Najvažnije za kreiranje strategije dekarbonizacije, primenu zelenih tehnologija, ali i održivo i odgovorno upravljanje u kompanijama i bankama u Srbiji predstavlja primena i usvajanje ESG standarda (Environmental, Social and Governance). Odgovornost prvo kreće od kompanija u uspostavljanju ovog novog poglavlja održivog razvoja poslovanja, u kojem su održivost i etika jednako važni kao i profit. To je, između ostalog, bio razlog zbog kojeg je Udruženje italijanskih industrijalaca – Konfindustrija Srbija, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije (PKS), a uz podršku Deloitte Risk Advisory, EIT Manufacturing i Banke Intesa u Komori Srbije organizovala konferenciju “ESG u poslovanju i finansijama: Izazovi i mogućnosti u Srbiji”.

Skup je održan sa ciljem da se poveća svest o ključnim pitanjima održivosti, društvene odgovornosti i upravljanja, smanje negativni uticaji zelenog pranja (eng. greenwashing), osigura veća održivost proizvoda, kao i da se finansijski tokovi iz banaka više usmere ka kompanijama.

Pročitajte još:

• KAKO ĆE NOVI MEHANIZAM EU ZA SMANJENJE GHG EMISIJA (CBAM) UTICATI NA SRPSKU PRIVREDU
• UVOĐENJE MEHANIZMA ZA PREKOGRANIČNO PRILAGOĐAVANJE UGLJENIKA – ZAŠTO SISTEM ZA TRGOVINU EMISIJAMA EU NIJE BIO DOVOLJAN?
• OBJAVLJENI PRVI ISSB STANDARDI IZVEŠTAVANJA ZA KLIMU I ODRŽIVOST PREMA ESG KRITERIJUMIMA

Na konferenciji su predstavljeni ključni ESG propisi koji su važni za kompanije u Srbiji, sa posebnim fokusom na Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika Carbon Border Adjustement Mechanism – CBAM, koji će stupiti na snagu 1. oktobra ove godine, a od kompanija se zahteva da prijave svoje emisije GHG i plaćaju porez na ugljenik.

Irena Brajović, direktor Konfindustrije Srbija rekla je da rast ESG investicija odražava porast svesti o važnosti novog, inkluzivnog modela razvoja i predstavlja promenu koncepcije investicija, od čisto finansijske vizije ka holističkoj koja razmatra uticaj organizacije u većem obimu.

,,Kompanija koja prati ove standarde može imati bolju reputaciju, ali i dugoročno uštedeti novac i privući više kupaca i investitora. Mi želimo da pokažemo da odgovornost prvo kreće od nas”, istakla je Brajović.

PKS je fokusirana na značaj ESG standarda da bi privukla i podstakla kompanije i institucije da prilagode svoje poslovanje i strategije i blagovremeno angažuju stručnjake u ovoj oblasti.

,,Razmena znanja i iskustva u razumevanju ESG procesa i principa imaće značajan uticaj na finansijski i industrijski sektor, a posebno na kompanije koje posluju u Srbiji, a njihovo poslovanje je vezano za tržište EU”, rekla je Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija PKS, na otvaranju ovog značajnog skupa.

Damir Vukotić, Partner u Deloitte Advisory je rekao da se trenutno nalazimo na svojevrsnoj raskrsnici, jer je sveobuhvatno usvajanje ESG standarda mandat koji je podstaknut promenama u potrošačkim navikama, među investitorima koji razmišljaju unapred i okrenuti su savremenim tehnologijama, posvećeni zaposlenima i efikasnom korporativnom upravljanju.

,,To je poziv na prelazak na cirkularne modele poslovanja, generisanje zelenih prihoda, ali to pokazuje i primer liderstva. Deloitte je posvećen ovoj transformaciji i smatramo se predvodnikom ove transformacije”, istakao je Vukotić.

Nj. E. Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji naglasio je da se italijanske, ali i srpske institucije i kompanije sve više posmatraju kroz ekološki i društveni uticaj njihovog poslovanja.

,,Integrisanje ESG principa u poslovanje može pomoći kompanijama ne samo da ublaže rizike, već i da pristupe novim tržištima, privuku odgovorne investitore i obezbede svoju poziciju. Inovacija predstavlja glavni faktor u poboljšanju performansi”, rekao je Gori i najavio da zajedno sa PKS rade na organizovanju Innovation Foruma Italija – Srbija, koji će biti održan u decembru u Beogradu.

Na planu primene ESG standarda sve mere preduzima i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Maja Vukadinović, pomoćnica ministra, naglasila je da je zelena tranzicija realnost i podsetila da smo potpisali Pariski sporazum za klimatske promene, kao i Sofijsku deklaraciju.

,,Zbog toga se mora imati u vidu da je razvoj zelene energije u energetskom miksu deo šireg sistema kojem moramo posvetiti posebnu pažnju. Radimo na izradi niza strateških dokumenata, a to su pre svega integrisani i nacionalni klimatski plan kao i nova strategije razvoja energetike, kojima ćemo definisati ciljeve do 2050. godine, pre svega u oblasti obnovljivih izvora energije, povećanja energetske efikasnosti, kao i smanjenja emisije štetnih gasova“, rekla je Vukadinović.

Leo Pandžić, direktor Direkcije za održivi razvoj u DDOR osiguranju, koji je deo vodeće italijanske osiguravajuće Unipol grupe u neživotnom osiguranju je rekao da moramo biti pragmatični i učiniti da zelena tranzicija bude održiva i sa ekonomske tačke gledišta. Ovaj prvi dobitnik novoustanovljene nagrade Franco Delneri za izvrsnost iskazanu u ESG kategoriji standarda poslovanja je rekao da industrija osiguranja ima jednu od ključnih uloga u privredi i integraciji ESG okvira u poslovne strategije i korporativnu kulturu.

“DDOR osiguranje kao deo velikog evropskog finansijskog sistema, ambiciozno je postavio ove ciljeve u Strateškom planu 2022-2024, Politici održivosti, Klimatskoj strategiji i ostalim doprinosima ciljevima održivog razvoja Agende UN 2030, članstvu u Net Zero Asset Owner Alliance, UN Globalnom dogovoru”, istakao je Pandžić.

Na skupu su prisustvovali i predstavnici međunarodnih finansijskih institucija – EBRD, EIB, kao i vodećih banaka na srpskom tržištu: Banca Intesa, Unicredit, Erste i kompanija, koje pored Delloite primenjuju ESG kriterijume u poslovanje i investicione odluke: Microsoft, Hemofarm, Henkel, Resalta, Energetik energija, RINA.

Kompanije u Srbiji moraju da se pripreme za izveštavanje o GHG emisijama na lokalnom i međunarodnom niovu.

Primena regulative i inovativnih alata

Maša Njegovan, senior manager at Deloitte Riska Advisoru je rekla da će CBAM postati prva ugljenična taksa sa pregoraničnim efektom na svetu. Regulative će se inicijalno primenjivati na električnu energiju, gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva i vodonik, ali se očekuje da će to biti postepeno prošireno na organske hemikalije i polimere, u sledećoj fazi.

,,Prvi period počinje 1. oktobra 2023. godine sa inicijalnim tranzicionim periodom tokom kojeg će izvoznici proizvoda koji potpadaju pod regulative morati da izveštavaju o direktnim GHG emisijama nastalim u procesu proizvodnje. Potpuna usklađenost sa EU sistemom za trgovinu emisija se očekuje do 2034.”, rekla je Njegovan.

Kako bi se pripremila za uvođenje CBAM-a i uskladila sa obavezama proisteklih iz potpisivanja Sporazuma iz Pariza, Srbija će uvesti sistem za praćenje, verifikaciju i emisiju efekta staklene bašte.

Takve kompanije će biti izložene indirektnim troškovima koji će uticati na njihovu konkurentnost naspram istih proizvoda proizvedenih u EU. U suočavanju sa EU CBAM-om kompanije sa Zapadnog Balkana će morati da naprave strateške odluke. Kako bi izbegle plaćanje CBAM takse, kompanije će morati da smanje emisije ugljenika u svojoj proizvodnji. To će zahtevati investicije u nove tehnologije, infrastrukturu i inovacije, kao i prelazak na obnovljive izvore energije (OIE).

Uvođenje CBAM-a može poslužiti kao podsticaj za kompanije sa Balkana da ubrzaju zelenu tranziciju i pređu na održivije poslovne modele. To može dovesti do otvaranja novih tržišnih mogućnosti, poboljšane konkurentske pozicije i većeg pristupa finansijskim sredstvima za zelene investicije.

Petra Čiček, sustainability lead – Central & South Europe at Microsoft predstavila je ključne alate za isporuku korporativne strategije dekarbonizacije koje primenjuje Microsoft i govorila o tehnologijama i inovacijama za rast poslovanja i usklađenost sa ESG-om.

Đorđe Popović, managing direktor at Resalta razgovarao je sa prvim čovekom EIB-a za Zapadni Balkan, kao i menadžerima domaćih i stranih kompanija i Radetom Mrdakom, savetnikom u Ministarstva energetike o njihovim dosadašnjim lekcijama naučenim iz korporativnih ulaganja u zelene tehnologije, planovima, ali i primeni složenih regulativa i izazovima sa kojima se suočavaju.

Rade Mrdak je istakao novi koncept aktivnog kupca i da je toku priprema nacrta izmena i dopuna Zakona o energetici kojim se predviđa uvođenje ovog koncepta koji postoji i u evropskoj regulativi.

,,Garancije porekla isuviše bile jeftine EU, pa su prešli na ESG principe”, rekao je Mrdak.

Na događaju u Komori Srbije predstavnici međunarodnih i domaćih banaka istakli su da pored toga što ESG tema zahteva blisku saradnju između finansijskih institucija i kompanija, usklađenost sa ESG regulativom stvara i nova očekivanja od banaka o izveštavanju o primeni ESG strategije, kao i da plasiraju nove proizvode koje su već kreirali za direktno promovisanje ESG koncepta za njihove klijente.

Mirjana Vujadinović Tomevski