Home Blog Page 234

Dokle je stigla primena Mehanizma prekograničnog usklađivanja ugljenika – CBAM

25.01.2024

emisije , vazduh — Foto-ilustracija: Pixabay (DragonDash)

Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

EU regulativa koja će regulisati i definisati aktivnosti Mehanizma prekograničnog usklađivanja ugljenika – CBAM verifikacije i neophodne kvalifikacije za akreditaciju CBAM verifikatora, trenutno je u pripremi, a njeno usvajanje očekuje se u poslednjem kvartalu 2024. godine.

Prema rečima Dušana Stokića, rukovodioca Centa za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost, u tranzicionom periodu, primena CBAM regulative verifikacija izveštaja o specifičnim ugrađenim emisijama nije obavezna, ona može da se koristi kao eventualni dodatni vid garancije pouzdanosti i validnosti izračunatih ugrađenih emisija, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.

,,Međutim, od 1. januara 2026. godine, kada počinje definitivni period primene CBAM regulative, verifikacija CBAM izveštaja postaje obavezna za sve izvoznike roba koje podležu ovim propisima i zato je od velike važnosti da svi budu upoznati sa uslovima za akreditaciju CBAM verifikatora koji će obavljati ovu odgovornu funkciju, kao i sa relevantnim registrom akreditovanih verifikatora za koji se očekuje da bude javno dostupan’’, naglašava Stokić.

Regulativa će obuhvatiti dva implementaciona akta, u skladu sa članovima 8. i 18. CBAM Uredbe, za principe verifikacije i usklađivanje opsega verifikacije između EU ETS i CBAM, i, drugo, delegirani akt u skladu sa članom 18 CBAM Uredbe koja će precizirati uslove za akreditaciju verifikatora.

Pročitajte još:

Prisećanja radi, Evropski parliament i Savet Evropske unije, 10. maja 2023. godine potpisali su CBAM Uredbu (EU) a 1. oktobra je na snagu stupio tranzicioni period. Prvi kvartalni izveštaji treba da se podnesu do 31. januara ove godine. Detaljne informacije o načini izveštavanja i pravilima tokom tranzicionog perioda navedene su u Uredbi o sprovođenju (EU). Postoje i dodatna uputstva, kao što je ono za uvoznike robe koja se obuhvata CBAM, kao i ona za proizvođače iz trećih zemalja.

U početku primene, CBAM će se odnosi na uvoz određene robe čija proizvodnja doprinosi najvećim emisijama ugljenika. Reč je o sledećim sektorima: cement, gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija i vodonik.

Uvođenje ovog Mehanizma ima za cilj da se tržište Evropske unije zaštiti od uvoza onih proizvoda koji sadrže visok ugljenični otisak, dok u isto vreme podstiče kompanije u zemljama izvan unije da kontrolisano proizvode emisije ugljenika.

Energetski portal

Prvi low carbon događaj u Srbiji

25.01.2024

emissions_gases_emisije_gasovi — Foto-ilustracija: Pixabay

Nemačko-srpska privredna komora organizuje prvi niskougljenični događaj u Srbiji, okrugli sto pod nazivom „(Un)Ready for the Green Future“. Cilj događaja je merenje uticaja poslovnih aktivnosti na životnu sredinu i istraživanje načina za racionalizaciju potrošnje energije, čime se doprinosi smanjenju zagađenja i emisije CO2.

Događaj će se održati 26. januara 2024. godine u 11 časova, u hotelu Hyatt Regency Beograd, u sali Studio. Okupiće stručnjake i donosioce odluka iz oblasti energetike i zaštite životne sredine.

Istaknuti govornici uključuju predsednika Nemačko-srpske privredne komore, Milana Grujića, ambasadorku SR Nemačke u Srbiji, Anke Konrad, kao i stručnjake poput savetnika za zelenu energiju Radeta Mrdaka, potom dr Sebastijana Bolaja, rukovodioca sektora za energetiku i životnu sredinu DIHK, i Karstena Zandhopa, direktora Nemačke razvojne banke KfW u Beogradu.

Kompanije poput DEKRA, E-reciklaža, Hyatt Regency Belgrade, Mercedes Benz, Milšped, MT-KOMEX i druge, podeliće svoja iskustva u transformaciji ka održivom poslovanju.

Energetski portal

Novi standardi EU, gde je najbolja voda za piće?

24.01.2024

Evropska komisija je usvojila nove minimalne higijenske standarde za materijale i proizvode koji dolaze u dodir s pitkom vodom, što je značajan korak ka unapređenju kvaliteta pitke vode u celoj Evropskoj uniji. Odluka stupa na snagu 31. decembra 2026.

Nove norme će se odnositi na širok spektar materijala i proizvoda, uključujući cevi za snabdevanje, ventile, pumpe, armature i slavine, koje se koriste u procesima isticanja vode, obrade, skladištenja ili distribucije vode. Ovim standardima, voda za piće postaje sigurnija, što je od velikog značaja za zdravlje građana EU, navodi se na sajtu Evropske komisije.

U svakom slučaju, vredno je spomenuti da su evropske zemlje svakako u vrhu kada je u pitanju kvalitet pitke vode. Neke od zemalja nalaze se u planinskim delovima sa čistim izvorima, ali pored toga, ulažu u tehnologiju za obradu vode. Istraživanja pokazuju da u skandinavskim zemljama, Islandu, Austriji, Irskoj, Grčkoj, Malti, Švajcarskoj, Holandiji, Luksemburgu, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, stanovnici mogu slobodno piti vodu iz slavine, jer je bez toksina.

Pročitajte još:

S druge strane, ovo nije slika cele planete. Zapravo, veliki deo populacije, naročito kada je reč o zemljama Afrike ima problem sa čistom pitkom vodom. Ove zemlje često i ako se nađe izvor, nemaju infrastrukturu.

Jedna od ključnih prednosti novih pravila je značajno smanjenje administrativnog tereta za proizvođače relevantnih materijala i proizvoda. Sada će jedno odobrenje omogućavati prodaju unutar cele EU, što podstiče slobodno kretanje robe unutar EU.

U skladu s novim standardima, materijali i proizvodi dobiće posebnu EU izjavu i oznaku, što omogućava njihovu prodaju kroz EU bez ikakvih ograničenja.

Energetski portal

Potencijal Zapadnog Balkana u cirkularnoj ekonomiji (Anketa)

24.01.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U partnerstvu sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), HELVETAS Swiss Intercooperation vodi regionalni inkluzivni program ekonomskog razvoja, RECONOMY, u 11 zemalja Istočnog partnerstva (Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Ukrajina, Moldavija) i Zapadnog Balkana (Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina).

Cilj programa su inkluzivne i zelene ekonomske mogućnosti koje se zasnivaju na zajedničkim problemima i zajedničkim prilikama za žene i mlade, uključujući najugroženije i isključene.

Zapadni Balkan ima potencijal da unapredi cirkularnu ekonomiju i održivo upravljanje otpadom kroz inicijative kao što su jačanje infrastrukture za reciklažu, implementacija efikasnih sistema za odvajanje otpada i podizanju svesti o reciklaži. Ovaj zajednički napor mogao bi smanjiti stvaranje otpada, stvoriti nove ekonomske mogućnosti, poboljšati kvalitet radnih mesta i uspostaviti zelena i pristojna radna mesta, olakšavajući zelenu i pravednu tranziciju u regionu.

Pročitajte još:

Saradnja u razmeni znanja, širenju tehnologije, regulatornim okvirima i razmjeni najboljih praksi između zemalja Zapadnog Balkana može podstaći održivi ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta i efikasno korištenje resursa uz rešavanje pitanja životne sredine. Međutim, nedostatak ažurnih informacija sprečava kompanije da usklade svoje poslovne modele sa principima cirkularne ekonomije, naglašavajući potrebu za poboljšanim funkcijama „usluga“, kao što su pružanje informacija i izgradnja kapaciteta od strane organizacija poput privrednih komora.

Štaviše, ove komore mogu da igraju poboljšanju ulogu zastupanja, doprinoseći približavanju pravne tekovine (acquis) EU u oblasti životne sredine i klime od strane zemalja Zapadnog Balkana, čineći njihove funkcije ključnim i zaslužujući dalja ulaganja kroz regionalnu saradnju i kontinuiranu razmenu znanja.

Zašto je vaše učešće neophodno:

Vaši uvidi su od ključnog značaja za razumevanje potreba i izazova mikro, malih i ženskih preduzeća u razvoju cirkularne ekonomije. Vaši poverljivi odgovori će oblikovati prilagođenu podršku i inicijative za izgradnju kapaciteta. Samo 15 minuta vašeg vremena može imati značajan uticaj.

Anketi možete da pristupite ovde

Rok za popunjavanje ankete je do 28. januara 2024. godine.

Izvor: Privredna komora Srbije

Budućnost zelene gradnje

24.01.2024

gene-gallin-E6KM98Q_d4o-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Gene Gallin)

U trenutku kada se svet suočava sa sve izraženijim izazovima klimatskih promena, zelena održiva gradnja je ključna komponenta njihovog rešenja. Ne radi se samo o objektima koji izgledaju moderno i na oko usklađeno sa prirodom već je reč o zgradama, koje u svojoj srži reflektuju mnogo dublje razumevanje ekologije, energetike i odgovornog građevinarstva.

Hrvatski savet za zelenu gradnju (Green Building Council – GBC) najveća je nevladina i članska organizacija u Hrvatskoj. Ona se bavi temama održive gradnje, energetske efikasnosti, zelene energije – a takođe je angažovana kroz poslovnu mrežu najboljih kompanija i organizacija koje su predvodnici zelene tranzicije. Broji više od 130 članova iz oblasti građevinarstva, energetike, javne uprave i akademske zajednice, a njen glavni cilj jeste da, prvenstveno svojim članovima, a onda i ostalim relevantnim tržišnim akterima, pomogne u pravcu održivog, urbanog načina življenja. Ovaj cilj ostvaruje edukacijom, umrežavanjem i promocijom.

Prema nekim, nedavno objavljenim procenama, zgrade u Evropskoj uniji (EU) proizvode otprilike 40 odsto emisija. One su ogromni potrošači energije, odgovorne su i za 35 odsto potrošnje građevinskog materijala, potom i za 35 odsto proizvodnje otpada u istom sektoru. Zbog toga se u zgradarstvu krije najveći potencijal za uštedu i ključna su tačka u interesu EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine.

S obzirom na to da je Hrvatski savet za zelenu gradnju jedan od važnih igrača u promociji održivih praksi u regionu, u razgovoru sa njima dobili smo konkretnije uvide u ovo pitanje. O izazovima i rešenjima, kao i o budućim inicijativama saveta, razgovarali smo sa izvršnim direktorom Deanom Smolarom.

U FOKUSU:

Deo šire mreže

Svetski savet za zelenu gradnju (WGBC), zajedno sa 76 država u celom svetu i sa preko 36.000 članova – najveća je i najuticajnija globalna mreža sa ciljem promovisanja održive i dekarbonizovane okoline za sve. Hrvatski savet za zelenu gradnju deo je ove mreže, kao i Evropske regionalne mreže Saveta za zelenu gradnju (ERN). Globalnom povezanošću ostvaruju se zajednički ciljevi kroz razne lokalne, regionalne i svetske projekte. Aktivno učestvuje u projektima finansiranim iz nacionalnih i evropskih izvora, gde su kao partneri imali priliku da se iskažu.

Hrvatski savet za zelenu gradnju deluje kao platforma za promovisanje pozitivnih uticaja održive gradnje i sve što ide uz nju, kroz četiri organizacijska stuba: članstvo, događaji, projekti i sertifikacija.

– Pored članstva, GBC dakle uspešno organizuje razne edukativne događaje i brojne različite konferencije, radionice i simpozijume na kojima je učestvovalo više od 10.000 učesnika. Sve funkcioniše kao jedna platforma za prvenstveno nacionalno povezivanje kreatora politike i čelnika industrije i njihove razmene ideja. Tako se GBC u poslednjih nekoliko godina angažovao na ovim poljima kao ključan partner na brojnim projektima – kaže Smolar.

Proteklih godinu dana intenzivno rade na razvoju DGNB sertifikata zelene gradnje – što je skraćenica za Nemački savet za održivu gradnju (Deutschen Gesellschaft für Nachhaltiges Bauen), verzije prilagođene hrvatskom tržištu, u okviru čega organizuju i edukacije za buduće konsultante, kao službeni Academy Partner.

DGNB sistem sertifikacije jedini je u skladu sa EU regulativama i normama, zbog čega ne zahteva usklađivanje dokumentacije za evropsko tržište. Upravo oni su partner za DGNB sistem u Hrvatskoj, odnosno jedina organizacija u zemlji kroz koju se može registrovati projekat za sertifikaciju. DGNB ne donosi samo sistem sertifikacije već viziju transformacije građevinske industrije. Osnovan 2007. godine kao nezavisna neprofitna organizacija, brzo je stekao reputaciju jednog od najnaprednijih međunarodnih standarda za održivu gradnju, sa preko 10.000 sertifikovanih projekata, u skoro 30 zemalja.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Nastavak podrške zelenoj tranziciji u Srbiji: 1,6 miliona evra za nova 23 inovativna rešenja

24.01.2024

ekologija , eko , održivost , planeta — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

U okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je odabrao 23 najbolje nove inovacije za zelenu tranziciju srpske privrede i društva. One će biti realizovane zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije (EU) i Švajcarske u ukupnom iznosu od 1,6 miliona evra, a doprineće smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i zagađenja životne sredine, posebno vazduha, kao i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. Inovacije su odabrane putem Javnog poziva za inovativna rešenja za zelenu tranziciju, a predložila su ih privatna i javna preduzeća, udruženja građana i naučne institucije.

„Sa nekoliko strategija i zakona u oblasti zaštite životne sredine u pripremi, više od 50 pilot inicijativa koje su sprovela mala i srednja preduzeća, istraživačke institucije i lokalne samouprave širom Srbije, kao i ubrzavanjem aktivnosti kako bi se intenziviralo finansiranje zelenih projekata, možemo sa sigurnošću reći da je projekat EU za Zelenu agendu u Srbiju veoma uspešan. U narednim mesecima biće urađeno još više, jer je za klimatsku akciju i zaštitu životne sredine potrebna veća podrška, za dobrobit svih građana i građanki Srbije“, poručio je Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji.

„Švajcarska je veoma zadovoljna što je deo ove inicijative i što podržava inovacije koje imaju veliki potencijal za primenu u većem obimu. Repliciranje ovih inovativnih inicijativa bi u značajnoj meri pozitivno uticalo na životnu sredinu u Srbiji, što i nastojimo da postignemo u saradnji sa partnerima na ovom projektu“, izjavio je Ričard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (chandler-cruttenden)

Tako na primer, regionalna deponija u Subotici će, zajedno sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, sprovesti istraživanje o kompostiranju pomoću otpadnog mulja, kako bi se iskoristile velike količine ove materije koja nastaje od otpadnih voda. Kompanija „Greendecor’’ u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ razvija inovativne zelene krovove od biljaka koje su otporne na klimatske promene i pogodne za održavanje. Ovi krovovi mogu značajno povećati energetsku efikasnost zgrada i smanjiti zagađenje vazduha u gradovima. Kompanija „ArTech inženjering“ će od tekstilnog otpada praviti novi građevinski materijal, pogodan za korišćenje u izgradnji puteva, zgrada i u uređenju enterijera. Među odabranima je i rešenje Javnog komunalnog preduzeća „Kruševac“, koje će napraviti zelenu površinu u industrijskoj zoni Kruševca, a u blizini Moravskog koridora, radi unapređenja kvaliteta vazduha u ovoj oblasti.

Sve 23 odabrane inovacije biće sprovedene tokom 2024. godine. U okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji’’, podršku EU i Švajcarske u iznosu od 1,3 miliona evra je do sada već dobilo 29 inovativnih, zelenih rešenja. Priče o nekima od njih možete pročitati ovde. Javni poziv za inovativne ideje za zelenu tranziciju srpske privrede otvoren je do kraja 2026. godine, a sledeći odabir pristiglih predloga očekuje se u prvoj polovini 2024. godine.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji’’, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Drugo “tečno drvo” na ulicama Beograda

24.01.2024

611b4aadcdf4e6a48d56f43e6870c165_9040609106 — Foto: Grad Beograd

Urbani foto-bioreaktor nazvan “LIQUID 3”, inače prvi u Srbiji, predstavlja inovativno biotehnološko rešenje za borbu protiv zagađenja vazduha u urbanim sredinama. Projekat je iniciran i osmišljen od strane Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu i ima za cilj smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u mestima gde su koncentracije ovog gasa najviše, a to je između ostalog glavni grad.

“LIQUID 3” funkcioniše na principu korišćenja algi koje se nalaze u akvarijumu od 600 litara, i putem fotosinteze vezuju CO2 i proizvode kiseonik.

Prvi „LIQUID 3”, postavljen je prošle godine ispred Opštine Stari grad, a sada je postvljen i drugi na Terazijama, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Osim ekološke uloge, foto-bioreaktor je dizajniran i kao klupa sa punjačima za mobilne telefone i solarnom pločom koja omogućava noćnu rasvetu.

Pročitajte još:

DONACIJA INOVATIVNOG DOMAĆEG PATENTA „TEČNOG DRVEĆA“ NAJZAGAĐENIJIM OPŠTINAMA U SRBIJI

Mikroalge imaju širok spektar primena u Srbiji, uključujući prečišćavanje otpadnih voda, proizvodnju biomase i biogoriva, ali i kao kompost za zelene površine. Ono što je tako značajno jeste efikasnost mikroalgi u vezivanju CO2, koja može biti i do 50 puta veća nego kod drveća.

Projekat “LIQUID 3” neće menjati šume, već će dopunjavati zelenila u urbanim delovima gde nema prostora za sadnju drveća.

Ovaj izum je dobio priznanje kao jedno od 11 najboljih klimatski pametnih rešenja u okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji sprovodi UNDP u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Inicijativa “LIQUID 3” je privukla pažnju i izvan granica Srbije, sa preko 10 miliona pregleda na društvenim mrežama.

Energetski portal

U 2023. na tri svetska tržišta prodaja električnih automobila ostvarila najveći porast

23.01.2024

mobilnost , automobil , električni , punjač — Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Fousert)

Na tržištima Evropske unije, zemalja EFTA, odnosno Norveške, Švajcarske i Islanda, kao i na tržištu Velike Britanije, zabeležen je rast prodaje novih putničkih vozila za 13,7 odsto.

Kada je reč o sva tri tržišta, najveći rast zabeležila su vozila na čisto električni pogon i to za oko 28 odsto. Ipak, izuzeci iz ovakvog trenda jesu Mađarska u kojoj je došlo do pada od 3,4 odsto i Norveška sa padom od čak 24,4 odsto iako je godinama unazad beležila najbolje rezultate.

Samo na nivou Evropske unije, rast prodaje elektroautomobila bio je još viši sa porastom od 37 odsto. Ovakvim porastom, tržišno učešće električnih automobila iznosilo je 14,6 odsto. Precizniji podaci pokazuju da je na tržištu Evropske unije u toku 2023. godine, prodat 1.538.621 električni automobil.

Velika Bitanija takođe je ostvarila dvocifren porast od 17,8 odsto, te je u 2023. godini isporučeno 314.684 električna automobila.

Na kraju, kada je reč o tržištima zemalja članina EFTA, kako je prethodno napisano, Norveška je ostvarila pad. Podaci pokazuju da je u 2023. Prodato 104.587 električnih automobile, dok je u godini ranije reč o broju 138.254. Kako se navodi, najveći razlog predstavlja promena subvencija za kupovinu ovakvih vozila od strane Vlade. Sa druge strane, u Švajcarskoj je došlo do porasta od 31,3 odsto, a kada je reč o Islandu porast je visok i to za 57,8 odsto.

Uzimajući u obzir sva tri tržišta, u 2023. godini prodato je preko dva miliona električnih automobila.

Pročitajte još:

Prodaja ostalih automobila

Ova vrsta automobila beželi ukupno pad od 2,4 odsto, a ako se gleda samo tržište Evropske unije, pad je još veći i reč je o sedam odsto.

Automobili sa “klasičnim” hibridnim pogonom takođe beleže porast od 28,3 odsto, što preciznije predstavlja broj od 3.397.339 prodatnih hibridnih automobila. I ovde je Evropska unija pojedinačno ostvarila još veći uspeh, porastom od 29,5 odsto.

Pogon na benzin ostvario je rast gotovo podjednako na svakom tržištu, u proseku 10,7 odsto, dok podaci pokazuju da se automobili na dizel traže sve manje, sa padom od 6,4 odsto, kada se gleda na nivou sva tri tržišta.

Ostale vrste pogona, kao što su prirodni gas, biogoriva i drugo, takođe su zabeležili procentualno značajan rast od 15,7 odsto. Samo u Evropskoj uniji je u 2023. godini prodato 320.638 ovakvih vozila.

Prisećanja radi, početkom ove godine u Velikoj Britaniji doneti su novi zakoni koji predstavljaju najambiciozniji regulatorni okvir za prelazak na e-mobilnost. Pored toga, u Evropskoj uniji je pre nekoliko dana postignut politički sporazum o standardima emisije CO2 za teška vozila, kako bi se u drumskom saobraćaju smanjile ovakve emisije, a takođe i zbog uvođenja novih ciljeva za 2030, 2035. i 2040. godinu.

Tržište električnih automobila u Srbiji

Prodaja električnih automobila procentualno je značajno porasla u 2023. godini, iako je tržište u Srbiji malo kada je reč o ovakvim vozilima, pa tako zauzimaju samo 1,5 odsto udela u ukupnom. Ipak, u prošloj godini je prodat 331 električni automobil, a u godini ranije 170. Ono što zabrinjava, kako se navodi, jeste da se u 2024. godini predviđa manji iznos za subvencije kupovine ekološki prihvatljivih vozila. Tako je u 2023. opredeljeno 293 miliona dinara, a u 2024. godini 170 miliona.

Ovu analizu izvršila je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova na osnovu podataka Udruženja evropskih proizvođača automobila – ACEA (eng European Automobile Manufacturers’ Association).

Energetski portal

Nastavlja se oživljavanje sela kroz program kupovine kuća

23.01.2024

log-cabin-kuća-selo — Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji su pokrenuti ambiciozni programi za revitalizaciju seoskih područja, što predstavlja značajan korak u rešavanju problema depopulacije i ekonomskog zastoja u ruralnim oblastima. Ovim povodom će Ministarstvo za brigu o selu raspisati konkurse za tri programa.

Inicijative, koje će se sprovoditi tokom godine, imaju za cilj brzu promenu demografske slike pojedinih krajeva zemlje uz pomoć određenih mera. U poslednje tri godine useljeno je 2.650 kuća u selima širom Srbije, što je dom za 10.000 ljudi, zbog čega će se i ove godine nastaviti sa istom politikom, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

Centralni deo programa je useljavanje u napuštene seoske kuće, gde se očekuje da će 15.000 ljudi biti useljeno u 3.000 napuštenih kuća, čime se postavlja rekord u broju naseljenih domaćinstava.

Pročitajte još:

RURALNI RAZVOJ SRBIJE – OŽIVLJAVANJE SELA

Program uključuje finansijsku podršku za žitelje sela koji žele da pokrenu ili prošire svoje poslovne aktivnosti. Ovaj ekonomski podsticaj, koji iznosi do 10.000 evra, a u pograničnim delovima Srbije i više, predstavlja značajan podstrek za lokalni razvoj i preduzetničke ideje, i biće raspisan uskoro.

Lokalne samouprave mogu aplicirati za bespovratna sredstva namenjena kupovini minibuseva za prevoz seoskog stanovništva i organizaciji kulturnih manifestacija poput „Miholjskih susreta sela“. Ove aktivnosti imaju za cilj poboljšanje mobilnosti seoskog stanovništva i oživljavanje kulturnog života u selima.

Pravo na učešće u konkursu za seoske kuće imaju punoletni državljani Srbije, pojedinci, samohrani roditelji i parovi mlađi od 45 godina.

Cilj je stvaranje održivih i prosperitetnih ruralnih zajednica koje će doprineti ukupnom ekonomskom i socijalnom razvoju zemlje.

Energetski portal

1...233234235...1,673 Page 234 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM