Otvoren konkurs Battle of Minds posvećen mladima sa inovativnim idejama

29.05.2023

BAT_BoM 2023 2 — Foto: British American Tobacco

Mladi iz Srbije sa preduzetničkim rešenjima za kreiranje održive budućnosti moći će i ove godine da učestvuju u globalnom programu Battle of Minds za koji će prijave na konkurs biti otvorene do 30. juna. Takmičenje je pokrenuto s ciljem da se studentima i onima koji su diplomirali u prethodnih pet godina pruži prilika za stvaranje pozitivnih promena i osvajanje vrednih nagrada. Najboljima na lokalnom nivou sleduje novčana nagrada ili stručna praksa u kompaniji BAT, dok će pobednici na globalnom nivou dobiti čak 50.000 funti.

Kompanija British American Tobacco (BAT) jednom godišnje organizuje ovo takmičenje u kom naša zemlja učestvuje po četvrti put. Pored Srbije, takmičiće se još 30 zemalja iz celog sveta čiji timovi treba da imaju najmanje dva, a najviše četiri člana. Zadatak takmičara jeste predstavljanje inovativne ideje za rešavanje Environmental Social and Governance, odnosno ESG izazova.

Četiri ESG izazova

Nakon što formiraju svoje timove, takmičari treba da odaberu jednu od četiri zadate teme programa, a ove, 2023. godine, to su: tehnologija, ekologija, energetika i inkluzija. Potom je potrebno da osmisle i predstave svoje biznis rešenje u PowerPoint ili PDF formatu, a postoji i mogućnost slanja propratnih Excel, Word, JPEG i drugih dokumenata.

Tehnološki izazov podrazumeva upotrebu najnovijih tehnologija današnjice, kao što su veštačka inteligencija, proširena i virtuelna stvarnost, u svrhe kreiranja održivijeg sveta. Od održive poljoprivrede do eko ambalaže – takmičari koji odaberu ekološki zadatak treba da osmisle šta bi uradili kako bi smanjili emisije ugljen-dioksida. Učesnici zainteresovani za oblast obnovljive energije mogu kreirati inovaciju koja bi našu planetu učinila „zelenijom”. Poslednji izazov odnosi se na pronalaženje rešenja za kreiranje inkluzivne kulture na radnom mestu kroz primenu tehnologija i inovacija.

Šta rešenje treba da sadrži?

Tim treba da pripremi kratak uvod o tome ko su njegovi članovi, koji izazov je odabrao i zašto, kao i šta ideja ili proizvod koji je kreirao predstavlja. Potrebno je predstaviti problem koji takmičari žele da prevaziđu, a potom i rešenje. Bitan segment prezentacije je i usklađenost proizvoda sa tržištem, odnosno da li postoje informacije koje ukazuju na potrebu predloženog rešenja.

Učesnici bi kroz istraživanje pokazali ko je potencijalna konkurencija ili kako će se industrija koju su odabrali razvijati u budućnosti. Potrebno je uočiti i predstaviti na koji način rešenje doprinosi unapređenju ESG uticaja. Takođe, ovaj biznis projekat mora da ima i segment o načinu finansiranja. Kao poslednji korak, na red dolaze detaljne informacije o timu, odnosno njihove biografije.

Ideje ocenjuju lokalni timovi među kojima su menadžeri kompanije BAT. Pri ocenjivanju, oni će se usredsrediti na kvalitet predložene ideje, prezentacije, ali i liderske veštine takmičara. U slučaju da se rešenje pokaže kao uspešno, tim nastavlja takmičenje na regionalnom nivou, gde predstavlja svoju zemlju.

Svi zainteresovani se mogu registrovati ovde, gde ujedno mogu saznati više o samom takmičenju.

Izvor: British American Tobacco

Pariz ima velike planove u rešavanju klimatskih promena ozelenjavanjem

29.05.2023

avenue-g7a9e34aeb_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Tama66)

Pariz ima ambiciozni plan da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama, i proba da smanji njihove efekte. Novih 25.000 stabala širom grada značajan su korak ka zelenijoj urbanoj sredini. Ideja je da do 2026. godine bude zasađeno ukupno 170.000 stabala.

Grad će paziti i na vrstu drveća koje se sadi, zbog visokih temperatura i suša koje prete Evropi. Ova inicijativa naišla je na negativne komentare, jer navodno prevelika sadnja drveća na manjem prostoru ne dozvoljava biljci da dosegne svoje veličine, i da cveta kako treba. Takođe, mlado drveće nema istu moć upijanja ugljenika kao starija stabla.

Pročitajte još:

Vrste koje su imale prednost su kineska kruška i boemska maslina kao otpornije biljke, ali grad se fokusirao i na autoһtone vrste koje su već prilagođene okruženju Pariza.

Sadnja stabala nije jedina akcija, Pariz želi da se bavi ozelenjavanjem krovova i predelima bez vegetacije kako bi ih učinila zelenijim, kao i da se pozabavi stvaranjem „urbaniһ šuma“, kompletniһ ekosistema unutar grada, za borbu protiv fenomena toplotniһ ostrva

Kritičari gradske inicijative ipak traže veći fokus na očuvanju postojećeg drveća, umesto na sadnji novih stabala. Procenjena godišnja stopa smrtnosti drveća u Parizu je 1,5 odsto, što je uobičajena statistika za mnoge velike evropske gradove, prema gradskim zvaničnicima.

U svetlu klimatskiһ promena, drveće nije samo neopһodno za istorijski pejzaž Pariza, već je i vitalni saveznik u očuvanju biodiverziteta i kvaliteta života. Gradska inicijativa za sadnju drveća je suštinski korak ka održivijoj i otpornijoj budućnosti.

Energetski portal

U JUNU SARAJEVSKI ENERGETSKI FORUM

29.05.2023

solar — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Sarajevo će od 20. do 23. juna 2023. godine u hotelu Hills na Ilidži biti domaćin Sarajevskog energetskog foruma – SEF, jednog od najvažnijih skupova posvećenih energetskoj industriji u regionu. Ovaj forum će okupiti stručnjake, poslovne ljude, te predstavnike vlasti koji će raspravljati o važnosti prelaska na obnovljive izvore energije i načinima kako da se to ostvari. Kao što je već poznato, prelazak na obnovljive izvore energije je ključan za održivu budućnost planete, a energetski forum će se fokusirati upravo na ovu temu.

Ono što je posebno važno: svoje učešće na SEF-u su već potvrdili brojni respektabilni eksperti kako iz Bosne i Hercegovine tako i iz regije. Vrlo zanimljivo će biti čuti, na primer, jednog od ključnih autoriteta u ovoj obalsti, dr. Janeza Kopača, ili Marka Lasića, direktora KOER-a, prve virtuelne elektrane u Hrvatskoj, dr. Gorana Majstorovića iz Energetskog instituta Hrvoje Požar iz Zageba, ili dr. Elmu Agić-Šabetu profesoricu sa SSST-a.

Da se radi o ozbiljnoj organizaciji i institucionalnoj podršci projektu govori i podatak da je pokrovitelj Sarajevskog energetskog foruma Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hecegovine. Tu su i brojni medijski partneri, uključujući i najčitanije portale u zemlji, a sa ponosom je i energetskiportal.rs deo ove uspešne priče.

Organizatori su otvorili poziv za ranu kotizaciju za učesnike i izlagače na SEF-u, a svoju povoljnu priliku možete iskoristiti na linku ovde. Uhvatite Early bird ponuda, jer broj mesta na forumu je ograničen.

Na Sarajevskom energetskom forumu biće govora o razvoju nacionalnih i regionalne berze trgovanja energijom, kao i o tranziciji na zeleni hidrogen, korišćenju biomase – šta mora uraditi država, a koje pripreme mora učiniti privreda… Biće održano predavanje o ulozi prozjumera građanske energije i energetskih zajednica u bržoj energetskoj tranziciji – prednosti, slabosti i naučene lekcije iz regiona, kao i prezentacija o sistemima merenja i efikasnosti rada i očekivanih prihoda solarnih elektrana i kako gubitke učiniti minimalnim.

Sastavni deo SEF 2023 biće i sajam izlagača opreme, gde će učesnici, ali i javnost moći da se upoznaju sa najnovijim dostignućima u oblasti pružanja usluga razvoja projekata iz OIE, konsaltinga, pravnih zastupanja, ugradnje, montiranja, održavanja, čišćenja, zatim opreme i savremenih rešenja elektrana za domaćinstva, privredu i trgovinu, kao i rešenja za klime, grejanje i hlađenje, te zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost.

Tokom trodnevne konferencije, učesnici će imati priliku da učestvuju na 10 panela, kao i pet prezentacija i predavanja na tražene i aktuelne teme, a sve detalje možete pronaći na www.sef.ba.

Izvor: SEF Sarajevo

Od utorka prijava za novih 100.000 turističkih vaučera

29.05.2023

view_pogled_planina_selo_turizam — Foto ilustracija: Pixabay

Podela još 100.000 turističkih vaučera od 5.000 dinara za odmor u Srbiji, počinje u utorak. Državni sekretar u Ministarstvu turizma i sporta Uroš Kandić kaže za RTS da pravo na vaučere imaju nezaposleni, penzioneri, građani stariji od 65 godina koji nemaju primanja, studenti, osobe koje koriste tuđu negu i pomoć i zaposleni koji imaju plate niže od 70.000 dinara. Popunjena dokumenta i prijave građani podnose na šalterima Pošte. Prethodnih godina, rekorder po broju iskorišćenih vaučera je Sokobanja.

“Od utorka ujutru, na svim šalterima Pošte građani će moći da se prijave. Oni jako dobro znaju proceduru, ovo traje godinama. Sve je ostalo isto kao u prethodnoj raspodeli koja je bila početkom januara”, ističe Kandić.

Kaže da očekuju da i ovog puta vaučeri odu za nekoliko dana.

“Kineski turisti počeli da se vraćaju”

Kandić kaže da je od Nove godine do jučerašnjeg dana zabeležen porast broja noćenja u Srbiji za 17 odsto.

“Kada su u pitanju samo strani gosti, to je i 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je sjajan rezultat”, ističe Kandić.

Kaže da turisti dolaze uglavnom iz regiona – iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Bugarske, Crne Gore, Turske…

Naglašava da u poslednje vreme ima sve više turista iz Rusije i Evropske unije, kao i da su kineski turisti počeli da se vraćaju od momenta kada su kovid mere ublažene u Kini.

Domaći turisti se najčešće odlučuju za Sokobanju, Zlatibor i Vrnjačku Banju, dok strani turisti u letnjem periodu uglavnom posećuju gradove, a zimi Kopaonik, kaže Kandić.

“Ove godine je veliki skok broja turista u Sijarinskoj banji. Tradicionalno su tu Gornja Trepča, Lukovska banja i Kuršumlijska banja”, navodi Kandić.

Pročitajte još:

“Očekujemo da 2023. bude apsolutno rekordna godina”

Kandić ističe da je i devizni priliv za prva tri meseca za 30 odsto veći nego u istom periodu lane.

“Imali smo prošle godine 2,4 milijarde deviznog priliva. Očekujemo da ove godine bude veći. Ako je 2022. bila fantastična, očekujemo da 2023. bude apsolutno rekordna godina kada je u pitanju turizam”, kaže Kandić.

Ističe da je inflacija svuda u svetu, ali da su se cene pansionskih i vanpansionskih usluga u Srbiji zaustavile na nivou sa kraja 2022. godine.

“Ne bi ni dolazilo toliko turista kod nas da nismo cenovno konkurentni. Jedan od opredeljujućih faktora kod turista koji dolaze jest povoljnost cena. Mogu da kažem da smo svakako jedna od najpovoljnijih destinacija”, naglašava Kandić.

Izvor: RTS

U 2022. porasla seča drveća i potreba snabdevanja pitkom vodom

29.05.2023

logs-drveće-šuma-seča — Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

U 2022. godini, u Srbiji je porasla seča drveća, a za potrebe snadbevanja pitkom vodom takođe je zahvaćeno više vode nego u 2021. godini, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Obim radova sprovedenih na seči drveta u Republici Srbiji u 2022, u odnosu na prethodnu godinu, uvećan je za 11 odsto, u Beogradskom regionu uvećan je za 17 odsto, u Regionu Vojvodine uvećan je za 13 odsto, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije uvećan je za osam odsto, a u Regionu Južne i Istočne Srbije uvećan je za 14 odsto.

Posečena zapremina drveta u 2022. godini ukupno iznosi oko 3,8 miliona m3. Najveći deo ove zapremine drveta, oko 2,0 miliona m3 (54 odsto), upotrebljen je kao ogrevno drvo. Posečena (bruto) zapremina drveta u državnim šumama i van šuma iznosi oko 2,8 miliona m3, a u privatnim šumama i van šuma oko 913 000 m3.

Pročitajte još:

U 2022. godini, za potrebe snabdevanja pitkom vodom zahvaćeno je 702 miliona m3, što predstavlja 2,3 odsto više vode u odnosu na 2021. godinu. Od ukupno zahvaćene količine vode, 63 odsto su podzemne i izvorske vode, 27,3 odsto je iz vodotokova, a 9,6 odsto su vode iz jezera i akumulacija.

U odnosu na 2021. godinu korisnicima je isporučeno za 2,3 odsto veća količina vode. Domaćinstvima je isporučeno 71,7 odsto od ukupno isporučene vode. Industrijskom sektoru je isporučeno 9,8 odsto, a ostalim korisnicima 18,6 odsto.

U poređenju sa prethodnom godinom, domaćinstvima je isporučeno za 1,1 odsto manje vode, industrijskom sektoru za 1,0 odsto više, a ostalim korisnicima je isporučeno 18,8 odsto više vode.

Udeo gubitaka vode u ukupnom vodozahvatu u 2022. godini viši je za 2,1 odsto u odnosu na 2021. godinu. Dužina vodovodne mreže u 2022. godini iznosila je 50 013 km, što predstavlja 2,3 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Novih korisnika priključenih na vodovodnu mrežu je za 0,3 odsto više nego 2021. godine.

Energetski portal

Eko kriminal i zagađenje životne sredine – zakoni dobri, ali negde škripi

28.05.2023

plastic-smeće — Photo-illustration: Pixabay

Kada je reč o zaštiti životne sredine naše zakonodavstvo je usklađeno sa evropskim, ali pravosudna statistika pokazuje da imamo mali broj prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine i mali broj optužnih akata protiv izvršilaca tih dela. Prema podacima Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala MUP-a Srbije, prošle godine je podneto hiljadu krivičnih prijava zbog ugrožavanja životne sredine.

Za godinu dana podneto je 17 krivičnih prijava protiv 18 lica za 20 krivičnih dela zbog zagađenja vodotoka.

„Imali smo jedan zanimljiv slučaj gde je čovek produkte proizvodnje na farmi emitovao direktno u obližnju reku, a i posle postupanja pokrajinskih inspektora on se oglušavao o njihove naloge i nakon toga on je u saradnji sa odgovarajućim tužilaštvom uhapšen. Imali smo primer baš što se tiče zagađenja voda da je pregrađivanjem odnosno izvođenjem građevinskih radova na jednoj reci u južnoj Srbiji došlo da pomora dve ili tri hiljade komada rečne pastrmke iz jednog ribnjaka. Imamo takođe dva ili tri slučaja gde je građevinski otpad sa više kamiona direktno izbačen u reku“, navodi šef Odseka za zaštitu i suzbijanje kriminala protiv životne sredine UKP MUP Srbije, Novica Nedeljković.

Pročitajte još:

Državna revizorska institucija utvrdila je da Srbija nema sva planska dokumenta za upravljanje otpadnim vodama, a najveći zagađivači ne prečišćavaju otpadne vode i ispuštaju ih u reke, skoro bez ikakve kontrole.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

„Tri su nadležne inspekcije u ovoj oblasti. To je vodna inspekcija, sanitarna i inspekcija za zaštitu životne sredine. U tim uslovima, radeći, vršeći svoj inspekcijski nadzor vodna inspekcija je imala mali broj prijava, a sanitarna i inspekcija zaštite životne sredine nisu imale prijava kod subjekata za neposredno zagađenje. Imamo primere da subjekti koji su imali tri puta inspekcije i dalje ispuštaju vodu nemaju prijavu i nemaju dozvolu“, objašnjava predsednik Državne revizorske institucije, dr Duško Pejović.

„Mi čujemo da se pomor desio eventualno inspekcija izađe, uzme uzorke i to se za nas kao ribolovce završi na tome da će biti utvrđeni izroci i u slučaju da se utvrdi ko je krivac biće pokrenuta odgovarajuća procedura za koju ne znamo da li se završava efikasnim kaznama po svoj prilici ne jer se zagađenja ponavljaju“, ističe član UO Ujedinjenih ribolovaca Srbije, Vladimir Stakić.

Glavni izvori zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su, komunalne otpadne vode iz naselja, ali i poljoprivreda i industrija.

„Svakako da su nam najveća opasnost tehnološki procesi u rudarstvu i hemijskoj industriji da je to opasnije od svega što može iz nekog domaćinstva da dođe“, kaže prof. predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, dr Ratko Ristić.

Zbog ispuštanja zagađujućih i opasnih materija u vodu ili zemljište pravna lica se mogu kazniti novčano od milion i po do tri miliona dinara.

„Građani ako smatraju da postoje neki elementi krivičnog dela, ako vide pomor biljnog i životinjskog sveta, najadekvatniji način je da se obrate tužilaštvu, jer su svi državni organi dužni da i kada dobiju prijavu od građana dostave tužilaštvu“, navodi šef Odseka za zaštitu i suzbijanje kriminala protiv životne sredine UKP MUP Srbije, Novica Nedeljković.

Suzbijanje krivičnih dela protiv životne sredine zahteva i međunarodnu saradnju tako da jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala sarađuje i sa Interpolom i Europolom.

Izvor: RTS

SAD ulaže 34 miliona dolara u inicijative za čistu energiju za zajednice američkih Indijanaca i Aljaske

28.05.2023

ovan_ram_aljaska_alaska — Foto-ilustracija: Pixabay

Američko ministarstvo energetike objavilo je da će obezbediti 34 miliona dolara za finansiranje 18 projekata čiste energije u zajednicama američkiһ Indijanaca i domorodaca Aljaske. Ovaj potez je u skladu sa naporima trenutne Vlade da smanji troškove energije, poboljša energetski suverenitet plemena i dalje napreduje ka budućnosti čiste energije.

Krajnji cilj je postizanje neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine, osiguravajući da ove zajednice mogu imati direktne koristi od investicija i postati jače i otpornije u suočavanju sa uticajima klimatskiһ promena.

Ove inicijative za čistu energiju, koje se zajedno procenjuju na preko 49 miliona dolara, rezultiraće sa više od devet megavata nove proizvodnje čiste energije i preko 6.700 megavat-sati skladištenja baterija.

Pročitajte još:

Procenjuje se da će projekti uticati na 1.000 plemenskiһ zgrada, uštedeti ovim zajednicama ukupno više od 100 miliona dolara tokom životnog veka sistema i značajno poboljšati kvalitet života ove populacije koja je nedovoljno opskrbljena.

Od 2010. do 2022. godine, Ministarstvo za energetiku je uložio preko 120 miliona dolara u više od 210 plemenskiһ energetskiһ projekata širom 48 država i Aljaske.

Odabrani projekti uključuju niz različitiһ rešenja za čistu energiju. Neki projekti, poput onog koji su preduzeli Atmautluak Tribal Utilities na Aljasci, fokusiraju se na ugradnju sistema za skladištenje energije baterija i električniһ termalniһ jedinica za skladištenje, što će smanjiti oslanjanje na fosilna goriva i uštedeti značajne troškove godišnje. Drugi, poput projekta koji planira pleme San Karlos Apača u Arizoni, obezbediće struju osnovnim zdravstvenim ustanovama u zajednici, obezbeđujući njiһov kontinuirani rad tokom nestanka struje i uštedeći milione tokom životnog veka mreže.

Sve ovo koraci su kao velikom nacionalnom cilju – dostizanje neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine.

Energetski portal

KONKURS ZA PODRŠКU JAVNOM SEKTORU U UNAPREĐENJU ENERGETSKE EFIKASNOSTI

28.05.2023

struja, zelena energija — Foto-ilustracija: Pixabay (ColiN00B)

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) poziva institucije i lokalne samouprave u Republici Srbiji da se prijave na Javni poziv za podršku u primeni mera energetske efikasnosti, koji je raspisan u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Cilj ovog poziva je da pomogne renoviranje zgrada i komunalnih sistema u javnom sektoru kako bi se smanjila potrošnja energije, korišćenje fosilnih goriva, a time i emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih čestica.

Na poziv mogu da se prijave institucije u nadležnosti Vlade Srbije, Autonomne Pokrajine Vojvodina, kao i jedinice lokalne samouprave (JLS). Za najmanje pet odabranih objekata iz javnog sektora UNDP će izraditi projektnu dokumentaciju neophodnu za renoviranje po ESCO modelu javno-privatnog partnerstva.

Pročitajte još:

ESCO, odnosno model ugovora o energetskih uslugama, omogućava da privatna kompanija uloži sopstvena ili kreditna sredstva u izvođenje radova kojima se smanjuje potrošnja energije u javnim objektima. Povraćaj ulaganja i profit privatna kompanija ostvaruje na osnovu ušteda energije i budžeta koje zahvaljujući boljoj energetskoj efikasnosti renoviranog javnog objekta njen partner ostvari u dogovorenom vremenskom periodu. Prema analizama te uštede mogu iznositi i više od 50 odsto. Na taj način javni sektor ne mora da ulaže sopstvene resurse u unapređenje mera energetske efikasnosti, a nakon isteka ugovora sa ESCO kompanijom ostvaruje i finansijsku uštedu.

ESCO je u Evropskoj Uniji prepoznat kao način za mobilizaciju privatnog kapitala u energetskoj tranziciji i kao prilika za otvaranje novih, zelenih radnih mesta.

Zainteresovane institucije i JLS mogu da saznaju više detalja i da se prijave na ovaj Javni poziv ovde.

Ovaj javni poziv je raspisan u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

IEA: u 2023. godini očekuje se porast ulaganja u čistu energiju

27.05.2023

solar-panel-g717d13b1f_1920 — Photo-Ilustration: Pixabay (Coernl)

Prema novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), globalna ulaganja u energiju u 2023. godini biće oko 2,8 milijardi dolara, od čega se očekuje da će u čistu energiju otići 1,7 milijardi, što predstavlja porast u odnosu na prethodne godine.

Govoreći o čistoj energiji, misli se na obnovljive izvore energije, električna vozila, nuklearnu energiju, zatim goriva sa niskim emisijama, toplotne pumpe i drugo.

Očekuje se da će u odnosu na 2021. godinu, investicije u čistu energiju porasti za 24 odsto. Ipak, kako ne bi došlo do novih podela u globalnoj energiji, s obzirom na to da 90 odsto ovog povećanja dolazi iz naprednih ekonomija, kao što je Kina, potrebno je da se jača energetska tranzicija pokrene i u drugim ekonomijama, navodi se na sajtu IEA.

Pročitajte još:

U izveštaju se takođe ističe da će u 2023. godini, ulaganja u solarnu energiju biti veća od ulaganja u proizvodnju nafte. Do pre nekoliko godina, ovaj odnos je bio jednak. Ipak, sada se za svaki dolar uložen u naftu, u solarnu energiju uloži 1,7 dolara.

Pored ovih ulaganja, porast se beleži i kada je reč o toplotnim pumpama i to dvocifren godišnji rast počevši od 2021. godine.

I kada je reč o električnim vozilima, očekuje se da će prodaja porasti za trećinu.

Kako je prethodno napisano, najveća povećanja beleže se u naprednim ekonomijama, dok kod onih u razvoju i dalje ne postoji značajan napredak, zbog čega je potrebno da se uključe međunarodne zajednice i da se podstaknu ulaganja i u takve ekonomije. Ipak, neki pozitivni primeri beleže se u Indiji u kojoj se ulaže u solarnu energiju, kao i u Brazilu i delovima Bliskog istoka, gde takođe ima ulaganja u obnovljive izvore.

Energetski portal

Inflacija cena hrane izaziva globalnu krizu gladi

26.05.2023

bread-hleb-brašno-hrana — Photo-illustration: Pixabay

Globalna inflacija cena һrane nastavlja da raste, i izaziva zabrinutost zbog eskalacije nesigurnosti һrane širom sveta. Čak 78,6 odsto zemalja sa visokim doһotkom osetno doživljava visoku inflaciju cena һrane. Među najviše pogođene, gde inflacija dostiže dvocifrene stope, spadaju afričke zemlje, Latinske Amerike, južna Azija, Evropa i Centralna Azija.

Poljoprivredni indeksi pokazuju rast cena osnovniһ useva kao što su kukuruz, pšenica i pirinač u poslednje vreme. Uprkos godišnjem smanjenju za kukuruz i pšenicu od 22 odsto i 41 odsto, njiһove cene su i dalje visoke. Nasuprot tome, cene pirinča su za 14 odsto više u odnosu na pretһodnu godinu, govore podaci Svetske banke.

Postoji velika verovatnoća razvoja obrasca El Ninja koji utiče na globalnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovakav vremenski obrazac mogao bi dovesti do prosečniһ čak i iznadprosečniһ padavina u nekim regionima, stvarajući povoljne uslove za proizvodnju soje, ali potencijalno štetne uslove za prinose kukuruza, pirinča i pšenice.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Globalni izveštaj o krizama һrane iz 2023. upozarava na povećanje akutne nesigurnosti һrane sa 192,8 miliona ljudi u 2021. na 257,8 miliona u 2022. Ključni uzroci uključuju sukobe, ekonomske šokove i vremenske ekstreme, a nesigurnost hrane je primarni pokretači.

Konkretno, u Sudanu, Svetski program za һranu (VFP) izveštava da se oko 41 odsto stanovništva, ili 19 miliona ljudi, bori da nađe dnevni obrok, što je 15 miliona više nego prošle godine. Nasilje koje traje u Sudanu će verovatno dodatno pogoršati regionalnu nesigurnost һrane.

U međuvremenu, rat u Istočnoj Evropi podstakao je zemlje da primene ograničenja trgovine һranom u pokušaju da povećaju domaće zaliһe i kontrolišu cene, pogoršavajući globalnu krizu hrane. Od sredine marta 2023. 21 zemlja je uvela zabranu izvoza һrane, dok je 10 zemalja uvelo mere za ograničavanje izvoza һrane.

Kao odgovor, Svetska banka je pokrenula sveobuһvatan globalni akcioni plan za suočavanje sa krizom, izdvajajući 30 milijardi dolara za jačanje bezbednosti һrane i isһrane, smanjenje rizika i jačanje preһrambeniһ sistema. Pokrenuti su brojni projekti, posebno u zapadnoj Africi, Jemenu, Tadžikistanu, Jordanu, Boliviji, Čadu, Gani, Sijera Leoneu, Egiptu, Tunisu i regionima u istočnoj i južnoj Africi.

Šefovi ključniһ globalniһ institucija izdali su zajedničku izjavu u februaru 2023. pozivajući na һitne akcije kako bi se sprečilo pogoršanje krize bezbednosti һrane i isһrane.

Energetski portal

Kada će Veliki bački kanal biti čistiji

26.05.2023

goose-gc0ee8b763_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay (GWizUK)

Srbija raspolaže dovoljnim količinama vode za zadovoljavanje svojih potreba, ali samo ako se koristi na racionalan način i štiti od zagađivanja. U Nacionalnom programu zaštite životne sredine navodi se da kvalitet površinskih voda u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. Izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su najčistije rečice na jugu Srbije, a najlošiji kvalitet vode je u Vojvodini.

Veliki bački kanal izgrađen je 1801. godine, a njegova izgradnja predstavljala je najveći graditeljski poduhvat svog vremena. Bio je čist dok u drugoj polovini 20. veka nije postao kolektor za ispuštanje otpadnih voda iz fabrika.

Još 2006. godine sa 22 industrijska zagađivača potpisan je sporazum o prestanku zagađivanja kanala, nekih fabrika više nema, neke prečišćavaju otpadne vode, ali i danas se Veliki bački kanal smatra najzagađenijim vodotokom u Evropi.

Procenjuje se da se u njemu nalazi 400 hiljada kubnih metara mulja zagađenog teškim metalima , naftnim derivatima i patogenim bakterijama, a to zagađenje dospeva i u Tisu i u Dunav.

Pročitajte još:

Za čišćenje mulja potrebno obezbediti oko 30 miliona evra. Izgrađen je prečistač za otpadne vode, uz donaciju EU od 20 miliona evra, ali još ne radi punim kapacitetom.

„Očekuje se da se kanalizacija proširi na sela opštine Vrbas. Radi sa četvrtinom kapaciteta, ima problema i sa finansiranjem. Međutim, važno je da smo dobili reprezantivan objekat vredan koji je jedini od strane EU isfinansiran 100 posto. To je bila obaveza naše lokalne samouprave i kulske – da obezbedi dovoljne količine vode a EU je svoje uradila, a to je i preduslov za čišćenje kanala”, ispričao je Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbas.

Sliv reke Dunava pokriva 92 odsto teritorije Srbije.

„Mi smo primetili da se kvalitet Dunava na Bezdanu zadnjih 20 godina značajno popravio obzirom na primenu Direktive o vodama koja je u Evropi od 2000. godine stupila na snagu i primenjuje se i grade se postrojenja. Što se tiče susednih zemalja koje su članice EU i tu se situacija značajno poboljšava”, rekao je dr Prvoslav Marjanović iz Instituta za vode „Jaroslav Černi”.

„Kvalitet Save je veoma dobar i ima trend ni rastući, ni opadajući nego je zadovoljavajućeg kvaliteta. Nije samo zbog toga što takva dolazi iz Hrvatske Ona je prijemnik Drine koja je jedna od najčistijih reka Balkana”, kaže dr Nebojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Begej od rumunske granice teče znatno čistiji nego nekad.

„To mesto je osamdesetih bilo označeno, kod Itebeja, kao najzagađeniji vodotok u Evropi. Urađene su mnoge stvari koje su dovele do toga da to sada ovako izgleda pre svega zahvaljujući tome što je u Temišvaru izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Voda koja dolazi iz Rumunije, ulazi u Srbiju je mnogo boljeg kvaliteta nego što je bila, znam to zato što sam godinama dolazio tu i pecao”, priča Željko Sirar iz Kluba sportskih ribolovaca Banat Zrenjanin.

Pravo na čistu vodu je jedno od osnovnih ljudskih prava. Da li ćemo i u budućnosti imati čistu vodu zavisi od toga da li ćemo prestati da je zagađujemo.

Izvor: RTS

Otvorena konferencija DANI SUNCA

26.05.2023

Međunarodna konferencija, druga po redu, DANI SUNCA, koja se ove godine održava u Bolu na Braču privukla je veliku pažnju kako stručnjaka, tako i državnih institucija iz Hrvatske i zemalja okruženja. Dvodnevnu konferenciju, koju organizuju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, pratiće 400 učesnika koji će imati prilike da od više od 60 predavača i panelista čuju sve novitete iz oblasti obnovljivih izvora energije, naročito solarne energije.

Okupljenima se u pozdravnom govoru obratila Maja Pokrovac, direktorka OIE Hrvatska i istakla je preporuke Evropske komisije za Hrvatsku koje se uglavnom odnose na smanjenje zavisnosti od foslilnih goriva.

„Hrvatska godišnje uvozi oko 53 odsto energije, iako ima veliki potencijal u obnovljivim izvorima, naročito u energiji vetra i sunca i geotermalnim izvorima. Polovina proizvodnje dolazi iz hidroelektrana, a udeo vetroelektrana se povećao na 14 odsto, ali potencijal solarne energije još nije dovoljno iskorišćen. Prema preporuci Evropske komisije, Hrvatska treba da smanji zavisnost od fosilnih goriva bržim razvojem obnovljivih izvora, posebno ulaganjem u energiju vetra, sunca i geotermalne izvore. Hrvatska treba da dovrši i nepotpuni zakonodavni okvir, čime bi se pojednostavili administrativni postupci za izdavanje dozvola, ali i instaliranje opreme poput solarnih panela u stambenim zgradama”, kaže Maja Pokrovac.

Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe u uvodnom govoru poručuje kako je sad pravo vreme za nove solarne ciljeve i ambicije i kako investicije u solarnu energiju polako preuzimaju investicije u naftu.

„Za svaki dolar koji se danas uloži u fosilnu energiju, 1,4 dolara je uloženo u zelenu energiju, što je donedavno bilo nezamislivo. Energetska kriza je učinila svoje i zato svi moramo da ubrzamo tranziciju kako bi hrvatski i ostali građani Evrope imali koristi od jeftine energije. Istraživanja su pokazala da su u protekloj godini građani koji su imali instalirane solare na krovovima uštedeli 3.800 evra na računima za struju, za razliku od onih koji ih nisu imali. Cena energije u EU je previsoka, ali Evropska komisija ima plan za oslobađanje od fosilnih goriva. Ovaj svet svojoj deci želimo ostaviti onakvim kakav treba biti, a ne da se suočavaju sa sušama i poplavama”, ističe ona.

Prof. dr. sc. Sandra Voća, prodekan za nastavu i studijske programe s Agronomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, poručila je kako ovaj fakultet učestvuje u brojnim naučnim istraživanjima, te kako u poslednje vreme posebnu pažnju privlači korišćenje obnovljivih izvora energije u poljoprivredi.

Prema rečima Karla Reslera, zastupnika u Evropskom parlamentu, solarna energija je jedna od najvažnijih tema današnjice. On je podsetio da Evropa želi da postane klimatski neutralna, a da je solarna energija u tome ključna.

Ivo Milatić, kao izaslanik predsednika Vlade RH, ističe kako je Hrvatska po pitanju obnovljivih izvora energije danas drugačija nego pre nekoliko godina.

„Pre nekoliko godina imali smo haotičnu situaciju sa obnovljivim izvorima energije. Taj haos je rešen pomoću dva zakona. To su Zakon o tržištu električne energije i Zakon o obnovljivim izvorima energije i visokoefikasnoj kogeneraciji. Za kratko smo vreme postigli značajan uspeh i od početka 2021. do danas smo izdali 2.454 MW energetskih odobrenja, a od toga je 1.300 MW solara. Do kraja 2024. godine moramo instalirati 1.500 MW novih OIE i mi ćemo to postići“, kaže Milatić.

Nakon uvodnih obraćanja usledila je prezentacija Valburge Hemetsberger „Put do 2050. popločan je solarnom energijom“. Ona je rekla je da Evropa prošle godine instalirala oko 41 GW solara što je kao izgradnja 14 nuklearnih elektrana. Iako dostići 1 GW solarnih instalacija nije jednostavno, u Evropi je čak 10 zemalja prešlo tu granicu. SolarPower Europe predviđa kako će Hrvatska do 2026. godine preći granicu od 1 GW.

Zatim je usledio prvi panel na kom se razgovaralo o ulozi javnih politika za snažniji razvoj solarnih projekata.

Tonči Glavinić, savetnik ministra prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine potvrdio je kako novi predlog Zakona o prostornom uređenju uvodi mnogo jednostavniju proceduru za izdavanje dozvola za solarne elektrane što bi svakako moglo podstaći njihov rast.

„Ovaj zakon donosi brojne promene. Jedna je i ta da Republika Hrvatska uz nove odredbe zakona može dobiti status zemalja članica koje imaju siguran faktor energetske nezavisnosti”, kaže on.

Zatim se razgovaralo o spoju poljoprivrede i solarne energije, ali kako i saobraćajnu infrastrukturu iskoristiti za proizvodnju solarne energije.

Pokrovitelji konferencije posvećene razvoju projekata solarne energije su Evropska komisija, Vlada Republike Hrvatske, SolarPower Europe, Ministarstvo regionalnoga razvoja i fondova Evropske unije, Ministarstvo prostornoga uređenja, građevinarstva i državne imovine, Ministarstvo poljoprivrede, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investicijska banka.

Energetski portal

1...315316317...1,671 Page 316 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM