Beograd izgubio deset odsto zelenila za dve decenije – temperature sve više, drvoreda sve manje

Iako planovi obećavaju više šuma, dosadašnje iskustvo pokazuje da se broj stabala i zelenih površina zapravo smanjuje. U poslednje dve decenije glavni grad je ostao bez značajnog dela svojih zelenih površina, a pošumljavanje ne prati seču starih stabala. Profesor Nenad Stavretović ističe da ozelenjavanje nije prosta matematika te da seča starih stabala znači i gubitak hlada, kiseonika i biodiverziteta.

„Jedno staro stablo ni tri stotine novih mladih stabala ne mogu zameniti”, kaže profesor.

U protekle dve decenije Beograd je izgubio oko 10 odsto zelenila. Profesor Šumarskog fakulteta Nenad Stavretović rekao je za RTS da treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja, ali da ni 300 novih mladih stabala ne mogu zameniti jedno staro od 30 do 100 godina. Prof. Stavretović ističe da se Beograd širi i da određeni statistički podaci koji nam pokazuju određene procente u ranijem periodu i sada, ne mogu se direktno upoređivati.

„Ako uzmete u obzir nekadašnje šume Beograda, na primer  Košutnjak je 1892. godine bio privatno vlasništvo. Onda je ova šuma postala lovište za bogatije ljude i kneževe. Zato je i dobila ime Košutnjak po košutama. Pre 130 godina tu je bilo i drugih divljih životinja i ptica”, rekao je Stavretović.

Poslednji put, navodi profesor, pre desetak godina je video krdo srna u Makišu, napojile bi se vodom između Železnika i Ostružnice i otišle dalje u šumu.

Cilj Sekretarijata za zaštitu životne sredine je da do 2030. godine, Beograd bude 20 odsto pod šumama.

„Volim dobre planove i želim da verujem u njih, ali sam skeptičan. Imam godina i iskustva u praksi. Imali smo slične ciljeve i 2010. godine da postignemo tu šumovitost Beograda i da postignemo povećanje broja metara zelenih površina u samom gradu. Od 2010. godine do danas i jedno i drugo se smanjuje”, navodi profesor Šumarskog fakulteta.

Pročitajte još:

• Pokrenut postupak nominacije srpskih bukovih šuma za UNESCO listu
• Poziv školama za projekte o očuvanju mora i voda u Evropi
• Zlatar pred proglašenjem za specijalni rezervat prirode I kategorije

Ozelenjavanje nije prosta matematika

Stavretović je rekao da zeleni krovovi mogu da pomognu, ali u manjoj meri.

„Često smo imali, nažalost lošu, demagogiju ′Zasadiću 30 stabala, a poseći ću jedno veliko′. To ne može da se meri. Jedno drvo koje je 30 ili 100 godina staro, ne mogu zameniti ni 300 novih mladih stabala. Naravno treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja. Danas su tu i prostorni planovi, pogotovo u Beogradu, gde svi treba da imaju malo više obzira prema oblasti šumarstva i prema oblasti ozelenjavanja gradova”, istakao je Stavretović.

I ovog leta, bili smo svedoci tropskih temperatura koje su bile preko 35 stepeni Celzijusa.

„Šuma živi, šuma diše, šuma proizvodi kiseonik. U jednoj ulici sa drvoredom znatno je manja temperatura. Imate mnogo slika na internetu gde možete da nađete Terazije i centralni deo grada. Travnjaci nekoliko stepeni smanjuju temperaturu. Drveće smanjuje desetak stepeni temperaturu. To je neki osećaj koji svi mi imamo”, istakao je profesor.

Izvor: RTS