BiH u regionu prednjači po broju problema sa povišenim naponima

24.09.2025

električna energija , struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Nezavisni operator prenosa sistema Bosne i Hercegovine (NOSBiH) vrši nadzor i upravljanje elektroenergetskim sistemom, a njihove nadležnosti i odgovornosti definisane su krovnim Zakonom o prenosu, regulatoru i operatoru električne energije u BiH, kao i Zakonom o osnivanju Nezavisnog operatora sistema za prenosni sistem.

Bojan Rebić, rukovodilac Sektora za upravljanje elektroenergetskim sistemom u realnom vremenu, otkriva sa kakvim se izazovima suočava rad sistema usled sve veće integracije obnovljivih izvora energije. Govori o tome kako ovi izazovi utiču na tržište električne energije, iz kojih zemalja se uvozi balansna energija, kao i šta očekuje elektroenergetski sistem u budućnosti.

Kako NOSBiH tehnički i operativno upravlja velikim dalekovodima i stanicama visokog napona?

– Upravljanje elektroenergetskim sistemom u BiH vrši se iz Glavnog dispečerskog centra NOSBiH-a organizovanjem radnih aktivnosti 24/7. Pored Glavnog dispečerskog centra, NOSBiH, prema obavezama definisanim mrežnim kodovima ENTSO-E, poseduje i Rezervni dispečerski centar koji je opremljen svim potrebnim alatima i opremom neophodnom za upravljanje EES u slučaju gubitka Glavnog dispečerskog centra.

Upravljanje radom prenosnog sistema 400 kV i 220 kV i svih interkonektivnih 110 kV dalekovoda obavljano je izdavanjem direktnih naloga operativnom osoblju transformatorskih stanica i rasklopnih postrojenja. Upravljanje 110 kV dalekovodima, koji povezuju proizvodne objekte sa prenosnom mrežom, obavlja se indirektno, preko nadležnih centara za upravljanje proizvodnjom (CUP) elektroprivrednih preduzeća u BiH i nadležnih operativnih područja (OP) Elektroprenosa BiH, dok se upravljanje 110 kV dalekovodnim poljima koja su u vlasništvu korisnika (novih proizvodnih objekata) vrši daljinski sa SCADA/EMS sistema u DC NOSBiH.

Koordinisanim radom dispečerskih centara NOSBiH-a, Elektroprenosa BiH, elektroprivreda u BiH i susednih operatora sistema, dodatno se obezbeđuje pouzdan i stabilan rad elektroenergetskog sistema BiH. U koordinaciji sa regionalnim sigurnosnim koordinacionim centrom u Beogradu – SCC, vrše se redovne i dodatne analize sigurnosti EES-a dan unapred i unutardnevnim aktivnostima (day-ahead, intra-day). Analize se rade za svaki sat na spojenom modelu elektroenergetskog sistema kontinentalne Evrope i, u slučaju neispunjenja N-1 kriterijuma sigurnosti, primenjuju se dostupne preventivne i korektivne mere.

Nadzor i upravljanje prenosnim elektroenergetskim sistemom BiH vrši se pomoću SCADA/EMS sistema instaliranog u DC NOSBiH. SCADA/EMS sistem svake dve sekunde prikuplja i arhivira podatke iz svih transformatorskih stanica u BiH, ali i zone opservabilnosti susednih operatora sistema.

Pored SCADA/EMS sistema, koriste se i softverske aplikacije za prijavu dnevnih rasporeda, balansne usluge, odobravanje radova, dispečerski dnevnik i razmenu informacija na nivou ENTSO-E.

U FOKUSU:

Koliko je izazovno balansirati tržište električne energije u BiH i na koji način to radite?

– Balansiranje tržišta električne energije postaje sve zahtevnije i kompleksnije, te je podjednako bitan segment rada operativnog osoblja DC NOSBiH. Pre desetak godina balansiranje je bilo zanemarivo u poređenju sa upravljanjem prenosnim sistemom.

Integracijom velikog broja obnovljivih neupravljivih izvora, suočavamo se sa sve većim odstupanjima i brzim promenama proizvodnje, što dovodi do odstupanja u kontrolnoj oblasti BiH. Često u kratkom vremenskom roku imamo angažovanja balansnih usluga u suprotnim smerovima, što povećava troškove balansiranja. Na odstupanja utiču i cene električne energije na berzama u okruženju i Evropi.

U slučaju debalansa, NOSBiH svakodnevno nabavlja i angažuje balansnu energiju za pokrivanje deficita ili suficita električne energije. Za to koristi automatsku i ručnu rezervu za obnovu frekvence (aFRR i mFRR), koje nabavlja od registrovanih pružalaca. NOSBiH ima potpisane sporazume za nabavku balansne energije iz susednih sistema, uključujući SHB blok (Slovenija, Hrvatska, BiH), kao i prekograničnu razmenu tercijarne rezerve sa Srbijom i Crnom Gorom.

Kvalitet regulacije je bio dobar prethodnih godina, ali u 2024. i prvim kvartalima 2025. godine znatno je lošiji, što ukazuje na potrebu pronalaženja novih resursa za balansiranje.

Zbog očekivane veće integracije obnovljivih izvora i trenutnih poteškoća u EES BiH, NOSBiH je tražio modalitete za povećanje balansne rezerve u sistemu.

Prema Uredbi Evropske komisije (SOGL), operatori prenosnog sistema imaju pravo razmene energetskih odstupanja između različitih područja. Za NOSBiH trenutno je dostupna samo GCC (INOM) platforma, koju koriste EMS i CGES.

NOSBiH je u saradnji sa EMS-om i CGES-om analizirao mogućnosti priključenja na ovu platformu, što bi donelo tehničke i finansijske koristi. Sporazum je usaglašen, a čeka se saglasnost nadležnih institucija. Ovo bi bilo privremeno rešenje do mogućeg priključenja BiH panevropskoj platformi za automatsku razmenu energije (IGCC).

Koji su najveći izazovi za prenosnu mrežu BiH u narednim godinama?

– Najveći izazov svakog operatora prenosnog sistema u narednom periodu je kako obezbediti siguran i stabilan rad prenosnog sistema u trenutnom i budućem energetskom tranzitnom periodu.

Jedan od velikih problema u upravljanju u EES BiH predstavljaju povišeni naponi (problem za koji trenutno DC NOSBiH nema apsolutno nikakav mehanizam za regulaciju). Nažalost, u regionu prednjačimo sa problemom povišenih napona što zbog karaktera potrošnje u BiH, ali i iz razloga što su okolni prenosni sistemi radili na rešavanju problema povišenih napona odnosno regulaciji napona, ugradnji kompenzatorskih uređaja. Povišeni naponi mogu da dovedu do delimičnog ili totalnog raspada EES BiH, ali i regije. Elektroprenos BiH je u svojim investicionim planovima planirao ugradnju četiri kompenzatorska uređaja, usvojeni su i odobreni investicioni planovi i očekujemo pokretanje aktivnosti na nabavci i ugradnji odgovarajućih kompenzatorskih uređaja.

Drugi problem predstavljaju velike promene u prekograničnim tranzitnim tokovima, koje donose ozbiljne probleme u upravljanju. EES BiH je povezan u jedinstven prenosni sistem kontinentalne Evrope, što u većem vremenskom periodu doprinosi sigurnom i stabilnom radu EES BiH. Međutim, u pojedinim vremenskim periodima, zbog velikih tranzitnih tokova od istoka ka zapadu i obrnuto, a koji su direktno uzrokovani tržištem električne energije i integracijom velikog broja obnovljivih izvora u jugoistočnom delu Evrope, imamo velika preopterećenja kako na prekograničnim dalekovodima, tako i na internim dalekovodima i transformatorima. Navedeni problemi su bili i uzrok poslednja dva velika poremećaja koja su se desila 8. 1. 2021. godine, kada je došlo do razdvajanja prenosnog sistema kontinentalne Evrope na dva dela, i 21. 6. 2024. godine, kada smo imali veliki poremećaj u prenosnom sistemu BiH, Crne Gore, Albanije i dela Hrvatske.

U oba navedena slučaja EES BiH nije bio uzročnik poremećaja niti je mogao da spreči pojavu i širenje poremećaja. Na našu veliku radost, svi poremećaji koji su se desili u rekordnom roku su rešeni, dispečeri DC NOSBiH-a i susednih TSO-a su uspešno rešili poremećaj i izvršili resinhronizaciju Evrope dana 8. 1. 2021. za oko 40 minuta i restauraciju sistema prilikom black outa dana 21. 6. 2024. za oko dva sata.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE

Prva aplikacija za reciklažu koja nagrađuje građane stiže u Podgoricu

24.09.2025

plastična_flaša — Foto-ilustracija: Unsplash (Steve Johnson)

Zeleni talas, u saradnji sa Crnogorskom komercijalnom bankom (CKB) i Coca-Cola HBC Crna Gora, organizuje do sada najveću ekološku akciju u Crnoj Gori. Akcija „Recikliraj doniraj, osvoji“ će se održati u Podgorici, ispred Univerzitetsko sportskog kulturnog centra, u periodu od 23. septembra do 23. novembra, svakog dana od 16 do 21 h. Tokom trajanja akcije biće postavljeni reciklomati sa nagradnim sistemom, a svi građani koji učestvuju imaće mogućnost da osvoje vredne nagrade.

Kao glavna novina uvedena je aplikacija Zeleni bod, koja funkcioniše po uzoru na depozitne modele iz Evrope i sveta, ali je prilagođena našim uslovima. Umesto povraćaja novca za ambalažu, građani za svaku recikliranu bocu ili limenku dobijaju bodove koje mogu zameniti za nagrade, popuste ili vaučere kod partnera. Građani se pozivaju da aplikaciju preuzmu i registruju pre dolaska na reciklomat, a detaljna uputstva za registraciju dostupna su na linku.

„Ova akcija je važan iskorak u našem cilju da građanima pružimo konkretan, jednostavan i motivišući način da brinu o životnoj sredini. Drago nam je što Podgorica postaje centar najveće ekološke inicijative u zemlji, a verujemo da će upravo građani glavnog grada dati primer celoj Crnoj Gori. Aplikacija Zeleni bod predstavlja pionirski model u zemlji, ali i primer dobre prakse koji može imati značajan uticaj u regionalnom kontekstu.“, izjavila je Jelena Rakčević ispred Zelenog talasa.

Pročitajte još:

„U CKB-u verujemo da društvena odgovornost počinje od lične odgovornosti. Akcijom „Recikliraj doniraj, osvoji“ želimo da motivišemo i edukujemo naše sugrađane, ali i kolege u banci, da reciklaža postane svakodnevna navika. Za svaku recikliranu flašu CKB donira dva centa, a od te donacije kupiće se reciklirane klupe za škole i vrtiće u Podgorici. Jedna flaša je mali korak. Zajedno, hiljade koraka pretvaramo u školska dvorišta koja su zdravija i lepša. Uz podršku Zelenog talasa gradimo zajednicu koja brine. Pozivam sve da preuzmu aplikaciju „Zeleni bod“, uključe se i pokažu snagu zajedništva. Tu smo za decu, za Podgoricu, za prirodu,“ rekao je Nemanja Đurašković, direktor Odeljenja za marketing, komunikacije i CRM u CKB-u.

„Za nas u Coca-Cola HBC Crna Gora poslovati održivo znači delovati konkretnim i merljivim akcijama. Kroz partnerstva sa lokalnim akterima i podršku ovakvim inicijativama podstičemo odgovornu upotrebu ambalaže i ponovno iskorišćenje resursa, uz stalnu podršku obrazovanju mladih i jačanju infrastrukture za odvojeno sakupljanje. Naš cilj je da pozitivno utičemo na zajednicu u kojoj radimo i da kroz dugoročna ulaganja i zajedničko delovanje pretvaramo male, svakodnevne korake u vidljive i važne promene”, kazao je Velimir Radojević, direktor Coca-Cola HBC Crna Gora.

CKB je obezbedila fond za nabavku klupa za obrazovne institucije u Podgorici, iz kojeg će se za svaku recikliranu bocu izdvojiti dva eurocenta. Na ovaj način, reciklaža direktno doprinosi uređenju školskih dvorišta i unapređenju obrazovnih prostora, dok istovremeno jača veza između zajednice i ekološki odgovornih kompanija.

Najaktivniji učesnik akcije, odnosno osoba koja donese najviše ambalaže tokom trajanja akcije, osvojiće iPhone 17. Zahvaljujući podršci Ambasade Savezne Republike Nemačke u Crnoj Gori, obezbeđena su sredstva za nabavku jednog reciklomata koji će biti dostupan kroz akciju.

Članak u celosti pročitajte ovde

Izvor: RTCG

Slovenija postavlja ambiciozan klimatski cilj do 2040. godine

23.09.2025

ljubljana-slovenija — Foto-ilustracija: Pixabay

Slovenija ima cilj da do 2040. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto, saopštio je Bojan Kumer, ministar za životnu sredinu, klimu i energiju na zasedanju Veća za životnu sredinu EU.

Kako ističe, ovaj cilj je naučno utemeljen, usklađen sa Pariskim sporazumom i ključan za očuvanje vodeće uloge EU u globalnom klimatskom delovanju. Navodi i da je klimatska akcija za Sloveniju strateški interes, jer se zemlja zagrijava brže od evropskog proseka i spada među najviše pogođene zbog klimatskih šteta.

— Za Sloveniju klimatska akcija nije samo obaveza prema životnoj sredini, već ključ za osiguranje konkurentnosti, veće otpornosti i energetske nezavisnosti — naglasio je ministar Kumer.

Na zasedanju su ministri raspravljali o predlogu izmjne Evropskog klimatskog zakona i o pripremi novog nacionalno određenog doprinosa (NDC), koji EU mora predati pre konferencije COP30, koja se održava u novembru. Oba procesa su ključna za određivanje buduće dekarbonizacijske strategije, jer će usmeravati politike do 2040. godine i postaviti okvir za među cilj do 2035.

Pročitajte još:

U raspravi o novom NDC ministar Kumer je naglasio da doprinos mora biti čvrsto utemeljen u Evropskom klimatskom zakonu, zasnovan na nauci i usvojen još pre COP30.

— Samo na taj način EU će očuvati kredibilitet i vodeću ulogu u međunarodnim pregovorima, te istovremeno podstaći druge velike zagađivače da preuzmu ambicioznije obaveze — dodao je on.

Važno je da proces pripreme novog NDC i dogovor o cilju za 2040. godinu ostanu usko povezani. Usvajanje Izjave o NDC-u važno je i s aspekta nastupa EU na Klimatskom vrhu Skupštine UN-a.

Ove godine 30. Konferencija stranaka (COP30) će se usmeriti na ublažavanje klimatskih promena i ažurirane obaveze, posebno na nacionalno određene doprinose (NDC) za 2035. godinu, koje strane moraju dostavljati svakih pet godina prema Pariskom sporazumu. Rok za podnošenje NDC-a je septembar 2025.

Energetski portal

Rezultati projekta RESET: Obrazovanje i veštine za obnovljivu energetsku budućnost Zapadnog Balkana (2023–2025)

23.09.2025

solar , panel — Foto-ilustracija: Unsplash (Evgeniy Alyoshin)

Da li ste znali da je na Zapadnom Balkanu intenzitet ugljenika više od pet puta veći nego u EU i da se većina domaćinstava i dalje greje na ugalj, naftu ili tradicionalno ogrevno drvo? Ova zavisnost ne samo da čini region jednim od najintenzivnijih po emisiji ugljenika u Evropi, već i povećava ranjivost za energetsko siromaštvo, zdravstvene rizike i ekonomsku nestabilnost. Da bi se ovo rešilo, Zelena agenda za Zapadni Balkan, pokrenuta 2020. godine, postavila je jasan cilj: smanjenje emisija CO₂, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije. Ali postoji prepreka – bez kvalifikovanih radnika i modernih obrazovnih sistema, ova tranzicija ne može uspeti.

Tu na scenu stupa RESET – Renewable Energy Services in Education and Training projekat. Projekat je sproveo ERI SEE – Inicijativa za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope, uz podršku nemačke razvojne saradnje GIZ i po nalogu nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u okviru Regionalnog klimatskog partnerstva. RESET je predstavljao dimenziju obrazovanja i veština u širem regionalnom projektu Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu.

Dok je Zelena agenda za Zapadni Balkan postavila pravac i dugoročne ciljeve energetske tranzicije, RESET projekat se fokusirao na njihovu konkretnu primenu u sektoru stručnog obrazovanja i obuka. Razvijanjem nastavnih materijala, jačanjem sistema stručnog obrazovanja i obuka (VET), te podrškom školama, nastavnicima i učenicima, RESET je doprineo tome da tranzicija na obnovljive izvore energije ne bude samo pitanje novih tehnologija i infrastrukture, već i ljudi i veština koje će oblikovati energetsku budućnost regiona.

Pročitajte još:

Tokom dve godine (2023–2025), RESET tim je radio u šest ekonomija Zapadnog Balkana – Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji – i ostvario konkretne, trajne rezultate:

Nastavni materijali (Teaching and Learning Materials – TLM): Prvi put su razvijeni regionalni nastavni materijali za dva ključna područja u sektoru obnovljive energije – Instalacija i održavanje solarnih fotonaponskih sistema i Instalacija i održavanje električne opreme u vetroelektranama. Ovi praktični i moderni vodiči, sa brojnim video-materijalima, vežbama i primerima, objavljeni na crnogorskom, albanskom, makedonskom i srpskom jeziku, sada su dostupni stručnim školama i centrima za obrazovanje odraslih širom regiona. Materijali su dostupni za preuzimanje na sledećem linku.
Akcioni plan: RESET je 2025. godine koordinisao izradu Regionalnog akcionog plana – Podrška obrazovanju i obukama za sektor obnovljive energije. Ovaj strateški dokument daje ministarstvima, agencijama i drugim relevantnim institucijama putokaz za usklađivanje aktivnosti sa potrebama tržišta rada u sektoru obnovljive energije, osiguravajući podršku energetskoj tranziciji.
Podizanje svesti i promocija na regionalnom i nacionalnom nivou: Kroz dve regionalne EduEnergy konferencije, 12 nacionalnih događaja i ciljanu medijsku kampanju, RESET je povezao obrazovne institucije, privredu, kreatore politika i širu javnost, pokazavši da su karijere u obnovljivoj energiji ne samo neophodne, već i privlačne, rodno i socijalno inkluzivne i usmerene ka budućnosti.

Prva EduEnergy konferencija: Izgradnja mostova za održivo energetsko obrazovanje (mart 2024) bavila se izazovima u energetskom sektoru i veštinama potrebnim za podršku zelenoj tranziciji, uz učešće preko 200 učesnika iz regiona.

Druga konferencija, EduEnergy 2.0: Ka oblikovanju budućnosti energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu (oktobar 2024), fokusirala se na ulogu obrazovanja u energetskoj tranziciji, istražujući potrebe tržišta rada, socijalnu održivost i rodnu ravnopravnost. Obe konferencije obezbedile su regionalne platforme za dijalog, razmenu i usklađivanje obrazovnih sistema i energetskog sektora, naglašavajući da je razvoj veština kamen temeljac zelene tranzicije.

Dodatno, između aprila i juna 2025. organizovano je dvanaest nacionalnih događaja u svim ekonomijama Zapadnog Balkana. Ovi događaji su okupili predstavnike stručnih škola i obrazovanja odraslih, predstavili nove regionalne nastavne materijale za solarnu i vetroenergiju i istakli potrebe tržišta rada, rodne aspekte i mogućnosti finansiranja. Uključivanjem obrazovnih institucija, stručnjaka i kreatora politika na nacionalnom nivou, događaji su ojačali saradnju sa energetskim sektorom i direktno promovisali karijere u obnovljivoj energiji.

Od svog početka u Budvi u novembru 2023. do finalnog Akcionog plana u septembru 2025, RESET je pokazao šta regionalna saradnja može da postigne: nove nastavne alate, zajednički set predloženih akcija i snažnije mostove između škola i tržišta rada.

Ali priča se ovde ne završava. Održivost RESET projekta zavisi od toga kako će se njegovi rezultati prenositi dalje: kroz nastavnike koji donose obnovljivu energiju u učionice, kroz učenike koji nove veštine pretvaraju u buduće karijere i kroz kreatore politika koji stvaraju okvire za podršku radnoj snazi budućnosti.

Sledeći korak je nadogradnja postavljenih temelja. To znači ostati povezan u regionu, podsticati jača partnerstva između škola, privrede i vlada, osigurati da finansiranje nastavi da podržava zeleno obrazovanje i održati tranziciju inkluzivnom kako niko ne bi bio zapostavljen.

Uz ove korake, Zapadni Balkan može brže krenuti ka čistoj, konkurentnoj i pravednoj energetskoj budućnosti – a svako ima svoju ulogu u tom putovanju.

Saznate više o projektu i rezultatima na ovoj strani.

Izvor: ERI SEE

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Elektroprivreda Republike Srpske završava godinu u minusu od 29,5 miliona KM

23.09.2025

ekonomija, obveznice, grafikon — Foto-ilustracija: Unsplash (Arthur A)

Dvе uzastopne izuzetno loše hidrološke godine, nepovoljni ishodi sudskih sporova i arbitraža, potreba za uvozom skupe električne energije doprineli su teškoj situaciji u energetskom sektoru Republike Srpske, saopšteno je između ostalog na Kolegijumu direktora sistema Elektroprivrede Republike Srpske u Trebinju.

U ovoj godini Elektroprivreda Republike Srpske beleži minus od 29 miliona i 540 hiljada KM.

Još ranije je svima u sistemu naložena racionalizacija troškova proizvodnje, odustaje se od investicija osim onih koje doprinose povećanju proizvodnje, novih zapošljavanja ne bi trebalo biti.

Zbog manjka domaće proizvodnje, Elektroprivreda Republike Srpske kupila je 600 gigavata struje, i to po dvostruko većoj ceni od one po kojoj se ta ista struja prodaje potrošačima.

„Mislimo da je to bilo potrebno uraditi, jer je Vlada Republike Srpske ovlastila Matično preduzeće kao javnog snabdevača. To znači da smo obavezni da kupimo tu struju, ali Vlada je svesna da ćemo zbog takvih razlika u nabavnoj i prodajnoj ceni doživeti minus u ovoj godini od 29 miliona i 540.000 KM“, rekao je Luka Petrović, generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske.

Pročitajte još:

Prioritet je stabilizacija rada u Gacku i Ugljeviku. I jedni i drugi su opterećeni nepovoljnim presudama – trećina struje iz Ugljevika ide za Sloveniju, a gatačka Termoelektrana je nedavno izgubila dvadesetogodišnji sudski spor sa „Boksitom” iz Milića.

„Zbog nepovoljne finansijske situacije u sistemu, otežano je izmirenje obaveza prema dobavljačima, dodatno je to otežala, za mene sramna presuda na štetu RiTE Gacko, što je dodatno usložilo celu situaciju u termoelektrani“, naveo je Maksim Skoko, direktor Rudnika i termoelektrane Gacko.

Distributeri se nadaju da će sa završetkom tarifnog postupka krajem ove godine dobiti povećanje mrežarine.

„Naš jedini prihod je mrežarina, zahtevom za pokretanje tarifnog postupka obuhvaćen je trošak za plate i investicije za naredne tri godine“, jasan je Saša Popović, direktor „Elektrokrajine”.

O svim ovim problemima raspravljaće se i na tematskoj sednici Vlade Republike Srpske, koja bi trebalo da bude održana u dogledno vreme u Ugljeviku.

Energetski portal

Nakon ukidanja zabrane, Švedska budžetira nove nuklearne elektrane

22.09.2025

Švedska_Stokholm — Foto-ilustracija: Pixabay

Švedska vlada u predlogu budžeta za 2026. godinu predvidela je širok finansijski okvir za podršku izgradnji novih nuklearnih elektrana, uključujući državne kredite i ugovore o zaštiti cena. Time se nastavlja politika nove koalicione vlade koja je od 2022. godine definisala nuklearnu energiju kao ključnu za energetsku tranziciju i postavila cilj izgradnje najmanje dva velika reaktora do 2035, odnosno do deset reaktora do 2045.

Parlament je u maju dao zeleno svetlo za državnu pomoć, uz ograničenje da krediti pokrivaju do četiri velika reaktora ukupne snage 5.000 megavata. Vlada procenjuje da bi ukupna kreditna podrška mogla iznositi oko 220 milijardi švedskih kruna (više od 19 milijardi evra) u periodu od 12 godina, dok bi prosečni godišnji troškovi zaštite cena bili 1–3 milijarde kruna tokom četrdeset godina rada novih reaktora. Konačni sporazumi očekuju se u periodu 2026–2027, uz obavezno odobrenje Evropske komisije, kako se detaljno navodi na sajtu World Nuclear News.

Pored finansijske podrške, država je najavila ulaganja u ubrzavanje procesa izdavanja dozvola.

Pročitajte još:

Uranijum kao strateški resurs

Uporedo sa razvojem novih nuklearnih kapaciteta, u Švedskoj se menjala i politika prema domaćem uranijumu. U junu smo pisali kako dve australijske rudarske kompanije vode dogovor o strateškoj saradnji kako bi, čim zabrana eksploatacije bude ukinuta, zajednički razvile nalazišta u zemlji.

Švedska je još 2018. uvela moratorijum na istraživanje i iskopavanje uranijuma, ali je vlada u međuvremenu predložila izmene zakona kojima bi se ta zabrana ukinula. Prema predlogu, uranijum bi bio uvršten među koncesione minerale, a izmene bi mogle da stupe na snagu 1. januara 2026. godine.

Iako Švedska svoje nuklearne reaktore – njih šest, koji obezbeđuju skoro trećinu električne energije u zemlji – trenutno snabdeva isključivo uvozom, procene govore da poseduje više od četvrtine evropskih rezervi uranijuma. Ukidanje zabrane omogućilo bi da se ti resursi stave u funkciju domaće proizvodnje.

Energetski portal

Podržite Svetski dan bez automobila: birajte bicikl, pešačenje ili javni prevoz

22.09.2025

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska nedelja mobilnosti 2025, koja je počela 16. septembra, završava se danas Svetskim danom bez automobila (World Car Free Day). Ovaj dan obeležava se svake godine 22. septembra, promovišući car‑lite način života – manje zagađenja vazduha, tiši grad i sigurnije kretanje pešaka i biciklista.

Građani širom sveta podstiču se da tog dana ostave automobile kod kuće i koriste alternative – javni prevoz, bicikle, trotinete ili jednostavno pešačenje. Gradovi dodatno podržavaju ovaj dan kroz organizovane ture pešačenja, biciklističke vožnje i druge aktivnosti koje promovišu održivu mobilnost.

Na taj način se pozitivno utiče na zdravlje ljudi i prirode, ali i doprinosi ugodnijem boravku u urbanim sredinama.

Kako se Svetski dan bez automobila održava u okviru Evropske nedelje mobilnosti, čija je ovogodišnja tema Mobilnost za sve (Mobility for All), naglašava se da siguran i održiv prevoz treba da bude dostupan svim građanima podjednako.

Pročitajte još:

Istorija Svetskog dana bez automobila

Podaci pokazuju da su se prve ideje o ograničavanju automobila i promociji efikasnijeg prevoza pojavile još tokom naftne krize 1973. godine. Prvi organizovani dani bez automobila održani su sredinom 1990‑ih u gradovima kao što su Rejkjavik (Island), La Rošel (Francuska) i Bat (Velika Britanija).

Evropska unija je 1999. godine pokrenula projekat In Town Without My Car, koji predstavlja preteču današnje Evropske nedelje mobilnosti.

Godinu dana kasnije, organizacija Car Busters (predhodna organizacija današnjeg World Carfree Network-a) uputila je otvoreni poziv za prvi Svetski dan bez automobila, koji se održava 22. septembra u skladu sa evropskim Danom bez automobila. Od tada, aktivisti i građani širom sveta svake godine organizuju događaje povodom ovog dana, promovišući održivu i inkluzivnu mobilnost.

Energetski portal

Akcija čišćenja putnog pravca Podgorica–Nikšić povodom Dana ekološke države

22.09.2025

podgorica, crna gora — Foto-ilustracija: Unsplash (denis-ismailaj)

Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa organizuje niz aktivnosti povodom obeležavanja 20. septembra – Dana ekološke države. Centralni događaj biće akcija čišćenja putnog pravca Podgorica–Nikšić, zakazana za danas. Zbog frekventnosti i prometa na ovom putu, kao i problema sa odlaganjem otpada na više lokacija pored saobraćajnice, cilj je da se zajedničkim naporima institucija, lokalnih preduzeća, nevladinih organizacija i građana prostor uredi, a sortirani otpad transportuje na Deponiju Podgorica.

U njoj će učestvovati Skupština Crne Gore, Agencija za zaštitu životne sredine, Eko fond, Nacionalni parkovi Crne Gore, Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju, Ministarstvo odbrane i Vojska Crne Gore, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije, kao i Deponija Podgorica, Komunalno Nikšić i Komunalno Danilovgrad.

Pročitajte još:

U okviru inicijative biće postavljanje i table sa natpisom „Očišćeno – neka tako i ostane”, kako bi se sprečilo ponovno odlaganje otpada i podigla svest građana o očuvanju životne sredine.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu Skupštine Crne Gore, povodom Dana ekološke države, pokrenut je i pilot-projekat reciklaže plastike putem savremenih 3D tehnologija. Nakon Mojkovca, kontejneri za selektivno odlaganje plastike postavljeni su i u opštinama Danilovgrad i Kotor.

Energetski portal

Demografska dinamika Srbije pod uticajem klimatskih promena

21.09.2025

Artem Balashevsky Unsplash - Copy — Foto-ilustracija: Unsplash (Artem Balashevsky)

Klimatske promene su tokom poslednjih decenija postale sve snažniji činilac u oblikovanju demografskih tokova. Njihov uticaj na natalitet, mortalitet i migracije teško je precizno kvantifikovati, ali je sve prisutniji i izraženiji. Ovi procesi, posebno izraženi od kraja 20. veka, intenziviraju se s početkom 21. veka, oblikujući sudbine zajednica širom sveta.

O tome kako klimatske promene utiču na demografska kretanja i kako se ovaj odnos proučava u Srbiji, razgovarali smo sa Natalijom Mirić, rukovodiocem projekta POPENVIROS – prvog istraživanja u našoj zemlji koje povezuje izazove životne sredine sa populacionom dinamikom.

Kako objašnjava, klimatske promene deluju na dinamiku stanovništva direktno – kroz ekstremne vremenske događaje – i indirektno, putem različitih socioekonomskih kanala, kao što su poljoprivredna proizvodnja i prinosi, korišćenje zemljišta, zdravlje, kvalitet života i opšte blagostanje stanovništva. Na primer, poljoprivreda je posebno ugrožena zbog suša, visokih temperatura i oluja. Smanjenje obradivih površina i prinosa može izazvati migraciju radno sposobnog stanovništva iz ruralnih u urbana područja. Sela tada ostaju pretežno naseljena starijim stanovništvom, što dovodi do pada stope rađanja i porasta mortaliteta, a time i do produbljenja depopulacionih procesa. Uz to, sve veći zdravstveni rizici zbog promena u životnoj sredini potencijalno mogu da uslove stanovništvo da napusti svoje domove ili, recimo, promeni porodične aranžmane.

Govoreći o najugroženijim delovima sveta, naša sagovornica je istakla da klimatske promene najviše pogađaju one regione koji su istovremeno ekološki osetljivi i socioekonomski ranjivi. Kao primer, izdvaja se supsaharska Afrika, u kojoj suše, degradacija zemljišta i hronična nestašica vode značajno smanjuju poljoprivrednu produktivnost, podstičući migracije ka urbanim centrima i utičući na opšte zdravstveno stanje populacije.

Ovakva navođenja potvrđuje studija koju su 2023. godine sproveli Wolde, D’Odorico i Rulli, a koja je objavljena u časopisu Global Sustainability. Istraživanje je obuhvatilo 32 zemlje supsaharske Afrike u periodu od 1990. do 2021. godine i pokazalo da su migracije u najvećoj meri unutrašnje i regionalne. One su često uslovljene direktnim faktorima, poput suše, poplave, oluje i degradacije zemljišta, dok se indirektni faktori odnose na nestašicu vode, nesigurnost u snabdevanju hranom, konflikte i zdravstvene rizike. Politički, ekonomski i društveni procesi koji iscrpljuju i degradiraju prirodne resurse dodatno pojačavaju efekte ekoloških promena. Kao ključni ekološki „push” faktori izdvajaju se ekstremne padavine (cikloni, oluje, poplave) i hronična nestašica vode, dok se migracija u ovom kontekstu posmatra kao mehanizam suočavanja i strategija adaptacije na klimatske promene.

U FOKUSU:

Projekat POPENVIROS

Projekat POPENVIROS (Population Dynamics Under Environmental Challenges In Serbia) realizuje se u okviru konzorcijuma koji čine tri fakulteta Univerziteta u Beogradu – Geografski fakultet, Fakultet organizacionih nauka i Ekonomski fakultet – zajedno sa Institutom društvenih nauka.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jay Alexander)

Projekat sprovodi Fond za nauku Republike Srbije kroz program PRIZMA (potprogram naučnih istraživanja u oblasti društvenih i humanističkih nauka, broj projekta 7358). Započet u decembru 2023, projekat će trajati tri godine, do decembra 2026. godine. Multidisciplinarni tim okuplja 10 istraživača komplementarnih naučnih profila, među kojima su demografi, analitičari životne sredine i statističari.

Reč je o pionirskom projektu u Srbiji, čiji je glavni cilj da ispita kako i u kojoj meri izazovi životne sredine utiču na tri ključne komponente populacione dinamike – fertilitet, mortalitet i migracije – i da identifikuje kanale kroz koje se ti uticaji ostvaruju.

Inovativnost metodološkog pristupa ogleda se u kombinovanju demografskih, socioekonomskih i ekoloških podataka, prikupljenih na različitim nivoima – od individualnog, preko regionalnog, do nacionalnog. Za ispitivanje uzročno-posledičnih veza koristiće se modeli strukturnih jednačina (SEM analiza). Istraživanje se oslanja na podatke zvaničnih institucija, među kojima su Republički zavod za statistiku, Hidrometeorološki zavod i Agencija za zaštitu životne sredine.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE

1...232425...1,671 Page 24 of 1,671

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Uranijum kao strateški resurs

Pročitajte još:

Istorija Svetskog dana bez automobila

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Akcioni plan Nemačke

U FOKUSU:

Projekat POPENVIROS

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM