Home Blog Page 22

Dr Begović na prijemu „Serbia Beyond Future“ u Njujorku: „Želimo ceo svet da uključimo u projekat BIO4 Kampus“

Foto: Zoran Petrović/NITRA

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović je u Njujorku na prijemu „Serbia Beyond Future“ u organizaciji Stalne misije Srbije pri Ujedinjenim nacijama sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem predstavila planove Srbije za dostizanje ciljeva održivog razvoja, projekat BIO4 Kampus i govorila o izložbi EXPO2027.

„Čast mi je da vam predstavim kako Vlada Republike Srbije vidi budućnost i u njoj ulogu nauke, znanja i inovacija koje mogu da unaprede ekonomiju, ali i društvo u celini. Kako nauka može da pomogne dostizanje ciljeva održivog razvoja? Kako možemo kao zemlja i kao članica Ujedinjenih nacija da rešimo ogroman izazov sa kojim se suočavamo? Republika Srbija je inicirala usvajanje Rezolucije o Međunarodnoj dekadi nauka za održivi razvoj. Pozvali smo sve vlade zemalja članica da koriste nauku i znanje kako bismo ubrzali dostizanje ciljeva održivog razvoja.“

Foto: Zoran Petrović/NITRA

„Kao odgovor na ogromne izazove koji su pred nama u medicini, poljoprivredi, proizvodnji hrane i očuvanju životne sredine, koje vidimo kao četiri najveća među izazovima, Vlada Republike Srbije odlučila je da izgradi BIO4 Kampus. On će okupiti naučnike, privatan sektor, akademsku zajednicu – sve talentovane i pametne ljude povezane oko biotehnologije, biomedicine, bioinformatike i biodiverziteta. Povezivanje informacionih tehnologija i veštačke inteligencije sa biotehnologijom, koja je postala najvažnija naučna sfera današnjice, stvoriće nove perspektive i obezbediti nam nova rešenja za probleme kojima pokušavamo da doskočimo. Gradimo više od trista laboratorija u Beogradu u kojima će u početnoj fazi raditi preko hiljadu doktora nauka, više od četiri hiljade studenata i razvijaćemo inovacije zajedno sa startap zajednicom, privatnim sektorom, naučnicima i Vladom Republike Srbije“, rekla je dr Jelena Begović.

Dr Begović je govorila i o predsedavanju Republike Srbije ispred Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju.

„Stičemo mnogo novih partnera širom sveta jer želimo da uključimo ceo svet u ovaj projekat. Cilj nam je da postanemo centar novih tehnologija, a 2025. godine postajemo predsedavajući Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju. Zaista vidimo ovu neverovatnu novu tehnologiju kao budući motor razvoja čitavog sveta, ali i kao izvor rešenja za globalne probleme. Takođe, organizujemo godišnji Samit Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju početkom decembra.“

Tokom svog predstavljanja budućih planova Srbije, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija istakla je i napore koje naša država ulaže da pripremi izložbu EXPO2027.

„Igra je izvor kreativnosti za umetnike, ali takođe i naučnike i inovatore. Ponosno ću citirati Nikolu Teslu – Progresivni razvoj čoveka vitalno zavisi od inovacija. Za mene lično, on je najveći naučnik svih vremena i prezentovao je svoja otkrića na Medison skveru i u Čikagu na svetskom sajmu. Zato vam sa ponosom ističem da će Srbija biti domaćin međunarodne izložbe EXPO2027. Tema je igra – igra uma, igra za inovacije i Igra za čovečanstvo – Sport i muzika za sve. Beograd i Srbija će ta tri meseca biti centar sveta, kada očekujemo više od četiri i po miliona posetilaca“, zaključila je dr Begović i naglasila da je EXPO2027 prilika za međunarodnu razmenu ideja, te pozvala sve da posete ovu manifestaciju, koja je izuzetna prilika za Srbiju da pokaže svetu koliko se razvija dok ide u potpunosti u korak sa novim tehnologijama.

Izvor: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Sporazum o strateškoj saradnji sa SAD-om olakšaće zelenu tranziciju

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Prošle sedmice u Vašingtonu Srbija je sa Sjedinjenim Američkim Državama sklopila Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike. Iz Vlade poručuju da će taj dokument olakšati zelenu tranziciju naše zemlje. Više o tome za RTS je govorio državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević.

Foto-ilustracija: Unsplash (annie-spratt)

Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike je prvi sporazum o strateškoj saradnji u bilo kojoj sferi ekonomskog ili političkog života koji je Srbija potpisala sa Sjedinjenim Državama, kaže za RTS državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević.

Naglasio je da je Srbija ovim sporazumom ušla u stratešku saradnju sa državom koja ima dominantan uticaj na globalne lance snabdevanja sirovinama.

,,Govorimo i o mineralnim i energetskim sirovinama, o zemlji koja ima dominantnu ulogu na međunarnom tržištu i nafte i gasa, pored Ruske Federacije“, ukazao je Kovačević i konstatovao da Srbija na ovaj način ulazi u stratešku saradnju sa „energetskim golijatom u međunarodnim odnosima“.

Okosnicu Sporazuma čini oblast zelene odnosno čiste energije.

Pročitajte još:

Kovačević objašnjava da taj dokument ne sadrži zatvorenu listu prioritetnih projekata, već okvir koji se temelji na pravnim i fundamentalnim principima koji treba da omoguće uspešnu saradnju.

Pre nekoliko godina, američki investitori najavljivali su ulaganja u veliki solarni park na jugu Srbije i Kovačević očekuje da će uskoro započeti realizacija tog projekta.

,,Mi smo u maju prošle godine započeli javni poziv za izbor strateškog partnera. Posle skoro pet meseci sprovođenja postupka smo izabrali strateškog partnera i njega čini američka kompanija Judžitiri njubols koja je u konzorcijumu sa Hjundai indženeringom iz Južne Koreje. Blizu smo da se saglasimo oko komercijalnog ugovora i očekujemo da ćemo, na primer, u narednih nedelju dana krenuti konačno sa realizacijom tog ugovora“, ističe Kovačević.

Država je odabrala šest lokacija za gradnju solarnih elektrana, ukupne snage od jednog gigovata. To su o teritorije Negotina, Zaječara, Lebana, Leskovca, Bujanovca i opštine Odžaci, odnosno Bačkog Gračaca.

Prema Kovačevivićevim rečima, realizacija prvih projekata, zasnovanih na Sporazumu potpisanom prošle nedelje, može se očekivati već naredne godine.

Izvor: RTS

Želja za većom zaradom ili neophodna poskupljenja: Koliko će građane ove zime koštati daljinsko grejanje?

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Pred svaku zimu, glavno pitanje za građane jeste da li će i koliko poskupeti grejanje. Toplanama u Beogradu, ali i u nekolicini drugih gradova u Srbiji podizanje cena je već odobreno, a potrošači će se sa uvećanim računima susresti već u novembru.

Kako je počela jesen, a temerature se značajno spustile, građani već počinju da brinu o zimskom periodu, grejanju, ali i uvećanim računima.

Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a ukoliko za tim bude potrebe, moguće je da se sa grejanjem počne već od 1. oktobra.

Dakle, meštani pojedinih gradova i opština u Srbiji, koji su korisnici daljinskog grejanja, od novembra će plaćati skuplje ovu uslugu, ali ne svi.

U nekim mestima cene su ostale nepromenjene, dok su negde smanjene.

Prema podacima Repuličnog zavoda za statistiku (RZS), u prvih osam meseci ove godine daljinsko grejanje u Srbiji je poskupelo za 10,5 odsto, kada se uporedi sa istim periodom prošle godine. U našoj zemlji, u 60 gradova i opština koristi se daljinski sistem grejanja.

Prema podacima Udruženja „Toplane Srbije“, za sada je sigurno da će novih poskupljenja biti u sedam gradova i to od jedan pa do 30 odsto.

U glavnom gradu, JKP Beogradske elektrane zatražile su povećanje od 8,92 odsto, koje je odobreno, pa će za toliko građanima grejanje biti skuplje ove godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

Dalje, Energetika Kragujevac podigla je cenu ove godine za 15,6 odsto, dok je JKP Gradska toplana Kruševac podigla za 20 odsto. I u Kraljevu će biti povećanja cene, ali znatno manje za 1,42 odsto.

Oni podsećaju da je i JKP Toplana Bor podigla cenu još 1. aprila ove godine i to za 30 odsto, ali napominju i da tu cena nije podizana od 2019. godine.

U dva grada gde se grejanje ne plaća po kvadratu, već po utrošenoj energiji, došlo je, takođe, do poskupljenja.

Međutim, u Nišu je došlo do smanjenja varijabilnog dela cene za 8,89 odsto, ali povećanja fiksnog dela cene za 27,06 odsto. S druge strane, u Subotici došlo je i do povećanja varijabilnog dela cene za 8,40 odsto, i fiksnog dela cene za 19,22 odsto.

U jednom gradu došlo je i do snižavanja cene. Naime, JKP Toplifikacija Sremska Mitrovica snizila je cenu za 10 odsto.

Pored gore nabrojanih, prema podacima „Toplana Srbije“, u Novom Sadu, Zrenjaninu, Smederevu, Trsteniku i Leskovcu neće biti korekcije cena grejanja.

Oni navode i da za ostale sisteme daljinskog grejanja trenutno nemaju informacije o odgovoru nadležnih organa jedninica lokalne samouprave o podnetim zahtevima.

Pročitajte još:

Ko odlučuje da li će biti poskupljenja?

Direktor ovog udruženja Dejan Stojanović za Danas pojašnjava da toplane do 1. septembra tekuće godine podnose zahtev nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

„Dakle podnose pisani zahtev za odobravanje cena toplotne energije za nastupajuću grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra tekuće godine i završava se 15. aprila naredne godine, a sve u skladu sa Metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom“, navodi on.

Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

Stojanović dodaje da nadležni organ zatim proverava da li je zahtev podnet u skladu sa odredbama ove Metodologije, što uključuje i proveru svih podataka navedenih u zahtevu i u pratećim dokumentima.

„Zatim taj organ u roku od 15 kalendarskih dana obaveštava energetskog subjekta pisanim putem o ispunjenju uslova za odobravanje tarifa. U slučaju neusklađenosti ili ako pojedina ili sva zahtevana dokumenta nisu priložena, nadležni organ pisanim putem poziva Toplanu da otkloni utvrđene nedostatke, u roku od sedam kalendarskih dana od dana kada je o tome obavešten“, pojašnjava naš sagovornik.

U slučaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke, kako dodaje, nadležni organ će odbaciti zahtev.

Stojanović kaže i da nadležni organ dostavlja toplani akt o saglasnosti na cene toplotne energije, u roku od 15 kalendarskih dana od dana prijema urednog, odnosno usaglašenog zahteva.

Taj organ, kako dodaje, može da odluči na dva načina.

„Prvi je da odobrava cene toplotne energije za krajnje kupce onako kako ih je predložio organ upravljanja energetskog subjekta, ili da ne odobrava cenu koju je predložio organ upravljanje Toplane, u kom slučaju taj organ umesto njih utvrđuje cene toplotne energije za krajnje kupce i istovremeno donosi odluku o naknadi razlike između predloženih i odobrenih cena toplotne energije“, kaže Stojanović.

Takođe, kako naglašava, odluka nadležnog organa o odobravanju cene toplotne energije za krajnje kupce mora biti obrazložena.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Danas

Iz Azerbejdžana milion kubika gasa dnevno tokom ove zime

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti zelene energije između Ministarstva rudarstva i eneergetike Srbije i Ministarstva energetike Azerbejdžana potpisan je na bilateralnom sastanku, a tom prilikom porpisana su i dva sporazuma o snabdevanju gasom između „Srbijagasa’’ i azerbejdžanske kompanije „Sokar’’.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike rekla je da će Srbija tokom predstojeće zime moći da računa na sigurne isporuke oko milion kubnih metara gasa iz Azerbejdžana od 1. novembra do 31. marta, što će povećati energetsku sigurnost Srbije.

Podsetila je da su prošle godine u Bakuu potpisani sporazumi o saradnji između resornih ministarstava i gasnih kompanija, koji predviđaju da Srbija dobija do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2026. iz Azerbejdžana, a da se nakon toga ove količine mogu povećati na milijardu metara kubnih.

Ministarka je naglasila da je potpisivanjem Memoranduma saradnja u energetici proširena i na oblast zelene energije.

„Ovaj dokument otvara široke mogućnosti za saradnju u procesu energetske tranzicije, uključujući zajedničke investicije u zelenu energiju, primenu novih zelenih tehnologija, tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika, e-mobilnosti, skladištenja energije i drugih oblasti. Na ovaj način, saradnja Srbije i Azerbejdžana u energetskom sektoru dobija karakter sveobuhvatne i strateške, doprinoseći značajno unapređivanju naših bilateralnih odnosa“, navela je ministarka.

Pročitajte još:

Jedna od tema na bilateralnom sastanku bio je i Zeleni energetski koridor koji će povezati Azerbejdžan sa zemljama centralne i istočne Evrope.

Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)

„U tom projektu potencijalno i Srbija može imati važno mesto, pre svega zbog svog geografskog položaja, budući da planiramo u narednim godinama da ojačamo interkonekcije na prenosnoj mreži sa Rumunijom, Mađarskom i Bugarskom, a završetkom Transbalkanskog koridora pojačaćemo prenosne kapacitete i ka Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, indirektno i Italiji“, objasnila je ministarka.

Parviz Šahbazov, ministar energetike Azerejdžana, rekao je da je prethodnih meseci i godina saradnja dve zemlje u oblasti energetike značajno napredovala, naglasivši da potpisani dokumenti omogućavaju dalje povećanje isporuka gasa iz Azerbejdžana, kao i proširenje saradnje u oblasti energetske tranzicije.

„Razgovarali smo i o mogućnosti da Srbija postane deo Zelenog koridora između Kaspijskog regiona i Jugoistočne Evrope, budući da se Srbija već graniči sa tri zemlje koje učestvuju u projektu, i može imati ulogu i korisnika i tranzitne zemlje“, naveo je Šahbazov.

Na sastanku je razgovarano i o UN konferenciji o klimatskim promenama (COP29) koja će se održati u Azerbejdžanu u novembru, na kojem će biti pokrenute brojne inicijative koje su važne za energetsku tranziciju u globalnim okvirima.

Energetski portal

Na Fruškoj gori, mladi hrastovi se štite od suše posebnim cevima

Foto: Bojan Džodan

Fruška gora – milionima godina ranije ostrvo u plavetnilu Panonskog mora, a danas planina u srcu Vojvođanske ravnice – naš je prvi nacionalni park, proglašen 1960. godine.

To znači da se, duže od šezdeset godina, ona čuva kao biser prirode u Srbiji.

Ali uprkos zaštiti, Fruška gora i sada poprima neke nove obrise i postaje drugačija, ne samo u odnosu na davnu prošlost, već i u odnosu na onu planinu na kojoj su se krili partizani u Drugom svetskom ratu, kako navodi Klima101.

Foto: Bojan Džodan

Tragovi modernog doba su svuda unaokolo.

U godini koju obeležavaju dugotrajna suša i najtoplije leto ikada zabeleženo u Srbiji, klimatske promene uzele su danak na Fruškoj gori.

„Već polovinom avgusta lišće je požutelo”, ističe Dragan Vidović, pomoćnik direktora u Nacionalnom parku Fruška gora.

Malo poviše od Informativnog centra Nacionalnog parka Fruška gora, uz put sa desne strane, nalazi se naizgled ogoljena parcela. Ipak, tlo ovde, na nekadašnjem mestu smrčeve sastojine, nije trenutno zapravo skroz golo: ono je obraslo niskim žbunjem kupine, iz kojeg se uzdižu neobične plastične cevi.

Kako objašnjavaju iz Nacionalnog parka Fruška gora, posredi su posebne, tzv. Tulijeve cevi u koje su posadili hrast kitnjak.

„One štite sadnice od nekih štetnih uticaja kao što je suša tako što kreiraju mikroklimu”, navodi Dragan Vidović.

Pročitajte još:

„Konkretno, Tulijeve cevi smanjuju transpiraciju tj. odavanje vode kroz pore lišća, ali i smanjuju štetu od kupina i drugih brzorastućih korovskih biljaka koje hrast mogu da ometu u razvoju i da mu zauzmu svetlost, hladovinu i hranljive materije.”

Bez obzira na svojevrsni zaklon, određeni broj sadnica izgleda dehidrirano, osušeno, spaljeno. Tako nejaki i zlatastih nijansi, podsećaju na – badnjak.

Mada to automatski ne govori o kraju njihovog životnog veka, i te kako služi kao pokazatelj da su mladi izdanci oslabili i samim tim su manje imuni na vremenske ekstreme. U takvoj situaciji, mnogo je upitnije da li će se primiti.

Odmah pored mini šume sa Tulijevim cevima, suše se četinari. Oni su se na ovom području, zbog brzog rasta i drugih povoljnih karakteristika, sadili sredinom prošlog veka za potrebe fabrike „Milan Stepanović Matroz” iz Sremske Mitrovice – svojevremeno najvećeg proizvođača roto-papira u bivšoj Jugoslaviji i značajnog prerađivača celuloze na Balkanu.

Suše se i lipe, najzastupljenija vrsta drveta na Fruškoj gori. Suše se bukve. A u priobalju Dunava, narušene prošlogodišnjim superćelijskim olujama i jakim nevremenima, suše se topole.

Foto: Bojan Džodan

Naposletku, suše se nezaštićeni hrastovi, oni izvan Tulijevih cevi.

„Klimatske promene su se najviše odrazile upravo na hrastove”, ocenjuje Dragan Vidović. „Prirodni podmladak hrasta iz protekle dve godine drastično je vitalno oslabljen, ali nadamo se da to neće dovesti do lančane reakcije i pojave bolesti i štetočina kao što su insekti i gljive.”

Ali do izazova dolazi čak i u kontrolisanim uslovima, otkriva naš sagovornik.

„Određene količine hrastovog podmlatka u rasadnicima na Fruškoj gori, starosti između godinu i dve, bukvalno su spržene od sunca.”

Najveće površine Fruške gore čine šume, koje se prostiru na preko 23 hiljade hektara, i to pretežno mešovite (79 odsto). U njima je zastupljeno preko pedeset vrsta drveća.

Iako je i samo na ozbiljnom udaru, drveće je naš bitan saborac na frontu sa klimatskim promenama zato što skladišti ugljenik koji zagreva planetu. A njegove ukupne rezerve u šumama Nacionalnog parka Fruška gora procenjuju se na skoro tri milona tona.

Izvor: Klima101

Grejna sezona – izbor energenata u doba ekološke krize

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nakon još jednog vrelog leta, vremenska prognoza pokazuje postepeno opadanje temperature, koje će uskoro biti sve osetnije. Ona najavljuje i početak grejne sezone. Nekada je odluka – kako ugrejati dom – bila bazirana na informacijama o tome koliko nam je dostupan određeni energent i koji je finansijski najisplativiji. Današnje zime dočekujemo i uz nedoumicu – koji energent je ekološki prihvatljiviji, u skladu sa drugim mogućnostima svakog domaćinstva. Približavaju se hladniji dani i izazovi koje donose sa sobom, ali osim što ćemo se ogrnuti u tople šalove i jakne, suočićemo se i sa nečim što nas školski udžbenici nisu naučili. Setimo se đačkih dana i časa na kojem smo saznali da vazduh nema boju, miris ni ukus. Prisetimo se đačkih dana i časa na kojem su nam rekli da su svojstva vazduha da je bez boje, mirisa i ukusa. Sve učestalije nailazimo na suprotnu pojavu – vazduh vidimo kroz smog, a osećamo i njegov neprijatan miris.

Kako u Srbiji uskoro počinje zvanično grejna sezona, a mnogi domovi su već počeli i samostano da se greju, želela bih da ukratko izložimo neke od najvažnijih energenata koje koristimo. Teško je obuhvatiti sve, naročito ukoliko u obzir uzmemo činjenicu da se neka domaćinstva greju na sve što pronađu. Kada ovo kažem, mislim na informaciju koju sam saznala na jednom predavanju – određeni građani kao energente koriste upotrebljene dečje pelene, gume, knjige i druge ’pogodne’ predmete koje pronađu u svojim domovima.

Energenti koji se najčešće koriste

U ovu kategoriju mogli bi da se svrstaju ugalj, drvo, mazut, struja, pelet, gas, toplotne pumpe i lož ulje. Svaki od pomenutih na drugačiji način utiču na finansijske troškove i životnu sredinu. Među njima, ugalj se ističe kao najveći zagađivač, dok se prirodni gas, toplotne pumpe nalaze na dnu liste prema zagađenju. Kada je reč o struji, koliki negativan uticaj ima, zavisi od izvora energije za njenu proizvodnju.

Kao što sam prethodno napisala, ugalj predstavlja fosilno gorivo i jedan je od najvećih zagađivača kada je reč o energentima. Tokom sagorevanja dolazi do ispuštanja značajnih količina ugljen-dioksida, sumpor-dioksida, kao i azotnih oksida, čestica PM2.5 i drugih zagađivača. Ima značajan uticaj na klimatske promene i globalno zagrevanje, kao i zagađenje vazduha. Razlog što se i dalje učestalo koristi jeste njegova laka dostupnost u niske cene. Treba istaći problem upotrebe lignita, kao vrste uglja, zato što sadrži visoki udeo vlažnosti što ga čini manje energetski efikasnim energentom. Poznato je da se u našoj zemlji u značajnoj meri koristi ovakav ugalj, koji uz lošiju efikasnost, visoko zagađuje.

Mazut je još jedan energent koji se svrstava u velike zagađivače. Ovo tečno fosilno gorivo nastaje kao nusproizvod rafinacije nafte. Njegovim sagorevanjem emituju se visoki nivou ugljen-dioksida, sumpo-dioksida, azotnih oksida i čestica. Iako je manje štetan od uglja, ostaje visoko na lestvici najvećih zagađivača. Širom sveta radi se na zatvaranju toplana na ova dva energenta. Još jedan energent kao fosilno gorivo jeste lož ulje koje emituje štetne gasove i čestice, ali to čini u manjim količinama u odnosu na ugalj i mazut. Ovo ga čini efikasnijim energentom.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Upotreba drva smatra se jednim od najstarijih način grejanja. Lako dostupno, ostalo je čest energent, naročito u ruralnim sredinama. Drvo jeste obnovljiv energent, ako ekološki prihvatljiviji može da bude samo ukoliko se održivo i pravilno koristi. Ukoliko se nepravilno sagoreva, može da dovede do viših emisija. To je slučaj kada se sagoreva na niskim temperaturama ili u neefikasnim i starim pećima, kao i kada je drvo mokro ili ispunjeno hemikalijama poput boja ili lepka. Kao potomak drveta mogao bi da se nazove pelet. On spada u biomasu koja se proizvodi od drvenih ostataka. Potrebne su specijalne peći ili kotlovi, a sam pelet ispušta manje emisija i čestica tokom sagorevanja od drveta. Ukoliko se dobija iz drveća uzgajanog u šumama kojima se održivo upravlja i ako su peći kvalitetne, smatra se efikasnim i ekološki prihvaljivijim rešenjem.

Prirodni gas ispušta manje štetnih emisija od drugih fosilnih goriva, ali ne treba zaboraviti da on sadrži metan u sebi koji je snažan gas staklene bašte. Kada je reč o struji, ne dolazi direktno do oslobađanja emisija tokom njenog korišćenja. Da li će biti ekološki prihvaljiv energent ili ne, zavisi koji se izvor koristi za njenu proizvodnju. Ukoliko dolazi iz obnovljivih izvora kao što su vetar ili solar, onda je upotreba struje ekološki prihvatljiva za grejanje.

Na kraju bih pomenula i toplotne pumpe. One su efikasan i ekološki prihvatljiv način grejanja, zato što koriste prirodne izvore toplote iz vazduha, zemlje ili vode. Ono što je važno, kako bi bile ekološki prihvatljive jeste da se napajaju strujom koja se dobija iz zelenih izvora energije. Međutim, razlog zbog kojeg nisu toliko primenjene i dalje, jesu visoki početni troškovi koji su potrebni za njihovu instalaciju.

Kakav izbor pravimo kada je reč o energentima za grejanje u domaćinstvima, ima važnu ulogu u očuvanju životne sredine. Ukoliko odlučite da pređete na drugi način grejanja, trebalo bi da se dobro informišete o odnosu troškova i uticaja na životnu sredinu. Izaberite energent u skladu sa vašim mogućnostima, a koji manje zagađuje.

Katarina Vuinac

OIE Srbija 2024 – Budućnost je u obnovljivim izvorima

Foto: EP
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Drugog dana konferencije OIE Srbija 2024 održano je nekoliko panela, a prvi među njima nosio je naziv Izazovi finansiranja i osiguranja OIE projekata.

Na panel diskusiji, stručnjaci, uključujući bankare i advokate, razmatrali su finansijske okvire i pravne strukture koje oblikuju projekte obnovljive energije. Istaknuto je da su bankarske podrške neophodne, pokrivajući do 50 odsto kapitala projekta specijalnim kreditima koji su pretežno bez prava regresa, što znači da banke imaju ograničena prava na potraživanje, osiguravajući da se finansijski rizici usklađuju sa uspehom projekta. Diskusija je takođe obuhvatila i šire aspekte energetske industrije, poput volatilnosti cena električne energije i uticaja makroekonomskih faktora na sektor obnovljivih izvora. Uprkos izazovima, pozitivni izgledi industrije podržani su državnim regulativama i strateškim investicijama, s ciljem povećanja proizvodnje obnovljive energije u Srbiji na 45 odsto do 2030. godine. Razgovor je takođe pokrio potencijal i izazove sa kojima se sektor suočava, kao što su razlike između trenutnih kapaciteta i budućih ciljeva, važnost brze implementacije ovih kapaciteta, isplativost projekata, kao i tehnički i regulativni izazovi u adaptaciji mreže za veće kapacitete iz obnovljivih izvora. Posebno je istaknuta uloga Sporazuma o kupovini energije (PPA) u olakšavanju investicija, kao i evolucija ovih sporazuma i njihov značaj u kontekstu EU, što sve ukazuje na dinamičan sektor koji je spreman za značajan rast uz efikasnu saradnju između vlade, finansijskih institucija i energetskih kompanija.

Sledeći panel se ticao ESG principa i održivog razvoja u saobraćaju.

Jedna od učesnica na panel diskusiji bila je Aleksandra Đurđević, potpredsednica Delta Holdinga, koja je govorila o istorijskom pregledu uvođenja i razvoja električnih vozila (EV) u Srbiji, naglasivši važnost uloge Delta Auto Grupe koja je pre 7- 8 godina uvezla prvi električni automobil u zemlju. Istakla je početnu integraciju modela pod konceptom „Born Electric“. Takođe se osvrnula na finansijske podsticaje za usvajanje EV-a, uključujući subvencije od 5.000 evra za električne automobile i 2.000 evra za hibride, što bi trebalo da odražava širu strategiju integracije hibridnih vozila kao logičnog koraka ka potpuno električnim vozilima s obzirom na trenutno stanje infrastrukture. Ukidanje subvencija za hibridna vozila i dodela subvencija isključivo za električna vozila automatski usporavaju prelaz ka istima, zbog ćega će se truditi da hibridi ipak ostanu uključeni tokom prelaznog perioda ka e-mobilnosti.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Međutim, ono što je posebno bilo zanimljivo u izlaganju jeste projekat multi-brend lokacije na 17.000 kvadratnih metara na Novom Beogradu, koji se izdvaja ekološkom osvešćenošću i težnjom ka recikliranju materijala. Iako daleko skuplji, sporiji i komplikovaniji proces, tri postojeća objekta biće reciklirana, a ne srušena. Recikliraće se 75 odsto materijala kao što su metal, čelik i staklo, što će uštedeti oko 150 metričkih tona CO2. Kako se u servisu svaki dan automobili peru, proces prečišćavanja vode u projektu omogućava ponovno korišćenje oko 200 od 300 litara vode po pranju vozila, značajno doprinoseći održivosti. Solarni paneli godišnje će proizvoditi 130.000 kWh električne energije, zadovoljavajući veliki deo energetskih potreba lokacije. Naglasila je kako će implementacija deset punjača za električna vozila i osvetljenje fasade dodatno povećati energetsku efikasnost objekta, čineći ga jednim od najzelenijih BMW objekata u Evropi. Primena svih ekoloških standarda demonstrira kako automobilska industrija može aktivno doprineti održivosti, postavljajući visoke standarde u auto-industriji i pokazujući uspešnu realizaciju ambicioznih ekoloških projekata na lokalnom nivou uz podršku globalnih partnera.

Kako smo o trećem panelu koji se ticao solara posebno pisali, ostaje spomenuti poslednji održani panel tog dana čija je tema bila Priključenje, skladištenje/Tržište električne energije.

Tokom panela o skladištenju energije i tržištu električne energije, fokus je bio na predstojećim zakonodavnim promenama, posebno na ažuriranjima energetskih zakona i podzakonskih akata. Očekuje se da će ove promene značajno liberalizovati tržište i omogućiti koristi od tekućih velikih projekata, usmerenih ka usklađivanju sa direktivama Evropske komisije. Naglasak je stavljen na tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i postepeno ukidanje vozila koja emituju CO2 do 2035. godine, što ilustruje proaktivni pristup u energetskom sektoru koji prati globalne strateške smene ka održivijim i ekološki prihvatljivijim praksama.

Diskusija je takođe naglasila značaj prilagođavanja tržišta i regulatornih okvira za efikasnu podršku ovim tranzicijama, sa očekivanjima da će legislativne i političke reforme, posebno u pogledu energetskih standarda i integracije tržišta, pružiti fleksibilnije i otvorenije tržišno okruženje. Ovo uključuje anticipaciju regulatornih prilagođavanja koja će poboljšati poslovne prakse i uskladiti ih sa evropskim standardima, sa nadom da će ove promene do 2026. godine dodatno podstaći likvidnost tržišta i olakšati jasnije ugovorne ambijente.

Energetski portal

Slovenački električni avion leti iznad Kalifornije

Foto: YouTube (screenshot)

Slovenačka avio-kompanija Pipistrel ostvarila je revoluciju u vazduhoplovstvu proizvodnjom prvog potpuno električnog aviona na svetu, Pipistrel Velis Elektro, sertifikovanog od strane Evropske agencije za vazduhoplovnu sigurnost (EASA).

Kompanija je sada saopštila da je Međunarodna fondacija za eko-vazduhoplovstvo preuzela svoj prvi Pipistrel Velis Elektro koji će koristiti za obuku pilota na aerodromu Santa Monika u Kaliforniji. Uvođenje ovog električnog aviona na aerodromu Santa Monika označava pomak ka zelenijem nebu i čistijim zajednicama, usklađujući se sa širim pokretom ka održivosti, navode iz kompanije.

Pipistrel Velis Elektro je elegantan dvosed na baterije specijalno dizajniran za obuku pilota. Sa brzinom do 181 km/h i sposobnošću da dostigne visinu od 3.600 metara, Velis Elektro nudi 50 minuta neometanog leta sa jednim punjenjem, uz dodatnu sigurnosnu rezervu. Njegov jednostavan dizajn i niski operativni troškovi čine ga idealnim avionom za obučavanje pilota, dok ga njegove ekološke karakteristike, poput niskog nivoa buke od samo 60 decibela i nulte emisije ugljen-dioksida, stavljaju u prvi plan održive avijacije.

Pročitajte još:

Pored formalne obuke, fondacija će uvesti i kratke letove u ovom električnom avionu koji će studentima i članovima lokalne zajednice omogućiti da iz prve ruke iskuse električnu avijaciju. U fondaciji se nadaju da će na ovaj način doći i do onih iz ugroženih sredina i možda ih inspirisati da razmišljaju o avijaciji kao o potencijalnoj karijeri.

„Ovaj avion nije samo simbol inovacije i budućnosti čiste avijacije, već funkcionalni alat za osnaživanje sledeće generacije avio-profesionalaca,“ primetio je predsednik fondacije, Skot Berdžes.

On je dodao da će fondacija u novembru dodati i drugi Velis Elektro avion, te da se nada da će škole letenja širom SAD-a i sveta početi da usvajaju slične programe.

Photo: Pipistrel

Velis Elektro: Budućnost avijacije na delu

Za Pipistrel, isporuka Velis Elektro predstavlja nastavak njegove liderske pozicije u razvoju električnih aviona. Pipistrelova posvećenost ekološki prihvatljivoj avijaciji, koja datira još od prvih koraka u električnoj propulziji 2000. godine, prepoznata je kroz brojne nagrade, uključujući i priznanja NASA-e i IDC-a.

„Ponosi smo što vidimo da se Pipistrel Velis Elektro koristi za obuku studenata, pripremajući ih za budućnost avijacije. Ova inicijativa ne samo da oprema buduće pilote iskustvom sa naprednim sistemima pogona, već igra ključnu ulogu u stvaranju čistijih i tiših zajednica“, izjavila je Triša Stil, potpredsednica globalne prodaje i marketinga za Textron Inc. u čijem je vlasništvu Pipistrel.

Milena Maglovski

Subvencije za zamenu stolarije, fasade ili kupovinu solarnih panela – kako bolje zagrejati kuću

Foto-ilustracija: Unsplash (giorgio-trovato)

Pomoćnica ministarke energetike Maja Vukadinović rekla je za RTS da će do kraja oktobra gotovo svi gradovi i opštine sa kojima je Ministarstvo potpisalo ugovore objaviti javne pozive za građane za subvencije pri zameni stolarije, obnovi fasade ili kupovini panela. Pomoćnica ministra objasnila je kako građani mogu da se raspitaju o konkursu i koja je dokumentacija potrebna.

Kroz projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“ koji Vlada sprovodi sa Svetskom bankom, planirno je da do 2027. subvecije za zamenu stolarije, kotlova, izolaciju fasade i solarne panele dobije 50.000 domaćinstava. U ovoj godini sredstva za te namene dobilo je 137 lokalnih samouprava. U nekim gradovima i opštinama se odmaklo sa poslom, negde nije ni počelo prijavljivanje građana.

Vukadinović kaže da je Ministarstvo potpisalo ugovore sa 137 gradova i opština, a da je do sada 68 objavilo konkurse.

„Kontaktirali smo sa ostalim gradovima i opštinama i dobili smo odgovor da će do kraja oktobra većina njih objaviti javne pozive za građane“, navela je ona.

Kada je reč o prijavi, Vukadinovićeva je rekla da na svim internet stranicama svake lokalne samouprave postoji spisak dokumentacije i tu će se objavljivati javni pozivi.

„Pored toga, građani mogu da odu u zgradu jedinice lokalne samouprave da se raspitaju. A pored toga Ministarstvo i projektni tim koji prati realizaciju ovog projekta od letos su započeli tribine. U nekim gradovima kao što su Kraljevo, Požarevac, Subotica, Sremska Mitrovica, Čačak su održane. U Nišu će biti održana tribina sutra gde svi zainteresovani građani mogu da dođu da se respitaju o uslovima i potrebnoj dokumentaciji“, navela je pomoćnica ministarke.

Pročitajte još:

Socijalno ugrožene kategorije mogu konkurisati

Prema njenim rečima, ove godine mogu konkurisati i socijalno ugrožene kategorije građana ili energijski ugroženi kupci, to je novina i 44 jedinice lokalne samouprave opredelile su sredstva za ove namene. Te kategorije građana, kako kaže, moći će da ostavare subvencije i do 90 odsto.

„Građani mogu da se prijave za jednu meru ili za više mera. Ukoliko se prijave za jednu meru, mogu ostvariti subvencije do 50 odsto, a ukoliko se prijave za više mera, subvencije idu i do 65 odsto. Na primer, ukoliko se prijave da zamenu stolarije, izoluju fasadu i ugrade solarne panele, mogu ostvariti subvencije i do 65 odsto“, rekla je Vukadinovićeva.

Napomenula je da svaki građanin koji se prijavi i podnese formalno ispravnu dokumentaciju, a to su – prijavni obrazac, lična karta, dokaz o vlasništvu, dokaz o legalizaciji i kopija poslednjeg računa za struju, prijava je formalno pravno ispravna i one će se uzeti u razmatranje.

Kako se prave liste

„Pravi se lista na osnovu redoslada prispeća prijava. Ono što je novina ove godine jeste da smo ostavili rok od 10 dana od dana objavljivanja javnog poziva do početka roka za podnošnje prijava. To je rok od 10 dana u kome građani mogu dodatno da se informišu o svemu onome što im je nejasno“, objasnila je Vukadinovićeva.

Kako je rekla, sam broj građana koji će ostvariti pravo na subvencije zavisi od ukupnog iznosa sredstava koja su opredeljena za te namene u opštini ili gradu.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Po prošlogodišnjem javnom pozivu koji se realizuje u okviru ovog projekta, više od 11.000 domaćinstava je dobilo subvencije. U prethodne tri godine više od 20.000. Plan je da se do kraja novembra 2027. godine, do kada će da traje ovaj program, energijski sanira više od 70.000 domaćinstava. Takođe, pregovaramo i sa međunarodnim finanskim institucijama o dodatnim sredstvima“, istakla je Vukadinovićeva.

Uštede i do 70 odsto

Na pitanje kolike se uštede mogu ostvariti ovim subvencijama, pomoćnica ministarke kaže da ako se neko opredali za pojedinačnu meru, kao što je izolacija fasade, uštede idu od 25 do 30 odsto, a ukoliko neko pored toga radi stolariju i solarne panele, uštede mogu ići i do 70 odsto.

„Kad se završe radovi, komisija u gradu ili opštini je u obavezi da izvrši obilazak objekata da bi videla da li su svi radovi izvedeni kako treba i nakon toga, građanin izmiruje svoj deo obaveze prema izvođaču radova, a Ministarstvo prebacuje novac jedinici lokalne samouprave, koja ostatak prebacuje tom izvođaču radova. Dakle, nakon što građanin svoj deo isplati. Tako da je to obaveza grada ili opštine“, objasnila je pomoćnica ministarke Maja Vukadinović.

Izvor: RTS

Vojvodina: Podrška projektima koje realizuju upravljači zaštićenih prirodnih dobara

Foto: Wikipedia (Miljana Kocić)

Projekti koje realizuju upravljači zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji AP Vojvodine, dobili su finansijsku podršku od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Ugovori ukupne vrednosti devet miliona dinara za 24 projekta, potpisani su sa korisnicima u Pokrajinskog vladi.

Tom prilikom, Nemanja Erceg, resorni sekretar, istakao je da se na ovaj način upravljačima pomaže da realizju svoje tekuće aktivnosti koje doprinise kako zaštiti biodiverziteta, unapređenju stanja zaštićenih područja, tako i njihovoj promociji.

Kako je naglasio, na konkursu su podjednako podržana zaštićena prirodna dobra prve kategorije koja su od nacionalnog značaja, kao i ona koja su od lokalnog značaja.

Pročitajte još:

Na teritoriji AP Vojvodine trenutno imamo 8,31 odsto područja pod zaštitom koja imaju svoje upravljače.

„Samo u prethodne dve godine Skupština AP Vojvodine je donela odluke kojima je proglašeno sedam područja za zaštićena prirodna dobra’’, naglasio je Erceg dodajući da je u pripremi proglašenje još nekoliko područja.

Sekretar je istakao važnost da se građanima, od najmlađih do najstarijih, i turistima približi sve što nam zaštićena područja nude, i da se podigne svest o tome da pored čuvara prirode, koji su tamo svaki dan, treba svi zajedno da brinemo o onome što nam priroda daje. On je dodao da će u narednom periodu akcenat biti i na kapitalnim ulaganjima.

Energetski portal

IEA: Ciljevi COP28 mogu ubrzati globalni prelaz na čistu energiju

Foto-ilustracija: Pixabay (ELG21)

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je izveštaj pod nazivom „Od sagledavanja do preduzimanja akcije: Kako implementirati energetske ciljeve COP28“ koji naglašava značaj ispunjenja ciljeva dogovorenih na prošlogodišnjoj konferenciji strana (COP28) održanoj u Dubaiju.

Skoro 200 zemalja je na COP28 potpisalo Konsenzus iz UAE, čime su se obavezale da će postići neto nulte emisije do 2050. godine i pojačati primenu tehnologija sa niskim emisijama. Uspešna implementacija ovih ciljeva mogla bi da smanji emisije gasova staklene bašte za 10 milijardi tona do 2030. godine i pruži svetu realnu šansu da zaustavi klimatske promene i dostigne ciljeve iz Pariskog sporazuma, navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da puna implementacija ovih ciljeva zahteva ubrzani prelazak ka održivim energetskim sistemima koji uključuju utrostručenje kapaciteta obnovljivih izvora energije i udvostručenje energetske efikasnosti do 2030. godine.

„Kao što pokazuje novi izveštaj IEA, energetski ciljevi COP28 bi trebalo da postave osnovu za nove klimatske ciljeve zemalja prema Pariskom sporazumu – oni su zvezda vodilja za ono što energetski sektor treba da uradi. Dalja međunarodna saradnja je od vitalnog značaja za izgradnju svrsishodne energetske mreže, dovoljno kapaciteta za skladištenje energije i bržu elektrifikaciju, koji su sastavni deo brzog i sigurnog prelaska na čistu energiju”, rekao je izvršni direktor IEA, Fatih Birol.

Pročitajte još:

Kako bi navedeni ciljevi bili postignuti, zemlje će morati da ubrzaju izgradnju i modernizaciju elektroenergetskih mreža, uz neophodnih 1.500 gigavata kapaciteta za skladištenje energije do 2030. godine. Potrebno je i da vlade širom sveta učine energetsku efikasnost mnogo većim političkim prioritetom, fokusirajući se na ključne akcije.

Za napredne ekonomije, to znači da će morati da se usredsrede na elektrifikaciju, imajući u vidu da udvostručenje energetske efikasnosti zahteva povećanje udela električne energije u globalnoj potrošnji energije na 30 odsto do 2030. godine.

Sa druge strane, za ekonomije u razvoju su veći standardi efikasnosti – posebno za opremu za hlađenje kao što su klima uređaji – od vitalnog značaja za brži napredak. Najzad, za zemlje koje nemaju potpuni pristup modernim oblicima energije, postizanje cilja održivog razvoja odnosi se na univerzalni pristup čistim gorivima za kuvanje čime se značajno poboljšava kvalitet života i životne sredine.

IEA je objavila ovaj izveštaj tokom zasedanja Generalne skupštine UN i Klimatske nedelje u Njujorku, gde globalni lideri razgovaraju o daljim koracima u energetskim i klimatskim politikama.

Energetski portal

Ekstremne padavine u Evropi – uzroci i predviđanja

Foto-ilustracija: Pixabay (anvel)

Nakon rekordno visokih temperatura tokom leta, u septembru su mnoge zemlje Evrope pogodile obilne padavine i prouzrokovale poplave. Poljska, Češka, Austrija, Rumunija, Mađarska, Nemačka, Slovačka pretrpele su snažno nevreme, a obilne padavine zahvatile su i Englesku (više nego dvostruko od prosečne količine padavina za septembar). Razlog povećanog broja poplava naučnici vide u zagrevanju kontinenta, odnosno klimatskim promenama.

Grupa „World Weather Attribution“ (WWA), koja proučava povezanost između ekstremnih vremenskih događaja i klimatskih promena, upoređuje te događaje sa modelima koji prikazuju kako bi izgledali u svetu bez sagorevanja fosilnih goriva. Ovaj put bavili su se poplavama koje su u periodu od 12. do 15. septembra zahvatile Stari kontinent.

„Svi modeli pokazuju povećanje intenziteta i vjerovatnoće padavine, što je i očekivano na osnovu fizičkih procesa u zagrevanju klime. Kombinovana promena, koja se može pripisati klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem, iznosi otprilike dvostruko povećanje verovatnoće i sedam odsto povećanje intenziteta“, navodi WWA.

Padavine koje je donela oluja Boris u sadašnjim klimatskim uslovima, veoma je retka pojava koja se očekuje približno jednom u 100 do 300 godina. Međutim, sa porastom klimatskog zagrevanja ova učestalost se menja.

Pročitajte još:

U scenariju budućeg zagrevanja u kojem je globalna temperatura viša za 2°C u odnosu na predindustrijske nivoe, klimatski modeli predviđaju još obilnije četvorodnevne padavine, uz dalje očekivano povećanje intenziteta padavina za oko pet odsto i povećanje verovatnoće za 50 odsto u poređenju sa sadašnjim stanjem. Ipak, ovi brojevi su verovatno niži od stvarnih vrednosti, jer dostupni klimatski modeli potcenjuju učestalost veoma obilnih padavina.

Nedima Sladić, poznati meterolog iz Sarajeva, kaže da se za svaki 1°C koji dodajemo u Zemljin energetski sistem, ravnoteža postiže sa sedam odsto više vodene pare u atmosferi.

„Više vodene pare u kombinaciji sa više toplote dovodi do većeg isparavanja, dok Zemlja sa druge strane nastoji da postigne ravnotežu. Veće isparavanje dovodi do veće količine dostupne oborive vode, što dovodi do povećanja intenziteta padavina i količine padavina koje sve češće premašuju gornji rang klimatologije, odnosno najviše zabeležene količine padavina u relativno kratkom vremenskom intervalu“, navodi Sladić.

Jasna Dragojević

Energetska sigurnost kroz razvoj tržišta prozjumera

Foto-ilustracija: Unsplash (Dina Lydia)
Foto: ljubaznošću Lazara Ivanovića

O pitanju prozjumera (kupaca-proizvođača) električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji se poslednjih godina dosta govori, ali se i dalje malo zna. Prozjumeri su značajni jer se u isto vreme promovišu energetska stabilnost i nezavisnost, tako što se građani i preduzeća osposobljavaju da proizvode energiju za sopstvene potrebe, i uglavnom je reč o solarnoj energiji, sto doprinosi smanjenju zagađenja i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Lazar Ivanović, ekonomista u CEVES-u, nezavisnoj istraživačko-razvojnoj organizaciji koautor je studije pod nazivom ,,Pospešivanje energetske sigurnosti kroz razvoj tržišta prozjumera“. Studija je urađena jer se smatralo da je neophodan jedan sveobuhvatan pregled stanja na tržištu prozjumera u Srbiji. Uz detaljan pregled stanja u zemljama Zapadnog Balkana (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija), Srbija je korišćena kao studija slučaja i fokusirana je na sektor domaćinstava, za koje je najveći broj građana u principu i zainteresovan.

Naš sagovornik kaže da je razvoj tržišta prozjumera u Srbiji veoma spor, ne samo u poređenju sa bogatijim i tehnološki snabdevenijim zemljama Evropske unije, već i u poređenju sa susedima sličnog nivoa razvoja. Od 2021, kada je stupio na snagu novi Zakon o obnovljivim izvorima energije, do kraja maja ove godine, prema podacima Elektrodistribucije Srbije, broj registrovanih prozjumera je 2.300 domaćinstava i svega tri stambene zajednice, sa ukupnom instaliranom snagom od manje od 19 MW, što je oko 0,5 odsto planiranih kapaciteta za 2023. godinu.

– Kada se na to doda i privreda, dobijamo ukupno oko 3.000 prozjumera koji poseduju manje od 52 MW kapaciteta za proizvodnju električne energije. S druge strane, značajno manje privrede poput Albanije i Severne Makedonije su već u prvoj polovini 2023. imale ukupne prozjumerske kapacitete koji su prevazilazili 119 MW, odnosno 129 MW. Čak i Crna Gora, sa 10 puta manje stanovnika od Srbije je do polovine maja 2024. uspela da postigne čak 4.000 prozjumera ukupne instalirane snage 43,5 MW – kaže Ivanović.

U FOKUSU:

Potrošnja energije po glavi stanovnika

Prema podacima Eurostata za 2022. godinu, domaćinstva u Srbiji per capita mesečno troše 165 KWh struje, odnosno oko 15 odsto više od proseka Zapadnog Balkana i 24 odsto više od proseka EU. Najviše troše domaćinstva u Crnoj Gori – 185 KWh, a najmanje u Albaniji – 100 KWh.

Foto-ilustracija: Unsplash (jason mavrommatis)

Kada je reč o energetskoj efikasnosti odnosno intenzivnosti, privredama Zapadnog Balkana je u proseku potrebno oko 56 odsto više energije da proizvedu istu količinu BDP-a kao EU. Ivanović kaže da iako je energetska intenzivnost ovih privreda merena kao ukupna raspoloživa energija podeljena sa BDP-om od 2017. opala za 20 odsto, EU je uspela da je smanji još više (za 25 odsto), pa se energetska efikasnost regiona čak relativno i pogoršala u odnosu na zemlje članice. Glavni razlog više energetske intenzivnosti u zemljama Zapadnog Balkana jeste kombinacija niskih cena struje i više decenija nedovoljnih investicija u energetsku efikasnost.

Prema analizama ove studije zemlje Zapadnog Balkana su u 2022.  godini imale malo veći udeo OIE u proizvodnji električne energije (37,3  odsto neto) u odnosu na EU (34,5 odsto). Međutim, dok je Evropska unija u periodu od 2016. do 2022. uvećala udeo OIE za osam odsto, on se u istom periodu u zemljama Zapadnog Balkana smanjio za oko 1,5 odsto.

– Kada je reč o solarnoj energiji, ona u 2022. čini svega oko 0,6 odsto ukupne neto proizvodnje električne energije u zemljama Zapadnog Balkana (oko 7,7 odsto u EU), ali se njen udeo uvećao šest puta u odnosu na 2016. (u EU dva puta). Treba reći i da situacija varira u zavisnosti od zemlje do zemlje i nije nimalo povoljna po Srbiju – objašnjava Ivanović.

Rezultati studije pokazuju da ne samo da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju veći udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u odnosu na Srbiju, već Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija i u apsolutnim iznosima proizvode više energije iz solara (92, 114, 161 GWh godišnje neto), u odnosu na značajno veću Srbiju (16 GWh).

Priredila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

OIE Srbija 2024 – solarna energija u usponu

Foto: EP

Tokom drugog dana konferencije OIE Srbija 2024 bilo je nekoliko interesantnih panela, dok je jedan od njih bio posvećen solarima. Panel diskusija „Izazovi i perspektive razvoja i izgradnje solarnih elektrana“ okupila je veliki broj učesnika konferencije. Moderator ovog panela bio je dr Radivoje Petrikić, CMS Beograd, a učesnici: Džonatan Bonadio, SolarPower Europe Janis Romeliotis, Sungrow, Nina Hojnik, direktorka Slovenačkog fotonaponskog udruženja, Miloš Kostić, generalni direktor, MT KOMEX i Dunja Grujić – direktorka Sektora za podršku tržištu, „Elektrodistribucija Srbije“.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Tom prilikom, Džonatan Bonadio iz organizacije SolarPower Europe na početku panel diskusije izrazio je optimizam u vezi sa rastom solarnog sektora u Evropi, navodeći kako su solarne instalacije porasle sa 44 GW na 60,9 GW između 2022. i 2023. godine, što je povećanje od 50 odsto u samo godinu dana, sa posebnim naglaskom na Nemačku kao lidera u ovoj oblasti. Takođe je istakao cilj EU da do 2030. godine instalira 750 gigavata solarnih kapaciteta, što zahteva regulatornu stabilnost i poboljšanu integraciju solarnih sistema širom kontinenta. Bonadio je ukazao na potrebu za većim udelom komunalnih instalacija, koje trenutno čine manji deo ukupnih kapaciteta, kao i na značaj elektrifikacije energetskih sistema, očekujući da će udeo električne energije u finalnoj potrošnji porasti do 50 odsto do 2040. godine.

Pročitajte još:

Miloš Kostić, vlasnik kompanije MT-KOMEX i pionir u razvoju solarnih projekata u Srbiji, podelio je svoja rana iskustva iz 2009. godine kada su regulatorne prepreke i ograničena državna podrška umanjile početno uzbuđenje za solarnom energijom. Početna faza je bila ispunjena čak i nezadovoljstvom jer su solarni kapaciteti bili ograničeni na samo 5 MW, dok su druge vrste obnovljive energije, poput hidro i biogasa, imale prednost, što je rezultiralo sporim rastom solarnih instalacija. Međutim, shvatio je da koliko god ova odluka u početku izgledala kao velika prepreka, iskustva stečena u ranim danima razvoja solarne industrije pokazala su da bi nastavak neke druge politike zapravo bio štetan, ne samo za državni budžet već i za sam sektor. Osvrćući se na ove lekcije, Miloš je izrazio i izvesnu dozu zadovoljstva jer su ovakve ranije odluke omogućile da se sektor postepeno razvija u skladu sa realnim kapacitetima i potrebama tržišta.

Kostić je iskoristio priliku da kao osnivač kompanije Charge&GO, opiše izazove uspostavljanja mreže za punjenje električnih vozila. Od osnivanja 2016. godine do danas, Charge&GO je znatno napredovao, fokusirajući se na tri glavna stuba: prodaju i distribuciju punjača za EV, razvoj infrastrukture – koja trenutno broji 65 punjača raspoređenih na 55 lokacija u Srbiji sa ukupnim povezanim kapacitetom od 8 MW, te razvoj softvera za upravljanje procesom punjenja i poboljšanje korisničkog iskustva.

Foto: Charge&GO

U skladu sa regulativom EU, Charge&GO je spreman da pređe na naplatu po kWh čim to zakon dozvoli, umesto naplate vremena, sa ciljem pružanja jednostavnijeg i pravednijeg cenovnog modela svojim korisnicima.

Dunja Grujić je na panelu iznela detalje o integraciji solarnih elektrana u distributivni sistem Srbije, navodeći da mreža trenutno broji 402 proizvođača sa ukupnom instalisanom snagom od 320 MW, uključujući 171 solarnu elektranu sa kombinovanim kapacitetom od oko 60 MW. Dodala je da je mreži pridodato i oko 3.600 prozjumera, uključujući domaćinstva i preduzeća, što dodatno doprinosi sa 78 MW, od čega 2.600 predstavljaju domaćinstva. Takođe, govorila je o tekućim naporima za pojednostavljenje procesa priključenja, uključujući ažuriranje internih procedura i predstojeće regulatorne promene koje bi olakšale priključenje novih proizvođača na mrežu, ističući nove regulative koje balansiraju odgovornosti proizvođača i prozjumera.

Nina Hojnik iz Slovenije detaljno je izložila transformaciju svoje zemlje u sektoru obnovljivih izvora energije, fokusirajući se prvenstveno na solarne projekte. Prenela je kako su ranije subvencije uvedene 2011. godine ključno doprinele rastu solarnih kapaciteta, što je rezultiralo instalacijom oko 120 MW do ukidanja subvencija. Odlučan preokret dogodio se 2016. godine uvođenjem sistema neto merenja, što je omogućilo efikasniju integraciju solarne energije u nacionalnu mrežu i dodatno podstaklo rast, pri čemu je kapacitet porastao do nekoliko stotina megavata do 2023. godine. Hojnik je naglasila kako je kontinuirana podrška kroz adekvatne politike ključna za kontinuirani razvoj solarnih resursa.

Energetski portal

Rešenje za fotonaponske sisteme na otvorenom: Lako za montažu zahvaljujući aluminijumu i univerzalnom sidrenju

Foto: K2 Systems
Foto: K2 Systems

Fotovoltažni sistemi na otvorenom nude ključnu prednost: često postižu veću snagu po površini u poređenju sa krovnim sistemima. Nije ni čudo što ova PV rešenja sve više dolaze u fokus. Tako je nedavno u Senti, blizu srpsko-mađarske granice, u maju započeta izgradnja najveće solarne elektrane u Srbiji. Ali kako se postiže brza i efikasna montaža takvih sistema? Nemački proizvođač K2 Systems ima inovativno rešenje sa svojim novim K2 N-Rack sistemom.

K2 N-Rack je jednostavan, modularni sistem za otvorene prostore, koji je pogodan za male i srednje fotonaponske sisteme. Sistem se može montirati na betonske ili temelje sa šipovima, pružajući PV profesionalcima veću fleksibilnost. Zahvaljujući aluminijumskim komponentama, tokom montaže se može brzo i jednostavno reagovati na neravnine, omogućavajući instalaciju prilagođenu zahtevima spoljašnjeg okruženja uz manji napor. Lagani materijal takođe olakšava ergonomičan rad. K2 N-Rack se može fleksibilno prilagoditi novim veličinama modula i montirati pod uglom od 15° ili 20°.

Pročitajte još:

Na osnovu temelja sa šipovima, kod nagiba od 15° mogu se postaviti tri reda modula u portret orijentaciji po stolu, dok kod nagiba od 20° mogu biti dva reda modula. U slučaju betonskih temelja, nagib od 20° omogućava postavljanje dva reda modula u portret orijentaciji po stolu. Sve komponente su naravno statički optimalno usklađene.

“Sistem je jednostavan za montažu, ekonomski atraktivan i omogućava realizaciju većih projekata na otvorenom prostoru sa proverenim K2 kvalitetom”, kažu produkt menadžeri u K2 Systems.

Izvor: K2 Systems

Jeftinije avio-karte na samo jedan klik od vas

Foto: Promo

Ako ste oduvek želeli da posetite neku daleku ili egzotičnu destinaciju, ali su planirani troškovi putovanja premašivali vaš putni budžet, onda znate da su avio-karte velika stavka ovog budžeta. Zato holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines savetuje svoje putnike da putovanja planiraju na vreme, odnosno nekoliko meseci unapred, kupuju avio-karte kada su na promociji i da tako uštede dobar deo novca.

Kada znate da avio-karta može biti jeftinija, ostaje vam da isplanirate destinaciju i putovanje je na samo jedan klik od vas. Jesen na Severnoj hemisferi je odlična za putovanja – visoke temperature i velike gužve su iza nas, a sledi prijatnije vreme, brojni festivali i vansezonska sniženja smeštaja. Sa druge strane, na Južnoj hemisferi počinje proleće, pa su evropska jesen i zima sjajno vreme za posetu Centralnoj i Južnoj Americi ili nekim karipskim destinacijama na kojima vlada večito proleće.

Foto: KLM

A zašto da izaberete baš KLM, najstariju avio-kompaniju na svetu koja i dalje leti pod svojim originalnim imenom? Zato što vazduhoplovstvo mora da postane održivije, a KLM prepoznaje svoj uticaj na klimu i životnu sredinu i akcenat stavlja upravo na smanjenje tog uticaja. Avio-kompanija ulaže milijarde evra u obnovu flote, kupovinu održivog avio-goriva (SAF – Sustainable Aviation Fuel) i istraživanje novih tehnologija, kao što su pogon na vodonik i e-goriva.

KLM koristi jedan odsto održivog avio-goriva na svim letovima koji polaze iz Amsterdama. To je početak, ali uz vašu pomoć kao putnika, može učiniti i više. Naime, prilikom rezervacije vašeg leta, imate opciju dodatne kupovine održivog goriva. Iznos vašeg doprinosa se izračunava na osnovu nekoliko faktora koji utiču na količinu emisije ugljen-dioksida vašeg leta, kao što su tip aviona, udaljenost i faktor opterećenja. Dobrovoljnom i dodatnom kupovinom održivog avio-goriva, vi zapravo pomažete da se smanji zavisnost vazdušnog saobraćaja od fosilnih goriva.

KLM u svojoj „Klik” promotivnoj kampanji putnicima iz Beograda nudi snižene cene avio-karata u ekonomskoj klasi do preko 60 destinacija širom sveta, pa tako za manje para možete otputovati do Kanade, Floride ili Arube.

KLM „Klik” promotivna kampanja traje do 30. septembra 2024. godine. Karte se mogu iskoristiti od 18. septembra 2024. do 30. juna 2025. godine, dok period putovanja za Severnu Ameriku traje od 24. septembra 2024. do 31. marta 2025. Avio-karte kupljene u ovoj promociji se uglavnom ne mogu iskoristiti u zimskom prazničnom periodu od polovine decembra 2024. do polovine januara 2025. KLM poziva putnike da na kompanijskom sajtu provere datume putovanja.

Ponuda važi za povratne karte, a u cenu su uključene sve takse.

Više informacija i detalja o aktuelnoj promociji možete pronaći OVDE.

Da biste rezervisali karte ili se dodatno informisali, posetite kompanijski sajt serbia.klm.com, ili ovlašćene turističke agencije.

Izvor: TOP ONE