Udruženje građana „Bela Čaplja 1165“ juče je u Beogradu organizovalo akciju pod nazivom ,,Dan u prirodi’’, sa ciljem čišćenja obale Dunava. Akcija je organizovana u okviru međunarodnog čišćenja Dunava koji nosi naziv „DonauCleanUp“, i koji se u podunavskim zemljama održava 10. septembra, a po drugi put i kod nas u Srbiji.

Centralna lokacija događaja u Beogradu bila je u Krnjači na području Dunavskog parka. U akciji čišćenja učestvovalo je oko tridesetak građanja, među kojima su bili i članovi udruženja ,,Bela čaplja’’, a tom prilikom sakupljeno je preko 100 džakova smeća. Prema rečima članice udruženja Ane Džakić, smeće koje se nalazi na priobalju uglavnom dolazi iz same reke koja ga izbacuje na obalu tokom visokog vodostaja, obično s proleća, a njihovo udruženje svake godine organizuje čišćenje ovog područja.

Kompanija ,,Sekopak’’ je prikupljeno smeće dalje prosledila na razvrstavanje i reciklažu, a među smećem najviše je bilo plastike, stakla i stiropora.

Građani su zajedno sa članovima udruženja ,,Bela čaplja’’ nakon akcije čišćenja mogli da uživaju u druženju u prirodi. Najmlađi učesnici imali su priliku da budu deo dečije radionice sa pčelarom Radmanom, koji svoje košnice ima upravo na području Dunavskog parka, ali i da uživaju u predstavi sokolara Hani Girgisa.

Tom prilikom gospodin Girgis govorio je o važnosti očuvanja ovog dela obale Dunava, koje se nalazi nedaleko od samog centra Beograda.

Područje ima bogatu faunu, a kada je reč o pticama grabljivicama, u ovom malom potezu od samo kilometar, gnezde se dva para orla belorepana koji su ukupno izveli tri mladunca. Takođe, tu su i jastreb kokošar, jastreb mišar, eja močvarica i lunja. Osim ptica, faunu ovog područja čine i sisari kao što su dabar, vidra, šakal, lisica, srndać, divlja svinja, jazavac, zec i evropski jelen koji je u prolazu. Na kraju, ovaj tok predstavlja i glavno mrestilište za ribe.

,,Ova leva obala Dunava je poslednja oaza u Beogradu koja ima ovakvu koncentraciju divljeg sveta. Čak ni Veliko ratno ostrvo nema takvu koncentraciju ptica, kao što imaju Krnjača, Kotež i Kovilovo’’, navodi Hani Girgis. Ističe da je ovo rezervat prirode koji ima zaštićene i strogo zaštićene vrste, zbog čega je važno da se spreči svaka vrsta aktivnosti koja bi mogla da ugrozi ove životinje.

,,Orlovi nemaju prirodnog neprijatelja, čak se u planinama medvedi, vukovi i risevi sklanjaju od orla. Jedino je čovek taj koji negativno utiče na njih’’, zaključuje sokolar Girgis.

Osim Hani Girisa, prisutnima su se obratili i Miloš Milenković član udruženja ,,Bela Čaplja’’, kao i Katarina Majić ekološka aktivistkinja i članica udruženja ,,Zaštitimo Zvezdarsku šumu’’. Prisutni i govornici imalu su priliku da u prirodi, pod drvećem razgovaraju o važnim ekološkim temama, zbog čega je simbolično ovaj deo događaja i nazvan ,,Razgovor pod drvetom’’. Tom prilikom prisutne su podsetili na uspeh koji je ostvaren očuvanjem bare Reva, ali i na njihovu borbu da se ovo područje dodatno zaštiti i proglasi Dunavskim parkom.

Katarina Majić je govorila o značaju očuvanja vode, pogotovo reka, kao i izazovima koje imamo kao zemlja kada je reč o rekama.

,,Potrebno je da imamo svest o tome da je više od 70 odsto zemljine površine pokriveno vodom, ali se oko 98 odsto te vode odnosi na onu u okeanima. Dakle, samo dva odsto vode je slatkovodno. Od te slatkovodne vode, 79 odsto se odnosi na vodu zamrznutu u polarnim ledenim kapama ili u glečerima, a 20 odsto su podzemne vode. Dakle, nešto oko jedan odsto je dostupno živom svetu planete Zemlje, uključujući i nas ljude. Ako imamo na umu tu ograničenost ovog resursa, uticaj klimatskih promena, i sve manje čiste vode, jasno je do koje mere se lako može obistiniti često pominjana tvrdnja da će se u budućnosti ratovi voditi zbog vode’’, rekla je Katarina Majić.

Podsetila je da u Srbiji postoji niz problema kada su vode u pitanju. Prema njenim rečima, skoro da ne postoji infrastruktura za prečišćavanje otpadnih voda, kako iz domaćinstava tako ni iz fabrika.

,,Naši najveći gradovi, Beograd i Novi Sad, sav sadržaj kanalizacije direktno izlivaju u Savu i Dunav. Pored toga imali smo najezdu MHE na rečicama u brdskoplaninskim predelima istočne, jugoistočne i zapadne Srbije koje su nakon monitoringa koji je trajao 20 godina, ocenjene kao najčistije vode kod nas. Imamo i problem arsenom zagađene vode u Vojvodini, Zrenjanin koji već 18 godina nema pijaću vodu, ali i niz drugih  nerešenih problema poput Savskog nasipa, na kome se nalazi 19 reni bunara koji iz podzemnih voda snabdevaju Beograd kvalitetnom vodom za piće. Tu je i stalni manjak inspektora zaštite životne sredine, kao i nekonzistentna politika kažnjavanja zagađivača. Veliki problem je i to što je krajem prošle godine izvršena privatizacija našeg najstarijeg instituta “Jaroslav Černi”, koji je obavljao delatanost od opšteg interesa i učestvovao u svim aktivnostima na zaštiti i upravljanju vodama, još od 1947, kada je osnovan’’, navodi Katarina Majić.

Ona je dodala da su potencijali naše zemlje u raspoloživim količinama podzemnih voda, naročito na prostoru centralne Srbije, kao i u rešavanju gubitka na mrežama gde se godišnje gubi više od trećine proizvedene vode za piće.

Do kraja dana, prisutni su imali priliku da uživaju u koncertu Kralja Čačka.

Udruženje ,,Bela Čaplja’’, osnovano je 2018. godine. Nastalo je spontano, druženjem i željom nekoliko prijatelja da učine nešto dobro za prirodu. Članovi ovog udruženja, pozivaju sve zainteresovane građane da im se pridruže i pruže podršku u daljim akcijama očuvanja prirode, ali i da o ovim temama razgovaraju sa svojim prijateljima i najmlađima, zato što je podizanje svesti i edukacija dece jedini način da uspemo u borbi za zdravu životnu sredinu.

Pored Krnjače, akcija čišćenja organizovana je i na lokacijama Zemunski kej, Dorćol, Padinska skela i Borča.

Katarina Vuinac