih, možemo da povlačimo do šest miliona dnevno. Kada sve to saberete, Srbija je sigurno energetski bezbedna, da pritom do kraja grejne sezone nećemo potrošiti ni jedan jedini metar kubni iz Banatskog dvora”, navodi Bajatović.

Ono što je sada prioritet je da se obezbede što veće zalihe benzina i dizela.

NIS jeste ugovorio dovoljne količine sirove nafte naftovodom “Janaf”, ali zapadne sankcije od 5. februara obuhvatiće i uvoz ruskih derivata, koji u Srbiju stižu baržama Dunavom i cisternama.

Izvor: RTS

Rekordno visoke temperature – švajcarski Alpi bez snega

03.01.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Paul Gilmore)

Neuobičajeno visoke temperature za ovo doba godine, bez snežnih padavina, dovode do toga da na velikom delu Alpa nema snega.

Rekordne temperature izmerene su na severnoj strani Alpa u Švajcarskoj i u Lihtenštajnu, na visinama oko 400 metara.

Iz švajcarske nacionalne meteorološke i klimatske službe, saopštili su da su januarski toplotni rekordi zabeleženi na nekoliko stanica za praćenje na severnoj strani planinskog lanca Alpa, zbog toplih vetrova sa jugozapada, dnevne temperature iznosile su i do 20,9 stepeni.

Kako prenose svetski mediji gotovo svuda se vidi trava, kamenje i zemlja. Nedostatak snega zabrinuo je građane, a temperaturne promene povezuju se sa klimatskim promenama.

Pročitajte još:

Prošla godina bila je jedna od najtoplijih gotovo u celoj Evropi. Nacionalni meteorološki zavod u Francuskoj saopštio je da je 2022. godina završena nekim od najtoplijih vremena koje je ta zemlja ikada iskusila u ovo doba godine.

I u Srbiji, za ovo doba godine, beleže se rekordno visoke temperature, pretežno je sunčano i znatno toplije vreme od proseka. Maksimalne dnevne temperature iznose od 12°C do 19°C. U sredu i četvrtak, 4. i 5. januara očekuje se malo hladnije vreme uz prolazno naoblačenje sa malom šansom za padavine.

Energetski portal

Voz od Beograda do Pančeva od srede, prva tri dana besplatno

03.01.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Charles Forerunner)

Građani Bеograda i Pančеva od 4. januara moći će da koristе Panvoz koji ćе saobraćati na rеlaciji Bеograd – Pančеvo, a prva tri dana korišćenja voza 4, 5. i 6. januara biće besplatno za sve korisnike.

Kako je rekao Goran Vеsić, ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prodaja karata počinjе 8. januara.

Panvoz ćе saobraćati svakog radnog dana, vožnja ćе trajati 30 minuta, i prva stanica ćе biti Pančеvo Vojlovica, a poslеdnja Pančеvački most (Dunavski pеron).

Ministar Vеsić jе istakao da će cena karata iznositi od 150 dinara u jеdnom pravcu.

“U razgovorima sa Srbijavozom tražimo rеšеnjе da cеna za studеntе i đakе budе niža”, rеkao jе ministar, navodi se u saopštenju.

Vеsić jе navеo i da jе pravo rеšеnjе za Pančеvo povratak u sistеm BG voza, ali da o tomе moraju da sе dogovorе dva grada – Bеograd i Pančеvo.

Pročitajte još:

Prilikom rеkonstrukcijе BG voza, projеkta koji sе radi uporеdo sa mеtroom, planira sе da Pančеvo budе u sistеmu BG voza i da ima oko 30 polazaka dnеvno iz Bеograda i ka Bеogradu.

“To jе jеdino pravo rеšеnjе za građankе i građanе Pančеva. Ministarstvo jе uradilo ono što smo mogli, a za sistеm BG voza nеophodan jе dogovor dva grada i prе toga rеkonstrukcija sistеma”, rеkao jе Vеsić.

Ranije je najavljeno da će u početku biti šest polazaka dnevno, tri ujutru i tri popodne, u špicevima iz Beograda do Pančeva i obrnuto.

Energetski portal

SISTEMSKIM REŠENJIMA DO ZDRAVE ŽIVOTNE SREDINE

03.01.2023

flashmul — Foto: Ljubaznošću Tamare Spasenović

Velike količine otpada koje stvaramo utiču na nicanje i širenje deponija što ostavlja snažan negativan trag na životnu sredinu. Deponije zauzimaju velike površine zemljišta, smeće se na takvim mestima godinama taloži, a njegov sastav čine sve vrste otpada od komunalnog, preko medicinskog do opasnog otpada.

Trenutno, pored sporadičnih mesta za reciklažu, čiji je broj nedovoljan, gotovo sav opasni otpad završava na deponijama i divljim deponijama gde se razlaže ispuštajući ogromne količine štetnih hemijskih materija koje prodiru u zemljinu koru. O upravljanju otpadom, reciklaži i načinima za prevazilaženje brojnih problema u ovoj oblasti, razgovarali smo sa Tamarom Spasenović, saradnicom za regulatornu reformu NALED-a.

EP: Šta nam možete reći o projektu „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice”?

Tamara Spasenović: Taj projekat smo pokrenuli sa namerom da „osvetlimo” problem ovih tokova otpada, ukažemo na nedostatke postojeće zakonske regulative i da kroz pilotiranje sistema, pokažemo da je odvojeno sakupljanje otpadnih baterija i sijalica moguće. Iz tog razloga pored sveobuhvatne analize stanja koju smo uradili i preporuka za unapređenje zakonodavnog okvira, uspešno smo sklopili saradnju sa nadležnim institucijama Beograda i Kragujevca.

Projekat zvanično traje do decembra 2022. godine, a za naredni period je planirano, uz kontinuirano prikupljanje baterija i sijalica, da se sprovede i analiza prikupljenih količina kako bismo na osnovu podataka imali dodatne preporuke za dalje rešavanje pitanja tokova opasnog otpada.

Takođe, bitan aspekt projekta jeste i edukacija, kako dece školskog uzrasta, tako i odraslih.

U fokusu:

EP: Kako se u našoj zemlji upravlja iskorišćenim baterijama i sijalicama?

Tamara Spasenović: Trenutno u našoj zemlji ne postoji adekvatno sistemsko rešenje za prikupljanje, zbrinjavanje i reciklažu baterija. Samo u jednoj kompaniji koja posluje na teritoriji Republike Srbije baterije se sakupljaju i skladište a zatim izvoze na tretman u Nemačku. Glavni razlog nepostojanja sakupljačke mreže ovog toka otpada je nepostojanje podsticaja od strane države, koji bi najveće generatore opasnog otpada motivisale da utrošene baterije predaju operatoru sistema, a da oni uz podršku podsticaja mogu zbrinuti te količine i adekvatno ih tretirati.

Kada govorimo o sijalicama, situacija je nešto bolja jer postoje novčani podsticaji od strane države, kao i postrojenje za reciklažu i preradu iskorišćenih sijalica u Republici Srbiji. Problem predstavlja činjenica da reciklažni centar za sijalice, iako je u potpunosti opremljen najnovijom tehnologijom, nema dovoljno razvijenu sakupljačku mrežu, pa samim tim ni dovoljne količine koje bi mogao da zbrine i tretira (postrojenje poseduje kapacitete i za tretman otpadnih sijalica koje bi mogle doći i iz uvoza).

Osim manjka podsticaja, reciklažnog centra za baterije i nerazvijene sakupljačke mreže, potrebno je dodatno osnažiti i sistemski organizovati otvaranje reciklažnih dvorišta. Takođe je potrebno postaviti posude i kante, urediti punktove na koje bismo mogli da uputimo sugrađane, koji su i te kako zainteresovani za ovu temu. Postoji potreba i za kontinuiranom kampanjom i edukacijom, počevši od najranije dobi.

EP: Kako povećati stopu reciklaže u našoj zemlji?

Tamara Spasenović: Da bismo povećali stopu reciklaže u čitavoj zemlji, moramo prvo dobro da analiziramo trenutno stanje u državi kada su u pitanju različite vrste i različiti tokovi otpada, kako bismo mogli da identifikujemo ključne probleme za svaki od njih. To smo već uradili za otpad od hrane, opasne tokove otpada (baterije i sijalice, električni i elektronski otpad), a uskoro će biti pokrenuta i inicijativa za rešavanje pitanja ambalažnog otpada. Analizom trenutnog stanja, kroz saradnju sa ekspertima iz navedenih oblasti, ali i kompanijama, građanima, i korišćenjem prethodno stečenih iskustava identifikovali smo ključne nedostatke u ovim oblastima na osnovu kojih smo bili u mogućnosti da ponudimo predloge adekvatnih rešenja.

Različiti tokovi otpada imaju različite probleme, zahtevaju različite pristupe i rešenja, ali svi oni imaju jedan zajednički imenitelj – nedostatak sistemskog rešenja. Jedan od načina za rešavanje pitanja posebnih tokova otpada je i uvođenje kolektivnog operatera po modelu koji funkcioniše za ambalažu, što bi i za državu bio administrativno neuporedivo manje opterećujući model. Na taj način bi se smanjila stopa izbegavanja plaćanja naknade, administracija bi se oslobodila tereta izdavanja velikog broja rešenja, a inspekcijska kontrola bi se usredsredila na rad operatera sistema.

EP: Šta donosi Nacrt izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu?

Tamara Spasenović: U okviru pregovaračkog Poglavlja 27, u oblasti ambalažnog otpada, Srbija se obavezala da će do 2025. godine reciklirati 49 odsto stakla, 32 odsto plastike, 60 odsto papira i 52 odsto metala. Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, neophodno je da paralelno razvijamo primarnu selekciju otpada, jer je pretpostavka da je odnos učešća ambalažnog otpada takav da 60 odsto otpada dolazi iz domaćinstava, dok 40 odsto predstavlja komercijalni otpad.

Nacrtom izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu iz prethodne godine, između ostalog, otvorena je i tema uvođenja depozitnog sistema, ali su mnoga pitanja, poput materijala koji će biti obuhvaćeni, teritorije i pokrivenosti sistemom, načina obeležavanja ambalaže i regulatornog tela koje će upravljati sistemom, ostala nerešena.

Savez za zaštitu životne sredine koji radi u okviru NALED-a sarađuje sa kompanijom Eunomia iz Velike Britanije, jednom od vodećih u ovoj oblasti. Ova kompanija ima veliko iskustvo u savetovanju Evropske komisije o upravljanju ambalažnim otpadom i cirkularnoj ekonomiji, i pripremila je dve studije koje pokazuju kako unaprediti postojeći sistem upravljanja ambalažom i da li je potrebno uvesti i depozitni, kao odgovor na izazov sakupljanja i reciklaže ove vrste otpada.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Borba za energente, rekordne cene – najveći izazovi u energetici u godini za nama

02.01.2023

Proteklu godinu obeležila je borba za energente, rekordne cene i zaštita građana i privrede od skupe energije. Zbog skupih energenata, 2022. pamtićemo po rekordnim cenama struje, gasa, čvrstog ogreva, i goriva za građane i privredu.

Najveći izazov za Evropu bio je obezbediti dovoljno gasa odnosno naći alternativu ruskom gasu. Cena gasa na početku prošle godine išla je i do 4.000 evra, a u decembru pala je na 800 evra jer su skladišta puna. Brisel je potvrdio da je zavisnost od ruskog gasa sa gotovo 40 odsto smanjena na devet odsto.

Rusija je od kraja aprila prekinula isporuke gasa zemljama koje nisu htele da plaćaju u rubljama, a poslednjeg dana 2022, ukazom ruskog predsednika, dozvoljeno je zemljama koje su označili kao neprijateljske da dugove plate u drugim valutama.

U decembru Evropska unija, G7 i Australija ograničili su cenu ruskog gasa na 180 evra za megavat-sat.

Gasni spor na relaciji Moskva–Brisel produbio je problem sa nemačkom turbinom za remont “Severnog toka 1” pa je Rusija prekinula dotok gasa tim gasovodom, a u septembru eksplozije na cevima po dnu Baltičkog mora onesposobile su gasovode i “Severni tok 1 i 2”. Istraga o sabotažama još traje.

Jesenas su prestale i isporuke gasovodom Jamal. Gasovod preko Ukrajine radi trećinom kapaciteta, a jedini dotok ruskog gasa u Evropu punim kapacitetom stiže Turskim tokom.

EU američkim i drugim izvorima tečnog gasa zamenjuje ruski gas. U celoj Evropi ubrzano se grade LNG terminali i nove gasne interkonekcije između zemlja.

Pročitajte još:

Cena uglja prošle godine povećana za 70 odsto

Evropska unija prvu energetsku rampu spustila je na ruski ugalj. Iako je taj embargo dogovoren još u aprilu, na snagu je stupio u avgustu kako bi se napravile zalihe. Zbog velike potražnje, cena uglja je prošle godine povećana za 70 posto – dostizala je čak i 450 evra za tonu.

Evropska unija 15 odsto električne energije dobija iz uglja, a petinu tog energenta uvozila je iz Rusije – što je trebalo nadomestiti iz drugih izvora.

U strahu od zime, mnoga evropska domaćinstva vratila su se grejanju na ugalj, a većina zemalja odustala je od zatvaranja termoelektrana.

Britanija, Nemačka i Holandija vratile su u rad i neke zatvorene termoelektrane na ugalj.

Do kasne jeseni evropske morske i rečne luke bile su pretrpane teretnim brodovima koji su dovlačili ugalj iz celog sveta.

Međunarodna agencija za energiju saopštila je da je 2022. planeta potrošila više od osam milijardi tona uglja – najviše u istoriji.

Cenovni cunami na evropskom tržištu struje

Na evropskom tržištu električne energije bio je cenovni cunami – tražnja sve veća a cene astronomske – megavat-sat koštao je i 550 evra. Na nekim berzama u jednom danu dostigao je i cenu od 1.000 evra. Evropa je u pogon stavila sve raspoložive kapacitete za proizvodnju struje.

Produžen je rad mnogih nuklearki i pokrenuti su projekti za gradnju novih.

Ubrzano se radi na povećanju kapaciteta obnovljive energije.

Mnoge zemlje pripremile su se i za restrikcije struje do kraja grejne sezone.

Baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija – upozorile su na nestašice ako ih Rusija isključi sa zajedničke mreže.

Kulminacija krize u Evropi – embargo na rusku naftu

Energetska kriza u Evropi kulminirala je embargom na rusku naftu morskim putem i ograničenjem njene cene na 60 dolara. Na te zapadne sankcije, koje su na snazi od 5. decembra, usledio je odgovor Moskve.

Rusija je donela dekret – od februara do jula ove godine zabraniće izvoz nafte zemljama koje primene ograničenje cene.

U sklopu briselskog naftnog embarga od 5. februara biće zabranjen i uvoz ruskih naftnih derivata.

Od naftnih sankcija izuzeto je pet članica Evropske unije – Mađarska, Češka, Slovačka, Bugarska i delom Hrvatska.

Cena nafte je cele godine nestabilna – varirala je od 100 do čak 130 dolara za barel da bi u decembru pala na oko 80 dolara.

Zbog skupih energenata, 2022. biće zabeležena i po rekordnim cenama struje, gasa, čvrstog ogreva, i goriva za građane i privredu.

U nekim zemljama računi su i duplirani pa su vlade više puta davale subvencije i ograničavale cene.

U celoj Evropi na snazi su preporuke za štednju energije i energenata na svim nivoima. Sve prognoze ukazuju da će 2023. energetski biti još neizvesnija.

Izvor: RTS

1...366367368...1,670 Page 367 of 1,670

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM