Evropska automobilska industrija, drugi najveći potrošač čelika u EU, suočava se sa već poznatim problemom — kako da pređe sa tradicionalne, visoko-emisione proizvodnje na cirkularni model. Iako čelik može da se reciklira gotovo u potpunosti, u proizvodnji automobila, reciklirani čelik trenutno čini svega šest odsto korišćenog materijala.
Razlog leži u načinu na koji se automobili recikliraju. Kada vozila na kraju radnog veka završe u reciklažnim centrima, ona se usitnjavaju zajedno sa raznim drugim materijalima, uključujući i bakar iz kablova. Takav čelik nepodoban je za ponovnu upotrebu u automobilskoj industriji, jer čak i minimalna primesa bakra utiče na strukturu materijala, objašnjeno je u izveštaju organizacije Transport & Environment.
Kako bi se to promenilo, Evropski parlament razmatra izmene Uredbe o vozilima na kraju životnog veka, koje bi mogle da uvedu obavezne ciljeve za upotrebu recikliranog čelika u novim vozilima. Predlog je da taj udeo dostigne 30 odsto do 2030. godine, što bi dalo snažan podsticaj reciklažnoj industriji da investira u napredne procese izdvajanja i prerade sirovina.
Pročitajte još:
- Francuska, Španija i Portugal – Šta koči razvoj međunarodnih železničkih veza?
- Evropa traži izlaz iz krize automobilske industrije – tri glavna obećanja
- Baltik do 2027. dobija do 600 novih stanica za punjenje električnih vozila
Ključna prepreka leži u dodatnim troškovima: reciklaža visoko-kvalitetnog čelika zahteva odvajanje bakra pre procesa usitnjavanja, kao i dodatnu obradu otpada. Bez jasne potražnje, reciklažni centri nisu spremni da snose te troškove. Tek uvođenjem zakonskih ciljeva, EU bi stvorila tržište koje bi opravdalo ovakva ulaganja.
Izveštaj organizacije Transport & Environment ističe i potrebu za uvođenjem kvalitativnih standarda. Da bi čelik bio pogodan za automobilsku proizvodnju, sadržaj bakra u otpadu mora biti manji od 0,1 odsto. Trenutno se, bez posebne obrade, ova vrednost kreće i do četiri puta više. Međutim, čak i jednostavne intervencije — poput uklanjanja glavnog kablovskog svežnja pre usitnjavanja — mogu značajno smanjiti kontaminaciju.
Još jedna ključna preporuka odnosi se na uvođenje zahteva za lokalni sadržaj. Trenutno se petina čeličnog otpada iz EU izvozi, iako je reciklirani čelik znatno jeftiniji od primarnog. Ako bi EU obavezala proizvođače da koriste lokalno reciklirani materijal, to bi dodatno ojačalo evropsku reciklažnu industriju i smanjilo zavisnost od uvoza sirovina.
