Ekološka svest koja pokreće inovacije: D Express izgradio solarnu elektranu za sopstvenu potrošnju

26.05.2023

michael-wilson-Wp7wotWlbBk-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (MICHAEL WILSON)

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Povećana emisija ugljen-dioksida (CO₂) zbog grejanja i drugih izvora zagađenja utiče na globalno zagrevanje i klimatske promene, a kompanija D Express, po ugledu na vodeće svetske kompanije, teži zaštiti životne sredine i rešenjima energetske efikasnosti.

Izgradnjom solarne elektrane na krovu upravne zgrade – svog najvećeg objekta, kurirska služba D Express započela je projekat implementacije solarnih panela. Postavljanjem solarnih panela, u saradnji sa kompanijom MT-komex, dizajniranih da apsorbuju sunčeve zrake za proizvodnju električne energije, dobijaju se obnovljivi izvori energije, poboljšava se energetska efikasnost i smanjuje štetna emisija CO₂ za čak 913.755 kg godišnje, a takođe se umanjuje i račun za potrošnju električne energije.

Milan Stojković, IT direktor kompanije D Express, ističe da je ideja o izgradnji solarne elektrane za sopstvenu potrošnju nastala najpre iz ekoloških razloga:

,,Smanjenje utroška energije ovako velike kompanije je značajan korak u zaštiti životne sredine’’.

Pročitajte još:

Kao kompanija koja zapošljava više od 1.200 ljudi, isporučuje više od 60.000 paketa dnevno, poseduje 750 vozila i više od 20 distributivnih centara širom Srbije, D Express je pokrenuo buđenje ekološke svesti kompanija u Srbiji.

Međutim, razlozi nisu samo ekološki, već i ekonomski. Imajući u vidu stalni porast cena električne energije i mogućnost da se u budućnosti računi umanje od 20 do 50 odsto, Stojković ističe:

,,Ekonomskih benefita ovakvih promena postaćemo svesni tek u budućnosti’’.

Stojković ukazuje na to da su veliki projekti uvek izazovni za realizaciju, a izgradnja solarne elektrane nije izuzetak. Kada se u obzir uzme veličina objekta za postavljanje instalacije – 7.250 m², ni sam pronalazak dobavljača nije bio jednostavan. Prema rečima Stojkovića, realizaciju su dodatno otežale poteškoće u proizvodnji elektroopreme, izazvane ekonomskim prilikama u svetu.

Uprkos izazovima na putu ka čistijoj i zdravijoj okolini, projekat je uspešno završen nakon šest meseci. Izgradnja solarne elektrane za sopstvenu potrošnju ujedno je i pokretanje nove vizije odnosa prema okolini, ali i poslovanju.

D Express primer je da svaki pojedinac i kompanija mogu učestvovati u uštedi energije i smanjenju emisije štetnih gasova.

,,Nakon završetka izgradnje i puštanja u rad elektrane, još više se radujemo svakom sunčanom danu i kao deca posmatramo grafikone proizvodnje, osećamo se kao da smo lično proizveli svaki kilovat energije, iako je elektrana zadužena za to. Radosni smo što svakim proizvedenim kilovatom na ovaj način smanjujemo loš uticaj na životnu sredinu’’, zaključio je Stojković.

Ovim projektom D Express još jednom potvrđuje da je kompanija koja u Srbiju unosi pozitivne i svrsishodne inovacije, ne samo u domenu unapređenja svojih usluga, već i u aspektima dobrobiti za zajednicu i planetu.

Izvor: eKapija

Podrška poljoprivrednicima za unapređenje produktivnosti, uz smanjenje troškova proizvodnje

26.05.2023

priroda-zemlja-kukuruz-poljoprivreda — Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Predlog uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o finansijskom davanju poljoprivrednim gazdinstvima za poljoprivrednu proizvodnju biljnih kultura u 2023. godini, usvojen je na sednici Vlade, a zahtev za ostvarivanje ovog prava može da se podnese do 31. maja 2023. godine.

Oko 265.000 zahteva je zapremljeno od 7. aprila, kada je objavljen Javni poziv.

Ova mera doprineće dostizanju stabilnosti dohotka proizvođača, povećanju nivoa biljne proizvodnje, dostizanju višeg nivoa prinosa i kvaliteta proizvoda. Zahvaljujući njoj, očekuje se unapređenje produktivnosti, uz smanjenje troškova proizvodnje, rast konkurentnosti, uz prilagođavanje tržišnim zahtevima, kao i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede, navodi se na sajtu Vlade.

U uslovima povećanja troškova proizvodnje, ovakva podrška omogućava jednak tretman svih gazdinstava, stimuliše sprovođenje optimalnih agrotehničkih mera u proizvodnji, što vodi unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Predlog uredbe o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade u 2023. godini takođe je usvojen, kako bi se podstaklo dalje započinjanje samostalnog poslovanja i osnivanje novih privrednih subjekata, sa posebnim akcentom na podršku mladima. Ova vrsta pomoći je pomoć male vrednosti (de minimis pomoć).

Usvojena je i Uredba o utvrđivanju Programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2023. godini, kojom se daje podrška sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika kako bi se podstakle investicije privrednih subjekata u širenje proizvodnje i jačanje konkurentnosti, sa ciljem otvaranja novih radnih mesta.

Cilj Programa je podrška investicijama i podsticaj bržem privrednom razvoju. Planirano je da se po ovom programu podrži 150 privrednih subjekata i takođe je pomoć male vrednosti (de minimis pomoć).

Programom se utvrđuju ciljevi, namena sredstava, finansijski okvir, pravila za dodelu bespovratnih sredstava, način realizacije i praćenje Programa. Detaljno je definisana i namena sredstava, delatnosti za čije se obavljanje ne mogu koristiti, finansijski okvir, kriterijumi za finansiranje, korisnici, uslovi koje moraju da ispune podnosioci zahteva, način prijavljivanja, kriterijumi i postupak ocenjivanja i izbora kvalifikovanih korisnika sredstava, kao i postupak zaključivanja ugovora.

Članovi Vlade usvojili su i Zaključak o saglasnosti da se pokrene postupak za prijavljivanje Republike Srbije za članstvo u Evropskoj laboratoriji za molekularnu biologiju EMBL koja obavlja osnovna istraživanja u molekularnoj biologiji i molekularnoj medicini i obučava naučnike i studente.

Članstvo u EMBL omogućava nacionalnim naučnim zajednicama pristup infrastrukturi i uslugama strukturne biologije, naučnim uslugama i objektima, omogućavaju se posete vodećim univerzitetima radi informisanja studenata o EMBL međunarodnom doktorskom programu i postdoktorskom programu, posete vodećim institutima radi istraživanja potencijala za buduću saradnju, doktoranti stiču pravo i mogućnost za kratkoročne prakse i finansiranje iz budžeta EMBL, a omogućava se i razmena znanja na radionicama i konferencijama, navodi se na sajtu Vlade.

EMBL trenutno ima 28 članica i to su: Austrija, Danska, Francuska, Nemačka, Izrael, Italija, Holandija, Švedska, Švajcarska, Ujedinjeno kraljevstvo, Finska, Grčka, Norveška, Španija, Belgija, Portugal, Irska, Island, Hrvatska, Luksemburg, Češka Republika, Malta, Mađarska, Slovačka, Crna Gora, Litvanija, Poljska i Estonija.

Energetski portal

Nesporni dokazi za ukidanje podsticaja za male hidroelektrane

25.05.2023

reka_Crna_Gora_MHE — Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Anderson)

Analize Ekološkog udruženja Rzav, izrađene uz podršku WWF Adria, svojim argumentima nesporno ukazuju da je neophodno hitno ukidanje podsticaja povlašćenim proizvođačima električne energije iz malih hidro elektrana u Srbiji.

Prema poslednjem Izveštaju Agencije za energetiku, na kraju 2021. godine u proizvodnji električne energije je učestvovalo 149 malih hidroelektrana, sa ukupnom godišnjom proizvodnjom od svega 1,36 odsto. Uprkos tom zanemarljivom učešću u snabdevanju energetskog sistema Srbije, zahvaljujući sistemu podsticaja u okviru kog dobijaju status povlašćenog proizvođača i zagarantovani profit na period od 12 godina, vlasnicima malih hidroelektrana je samo tokom 2021. godine isplaćeno više od 21 miliona evra.

Ovo su samo neke od činjenica koje su iznete na konferenciji pod nazivom „Gde smo nakon više od 10 godina od uvođenja podsticaja za male hidroelektrane?“ koju su Ekološko udruženje Rzav u saradnji sa Svetskom organizacijom za prirodu WWF Adria i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nedavno organizovali u Užicu i Kragujevcu.

Na konferencijama su predstavljene „Inovirana analiza ekonomske opravdanosti koncesionih naknada i podsticaja za male hidroelektrane u Srbiji’’ Damira Miljevića, ekonomskog analitičara, iz Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju ‘’Reset’’ iz Banjaluke, kao i analiza „Pravni okvir sistema podsticaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Republici Srbiji“, advokata Jovana Rajića iz RERI-ja, na osnovu kojih je, između ostalog, zaključeno da ne postoji javni interes od izgradnje malih hidroelektrana već isključivo privatni.

Pročitajte još:

,,Zakonom o energetici nije definisana obaveza proizvođača električne energije da plaća bilo kakav oblik koncesije ili koncesione naknade nego je ova materija regulisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara kojim je predviđeno da proizvođači električne energije iz MHE plaćaju naknadu za korišćenje voda. Visina naknade za korištenje voda za proizvodnju električne energije plaća se po kWh proizvedene električne energije na pragu elektrane i iznosi, za MHE do 10 MW, 2,3 odsto na cijenu 1 KWh od 3,70 dinara. Prihod od naknade pripada budžetu Republike Srbije tako da lokalne zajednice na čijoj teritoriji rade MHE i devastiraju okolinu, nemaju nikavu nadoknadu od njihovog rada. U skladu sa tim, proizvođači električne energije iz MHE u Srbiji su po osnovu naknade za korišćenje voda kao javnog dobra u 2021. godini platili ukupno 28.882.049 dinara odnosno svega 245.700 evra.’’, objašnjava Miljević.

S obzirom na društveno-ekonomske gubitke i nepovratnu ekološku štetu po ukupan biodiverzitet koju nanose, kao i činjenicu da su pozitivni efekti njihove izgradnje zanemarljivi sa energetskog i ekonomskog stanovišta, potrebno je zabraniti izgradnju ovih hidroenergetskih objekata ne samo na vodotocima u zaštićenim područjima, već i i na svim ostalim u Srbiji.

„Imajući u vidu probleme sa kojima se suočavaju sve zemlje Zapadnog Balkana, pa tako i Srbija, kada je u pitanju zagađenje vazduha i izazovi u okviru dekarbonizacije, jasno je da u narednom periodu neophodno povećati udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, povećati broj projekata i investicija u oblasti obnovljivih izvora, pri čemu značajan deo proizvedene energije treba da bude namenjen potrošnji u Republici Srbiji, a ne inostranoj prodaji“, ističe Rajić.

Sada je gotovo evidentno da se ukupna šteta koja će po društvo nastupiti u narednih 10 godina korišćenjem postojećeg modela subvencija proizvodnje električne energije iz MHE, uz sadašnju visinu podsticajnih otkupnih cena, samo po osnovu podsticanja sadašnjeg broja proizvođača iz MHE, može proceniti na preko 100 miliona evra.

S tim u vezi, ove organizacije su saglasne da u cilju očuvanja vodnih resursa, mehanizam za ukidanje subvencija leži u izmeni postojećeg zakonodavnog okvira. Kako je trenutno u postupku usvajanja, odnosno, javne rasprave, Prostorni plan Republike Srbije sa periodom trajanja od 2021 do 2035. godine, najjednostavniji put je izmena rešenja u ovom najvišem planskom aktu (u odnosu na prethodni važeći), koji se usvaja u formi zakona i sa kojim svi niži akti moraju biti usklađeni, na način da se njime de facto zabrani izgradnja malih hidroelektrana. Ovome treba da predstoji i određivanje strateških dokumenata u istom smislu, poput Energetske strategije, kao i celokupnog horizontalnog zakonodavstva koje se bavi pitanjima zaštite životne sredine i biodiverziteta (uključujući ovde i izmene Zakona o zaštiti prirode).

Takođe, iznosi naknada za korišćenje javnih dobara su nerealno niski, što ih čini vrlo stimulativnim, za investitore u MHE, a kako je smisao naknada valorizacija upotrebe prirodnih resursa i kompenzacija potencijalnih šteta koje mogu nastati upotrebom prirodnih resursa, organizacije će kroz izmenu Zakona o korišćenju javnih dobara uticati da se višestruko poveća iznos vodne naknade za korištenje vode za proizvodnju električne energije iz postojećih MHE kako bi se bar delimično sanirala društvena šteta koja će nastati po osnovu njihovog daljeg rada.

Na ovaj način, bilo bi onemogućeno lokalnim samoupravama da selektivno tumače propise i ne bi postojao planski osnov da se na lokalnom nivou drugačije tretira ovo pitanje.

Izvor: WWF Adria

Znanje staro 2.500 godina moglo bi da obnovi Amazonsku prašumu

25.05.2023

flat-lay-hands-holding-soil — Foto-ilustracija: FreePik (freepik)

Možda nam se čini da je pojam kompostiranja novijeg datuma, te da su naše generacije došle do otkrića koje bi moglo da pomogne obnovi zemljišta, ali moraću da nas razočaram. Prošlo je oko 2.500 godina od kako je amazonski narod činio nešto od čega bi buduće generacije mogle da imaju veliku korist.

Nije nepoznato da je Amazonska prašuma veoma ugrožena, njenim krčenjem, prenamenjivanjem u poljoprivredno zemljište, klimatskim promenama i požarima. Bogatstvo biljnim svetom, omogućilo je da Amazon postane dom i za mnoge životinjske vrste. Vraćajući se u prošlost, neki predeli Amazona bili su prekriveni zemljištem koje je bilo siromašno kada je reč o hranljivim materijama. Davni amazonski narod, imao je dovoljno znanja da takvo zemljište obogati kompostom, kostima, glinom, drvenim ugljem i drugim materijama, što je dovelo do nastanka vrlo plodnog tla koje je poznato kao – tamna zemlja Amazonije.

Zahvalnost za zdravo i plodno zemljište Amazona, delom dugujemo upravo ovom narodu, a u budućnosti bi njihove zasluge mogle da budu još veće.

Naime, naučnici su prepoznali potencijal ovog zemljišta za obnovu Amazonske prašume. Kako bi to dokazali, sproveli su eksperiment u kontrolisanim uslovima. Imitirajući efekat globalnog zagrevanja, u plasteniku su povisili temperaturu vazduha. Saksije koje su se koristile u eksperimentu punili su različitim zemljištem. Deo saksija napunjen je samo kontrolnom zemljom, u drugi deo stavili su mešavinu kontrolne zemlje i tamne zemlje Amazonije (20 odsto), dok se u trećem delu našla samo tamna zemlja (100 odsto).

Kako je cilj eksperimenta da se pokaže mogu li pomoću tamne zemlje da se pašnjaci ponovo pretvore u šumu, u saksijama je najpre zasađena trava, koju su nakon što je porasla ’pokosili’, ostavljajući joj korenje unutar zemlje. U tako pripremljeno tlo, koje imitira pašnjake, zasađene su sadnice drveća i njihov rast praćen je naredna tri meseca.

U ovom periodu, pokazalo se da je tamno zemljište sadržalo više fosfora, kalcijuma, cinka, gvožđa, ugljenika i bakra u odnosu na kontrolno – bogatije je bilo mineralima.

Rezultat eksperimenta: u saksijama koje su sadržale delom tamno zemljište trava je rasla i do četiri puta gušća, dok je u 100 odsto tamnom zemljištu gušća bila za osam odsto. Neka stabla imala su od tri do šest puta viši rast, dok se za neke vrste stabala pokazalo da bez tamnog zemljišta ne bi mogla ni da rastu.

Veliki napori ulažu se u iznalaženje načina kako da se obnovi Amazon. Zdravo zemljište uslov je za zdrav život. Zdravo zemljište direktno ili indirektno omogućava život na planeti. Rast biljaka i drveća donosi nam hranu, vazduh, ublažava klimatske promene, eroziju zemljišta i drugo. Zbog toga što pre pesticidima i drugim zagađujućim materijama moramo da kažemo – zbogom, a naše zemljište da hranimo i štitimo, kako bi ono nama pružilo mnogo više.

Katarina Vuinac

Evropa poziva vlade da smanje javnu potrošnju – nema više energetske pomoći

25.05.2023

energetska efikasnost , struja — Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

Uz stalni pritisak zbog povećanja cena, Evropska komisija je pozvala zemlje EU da smanje javnu potrošnju kako bi izbegle dalje podsticanje inflacije, posebno postepenim ukidanjem energetske pomoći koja se dodeljuje domaćinstvima.

Dok su se veleprodajne cene energenata vratile na nivoe pre 2022. godine, nakon spiralnog rasta usled ruske agresije u Ukrajini, takozvana „bazna inflacija”, koja meri povećanje cena za robu van sektora energetike i hrane, bila je viša od očekivane.

U martu 2023. godine bazna inflacija je dostigla rekordni nivo od 7,6 odsto, što znači da je ona sada glavni pokretač ukupne inflacije, zamenjujući troškove energije, prema podacima Evropske komisije.

„Dok glavna inflacija nastavlja da opada, pokazuje se da je bazna inflacija upornija”, rekao je novinarima Valdis Dombrovskis, izvršni potpredsednik Evropske komisije.

Da bi se uhvatilo u koštac sa ukupnim rastom cena, stoga ne bi bilo dovoljno oslanjati se samo na Evropsku centralnu banku, koja je reagovala povećanjem kamatnih stopa kako bi smanjila investicionu aktivnost, tvrdi Komisija.

Pročitajte još:

U svom takozvanom prolećnom paketu evropskog semestra, godišnjoj preporuci koja se daje zemljama EU za budžet za narednu godinu, Komisija je pozvala vlade da smanje javnu potrošnju i da ne podstiču pritisak na cene.

„Fiskalna politika ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa monetarnom politikom”, rekao je Dombrovskis. „Stoga pozivamo na oprezniji fiskalni stav država članica”, dodao je on.

Smanjenje javne potrošnje trebalo bi prvenstveno da se desi postupnim ukidanjem mera energetske pomoći koje preduzimaju zemlje EU kako bi zaštitile svoje građane od spiralnog rasta cena energenata nakon početka rata u Ukrajini, rekao je komesar.

„Kao prvi korak, to znači da zemlje članice treba da ukinu mere podrške u vezi sa šokom cena energije”, rekao je Dombrovskis. „I da budemo jasni: ove uštede treba da se koriste za smanjenje deficita, a ne za veću potrošnju”, rekao je on.

Međutim, ono što ne treba smanjiti su javne investicije, koje Komisija smatra neophodnim jer Evropa želi da postigne klimatsku neutralnost i poboljša svoju konkurentnost.

Kako sada stoje, potrebe za zelenim investicijama u EU suze oči. Žan Pizani-Feri i Selma Mahfuz objavili su izveštaj za francusku vladu, procenjujući potrebu za dodatnim investicijama godišnje na 70 milijardi evra samo za Francusku.

„U narednim godinama, ako ne i decenijama, suočićemo se sa velikim investicionim potrebama, kako u pogledu zelene, tako i u pogledu digitalne tranzicije privrede”, rekao je Dombrovskis, iako je upozorio da „rešenje svakog problema ne može biti samo gomilanje više duga”.

Nezvanično govoreći, visoki zvaničnik Komisije upozorio je da države članice „ne treba da padnu i ponove zamku koju je Evropa doživela tokom finansijske krize kada su javne investicije bile prva žrtva strategija konsolidacije”.

Tokom krize u evrozoni 2010. godine, investicije su bile prve u smislu smanjenja javne potrošnje od strane evropskih vlada, jer je to bilo politički najlakše.

Komesar za privredu Paolo Đentiloni, koji je u prošlosti podržavao mere za zaštitu investicija, priznao je da je smanjenje javne potrošnje uz održavanje javnih investicija potrebnih za ekonomski rast „težak par”. Ipak, rekao je da je to kombinacija koju treba uraditi.

Vratite se starim pravilima o dugu, dok je reforma u toku

Preporuke dolaze usred diskusije o reformi pravila EU za nacionalni dug i deficite.

Sadašnja pravila su naišla na kritike jer podstiču države članice na nerealno smanjenje budžeta kako bi smanjile nivo javnog duga.

Dok su pravila deaktivirana tokom pandemije, a zatim i energetske krize, od sledeće godine će ponovo biti aktiviran stari sistem, dok su u toku pregovori između država članica o reformi.

U svom predlogu za reformu režima, Komisija je predložila primenu puteva smanjenja duga specifičnih za svaku državu članicu, kako bi se visokozaduženim zemljama dalo više vremena da smanje dug i omogućile neophodne investicije.

Preporuke za specifične zemlje „uzimaju u obzir one elemente naših reformskih predloga koji su u skladu sa aktuelnim pravilima”, rekao je Đentiloni.

Sindikati upozoravaju na “novi talas štednje”

Dok bi javni deficiti trenutno bili iznad cilja od 3 odsta BDP-a u nekoliko država članica, Komisija je rekla da trenutno neće otvoriti nikakvu proceduru za prekomerni deficit. Međutim, ako nacionalne vlade ne ispoštuju njene preporuke o smanjenju javne potrošnje, mogle bi to učiniti 2024. godine, rekli su komesari.

„Države članice bi to trebalo da imaju na umu dok izvršavaju svoje budžete za 2023. i pripremaju svoje budžete za sledeću godinu”, rekao je Dombrovskis.

Vlade širom EU su već najavile planove za smanjenje javne potrošnje, uz različite reakcije.

Dok je španska vlada saopštila da je uspela da dostigne ciljni deficit od 3 odsto u 2024. „bez politike smanjenja” zahvaljujući ekonomskom rastu zemlje, u Češkoj su najavljene mere štednje već izazvale proteste sindikata.

Francuski sindikati upozorili su na „novi talas štednje” pošto je ministar ekonomije, Le Mer, najavio planove za ubrzano smanjenja duga kako bi nivoi deficita bili ispod ciljanih 3 odsto do 2027.godine.

Međutim, u Nemačkoj, ministar finansija Lindner je prošle nedelje rekao da se oseća ohrabrenim preporukama Komisije u njenom nastojanju da smanji javnu potrošnju i da su „vremena ekspanzivne fiskalne politike prošla”.

Izvor: EURACTIV

Najpoznatiji makedonski brend „Becutan“ kompanije „Alkaloid“ proslavio je 45 godina postojanja

25.05.2023

Farmaceutska kompanija „Alkaloid“ obeležila je 45 godina postojanja jednog od svojih najprepoznatljivijih brendova – kolekcije proizvoda namenjenih za negu bebine i dečje kože „Becutan“.

Priča o „Becutanu“ je čvrsto utemeljena u ljubavi i brizi prema deci, a samo ime nastaje kao sinergija dve reči: BEBA + CUTIS (lat. površinski sloj kože).

Počevši od 1978. godine, brend „Becutan“ postaje neizostavni deo detinjstva na ovim prostorima. „Becutan“ je bio i ostao dosledan održavanju vrhunskog kvaliteta svih svojih proizvoda, što je najčvršći temelj dugogodišnje tradicije i još uvek jeste sinonim nežnosti i vrhunske nege, koja se prenosi s generacije na generaciju.

Generalni direktor i Predsednik Upravnog odbora kompanije, g. Živko Mukaetov istakao je da je velika čast proslaviti jedan ovakav jubilej – 45 godina postojanja brenda „Becutan“.

„Želeo bih da vam se obratim ne kao menadžer kompanije, već kao otac četvoro dece. Biti roditelj je jedna od najodgovornijih uloga koju može da ima jedan čovek. To je briga i posvećenost nekome ko živi pored vas, raste, razvija se i treba da odraste u zdravu ličnost. Od mnogo neprospavanih noći, preko izbora hrane, pa sve do izbora kozmetike za bebu. Moji roditelji su koristili „Becutan“, moja sestra i ja koristimo „Becutan“, kao i danas naša deca. Od 1978. godine, od kada postoji krema „Becutan“, do sada je proizvedeno 60 miliona teglica, što je još jedan dokaz kvaliteta i tradicije proizvoda kome se apsolutno može verovati’’, istakao je Mukaetov.

On je ukazao na to da su sa „Becutanom“ rasle i da i sada rastu čitave generacije u celom regionu, da je pozicioniran kao lider u segmentu dečije kozmetike, a da je to brend koji predstavlja ponos kompanije.

Proizvodi su napravljeni od sirovina potvrđenog vrhunskog kvaliteta u saglasnosti sa evropskim direktivama o kvalitetu proizvoda namenjenih nezi dečje kože, dok je proizvodni proces podložan stalnoj proveri ulaznih materijala i gotovog proizvoda i odvija se u saglasnosti sa najstrožim GMP-standardima (Good Manifacturing Practice). Noseći segment portfolija su proizvodi namenjeni nezi i zaštiti bebine i dečje kože, sa izuzetno blagim formulacijama pripremljenim prema originalnim recepturama, koje su bezbedne za upotrebu još od prvog dana.

Od samo pet farmaceutskih formulacija namenjenih higijeni dečje kože, koliko je bilo na početku kreiranja ovog brenda, danas portfolio „Becutana“ sadrži više od 60 osnovnih tipova proizvoda i više od 100 različitih oblika pakovanja, koji su klinički i dermatološki testirani i razvijeni u saradnji sa pedijatrima, neonatolozima i dermatolozima.

Primarijus dr Marina Pop Lazarova je naglasila da brend „Becutan“ asocira na tradiciju, kvalitet, bezbednost, efikasnost, inovativnost.

,,Briga o deci je naš zajednički cilj, i ona počinje od najranijeg uzrasta. Uvek kada govorimo o određenim situacijama kod dece, portfolio i proizvodi „Becutan“ nam apsolutno i bezbedno pomažu u prevazilaženju različitih zajedničkih izazova kada je u pitanju roditeljstvo’’, kaže Pop Lazarova.

Godina 45-godišnjeg jubileja „Becutana“ biće u znaku strateškog partnerstva sa organizacijom SOS dečje selo, koja u Makedoniji pruža podršku za više od 400 dece i mladih bez roditeljskog staranja. Društvena odgovornost, visoko pozicionirana u korporativnoj strategiji, jedan je od glavnih prioriteta „Alkaloida“. Realizacijom konkretnih projekata neprestano vodimo računa o dobrobiti zajednice u kojoj živimo i radimo i neprestano ulažemo u poboljšanje i unapređenje svih uslova i sferi društvenog okruženja. Saradnja sa SOS dečjim selom je još jedan veoma značajan projekat kompanije, pri čemu je u fokusu briga o najmlađima, deci i zdravlju pre svega.

Izvor: Becutan

Produžen rok za prijave za subvencije do 12. juna

25.05.2023

krava — Foto-ilustracija: Pixabay (BorgMattisson)

Krajnji rokovi za podnošenje prijava za subvencije po aktuelnim javnim pozivima produženi su do 12. juna 2023. godine, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Produženi rokovi odnose se na prijave za davanje po hektaru, kao i za subvencije za kvalitetna priplodna grla, tov, krave za uzgoj teladi za tov i pčele.

Kako se navodi, odluka o dodatnom produženju rokova za prijavu doneta je kako bi se izašlo u susret poljoprivrednim proizvođačima i omogućilo im se dodatno vreme za prikupljanje neophodne dokumentacije. Cilj je da se što veći broj poljoprivrednih proizvođača prijavi na javne pozive i dobije željene subvencije.

Pročitajte još:

Produžetak rokova, kako se napominje, neće uticati na dinamiku isplate, već će se odvijati nesmetano, bez odlaganja.

Prisećanja radi, sve informacije o eAgraru poljoprivrednici treba da prate isključivo putem zvaničnih kanala komunikacije Ministarstva.

Energetski portal

Čime je Baltičko more najviše zagađeno?

24.05.2023

tanker-brod — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Ksenia Kudelkina)

Baltičko more pati od visokog nivoa zagađenja. Njegovi baseni nemaju dobar ekološki status, koji je definisan Okvirnom direktivom o pomorskoj strategiji EU. Prikupljeni podaci ispituju razne teške metale koji stižu do Baltika od prečišćavanja otpadnih voda, industrija i ostalih pojava.

Ispitivalo se devet metala – arsenik, kadmijum, hrom, bakar, olovo, živa, nikl, vanadijum i cink, kao i 16 policikličniһ aromatičniһ ugljovodonika koji ulaze u Baltičko more iz brodarstva i plovidbi svake godine, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Istraživači su se bavili emisijama iz brodarstva i iz drugih izvora kao što su reke, atmosfersko taloženje i obalna industrija.

Pročitajte još:

Najznačajniji zagađivač po masi bio je cink – 3 932 tone godišnje uđe u Baltičko more, a zatim sledi procenjenih 1 560 tona bakra i 675 tona nikla. Posle rečnog unosa koji čini 54 odsto, plovidba i čamci bili su drugi najveći izvor unetog bakra – čitavih 37 odsto, velika većina potekla je od boja protiv obrastanja – 509 tona od broda i 57 tona od čamaca za odmor. Istraživači ističu da je ova potonja količina koncentrisana u letnjim mesecima. Otpadna voda iz skrubera daje sedam tona bakra godišnje.

Što se tiče cinka, reke su najveći zagađivači, jer unose preko 3.000 tona cinka u Baltičko more, što je oko 80 odsto od ukupne zagađenosti cinkom. Brodovi i čamci za odmor doprineli su sa 166 tona. (3,6 odsta) .

Brodovi takođe doprinose svojim izduvnim gasovima. Posebno je važno pozabaviti se emisijama bakra, pošto u većini oblasti Baltika on premašuje dozvoljene nivoe.

Emisije bakra sa baltičkiһ brodova mogle bi se smanjiti, kako istraživači govore, ako bi se koristile alternativne boje ili strategije bez bakra – boja protiv obrastanja na bazi silikona je znatno manje toksična za morske organizme i čak bi mogla biti efikasnija. Međutim, sve dok su premazi na bazi bakra na tržištu, teško je promovisati alternative.

Energetski portal

Upotreba solarne energije porašće 18 puta do 2050. godine – Kina daleko ispred, Evropi i Americi tek petina proizvodnje

24.05.2023

Solar panels and wind turbines — Foto: Eaton

Predviđa se da će Evropa imati tek 10 odsto solarnog udela u proizvodnji električne energije do 2050, a sa Severnom Amerikom to će činiti tek petinu solarnog kapaciteta. Prema istom istraživanju, Azija će (pretežno Kina) činiti čak polovinu ovih kapaciteta. Afričke zemlje, posebno Egipat koji je dodao jedan GW solarnih panela između 2015. i 2019. godine, iako manje razvijene jasno potvrđuju da će se solarna ekspanzija nastaviti i globalno.

Ipak, Bloomberg istraživanje otkriva dva ogromna izazova – povećanje potražnje za električnom energijom za čak 57 odsto do 2050. godine i otežan prelazak proizvodnje i potrošnje sa izvora energije nastalih od fosilnih goriva na one koji će koristiti čistiju i zeleniju proizvodnju struje.

Zbog toga solarna energija, kao jedini od svih obnovljivih izvora energije, nudi mogućnost da na adekvatan način premosti jaz između ponude i potražnje za strujom, koji je sve dublji svuda u svetu.

Pročitajte još:

Ulaganje u solarnu energiju će padati

U sledeće tri decenije očekuje nas značajan pad cena instalacije solarnih sistema. Istovremeno, unapređenje tehnologije dovešće do većeg udela solarne energije u ukupnoj potrošnji. Govoreći u brojkama, to je porast sa projektovanih 2.840 GW tokom 2030, na čak 8.519 GW do 2050. godine, što je u odnosu na 2018. godinu porast od čak 18 puta.

Kako bi pružila podršku prelasku na obnovljive izvore, očuvala prirodu i unapredila energetski sistem, svoja rešenja i ekspertizu za ovo ponudila je i kompanija Eaton, koja već neko vreme razvija inovacije za povećanje i iskorišćenje solarne energije, njenu lakšu upotrebu i smanjenje zagađenja životne sredine.

Modularno i inovativno

Potrebu za jeftinijom energijom sunca diktira i potražnja za novim, održivo fokusiranim sektorima kao što su električni automobili (EV), alternativne tehnologije grejanja poput toplotnih pumpi, ali i proizvodnja vodonika i drugih karbonski neutralnih goriva.

“Kako bi na vreme odgovorio izazovima Eaton već sada u svojoj ponudi ima xSolAir, kompaktno rešenje za fotonaponske stanice, uključujući srednjenaponska rasklopna postrojenja, transformatore i sklopove niskog napona samo u jednom kućištu. Instaliranjem celog paketa u standardni ISO kontejner, isporuka i logistika su nikad lakše, čak i ka veoma dalekim i teže dostupnim područjima“, objasnio je Aleksandar Vasić, klaster menadžer Eaton kompanije.

Upotreba sve skupljeg prirodnog gasa zbog geopolitičkih šokova izazvanih ratom u Ukrajini i nespremnost mnogih zemalja da se obavežu na skupu, kontroverznu nuklearnu energiju prevazilazi se i upotrebom inovativnih, modularnih solarnih sistema.

Globalna solarna ekspanzija neizbežno će biti usmerena prevashodno na toplije zemlje koje nude veću gustinu kilovata što su bliže ekvatoru, ali bi pomoću adekvatnih rešenja mogla značajno da se ubrza i osavremeni i u regionima koji nemaju toliko sunca. Ovo se odnosi posebno na Evropu i SAD, koje će morati značajno da ulože u svoje solarne elektrane i upotrebu ovog tipa obnovljive energije iskoriste drastično uspešnije. Modularna Eaton rešenja mogu da se isporuče bilo gde, bez obzira na to koliko udaljena, ruralna ili topla bila lokacija solarnog parka i na taj način unaprede ne samo njihovo postavljanje, nego i poboljšaju iskorišćenje solarne energije.

Izvor: Eaton

UGROŽENOST ZELENIH PROSTORA U GRADSKIM PODRUČJIMA

24.05.2023

pawel-czerwinski-72K-m8jTotA-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Pawel Czerwinski)

Po svemu sudeći, zelenim temama prožet je gotovo svaki reklamni materijal, od kozmetike do vozila, dok im se u realnosti gubi jasan trag. Ovakav trend prisutan je i u urbanističkim planovima gradova, gde zelena gradnja često na kraju ne uključuje čak ni zelenu boju fasade, a zelene površine svoj maksimum dostignu postavljanjem jedne žardinjere. Zelene površine u konkurenciji sa betonskim, nažalost, osuđene su na poraz. O problemima zelene infrastrukture u gradovima, njenom značaju i mogućim rešenjima koja bi istovremeno zadovoljila potrebe urbanizma i prirode, razgovarali smo sa Marijom S. Ostojić, diplomiranim inženjerom šumarstva za pejzažnu arhitekturu.

Kvalitetna infrastruktura

Zelena infrastruktura predstavlja sistem zelenih prostora međusobno povezanih, koji kumulativno deluju na životnu sredinu, a čine je parkovi, sadnice, zaštićena područja, zeleni travnjaci i drugo. Što su povezaniji i imaju bolji kontinuitet, njihov efekat je bolji. Da bi se zasnovali, opstali, funkcionisali i dali svoj maksimum, potrebno im je prethodno obezbediti određene uslove. Kao što postoje uslovi za postavljanje druge infrastrukture – kanalizacije, gasovoda, vodovoda ili toplovoda, tako postoje i uslovi koji su neophodni da bi se planirala i izvela kvalitetna zelena infrastruktura.

,,Osnovna gradivna jedinica zelene infrastrukture ne bi trebalo da bude manja od 100 kvadratnih metara i trebalo bi da u njoj bude bar jedno visoko drvo, jedno iz srednje kategorije, šiblje i travnjak da bi se postigla spratnost, različitost. Visoke kategorije zelenila moraju da imaju određenu udaljenost od podzemnih instalacija, pa i u tom smislu, prilikom planiranja zelenih prostora, mora se sinhronizovati planirani prostor sa trasama podzemnih i nadzemnih instalacija“, ističe Marija.

U FOKUSU:

Njihova funkcija nije samo zaštita od aerozagađenja već i od dodatnog zagrevanja koje dovodi do pojave toplotnih ostrva, ali i od poplava. Takođe, doprinose i pobošljanju kvaliteta zemljišta i obnovi biodiverziteta flore i faune. Kako objašnjava Marija, još jedan od bitnih uticaja je i poboljšanje opšteg psihofizičkog stanja urbane populacije budući da boravak u prirodi utiče na zdravlje, a blizina takvih sredina podstiče fizičku aktivnost. Takođe, zelena infrastruktura ima i socijalni aspekt, jer predstavlja mesto susreta, druženja i upoznavanja.

Najmanji procenat ozelenjenih prostora u gradu ima njegov uži i širi centar. Međutim, kako grad raste i razvija se, prigradska naselja imaju tendenciju da konkurišu ovoj osobenosti centralnih gradskih opština.

,,Sve većom urbanizacijom i težnjom ka ostvarenju maksimalnih kvadrata stambenog, poslovnog i drugog prostora parcele se „plombiraju“, odnosno zauzeće nadzemnim i podzemnim objektom je sve veće“, objašnjava Marija.

Na pitanje koliki bi trebalo da bude minimum zelenih prostora da bi grad bio održiv i zdrav, odgovor bi mogao da se pronađe u nivou njegove zagađenosti, kao jednom od glavnih pokazatelja da li zelenih prostora ima dovoljno ili ne. Ipak, bitno je napomenuti da su važan faktor zelenih prostora njegova sadržajnost, odnosno njegovi „gradivni“ elementi. Nije isto ako je neki prostor ozelenjen samo travnjakom ili u njemu rastu i druge sadnice.

Drveće koje raste uokvireno betonskim pločama i biljke koje su posađene u ograničene prostore kao što su saksije i žardinjere, zatim zeleni krov sa najviše 80 do 120 cm visine supstrata ne mogu da imaju prirast i kvalitete, pa tako ni isti pozitivan uticaj na životu sredinu kao drvo koje raste na tlu. Kako je Marija objasnila, korenov sistem je u ograničenom prostoru, pa se srazmerno tome razvija i nadzemni deo. On stagnira i nema potpunu, maksimalnu funkciju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Gayatri Malhotra)

Govoreći o zelenim krovovima i ozelenjenim fasadama, Marija kaže da oni predstavljaju tehnološki pomak u odgovoru na urbanizaciju i nestajanje slobodnog tla. Oni unapređuju mikroklimu, smanjuju efekat toplotnih ostrva, vezuju toksične čestice i prašinu, povećavaju vodni kapacitet, mada treba istaći da kišnica uglavnom ide u kišnu kanalizaciju, a ne u tlo. Takođe, zeleni krovovi ublažavaju buku, umanjuju potrošnju energije za hlađenje i grejanje objekta, zatim štite i produžavaju vek trajanja hidroizolacije i drugo. Iako su zasad najbolji način da se ovako izgrađene sredine ozelene i doprinesu kvalitetnijoj životnoj sredini, ne treba odustajati od zelenih prostora na tlu koji su znatno efektniji.

Ipak, objekti su zeleniji u reklamama nego u stvarnosti. ,,Nazivi ’zeleno’, ’zelenilo’, ’oaza’ su komercijalizovani. Svaki izraz koji podseća na prirodu, baštu, vrt, hladovinu ili cvrkut ptica koristi se u marketinške svrhe. Tenderi koji se prave za prezentacije kupcima su bogato opremljeni zelenilom, i to nestane do upotrebne dozvole“, navodi Marija.

Sa stranim investicijama, dodaje, podigla se svest o potrebi da se zeleni prostori na kraju i izvedu i održavaju.

„Naime, određeni prostor je propisan uslovima za planiranje i projektovanje objekta, a kako bi se dobila građevinska dozvola, potrebno ih je i ispuniti“, objašnjava Marija.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

EVROPSKI DAN PARKOVA

24.05.2023

priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (David Marcu)

Foto-ilustracija: Pixabay (jameswheeler)

Dan posvećen zaštićenim oblastima širom Evrope, pre svega nacionanim parkovima, obeležava se danas – 24. maja.

Evropski dan parkova se proslavlja od 1999. godine, a datum je simbolika prvootvorenog nacionalnog parka u Švedskoj. Srbija je u svoj kalendar ovaj dan priključila 2001. godine. Svrha današnjeg dana jeste podizanje svesti kod ljudi o značaju šume, reke, planine, svakog drveta, biljke, ali ne samo u zaštićenom području, već gde god se nađemo, jer na kraju krajeva i mi smo priroda. Ljudske aktivnosti primorali su različite zajednice da se založe za onu nekolicinu mesta na svetu koja imaju očuvane ekosisteme, i koje ljudi nisu svojim uticajima uništili, i posvete jedan dan u godini njima u čast.

U Srbiji nacionalni prakovi zauzimaju tri odsto teritorije. Ukupno ih ima pet od kojih je najstariji Fruška Gora koji je 1960. godine zvanično zaštićen od ljudskih uticaja, a najveći Đerdap, često nazvan i rečni nacionali park, ali i “gvozdena vrata” , s obzirom na to da je najveća i najduža klisura probojnica u Evropi.

Pročitajte još:

U Evropi postoje 504 nacionalna parka, koji pokrivaju stotine hiljada milja prelepih planina, dolina, reka, šuma i terena sa bogatim biodiverzitetom – od glečera i vodopada Islanda do palmi i toplog Mediterana.

Ukoliko biste gledali satelistske slike Islanda, u donjem desnom uglu vidi se bela površina, to je čuveni Vatnajökull, nacionalni park Islanda, i druga najveća ledena kapa u Evropi. Tu se nalazi najviši vrh Islanda, debeli sloj leda, ali i eruptivni vulkani ispod glečera, koji su i u modernijoj istoriji svojim erupcijama oslobođali vodu, i izazivali poplave. Island je najbolji primer divlje i netaknute prirode, kao i snage koju ona ima.

Jedan od veličanstvenih parkova koji se nalaze na 40 kilometara od Drezdena – Saksonska Švajcarska je sjajan za pešake jer ima preko 400 kilometara staza i 1000 vrhova za penjanje. Erodirani peščani pejzaš samo je jedan podsetnik šta sve priroda može da napravi, i da nas iznova očara.

Odatle se spuštamo do severa Italije, i nacionalnog parka Dolomiti Belunezi koji zauzima oko 32 км², iako je sam planinski venac znatno duži. Malo je reći da je ovaj prostor bogat vodenim resursima – rekama, jezerima, močvarama. Jedan od najlepših planinskih venaca sačinjen je od oko 26 planinskih lanaca koji su tako povezani i isprepleteni stvorili Dolomite. Njihovi vrhovi nikog ne ostavljaju ravnodušnim.

U regionu takođe ima naveliko poznatih nacionalnih parkova.

Triglav u Sloveniji jedan od najstarijih parkova, zaštićen još 1924. godine, i jedini takav u Sloveniji.

Plitvička jezera u Hrvatskoj poznata po svojoj hidrografiji, ali i Nacionalni park klisure Nere u Rumuniji na 140 kilometara od Beograda.

Pirin u Bugarskoj iz 1962. godine – planina koja okružuje Bansko, jedno od glavnih mesta na Balkana za skijanje.

Sutjeska u Bosni je nacionalni park sa najvišim vrhom Bosne – Maglić, i malo je reći bogatom florom i faunom što je verovatno i najveća čar ovog mesta. Na reci Tari u kanjonu Sutjeske održava se i rafting.

Nemoguće je nabrojati sve parkove, niti opisati svu njihovu lepotu. Na sreću ovaj dan nas podseća da još uvek postoje mesta na kojima možemo videti i doživeti kako to neuprljana i neiskvarena priroda utiče na nas – možda bismo tada shvatili koliko je predivna, a šta ljudi čine svakodnevno.

Prigrli i čuvaj prirodu.

Energetski portal

Elektroenergetski sistem spreman da odgovori zahtevima Srbije, regiona i Evrope

24.05.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Energetska kriza ne posustaje, Evropa, koja se oslanjala na ruske energente je na klackalici između ograničenih izvora snabdevanja i rasta potrošnje energije. Kako prevazići te energetske izazove, sprečiti nestašice a istovremeno obezbediti čistu energiju iz obnovljivih izvora, glavne su teme energetske konferencije na Zlatiboru. Predsednik CIGRE Srbija, Nebojša Petrović ističe da je elektroenergetski sistem sa stanovišta prenosne mreže spreman i u sadašnjem trenutku, a i u razvojnim planovima da odgovori svim zahtevima i Srbije, regiona i Evrope.

CIGRE Srbija, jedan je od 68 nacionalnih komiteta “Međunarodnih saveta za velike električne mreže” osnovanog 1921. godine sa sedištem u Parizu. Veliki broj stručnjaka iz Srbije, regiona, EU koji se bave proizvodnjom i distribucijom električne energije ponudiće rešenja za izlazak iz energetske krize uz zaštitu životne sredine, pre svega povećanje kapaciteta udela obnovljive energije.

Nebojša Petrović navodi da je Srbija deo interkonekcije kontinentalne Evrope i da s tog stanovišta sve analize koje se rade za elektroenertetski sistem uvažavaju uticaj interkonekcije.

,,Tu su tehnički i tržišni aspekti koji u tehničkom delu obuhvataju regulaciju frekvencije što je izuzetno važno, inerciju, odnosno stabilnost, moguće havarije koje sada zavise od klimatskih promena. Sve to utiče na pojedinačne sisteme, a rad u interkonekciji i njeno povezivanje praktično omogućava da se prođe s minimalnim posledicama. S tržišnih aspekata, najvažnija stvar regulacije, cena električne energije ima direktnih uticaja na integraciju obnovljivih izvora”, objašnjava Petrović.

Pročitajte još:

Najvažniji dalekovodni koridori za Srbiju

Evropska unija insistira na gradnji novih dalekovoda za prenos struje.

Petrović ističe da je, pored Balkankog i Panevropskog dalekovodnog koridora, za Srbiju veoma važan Centralnobalkansi koridor koji je veza zapad-istok, od BiH preko Vardišta, Kraljeva, Kruševca i Niša do Bugarske.

,,Izuzetno važan za Srbiju. On je koridor deonica 400 kilovatnih voda i za Srbiju i za Evropu. Zatim, izuzetno važan `Beogrid`, pored zatvaranja 400 kilovatnog prstena oko Beograda. To je nadogradnja, odnosno veza ka Rumuniji i podrška industriji i razvoju privrede u Vojvodini ka delu centralne Srbije”, ističe direktor CIGRE Srbija.

Dodaje da je Panonski koridor veza ka Mađarskoj, Rumuniji, a da je u planu izgradnja koridora Sombor-Ernestinovo ka Hrvatskoj.

,,Kada se sve to sagleda vidite da je elektroenergetski sistem Srbije sa sanovišta prenosne mreže spreman i u sadašnjem trenutku, a i u razvojnim planovima da odgovori svim zahtevima i Srbije, regiona i Evrope”, naglašava Petrović.

Šta je potrebno za više struje iz obnovljivih izvora

U svim prezentacijma akcenat se stavlja na povećanje udela obnovljive energije.

Petrović ukazuje da je važno da svaki energetski subjekt, vetro-elektrane i solarne preuzme svoj deo odgovornosti za siguran i stabilan rad elektroenergetskog sistema.

,,To znači da ukoliko analize adekvatnosti pokažu da će morati da se rade skladišta koja će obezbediti deo regulacije sistema. To direktno znači povećanje obnovljivih varijabilnih izvora u elektroenergetskom sistemu Srbije i njihov siguran rad”, zaključuje Petrović.

Konfereciju na Zlatiboru prati i tehnička izložba “CIGRE EXPO 2023.”, na kojoj će elktroindustrija i proizvođači elektro opreme i praktično prikazati najnovija dostignuća koja su uslov razvoja novih tekhnologija i zahtevaju postrojenja obnovljive energije.

Izvor: RTS

Prilagođavanje prehrambenih sistema klimatskim promenama

24.05.2023

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay (augusbosch12)

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

U Kongresnom centru Master u Novom Sadu, povodom Međunarodnog dana biodiverziteta, u a u okviru 90. Poljoprivrednog sajma, održan je Nacionalni dijalog o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji.

Dijalog je organizovan u saradnji Organizacije za hranu i poljoprivredu – FAO, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Nacionalne asocijacije Serbia Organika.

Panelu je prisustvovala Vedrana Ilić, pomoćnik ministra poljoprivrede, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kroz dijalog su promovisane mere i aktivnosti koje se tiču agroekologije, lokalne proizvodnje hrane, očuvanja autohtonih sorti biljaka i podrške poljoprivrednicima u primeni održivih praksi. Istaknuto je da je važno uspostaviti ravnotežu između poljoprivredne proizvodnje i očuvanja prirodnih resursa, kako bi se osigurala održivu budućnost za sve.

Pročitajte još:

Pored toga, govorilo se i o neophodnosti prilagođavanja prehrambenih sistema klimatskim promenama.

Posebna pažnja posvećena je značaju organske proizvodnje, koja promoviše održivost i zaštitu biodiverziteta. Diskutovalo se i o važnosti očuvanja zemljišta kao resursa za poljoprivredu ali i o uticaju upotrebe pesticida na biodiverzitet, pri čemu su predstavljeni izazovi i prilike za očuvanje životinjskih i biljnih vrsta.

Energetski portal

1...316317318...1,671 Page 317 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM