Plovi morem pomoću vetra, a nije jedrilica

09.11.2023

silas-baisch-OCzvgBqCJKY-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (silas-baisch)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Lückmann)

Vetar i dalje nije ostvario svoj pun kapacitet, kada je reč o iskorišćenju njegovog potencijala. Postoje ljudi koji planetu čine boljim mestom za život, donošenjem odluke da svoju energiju usmere na iznalaženje načina kojim putem krenuti kako bi se ostvario takav cilj. I rešenja nam obično nudi priroda, pa kada ih prepoznamo i u njih utkamo znanje i veštine nastaju neverovatne inovacije.

Pomorska industrija ozloglašena zbog zagađenja vodenih površina i vazduha, problema koji se preliva dalje na prirodu, traži hitne ekološke mere. Međunarodna pomorska organizacija (IMO) postavila je ciljeve za pomorsku industriju, čiji je cilj smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 50 odsto do 2050. godine. Ovde se u igru uključuje vetar, kao čist i obnovljiv izvor energije koji je nedovoljno iskorišćen.

Iako korišćenje snage vetra u plovidbi nije nešto što ste prvi put čuli, štaviše, ipak je reč o jedrilicama, odnosno plovilima manjih dimenzija. Pomorska industrija podrazumeva velike teretne brodove, koje nije tako lako pokretati pomoću vetra.

Cargill i BAR Technologies pre nekoliko godina započeli su strateški projekat sa pomorskim arhitektom kako bi osmislili na koji način teretni brodovi mogu da u plovidbu uključe pogon vetra. Rezultat njihovih napora danas jeste WindWings, koje opisuju kao čvrsta jedra sa krilima koja se uzdižu i do 45 metara. Kada je brod usidren u luci, krila su zatvorena, a kada se upusti u putovanje po moru, ona se šire na oko 37 metara. Takođe, u zavisnosti od rute broda i njegove veličine, postavljaju se krilna jedra različite veličine. Govoreći o njihovoj izdržljivosti, ova jedra izrađena su od materija koji se koristi za vetroturbine.

Postavljeni na palubu, omogućavaju da se korišćenjem snage vetra emisije CO2 smanje za 30 odsto. Iako je gorivo i dalje potrebno za pokretanje broda, ovaj obnovljivi izvor energije smanjuje količine koje se upotrebljavaju.

Neki podaci pokazuju da se oko 90 odsto svetske trgovine obavlja preko okeana, u šta je uključeno oko 90.000 brodova. Iako oslobađaju manje količine gasova staklene bašte po pređenom kilomentru od drugih vidova transporta i dalje dobrim procentom učestvuju u ukupnim svetskim emisijama.

Ko može bolje da iznađe rešanja za očuvanje prirode od nje same? Na nama je da je osluškujemo i pratimo na putu njene obnove, koji sama ucrtava. Nekada je energija vetra asocirala na jedrilice i vetrenjače, danas to treba da budu i teretni brodovi, a u budućnosti još više od toga.

Katarina Vuinac

Legendarni sportski italijanski brend prodao više hibrida od benzinaca

09.11.2023

ferari, automobil — Foto-ilustracija: Unsplash (conor-samuel-)

Foto-ilustracija: Unsplash (nathan-shintas)

Maranelo koji je dugo imao status “grad-firma”, zahvaljujući svetski poznatoj fabrici Ferari iz 1943. godine, poznat je po tome što proizvodi svetski poznate luksuzne automobile. Tokom letnjih meseci pisali smo o tome da je grad spreman da se suoči sa automobilskom industrijom budućnosti – proizvodnjom hibridnih i električnih automobila.

Kompanija je relativno sporije prihvatala elektrifikaciju i prethodnih godina je najavljivano da će njihovo prvo električno vozilo na ulicama biti do kraja 2030. godine. Međutim, kako gotovo svi veliki proizvođači automobila uveliko rade na e-vozilima, ili već imaju svoje predstavnike, bilo je jasno da vozila na električni pogon moraju biti i u asortimanu legendarnog brenda, uz mogućnost da ostanu verni i dosledni i svojim vozilima na benzin.

Sada se već može očekivati još više opcija od Ferarija sa najavom njihovog prvog potpuno električnog modela, za koji se ipak očekuje da će debitovati 2025, o čemu smo ranije pisali.

Pročitajte još:

EVOLUCIJA PODSTICAJA I KRAJ VW NEELEKTRIČNIH VOZILA U NORVEŠKOJ

Foto-ilustracija: Unsplash (spencer-davis)

Nedavni podaci o prodaji sugerišu značajnu promenu u preferencijama potrošača unutar linije legendarnog brenda automobila. U toku razvoja novih modela na novi pogon, hibridi su po prvi put prestigli tradicionalne modele na benzin u prodaji, čineći više od polovine Ferarijeve prodaje u poslednjem kvartalu, izveštavaju strani portali.

Italijanski proizvođač luksuznih sportskih automobila objavio je rezultate svog poslovanja u trećem kvartalu, pri čemu je ostvario je 51 odsto prodaje hibridnih vozila, što je značajan porast u odnosu na 43 odsto u prethodnom kvartalu i značajno povećanje u odnosu na isti period prošle godine, koji je iznosio 19 odsto.

Međutim, kao što smo naveli, Ferari ne ostavlja po strani svoje motore sa unutrašnjim sagorevanjem, uviđajući da deo njegove klijentele nije spreman da pređe na električni pogon.

Energetski portal

Ustanovljene mere za povećanje energetske efikasnosti 25 zgrada

09.11.2023

Beograd , zgrada — Foto-ilustracija: Unsplash (Mirko Božić)

Foto-ilustracija: Pixabay ( stevanaksentijevic)

Primenom mera za povećanje energetske efikasnosti u 25 zgrada centralne vlasti u Beogradu, planira se da potrošnja energije bude smanjena za 30 odsto, što je ušteda približna godišnjoj potrošnji energije za objekte i javno osvetljenje grada sa 40.000 stanovnika. Takođe, emisije CO₂ bi primenom definisanih mera energetske efikasnosti bile manje za gotovo 20 odsto, odnosno 5.174 tona godišnje. Konkretne mere koje bi dovele do ovih rezultata definisane su nakon detaljnih energetskih pregleda koji su sprovedeni u saradnji Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Uprave za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO) i Razvojne banke Saveta Evrope (CEB).

Za svaku od ovih 25 zgrada određen je optimalan set mera za energetsku sanaciju i korišćenje obnovljivih izvora energije koji može da obezbedi najbolje rezultate u odnosu na uložena sredstva. Neke od predloženih mera su izgradnja solarnih fotonaponskih sistema, ugradnja toplotnih pumpi, zamena split-sistema za hlađenje centralnim sistemima, termoizolacija zidova i krovova, zamena spoljne stolarije, zamena postojećeg osvetljenja energetski efikasnim kao i automatizacija osvetljenja. Sve ove mere dovešće i do smanjenja kapaciteta potrebnih za grejanje i hlađenje objekata.

Pročitajte još:

Osim energetskih ušteda i smanjenja emisija štetnih gasova, energetska sanacija će doprineti i poboljšanju radnih uslova i bezbednosti na radu, kao i zaštiti i očuvanju kulturne baštine, s obzirom da je većina ovih objekata pod zaštitom.

Trenutno je u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije za pet zgrada centralne vlasti:

Direkcija za mere i dragocene metale, u Mike Alasa 14, Beograd,
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije u Kralja Milana 36, Beograd,
Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja u Draže Pavlovića 15, Beograd,
Republička direkcija za imovinu u Gračaničkoj 8a, Beograd i
Zavod za intelektualnu svojinu u Kneginje Ljubice 5, Beograd.

Nakon toga će uslediti objavljivanje tendera za izvođenje radova na energetskoj sanaciji.

Pored pomenutih 25 zgrada centralne vlasti, za još dve – „Palatu Srbija“ i „SIV 3“, sprovedena su i dodatna geološka istraživanja koja su potvrdila postojanje potencijala za grejanje i hlađenje ovih objekata korišćenjem geotermalne energije. Na zgradi „SIV 3“ se sprovodi detaljan energetski pregled čiji se završetak očekuje do kraja godine. Takođe, planirano je da detaljni energetski pregled i izrada studije opravdanosti za zgradu „Palata Srbija“ počnu u decembru ove godine.

Sve navedeno su pripremne aktivnosti za sprovođenje programa „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“, vrednog 40 miliona evra, koji obuhvata ukupno 27 zgrada centralne vlasti. Ove aktivnosti su omogućene zahvaljujući finansijskoj podršci Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Poverilačkog fonda Razvojne banke Saveta Evrope kome doprinose Republika Slovačka i Kraljevina Španija.

Izvor: UNDP

Srbija dobija pohvale u EU izveštaju za napredak u transportu

09.11.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Anton Darius)

U Izveštaju Evropske komisije za 2023. godinu, Srbija je prepoznata kao zemlja koja je ostvarila dobar nivo pripremljenosti u oblasti transporta. Istaknuto je da su posebno značajni koraci napravljeni u sektoru železnice kroz usvajanje zakona usklađenih sa standardima Evropske unije. U odnosu na prethodne izveštaje, koji su pokazivali usporavanje reformi, ovogodišnji dokument akcentuje napredak, posebno kroz investicije u železničku infrastrukturu finansirane od strane EU i evropskih bankarskih institucija.

Napomenuto je da su radovi na obnovi važne pruge pokrenuti posle nekoliko godina stagnacije, što je rezultat fokusiranog rada nadležnog ministarstva na pokretanju rekonstrukcija. Srbija je takođe dobila pohvale za ubrzane pripreme u izradi Nacionalne transportne strategije, koja će služiti kao ključni strateški okvir za politiku transporta do kraja decenije, saopšteno je na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pročitajte još:

Osim toga, Srbija ima aktivnu ulogu u Transportnoj zajednici i u implementaciji akcionih planova koji proističu iz njenog članstva u ovoj organizaciji. Ministar zadužen za ovu oblast izrazio je zahvalnost Evropskoj uniji za finansijsku podršku i smernice koje doprinose unapređenju rada u sektoru saobraćaja i infrastrukture.

Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

Navedeno je da je Srbija od početka milenijuma do 2022. godine primila preko 420 miliona evra bespovratnih sredstava za transport, a samo ove godine dobila je rekordan grant od oko 600 miliona evra za izgradnju brze pruge, što je više nego u prethodnih 22 godine zajedno. Zemlja je posvećena tome da Nacionalna transportna strategija bude dovršena u zadatim rokovima i da obuhvati sve ključne aktere i segmente transporta.

Dalje, Srbija je spremna za usvajanje novih zakona u skladu sa EU standardima u oblastima bezbednosti železničkog i vazdušnog saobraćaja. Uspostavljena je i zajednička komisija za praćenje projekata sufinansiranih od EU, što je doprinelo ubrzanju rada na mnogim infrastrukturnim projektima, uključujući i pomenutu prugu. Ministarstvo intenzivno sarađuje sa EU institucijama kako bi se ispunili svi uslovi potrebni za napredak u ovom ključnom sektoru.

Energetski portal

U Gornjem Milanovcu pri kraju radovi na izgradnji nedostajuće kanalizacione mreže

09.11.2023

Vujović GM 7 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Gornjem Milanovcu su u toku radovi na izgradnji oko 15 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže.

Tokom obilaska radova sa predsednikom Opštine Dejanom Kovačevićem, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, rekla je da se radovi privode kraju, a nakon njihovog završetka, pokrivenost opštine kanalizacionom mrežom biće iznad 90 odsto, što je u skladu sa evropskim standardom.

Pored ovog, realizovani su i drugi ekološki projekti, kao što je čišćenje 28 divljih deponija. Na ovaj način, Gornji Milanovac je jedina opština bez smetlišta i divljih deponija.

Pročitajte još:

Takođe, ova opština je radila i na unapređenju kvaliteta vazduha, prebacivanjem grejanja u gradskoj toplani na biomasu, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

I u narednom periodu će se nastaviti sa ulaganjem sredstava u Gornji Milanovac, kako bi se unapredila ekološka slika opštine.

Energetski portal

Vlade planiraju proizvodnju duplo više fosilnih goriva u 2030. nego što nalažu klimatski ciljevi

08.11.2023

emisije , zagađenje , vazduh — Foto-ilustracija: Unsplash (Chris LeBoutillier)

Novi izveštaj pokazuje da vlade imaju u planu da u 2030. godini proizvedu oko 110 odsto više fosilnih goriva nego što bi to bilo u skladu sa ograničenjem zagrevanja na 1,5°C, i 69 odsto više nego što bi bilo u skladu sa 2°C.

Treba podsetiti da je 151 nacionalna vlada dala obećanje da će postići neto nultu emisiju. Uprkos navedenom i projekcijama koje sugerišu da će potražnja za fosilnim gotivima dostići vrhunac ove decenije, države će zajedno proizvoditi više nego dupo veću količinu fosilnih goriva.

Kada se kombinuju, vladini planovi bi doveli do povećanja globalne proizvodnje uglja do 2030. i globalne proizvodnje nafte i gasa do najmanje 2050. godine, stvarajući sve veći jaz u proizvodnji fosilnih goriva tokom vremena.

Pročitajte još:

Glavni zaključni izvučeni iz Izveštaja o proizvodnom nedostatku 2023: Postepeno smanjenje ili postepeno povećanje? Vrhunski proizvođači fosilnih goriva planiraju još više eksploatacije uprkos klimatskim obećanjima (eng. The 2023 Production Gap Report: “Phasing down or phasing up? Top fossil fuel producers plan even more extraction despite climate promises’’), podrazumevaju sledeće:

Uzimajući u obzir rizike i neizvesnosti u vezi sa hvatanjem i skladištenjem ugljenika i uklanjanjem ugljen-dioksida, zemlje bi trebalo da imaju za cilj skoro potpuni prestanak proizvodnje i upotrebe uglja do 2040. godine i kombinovano smanjenje proizvodnje i upotrebe nafte i gasa za tri četvrtine do 2050, u odnosu na nivoe iz 2020. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Dok se 17 od 20 zemalja uključenih u izveštaj obavezalo da će postići neto nultu emisiju, a mnoge su pokrenule inicijative za smanjenje emisija iz aktivnosti proizvodnje fosilnih goriva, nijedna se nije obavezala da smanji proizvodnju uglja, nafte i gasa u skladu sa ograničavanjem globalnog zagrevanja na 1,5° C.

Vlade sa većim kapacitetom za prelazak sa fosilnih goriva treba da imaju za cilj ambicioznija smanjenja i da pomognu u podršci tranzicionim procesima u zemljama sa ograničenim resursima.

Na sajtu Stokholmskog instituta za životnu sredinu (SEI), koji je učestvovao u izradi izveštaja, navodi se spisak od 20 glavnih zemalja koje proizvode fosilna goriva: Australija, Brazil, Kanada, Kina, Kolumbija, Nemačka, Indija, Indonezija, Kazahstan, Kuvajt, Meksiko, Nigerija, Norveška, Katar, Rusija Federacija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo Velika Britanija i Severna Irska i Sjedinjene Američke Države. Ovi profili pokazuju da većina ovih vlada nastavlja da pruža značajnu politiku i finansijsku podršku za proizvodnju fosilnih goriva.

Već postavljeni ciljevi nisu dovoljni. Čak je 14 od 20 navedenih zemalja potpisalo Global Methane Pledge, prema kojem zajednički treba da smanje emisije metana iz svih izvora za 30 odsto do 2030, u poređenju na nivoima iz 2020. godine. Treba pomenuti i šest vodećih zemalja u proizvodnji nafte i gasa, koje su pokrenule Net Zero Producers Forum, koji je usmeren na smanjenje emisija iz tog sektora. I pored svega, ovakvi napori nisu u skladu da ciljem ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5° C, već bi za dostizanje takvog cilja bilo potrebno da emisije metana opadnu za više od 60 odsto između 2020. i 2030. godine.

Kako se navodi, možda je najveći problem to što ove inicijativne ne prepoznaju da je potrebno i smanjenje same proizvodnje fosilnih goriva.

Prema podacima Programa zaštite životne sredine UN (UNEP), jul je ove godine bio najtopliji ikada zabeležen mesec, pretpostavljajući da je najtopliji bio čak u poslednjih 120.000 godina. Globalne emisije ugljen-dioksida, od kojih 90 odsto potiče od fosilnih goriva porasle su na rekordne nivoe. Kako se navodi u Izveštaju, ukoliko nastave da se povećavaju ovim tempom, svet bi mogao da premaši preostali budžet emisija koji je kompatibilan sa 50 odsto šansom da se globalno zagrevanje dugoročno ogranici na 1,5°C do 2030.

Mnoge zemlje na gas gledaju kao na prelazno gorivo, međutim problem je taj što ne postoje očigledni planovi kada će napustiti i ovo gorivo, što bi moglo da oteža prelazak na sisteme obnovljive energije.

Kako bi se postigao korak dalje u rešavanju ovog problema, potrebno je da vlade budu transparentnije u svojim planovima, projekcijama ali i podršci proizvodnji fosilnih goriva, kao i načinu na koji se usklađuju sa nacionalnim i međunarodnim klimatskim ciljevima. Prema navođenju iz Izveštaja, vlade igraju centralnu ulogu u postavljanju pravca buduće proizvodnje fosilnih goriva. Naime, entiteti u vlasništvu države kontrolišu polovinu globalne proizvodnje nafte i gasa, a kada je reč o uglju i više od polovine.

Katarina Vuinac

Zrenjanin: Javni poziv za izbor korisnika za subvenciju – energetski vaučer

08.11.2023

energy-saving-energija-grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Javni poziv za izbor korisnika za utvrđivanje prava na subvenciju-energetski vaučer za plaćanje dela energenata za socijalno ugrožena domaćinstva na teritoriji grada Zrenjanina za 2023. Godinu, raspisao je gradonačelnik Simo Salapura.

Energetskim vaučerom smatra se subvencija za utrošenu električnu energiju, gas, isporučenu toplotnu energiju putem sistema daljinskog grejanja, a vrednost subvencije – energetskog vaučera je 15.000 dinara.

Kako je u Javnom pozivu naznačeno, Grad će prenos sredstava vršiti isključivo snabdevačima eneregenata (struja, gas, daljinsko grejanje) navedenim u zahtevu korisnika kome je Rešenjem gradonačelnika utvrđeno pravo na subvenciju u vidu energetskog vaučera, navodi se na sajtu Grad Zrenjanin.

Pročitajte još:

Pravo na subvenciju u vidu energetskih vaučera i učešće na Javnom pozivu ima podnosilac prijave za domaćinstvo sa teritorije grada Zrenjanina koje mora ispunjavati sledeće uslove:

da ima prebivalište na teritoriji grada Zrenjanina minimum šest meseci od dana podnošenja zahteva;
da ukupan mesečni prihod, umanjen za poreze i doprinose po članu porodice ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev ne prelazi iznos od 25.000 dinara;
da lica, odnosno domaćinstva nisu u 2023. godini za nabavku ogreva ostvarila pravo na jednokratnu novčanu pomoć od strane Centra za socijalni rad Zrenjanina ili su ostvarili pravo po osnovu Uredbe o energetski ugroženom kupcu ili im je po drugom osnovu iz sredstava grada Zrenjanina subvencionisano plaćanje računa za utrošenu električnu ili toplotnu energiju kod privrednog subjekta;
Ukoliko se za grejanje koriste dva ili više različitih energenata, podnosilac zahteva može da ostvari pravo na subvenciju samo za jednu vrstu energenta predviđenog javnim pozivom.

Obrazac prijave sa prilozima za Javni poziv i ostala prateća dokumentacija vezana za apliciranje dostupni su na zvaničnom internet prezentaciji grada Zrenjanina (www.zrenjanin.rs) – E-uprava – Oglasi i konkursi.

Prijava se podnosi na adresi – Gradska uprava grada Zrenjanina, Odeljene za društvene delatnosti, Odsek za društvenu brigu o deci i socijalno uključivanje (Kancelarija 8), Trg slobode broj 10, Zrenjanin.

Ovakav poziv raspisan je i sredinom novembra prošle godine, kada je pravo na energetske vaučere za korisnike električne energije ostvarilo njih 313, energetske vaučere za korisnike prirodnog gasa 202, dok je pravo na vaučere za korisnike daljinskog grejanja ostvarilo 80 Zrenjaninaca.

Energetski portal

Mirisi gradova na originalan i eko-način

08.11.2023

MiCrodia — Foto: ljubaznošću Karle Kuleš

Kreativna, mlada i vešta preduzetnica Karla iz Zagreba o svojoj ideji počela je da mašta još pre dve godine – izrada mirisnih sveća koje će odisati specifičnom florom i kulturnom baštinom hrvatskih gradova. Ovo nisu obične mirisne sveće, iza njih stoji jasno promišljen svaki detalj, i one svojim mirisnim notama i estetikom pričaju posebnu priču.

Kada je Karla sa svojom majkom Dinkom Kuleš izradila plan ostvarenja svoje vizije pravljenja sveća koje mirišu na najspecifičnije biljke gradova, shvatile su da ova fuzija mirisa, cveća i istorije zapravo stvara pravi kulturni suvenir. Posao je jasno podeljen, Dinka je zadužena za proizvodnju, a Karla za logistiku, finansije, medije i društvene mreže.

Iako je hrvatsko primorje naširoko poznato, i sigurno mnogima prva asocijacija na ovu zemlju, lokalni mirisi i manje popularnih gradova poput Varaždina bili su u fokusu ženskom maštovitom dvojcu. Hrvatski brend miCrodia pokrenut je krajem prošle godine jer je bio potreban određeni period da se istraži tehnika pravljenja, kao i spektar mirisa specifičnih za određeno mesto.

U FOKUSU:

Sveća po imenu Ragusa, njihov najprodavaniji proizvod, miriše na narandže grada Dubrovnika. Miris sveće urađen je po asocijaciji na prelepe vrtove iz starog dela grada gde se u Franjevačkom samostanu u Starom gradu nalazi jedno od prvih stabala divlje narandže uopšte, staro je 2.000 godina i često je bio motiv mnogih pesama. Kako je Zagreb grad Karle i njene majke, jedan je od njihovih favorita. Ko god je došao na glavnu železničku stanicu u proleće prvo je uočio magnolije u roze boji. Štaviše, pored Zagreba i Dubrovnika, možete osetiti mirise Osijeka, Varaždina, Rovinja, Pule, Rijeke, Otočca, Zadra i Splita, a svaka etiketa na svećama ima glavni istorijski simbol grada, bilo da je to Zagrebačka katedrala ili Pulska arena.

„Lagana muzika, mirisi Hrvatske i zvuk krčkanja voska je sve što jednoj osobi treba. Svaki dan je radni dan, ponekad i po 12 sati kada su velike porudžbine, ali kad se uživa u tome šta se radi – nema loših ponedeljaka“, objasnila nam je Karla.

Eko-dizajn i prirodni materijali kao zeleno rešenje

U ovoj krajnje zanimljivoj ideji postoji i još jedna poruka koja se se skriva iza upotrebljenih sirovina i materijala.

Eko-keramika ili, popularno nazvana, jasmonite, od kog su izrađene posude za sveće, jeste ekološki prihvatljiv netoksičan materijal nastao mešanjem gipsa i akrilne smole na vodenoj bazi bez hemijskih sredstava. Upravo je taj materijal sve češći odabir mnogih svetskih dizajnera i umetnika pri kreiranju dekorativnih stvari. Pre tri godine, kada je eko-keramika premijerno predstavljena u Londonu, proglašena je materijalom godine zbog neverovatnih kameleonskih mogućnosti prilagođavanja, odnosno njene veštine da bude replika različitih tekstura i oblika, objasnila nam je Karla. U ovom slučaju, jasmonite je mešana sa vodom da bi se dobila posudica u kojoj ove mirišljave sveće stoje. Svestrani materijal sa kojim Karla upoznaje svoje kupce može biti budućnost mnogih proizvođača. Osim eko-keramike, sledeća u nizu posebnosti ovih sveća u odnosu na sve ostale jeste pamučni fitilj i isključivo sojin vosak u izradi. Pamučni fitilji ekološki su prihvatljivi, a zbog svoje strukture, mogu satima održavati plamičak.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Vojvodina – Za nabavku fotonaponskih sistema 105 miliona dinara

08.11.2023

solarna-energija-paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Nuno Marques)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeroen van de Water)

Na krovovima fakulteta i visokih škola čiji je osnivač AP Vojvodina biće postavljene solarne elektrane. Za nabavku opreme i izgradnju sistema za proizvodnju električne energije izdvojeno je 105 miliona dinara.

Na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost pristiglo je 19 prijava za projekte od kojih će 13 biti finansirano u ovoj godini, a za ostale fakultete sredstva će biti obezbeđena u budžetskoj 2024. godini.

„Pokrenuli smo ovaj proces u kome želimo da savremene i održive tehnologije uvedemo u javni sektor. Prvi ćemo u Srbiji postaviti ove sisteme na objekte svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a verujem u budućnosti i na druge objekte javne namene“, izjavio je Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade.

On je istakao da će uvođenje ove savremene tehnologije doprineti smanjenju troškova za električnu energiju.

Pokrajinska vlada preko resornog sekretarijata prethodno je sa 6,4 miliona dinara finansirala izradu projektno-tehničke dokumentacije za sve fakultete Univerziteta u Novom Sadu za izgradnju fotonaponskih elektrana.

Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu prvi je, pre godinu dana, uspostavio sistem za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora putem solarnih fotonaponskih panela.

Pročitajte još:

„Ovo je strateški važan posao koji je našoj ustanovi omogućio da se trošak za električnu energiju smanji za 62 odsto“, rekao je dr Saša Orlović, direktor Instituta.

Novac za izgradnju solarnih elektrana snage 50 kilovata na krovu postojećeg objekta dobili su Filozofski, Pravni i Medicinski fakultet, Fakultet tehničkih nauka, Centar za sport Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu, zatim Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, Ekonomski fakultet u Subotici i Visoka škola strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare „Sirmijum“ u Sremskoj Mitrovici.

Podržani su i projekti Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu za fotonaponske elektrane, dok je Pedagoški fakultet u Somboru dobio novac za izgradnju sistema za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora putem solarnih fotonaponskih panela, a Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici za polikristalne panele.

Energetski portal

Izgradnja HE Buk Bijela osnažiće elektroprivredu Srbije i RS

08.11.2023

hidro , reka — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

O zajedničkim projektima u oblasti energetike, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike u Dubravka Đedović Handanović i ministar energetike Republike Srpske (RS) Petar Đokić.

Na sastanku je istaknut značaj regionalne saradnje i izražena spremnost za intenziviranje saradnje u realizaciji zajedničkih projekata, posebno na izgradnji hidroelektrane Buk Bijela na gornjem toku Drine.

Izgradnjom HE Buk Bijela, proizvedeni kapacitet elektroprivrede Srbije i Republike Srpske biće značajno osnažen, rekla je ministarka Đedović Handanović i dodala da će to doprineti većoj energetskoj stabilnosti i nezavisnosti.

Pročitajte još:

Hidroenergija čini trećinu našeg energetskog miksa, kao čist izvor energije. Prema rečima ministarke, Srbija će uložiti dodatne napore kako bi se prevazišli izazovi i da bi Elektroprivreda Srbije mogla da krene u gradnju hidroelektrane čim se stvore preduslovi i sa strane naših partnera.

Sagovornici su se saglasili da postoji značajan potencijal za zajedničke projekte i inicijative koje će doprineti održivom razvoju i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.

Ministar Đokić je istakao da zajednički projekti, o kojima je na sastanku bilo reči, doprinose jačanju odnosa, kao i afirmaciji energetskih politika Republike Srpske i Srbije.

Prema njegovom rečima, projekti kao što je izgradnja HE Buk Bijela imaju mnogo širi značaj i od regionalnog i potrebno je stalnom komunikacijom i dogovorima osigurati njegovu nesmetanu realizaciju, kao i drugih projekata od interesa za dve strane, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Energetski portal

Koliko se isplati organska poljoprivreda

08.11.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Rasa Kasparaviciene)

U Srbiji se oko 7.000 ljudi bavi nekom vrstom organske proizvodnje hrane, koja je sve traženija, ali i skupa kako za potrošače, tako i za proizvođače. Najveći deo, uglavnom namirnica biljnog porekla se izvozi.

Na plantaži porodice Radovanović u Milutovcu berba organskih jabuka privodi se kraju. Krupni plodovi voća izgledom, ukusom i mirisom podsećaju na detinjstvo.

“Imajući u vidu to da se konvencionalni zasadi jabuke tretiraju i preko 20 puta u najboljim godinama videli smo koliko se tu sintetičkih preparata koristi, herbicida. Onda smo rešili da unapredimo tu proizvodnju i da vidimo da li bi mogli za naše tržište da ponudimo organsku jabuku u kojoj nema upotrebe sintetičkih preparata”, kaže Dragan Radovanović poljoprivrednik iz Milutovca.

U Rasinskom okrugu malo poljoprivrednika bavi se ovom proizvodnjom koja je veoma skupa i strogo kontrolisana.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Anna Pelzer)

“Obično su to ljudi koji imaju sosptvene hladnjače, pa rade tu neku grupnu sertifikaciju koja u buduće neće biti moguća, svako će morati da bude nosilac sertifikovane organske proizvodnje. Za sad nije značajnije zastupljeno, ljudi su svesni da je to jedna teška proizvodnja”, ističe Momir Nedić, savetodavac PSSS Kruševac.

Na domaćem tržištu malo je voća i povrća sa sertifikatom organik.

“Ne može da se nađe sertifikovana u Kruševcu, mada svi kažu to je prirodno neprskano, to ne postoji”, smatra jedna sugrađanka.

“Nažalost interesovanje je jako malo razlog je kupovna moć građana, ne mogu svi priuštiti sebi organski proizvod. Neke veće prodaje za sada nema”, dodaje Radovanović.

Najveći deo, čak 80 odsto organske hrane plasira se na inostrano tržište. Izvozi se uglavnom zamrznuto voće, malina, kupina, borovnica, višnja, jagoda.

Prošle godine ostvaren je prihod od bilizu 70 miliona evra.

Izvor: RTS

Kontrolom buke do mirnog suživota u berlinskoj ,,party zoni”

07.11.2023

claudio-schwarz-TScGhJM716g-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Claudio Schwarz)

U periodu od 28. jula do 31. oktobra 2023. godine, na mostu Admiralbrücke u berlinskom okrugu Friedrichshain-Kreuzberg, sprovodilo se testiranje modela održivog turizma, odnosno prvog merača buke – ,,pametnog stabla’’ CityTree, prilagođenog uređaja za prečišćavanje vazduha kompanije Green City Solutions.

„Pametno drvo“ CityTree, korišćen je u okviru razvoja modela održivog turizma i projekta Fair.Kiez ( Za pošten suživot u komšiluku ) za merenje nivo buke u ovom delu grada. Naime, berlinski kvart Friedrichshain-Kreuzberg želi da ućutka građane koji vole da se noću glasno provode na ulicama, a da bi ih „upristojili” doneta je odluka da se postavi merač buke na mostu Admiralbrücke mostu, omiljenoj lokaciji za letnje zabave, gledanje zalazaka sunca i uličnih zabavljača i piće. Ako su partijaneri bili preglasni, upalilo se crveno svetlo na uređaju, a alarm se uključio.

Pored toga, sa svojim filterima, CityTree je istovremeno hladio i prečišćavao vazduh. Suprotno onome što mu ime sugeriše, CityTree ne izgleda kao drvo, već je samostojeći vertikalni pravougaoni uređaj i prvobitno je razvijen kao prvi svetski biotehnološki filter za finu prašinu u urbanim centrima. Prekriven je mahovinom koja upija štetne čestice i CO2 iz vazduha i obezbeđuje čist vazduh. Zahvaljujući prirodnoj snazi filtera u kombinaciji sa pametnom IoT tehnologijom i automatizovanim sistemom za navodnjavanje i ventilaciju, CityTree čisti i hladi vazduh u svojoj neposrednoj blizini. Nezavisne studije su pokazale da direktno filtrira do 82 odsto fine prašine na mahovini, dok se temperatura vazduha snižava i do 4 °C.

Pročitajte još:

Takođe, kompanija Green City Solutions tvrdi da uređaj filtrira 5.000 m³ vazduha na sat, što odgovara zapremini disanja od oko 10.000 ljudi na sat. Dimenzije svakog CityTree uređaja su četiri puta tri metra, napajaju se solarnim panelima i sakupljaju kišnicu. Njihovo održavanje nije preterano zahtevno: vlažnost, nivo hranljivih materija i opšte zdravlje biljaka se prate i prilagođavaju putem interneta.

Tokom testiranja uređaja od 28. jula do 31. oktobra 2023. godine postignuto je prosečno hlađenje od 3,11 °C, sa maksimalnom vrednošću od neverovatnih 10,3 °C 9. septembra na temperaturi od 30,8 °C. Takođe, u pomenutom periodu uređaj je prečistio vazduh za 584.537 ljudi, što je duplo više od ukupnog broja stanovnika okruga Friedrichshain-Kreuzberg, i ohladio više od 6.429.904 kubna metra vazduha. Prosečno zagađenje PM2,5 česticama je bilo stabilno i iznosilo je 16,07 μg/m³.

Merač buke kombinuje urbanu kompatibilnost sa inovacijama i namenjen je podizanju svesti o značaju smanjenja buke i zagađenja vazduha. Merenjem nivoa buke prikupljeni su važni podaci o zagađenju bukom u najživljem delu ovog berlinskog okruga, a prikupljeni podaci biće analizirani radi provere efikasnosti sistema za kontrolu buke.

„Pilot projekat je pokazao da inovativna rešenja mogu doprineti poboljšanju urbane klime. Naš okrug je najgušće naseljeni okrug Berlina. Sa CityTree-om smo stvorili rashlađenu oazu usred grada, što je poboljšalo kvalitet boravka na lokaciji tokom poslednjeg vrelog leta. Stvorili smo pozitivan uticaj na klimu od 81 stabla na sedam kvadratnih metara u centru grada“, rekla je šef okruga Klara Herman.

Projekat je realizovan u saradnji sa kompanijama Green City Solutions i Si³ , a finansiran je sredstvima iz fonda za posebne turističke projekte berlinskog Senata.

Izvor: EkoVjesnik

1...258259260...1,672 Page 259 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM