Home Blog Page 236

800 punjača na stubovima rasvete u Pragu do 2026. godine

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (r-m)

Češka Republika ima stariji vozni park u odnosu na ostatak Evropske unije. Prema podacima iz prethodne godine, broj električnih automobila u ovoj zemlji  ide do oko 14.000 vozila. Međutim, većina vozača u Češkoj još uvek se oslanja na benzinska i dizel vozila.

U prvih šest meseci 2022. godine, dizelska vozila su činila veći udeo u prodaji novih automobila u Češkoj nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU, dok je u ostatku EU prodaja dizelskih vozila značajno opala. Problematika sa električnim automobilima u Češkoj često se pripisuje visokim cenama samih vozila i platama koje u poređenju sa zapadnom Evropom jesu nešto niže i nedostatku infrastrukture za punjenje, što otežava njihovu upotrebu za duža putovanja, jer zahteva detaaljno planiranje putanje.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

U Pragu će povlastica koja omogućava besplatno parkiranje električnih automobila u državnim zonama biti ukinuta 31. decembra 2024. godine, što ne znači da država neće nastaviti da ulaže u elektromobilnost. Ova promena je deo nadolazeće reforme parkirnog sistema u Pragu, navodi se na sajtu grada.

S obzirom da će broj e-vozila neminovno rasti, i da zauzimaju jednako prostor kao i drugi automobili, ovo pravilo neće moći dugoročno opstati, i zato će prilikom ove reforme, pravilo biti ukinuto.

Međutim, grad će nastaviti da ulaže u infrastrukturu za punjenje i stoga planira povećati ta ulaganja korišćenjem evropskih subvencija. Grad Prag je već uložio oko 220 miliona CZK u razvoj infrastrukture za punjenje, a planira se postavljanje oko 800 punjača na stubovima javne rasvete do 2026. godine.

Energetski portal

“SET TREBINJE 2024” od 20. do 22 marta 

Foto: Promo
Foto: Wikipedia/Goran Andjelic

Samit energetike “SET Trebinje”, peti po redu, ove godine biće održan od 20. do 22. marta pod sloganom „Energetska povezanost Zapadnog Balkana“.

Samit se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srpske te Ministarstava energetike i rudarstva i Ministarstva privrede i preduzetništva u Vladi Republike Srpske u Kulturnom centru u Trebinju. Generalni sponzor Samita energetike je Elnos Group Banja Luka.

Sve veći udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije i ujedno njihovi uticaji na elektroenergetski sistem postavljaju sve veće zahteve za ubrzani razvoj samog sistema. Istovremeno, zbog sve veće decentralizovane proizvodnje električne energije u neposrednoj blizini potrošača ili kod samih potrošača, snabdevačima postaje teško da zadovolje sve promenljiviju ponudu i potražnju. Upravo u vezi sa tim u prvi plan sve više dolaze pojmovi i tehnička rešenja kao što su skladištenje energije, mikromreže, prilagođavanje potražnji i mere energetske efikasnosti.

Odgovore na ključna pitanja energetske budućnosti, učesnici Samita, tokom tri dana skupa imaće priliku da čuju od gotovo 50 vodećih lidera iz elektroindustrije zemalja regiona, koji učestvuju na sedam odvojenih panela. U rad Samita uključeni su doslovno svi relevantni predstavnici energetskog sektora u regionu, vodeći ljudi domaćih kompanija i institucija koje oblikuju industriju, poslovni lideri i kreatori energetskih politika te vrhunski domaći i međunarodni stručnjaci iz oblasti energetike. 

“Ove godine u programu imamo teme povezanosti i međusobne saradnje elektroprivreda u regionu, upravljanja elektroenergetskim prenosnim sistemima, trgovanja električnom energijom, tržištem gasa, upravljanjem proizvodnim postrojenjima električne energije i upravljanjem vlastitim solarnim elektranama. O ovim temama govoriće najprestižniji regionalni stručnjaci iz oblasti energetike dok će putem prezentacija biti obrađeno još nekoliko izuzetno važnih tema koje se odnose na dalji razvoj i pravednu tranziciju energetskog sektora u regionu”, poručuju organizatori. 

Samit energetike Trebinje izvrsna je prilika za saradnju javnih elektroenergetskih preduzeća, organa vlasti i pružaoca tehnologija radi razmene informacija, znanja kako bi se razumela budućnost energije i videlo kuda svet ide na polju održivosti.

Samit će u tri dana biti domaćin za preko 1.000 učesnika iz regiona što pokazuje veliku zainteresovanost stručne javnosti. Uz to veliki broj kompanija zainteresovano je za učešće na ovogodišnjem Samitu i ovo je idealna prilika za ostvarivanje kontakata sa potencijalnim poslovnim partnerima.

Energetski portal

TE Pljevlja – rekordna godišnja proizvodnja 2023.

Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)
Photo: Pixabay

Termoelektrana Pljevlja je jedan od ključnih objekata za proizvodnju električne energije u Crnoj Gori, i glavnih energetskih stubova zemlje. Termoelektrana nalazi se u gradu Pljevlja, radi više od četiri decenije i koristi ugalj kao primarni izvor energije.

U 2023. godini, tokom svoje 42. godine rada, postigla je izuzetne rezultate koje je zabeležio i objavio EPCG.

Pre svega, tokom ove godine, ostvarena je najveća godišnja proizvodnja u istoriji rada termoelektrane – TE Pljevlja na mrežu je predala 1.505.443 MWh električne energije. 

Zabeležen je najduži period rada ovog postrojenja bez zastoja, s obzirom da je na mreži već više od 230 dana, odnosno neprekidno radi od 5. juna 2023. godine, kada je ponovo sinhronizovana na mrežu nakon redovnog godišnjeg remonta.

Pročitajte još:

Ostvaren je najveći broj sati rada tokom jedne godine. TE Pljevlja je u 2023. godini bila na mreži 7.500 sati, sa prosečnom snagom na generatoru od 218.9 MW.

Posebno se ističe doprinos Rudnika uglja Pljevlja, s obzirom da su elektrani isporučene rekordne količine uglja od 1.638.289 tona. Nije na odmet spomenuti da je ovaj rudnik 1985. godine uspeo da dostigne proizvodnju od 2.682.000 tona lignita.

Prema podacima Electricity maps-a, Crna Gora se iz domaćih izvora prvenstveno snabdeva iz hidroenergije, blizu 30 odsto energije, dok se iz uglja snbdeva  oko 16 odsto energije.

Energetski portal

Park prirode Radan stavlja se pod zaštitu

Foto-ilustracija: Unsplash (Filip Zrnzević)
Photo-ullustration: Pixabay

Vlada je usvojila Uredbu o proglašenju parka prirode ,,Radan’’. Ovo brdsko-planinsko područje nalazi se u centralnom delu južne Srbije, na teritoriji opština Kuršumlija, Bojnik, Lebane i grada Prokuplja, ali i između gornjih tokova reke Kosanice i Jablanice.

Kako se navodi u Uredbi, Park prirode „Radan” se stavlja pod zaštitu radi očuvanja: geološke, biološke i predeone raznovrsnosti, a naročito očuvanja raznovrsnih oblika vulkanskog reljefa. Pored toga, tu je i Lecko andezitski masiv, najviši i najveći vulkanski kompleks u Srbiji (klisure: Velike Kosanice, Gajtanske reke, Borinske reke i Sokolov vis). Pod zaštitu se stavlja i radi hidroloških i hidrogeoloških pojava (bifurkacija Delivode, termomineralne vode Proloma), zatim šumskih staništa na prelazu između kotlina i brdsko-planinskih terena na diseciranom reljefu sa komadima andezitskih stena refugijalnog karaktera, od pojasa zajednica vrbe i topole, kao i klima zonalnih zajednica sladuna i cera, termofilnih kitnjakovih zajednica i kitnjakovo-grabovih zajednica

Zaštita je potrebna i radi očuvanja mezofilnih bukove šume, reliktnihpoli dominantnih i osiromašenih šumskih zajednica sa mečjom leskom i kavkaskom lipom i zajednica javora i graba u kontaktnom delu između hrastovog i bukovog pojasa. Treba pomenuti i staništa i populacije divlje flore sa 751 biljnom vrstom, a posebno zbog mezijskih endemita, kao i staništa i populacija divlje faune, posebno ptica kao što su crna roda, orao kliktaš, suri orao, patuljasti orao, sivi soko i druge. Tu su i sisari – makedonska voluharica i šareni tvor, a uz njih i ribe u koje se ubrajaju potočna pastrmka, dvoprugasta uklija, potočna mrena, krkuša i druge. Kada je reč o fauni, treba istaći i vodozemace i gmizavace. Na kraju, ovaj predeo se stavlja pod zaštitu i zbog karakterističnih prirodnih predela i kulturno-istorijskog nasleđa specifičnog po vremenu nastanka, stepenu očuvanosti i kulturnoj vrednosti (Caričin grad, Drengrad, Kastrat).

Pročitajte još:

Na području Parka prirode „Radan”, utvrđuju se režimi zaštite I, II i III stepena. Pod režimom zaštite I stepena, spada površina od 991,25 ha, pod režimom zaštite II stepena je površina od 6.250,99 ha i na kraju, pod III stepenom je ukupna površina od 36.270,48 ha.

Kako se navodi, na području Parka prirode „Radan”, na površinama na kojima je utvrđen režim zaštite III stepena, sprovodi se proaktivna zaštita, gde se mogu vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenja zaštićenog područja, razvoj sela i unapređenje seoskih domaćinstava, uređenje objekata kulturno-istorijskog nasleđa i tradicionalnog graditeljstva, očuvanje tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva, selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih resursa i prostora.

Napovršinama na kojima je utvrđen režim zaštite II stepena sprovodi se aktivna zaštita radi očuvanja i unapređenja prirodnih vrednosti, posebno kroz mere upravljanja populacijama divljih biljaka i životinja, održanje i poboljšanje uslova u prirodnim staništima i tradicionalno korišćenje prirodnih resursa, dok se na površinama na kojima je utvrđen režim zaštite I stepena sprovodi stroga zaštita, kojom se omogućavaju procesi prirodne sukcesije i očuvanje staništa i životnih zajednica u uslovima divljine.

Osim ovih zabrana, sprovodiće se i dodatne. Više o njima pročitajte ovde.

Energetski portal

Priključci na komunalnu infrastrukturu – ko ima pravo i šta je sa nelegalnim objektima

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)
Foto-ilustracija: Pixabay (AJS1)

Za privremeno priključenje na struju dozvolu je dobilo 25.000 domaćinstava, a najviše u prestonici, čak 16 hiljada. U Elektrodistribuciji Srbije kažu da je najveći problem izgradnja nelegalnih objekata bez formiranih ulica i javnih površina. Predviđeno da priključak mogu da dobiju samo vlasnici kuća i stanova, i njihovi članovi koji su izgradnjom, odnosno kupovinom, trajno rešavali stambeno pitanje, i koji u njima žive.

U Gradsku upravu Kruševca stiglo je više od hiljadu zahteva za privremeno priključenje nelegalnih objekata, a odobreno više od 800. Međutim, realizovan je samo jedan zahtev, u zgradi koja je sagrađena pre više od dve decenije.

Vlasnik stambenog objekta u Kruševcu Života Janković, zahtev za priključak za gas podneo je 9. septembra 2023. godine.

“Pre desetak dana su uradili sve što je potrebno, samo je ostalo da se ugradi kotao i da se izvrši priključak za grejanje. Što se toga tiče, to je sve uplaćeno”, kaže Janković.

Čekanje na priključak duže od decenije

Za privremeno priključenje na struju, dozvolu je dobilo 25.000 domaćinstava, a najviše u prestonici, čak 16 hiljada.

Među njima i sagovornica iz Zaklopače, koja na priključak čeka duže od decenije.

“Kada je bilo u mogućnosti da se bez legalizacije predaju papiri da bi osposobili struju, mi smo sve papire regularno predali u Opštinu Grocka. Sve ćemo mi platiti – struju, sat i priključak – sve, samo da bi dobili struju”, kaže sagovornica RTS-a.

PROČITAJTE JOŠ:

“Nemamo kuda da prođemo sa kablovima”

U Elektrodistribuciji Srbije kažu da je najveći problem to što nisu imali saznanja o izgradnji nelegalnih objekata na određenim lokacijama, pa nisu mogli na vreme da planiraju izgradnju elektroenergetske infrastrukture.

Direktor direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije Predrag Matić kaže da su građani izgradili objekte, ali nisu formirane ulice i javna površina.

“Nemamo kuda da prođemo sa kablovima i izgradimo trafostanice. Poseban problem su nacionalni parkovi, zone zaštite prirode, neka područja posebne namene, gde je zabranjena izgradnja infrastrukture”, kaže Matić.

Ministarstvo: Problem su i vikendice

Foto-ilustracija: Pixabay (markusspiske)

Uprkos zabrani gradnje, ističu iz resornog ministarstva, podneti su zahtevi za priključenje na mrežu.

Ranko Šekularac, iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kaže da u nekim područjima ne postoji razvijena komunalna infrastruktura kako bi mogla da se izvrše priključenja, pa priključci nisu ni mogući.

“Pogotovo u situacijama kada imamo podnosioce zahteva koji su aplicirali za neku vikendicu – konkretno na Kopaoniku, Divčibarama ili Staroj planini – koja im nije jedino mesto boravka, jer je to altrenativa. Jednostavno, prvi pravni uslov nije ispunjen i oni definitivno neće moći da budu priključeni na elektoenergetsku mrežzu”, kaže Šekularac.

Ko ima pravo na priključak

Stručnjaci podsećaju da je važno da vlasnici stanova u višespratnicama, pre nego što im se uključi struja, dostave potvrde o instalacijama, sa atestima merenja otpornosti i uzemljenja.

Arhitekta Danijela Rabrenović ističe da nije dovoljno da samo jedan stan podnese zahtev i da podnese izjavu da je sve u redu.

“Dakle neophodno je proveriti čitavu zgradu. Ako se to sve detaljno ne proveri može doći do požara, eksplozije, izlivanja vode”, navodi Rabrenović.

Podsetimo, Uredbom je predviđeno da priključak mogu da dobiju samo vlasnici kuća i stanova i njihovi članovi koji su izgradnjom, odnosno kupovinom, trajno rešavali stambeno pitanje, i koji u njima žive.

Mogućnost se ne odnosi na poslovne objekte, niti na investitore koji su nelegalno gradili.

Izvor: RTS

Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove: Drastično unapređenje naše otpornosti na klimatske promene za „samo” sedam miliona evra

Foto-ilustracija: Unsplash (Aleksandar Pavlovic)
Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Cirkovic)

Pred sam kraj 2023. godine 25. decembra, tehnička Vlada Republike Srbije je usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za 2023-2030 sa Akcionim planom za 2024-2026.

Usvajanje ovakvog dokumenta od strane tehničke Vlade je presedan, jer se čeka najpre formiranje Vlade nakon izbora, ali ovaj dokument je specifičan jer se mere moraju sprovoditi bez obzira koja je vladajuća struktura. U pitanju je važan korak u borbi protiv posledica klimatskih promena, koji se Srbija obavezala da će preduzeti još ratifikacijom Pariskog sporazuma 2017. godine, piše za Klima101 dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta..

U Programu su navedeni postupci koje će Srbija preduzeti u narednim godinama kako bi se bolje adaptirala na posledice klimatskih promena, sa detaljno definisanim merama koje se odnose na bliski period, do 2026. godine.

Pošto su u pitanju pre svega sistemske mere i izmene (kako se procenjuju rizici, kako se gazduje šumama, upravlja budžetom), cena njihovog sprovođenja nije visoka: prema Programu, 851 milion dinara iz budžetskih sredstava, odnosno oko 7,3 miliona evra do kraja 2026. godine.

Naravno, prilagođavanje na klimatske promene se ne završava 2026. godine, već će se tada usvojiti novi akcioni plan za naredni period.

Pročitajte još:

Zašto je sam čin usvajanja ovakvog dokumenta važan?

Program sadrži opsežne rezultate analiza klimatskih promena u prošlosti i budućnosti u Srbiji, kao i analize uticaja po sektorima u skladu sa dosadašnjim znanjima. Ovo znači da je Vlada zvanično usvojila ove podatke, koji su produkt angažovanja naučne zajednice. Time je ispunjen glavni preduslov za uspešnu adaptaciju, a to je da se ona oslanja na naučne rezultate i da približi komunikaciju nauke i politike.

Pored toga što određuje mere koje se sprovode kako bi se formirao nov proces adaptacije koji u državi treba stalno da funkcioniše, kako se klima menja, Program sam po sebi predstavlja i edukativni materijal, gde svaki građanin ima javni uvid u trenutno znanje o klimatskim promenama u Srbiji.

Čak i ako se globalno zagrevanje zaustavi na 2 °C, posledice će umanjiti BDP Srbije za čak 58 milijardi dolara do 2040. godine

U Programu prilagođavanja navodi se jedan izrazito važan uvid – procenu uticaja klimatskih promena na BDP Srbije – koji je prethodno bio uključen i u Nacionalno utvrđeni doprinos koji je Srbija krajem 2022. godine dostavila Konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC).

Procena uključuje četiri različita scenarija globalnog zagrevanja (1, 2, 3 ili 4 °C), kao i dva različita vremenska okvira (do 2040, odnosno 2100. godine):

Izvor: Klima101

Ovakve procene prave se u odnosu na pretpostavljeni, teorijski ekonomski rast do 2100. godine – kakav bi mogao da bude da ne postoje klimatske promene – i možda najvažniji uvid koje ovo istraživanje daje jeste da nijedan scenario nije pozitivan. Drugim rečima, ne postoji scenario po kojem su klimatske promene pozitivan faktor u ekonomiji Srbije, a posebno ne na duge staze.

Ali nije ni svaki scenario jednako verovatan: globalno zagrevanje već je prešlo granicu od 1 °C u odnosu na predindustrijski period, a ukoliko uspemo da ga ograničimo na 2 °C, projekcije kažu da će posledice takvog zagrevanja svejedno koštati srpsku ekonomiju gotovo pet odsto njenog ukupnog, kumulativnog BDP-a do 2040. godine, odnosno 58 milijardi dolara. Gledano do kraja veka, procena raste na gotovo 10 odsto ukupnog BDP-a, tj. preko 766 milijardi dolara izgubljenog ekonomskog rasta do kraja veka.

Međutim, ovo istraživanje, koje su sproveli Danijela Božanić i dr Željko Mitrović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prikazuje samo svojevrsni minimum uticaja klimatskih promena, između ostalog zato što ne uzima u obzir posledice koje je teško ili nemoguće predvideti, kao što su ekstremni događaji (suše ili poplave, oluje). Po aktuelnim procenama, ovakvi događaji su samo od 2000. do 2019. godine već koštali Srbiju više od sedam milijardi evra.

Kada su ekstremni događaji u pitanju, nemoguće je dati procenu buduće štete – ali jeste moguće unaprediti otpornost i sisteme upozoravanja.

Ako je ublažavanje (mitigacija) klimatskih promena globalni projekat koji za cilj ima da nas usmeri ka najblažem mogućem scenariju zagrevanja, prilagođavanje (adaptacija) je lokalni projekat koji za cilj ima da umanji ukupan „iznos” uticaja klimatskih promena na Srbiju, što je važno za svakog građanina Srbije. Naravno, kada se govori o posledicama klimatskih promena, smanjenje BDP-a o kojem je ovde bilo reči samo je jedan aspekt priče koja je mnogo šira.

Ceo tekst pročitajte ovde

Izvor: Klima101

Cirkularna ekonomija – misli lokalno, a deluj globalno

Foto-ilustracija: Pexels (Sarah Chai)
Foto: ljubaznošću Olge Gavrić

Globalno zagrevanje, devastacija životne sredine i zagađenje ekosistema doprineli su aktuelizaciji koncepta cirkularnosti. Cirkularna ekonomija (CE) nastoji da zameni konvencionalni linearni model, jer pretpostavlja ponovnu upotrebu otpada u vidu inputa u sledećem procesu proizvodnje.

S tim u vezi zasniva se na dva načela: efikasno upravljanje resursima i smanjenje otpada.

Drugim rečima, CE podstiče racionalniju upotrebu ograničenih prirodnih resursa. Takođe, vodi nižim troškovima zagađenja kroz smanjenje otpada iz proizvodnje i potrošnje. Široka primena cirkularne ekonomije u različitim segmentima privrede doprinosi ostvarenju ciljeva održivog razvoja.

Postoji nekoliko preduslova koje je potrebno zadovoljiti u cilju efikasne implementacije CE. Za početak, važno je definisanje zakonskog okvira i institucionalne podrške. Drugo, prisustvo inovacija je izuzetno značajno za ostvarenje cirkularnosti. Naime, ova veza je kao dvosmerna ulica, jer dalja primena ovog principa podstiče nove inovacije i doprinosi unapređenju mikro i makro konkurentnosti. Treće, neophodno je ostvariti komunikaciju i saradnju između preduzeća, potrošača i ostalih stejkholdera u svim fazama životnog ciklusa proizvoda. Konačno, edukacija stanovništva je neizostavna karika u procesu buđenja ekološke svesti i širenja ekoloških vidika.

U FOKUSU:

Cirkularna ekonomija i eko-proizvodi

Jedna od glavnih karakteristika cirkularne ekonomije je i kreiranje zelenih (eko) proizvoda. Shodno tome, eko-proizvodi minimalno utiču na životnu sredinu u okviru svih faza životnog ciklusa proizvoda. Takođe, zeleni proizvodi moraju biti jasno označeni i deklarisani u cilju jednostavnijeg prepoznavanja i informisanja kupaca. Generalno, eko-proizvodi su diferencirani u odnosu na klasične proizvode i po svojstvima i po dodatnoj vrednosti za same potrošače. Cirkularna ekonomija ima različite ekonomske efekte: doprinosi razvoju novih tržišta, kanala distribucije, pojavi novih biznis modela i rastu zaposlenosti. U praksi se neretko reciklaža preinačava sa procesom cirkularne ekonomije. Međutim, reciklaža je samo jedna od kockica mnogo šireg pojma ovog koncepta.

Foto-ilustracija: Pexels (Vie studio)

Mnoge globalne ekonomije, uključujući i zemlje Evropske unije, ostvarile su signifikantne rezultate u domenu cirkularnosti. Sa druge strane, Srbija se nalazi u početnim fazama razvoja. S tim u vezi, u prethodnim godinama su ostvareni konkretni koraci i pomaci. Prošle godine je definisan Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju, u okviru kog su definisane aktivnosti i mere na nacionalnom nivou do 2024. godine. Primena Akcionog plana za CE je svojevrsna podrška zelenoj tranziciji u Republici Srbiji, kao i ostvarenju ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan. Paralelno sa definisanjem prethodnog plana, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa Globalnim fondom za životnu sredinu (GEF), izabrali su devet projekata u okviru javnog poziva za inovacije u oblasti cirkularne ekonomije. Zajednička karakteristika selektovanih projekata je snižavanje gasova sa efektom staklene bašte, smanjenje troškova generisanja i odlaganja otpada, kao i manja degradacija životne sredine. Pored ekološke, neki od projekata imaju i socijalnu komponentu dokazujući na taj način početnu premisu održivosti.

Tranzicija od linearnog ka cirkularnom modelu pretpostavlja i jasno definisanje nosilaca iste. Imajući to u vidu, glavni nosioci u Srbiji su u većini slučajeva korporacije i veliki proizvodni sistemi, kao i mali preduzetnici čiji značaj nije zanemarljiv. Naime, uprkos lokalnom uticaju i malom tržišnom učešću, mali proizvođači i novi brendovi eko-proizvoda ne samo da ostvaruju niži ekološki otisak i manje degradiraju životnu sredinu već doprinose efikasnijem upravljanju otpadom i racionalnoj upotrebi resursa, kao osnovnih premisi CE.

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Balkan Solar Summit u februaru u Banjaluci

Foto: Balkan Solar Summit
Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Balkan Solar Summit će biti održani od 07. do 09. februara u Banjaluci, u Banskom Dvoru. Ovaj vrhunski događaj predstavlja jedinstvenu priliku da se upoznate, umrežite i razmenite ideje sa vodećim stručnjacima, investitorima, donosiocima odluka i predstavnicima poslovne zajednice iz celog regiona.

Balkan Solar Summit je centralno mesto za sve one koji su angažovani u sektoru obnovljivih izvora energije. Na samitu će biti diskutovano o najnovijim trendovima i inovacijama u oblasti solarne i energije vetra, skladištenja energije, kao i o drugim ključnim aspektima energetske tranzicije i održivosti.

Program Summita obuhvata niz panel diskusija, predavanja i radionica, sa fokusom na inovativne pristupe, strategije i tehnologije koje su ključne za tranziciju ka održivoj energetskoj budućnosti. Među istaknutim temama su uloga solarne energije u postizanju karbonske neutralnosti, finansiranje projekata solarne i vetro energije, kao i razvoj i implementacija baterijskih sistema za skladištenje energije.

Učešće na Balkan Solar Summitu vam pruža priliku da budete u toku sa najnovijim trendovima, upoznate se sa inovativnim rešenjima i strategijama, te izgradite vredne poslovne kontakte. Ovo je idealna prilika da direktno utičete na svoj poslovni rast i razvoj u dinamičnom sektoru obnovljivih izvora energije.

Ne propustite priliku da budete deo ovog izuzetnog događaja. Za više informacija o događaju pogledajte ovde i rezervišite svoje mesto kupovinom kotizacije.

Izvor: Balkan Solar Summit

Kako šetnja irvasa ima ulogu u spasavanju planete?

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Dumlao)
Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Dress)

Rečenica “irvasi imaju ozbiljnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena” možda bi izazvala podsmeh, pre nego što bi se neko ozbiljno zamislio nad njom, ali naučne studije pokazuju da ovi “Deda Mrazovi pomoćnici” zapravo štite fragilne ekosisteme kojima su okruženi, i to ni manje ni više nego zadovoljavajući svoju potrebu za hranom.

Naime, tokom toplijih meseci, irvasi slobodno lutaju zaleđenim, arktičkim krajolicima i preživaju sve biljke na koje naiđu, a hraneći se oni sprečavaju rast žbunja. Iako viša i drvenastija vegetacija zvuči kao poželjna stvar, kada je region Arktika u pitanju situacija je drugačija. Naime, ovde proces tzv. pogrmljavanja terena može da izbriše drevne pejzaže koje karakterišu otvorene, borealne šume i tundre bez drveća.

I ne samo to, već veća, žbunolika vegetacija zarobljava više toplote koja suštinski ubrzava topljenje arktičkog permafrosta, a u kojem su uskladištene ogromne količine ugljenika, piše Klima101.

Ovo ima dalekosežne posledice – otapanje predela večitog snega i leda dovelo bi do oslobađanja velikih količina gasa koji zagreva atmosferu, a samim tim i do daljeg porasta temperature.

Pročitajte još:

Međutim, irvasi ne mogu u potpunosti da obuzdaju pogrmljavanje Arktika, već samo da uspore proces koji klimatske promene, sa druge strane, ubrzavaju. Kako se navodi u naučnim radovima, više temperature i duža sezona rasta biljaka u arktičkom regionu pogoduju žbunju i višoj vegetaciji. Ali u njihovom širenju Arktikom mogu donekle da ih osujete junaci današnje priče.

Foto: pixabay

To se već desilo na poluostrvu Jamal, pokazuju satelitski snimci. U ovoj oblasti na severozapadu Sibira populacija irvasa se od 1986. do 2016. uvećala za 75 odsto, a vegetacija je ostala stabilna bez obzira na rastuće letnje temperature.

“Naši rezultati upućuju na to da je povećani pritisak velikih biljojeda kompenzovao zagrevanje poluostrva, zaustavljajući ‘pogrmljavanje’ područja”, navode autori studije.

S tim na umu, oni zaključuju da bi strateško gajenje polupripitomljenih irvasa, što je uobičajena praksa širom Evroazijskog Arktika, mogla da predstavlja efikasnu strategiju upravljanja životnom sredinom na prostorima koji se zagrevaju oko četiri puta brže od ostatka sveta.

Izvor: EURACTIV

Mini nuklearna baterija – tehnološka inovacija za svaki dan?

Foto-ilustracija: Unsplash (aaron-burden)
Foto-ilustracija: Unsplash (david-hurley)

Nuklearne baterije su sasvim nov pojam, naročito kada zamislimo da se nalaze u našim uređajima koje svakodnevno koristimo. Pre svega, nuklearna baterija koja proizvodi električnu energiju tako što koristi energiju oslobođenu tokom radioaktivnog raspada nekog nuklearnog izotopa, pomoću specijalizovanih pretvarača.

One predstavljaju veliki tehnološki napredak, i imaju neke značajne karakteristike poput dugotrajnosti, iako s druge strane svaka priča o radioaktivnosti i nuklearnim procesima stvara i dileme. Ipak, ovde se električna energija stvara na sigurniji način i u drastično manjoj meri, u odnosu na ono što je uglavnom prva asocijacija, a to su veliki nuklearni reaktori i njihovi procesi.

Pročitajte još:

Photo-illustration: Pixabay

Jedna kineska kompanija bavi se upravo ovom temom uz pomoć kombinacije tehnologija, a da je pritom omogućila da se nuklearna baterija svede na vrlo male dimenzije, poredi se čak i sa novčićima. Energija koja nastaje raspadom radioaktivnog nikla-63 se pretvara u električnu energiju u ovom slučaju. Zbog svoje višeslojne konstrukcije, kompanija Betavolt tvrdi da je rizik od paljenja ili eksplozije baterije minimalan, navodi se na World Nuclear News. 

Međutim, upotreba nuklearnih baterija nije bez kontroverzi, kao što smo već naveli. Postoje zabrinutosti vezane za zaštitu životne sredine, s obzirom na to da se koriste radioaktivni materijali. Upotreba ovakvih minerala i materijala za proizvode koji su u svakodnevnoj upotrebi može potencijalno naići na zakonske pepreke, ali o tome je još uvek rano govoriti, s obzirom da proizvod još nije lansiran u šire komercijalne svrhe trenutno, iako je plan da se primenjuju u dronovima i telefonima.

Energetski portal

LUXEN SOLAR POUZDAN PARTNER ZA SVETLU BUDUĆNOST

Foto: Luxen Solar
Foto: Luxen Solar

Tehnologija solarnih ćelija sigurno je jedan od najvažnijih segmenata u prelasku na čistu energiju. Veliki potencijal ove oblasti pruža prostor za stalno usavršavanja procesa proizvodnje solarnih panela. Svesni činjenice da je kvalitetan i pouzdan proizvod najbolja reklama, proizvođači posebnu pažnju posvećuju upravo ovim segmentima poslovanja. Kompanija Luxen Solar, sa sedištem u Beču, kvalitet svog rada potvrđuje činjenicom da je jedan od najuticajnijih brendova u solarnoj industriji. Njihovo poslovanje počinje u Španiji 2005. godine, imaju više od 15 industrijskih nagrada, jedan su od najinovativnijih brendova i među TOP 20 izvoznika, a zapošljavaju više od 500 ljudi širom sveta.

Tokom gotovo dve decenije poslovanja sektor za istraživanje i razvoj kompanije Luxen Solar pažljivo prati trendove u industriji solarnih panela, zbog toga su ih mnogi prepoznali kao sigurnog i pouzdanog partnera. Do sada su isporučili preko šest gigavata (GW) panela i imaju sopstvenu, potpuno automatizovanu proizvodnju – robotima kojima upravlja veštačka inteligencija i do 2026. godine kapacitet ovog postrojenja iznosiće 10 GW.

Priznanje za kvalitet

Njihov portofolio obuhvata širok spektar proizvoda i za krovove i za projekte na zemlji. Prateći svetske trendove u industriji i najnoviju tehnologiju, njihova TOPCon N-serija dostiže najviši standard kvaliteta u dizajnu i funkcionalnosti solarnih panela. O kreditnoj sposobnosti i bankabilnosti svedoči priznanje Tier 1 status dodeljeno od strane BloombergNEF.

TOPCon N-serija proizvodi se u najsavremenijem digitalizovanom postrojenju industrije 4.0 sa potpuno novom robotskom opremom vođenom veštačkom inteligencijom. Proizvodna linija uključuje Seriju N6 sa tehnologijom od 210 mm i Seriju N5 sa tehnologijom od 182 mm koje su prilagođene različitim zahtevima projekata na krovovima i zemlji.

U FOKUSU:

Foto: Luxen Solar

Neke od ključnih prednosti N-serije u odnosu na konvencionalne module jesu skoro 2,5 odsto više proizvodnje električne energije tokom 30 godina, do osam godina duža garancija, 85 odsto bifacijalnosti, što je 15 odsto više u odnosu na tržišni standard. Solarne panele ove serije karakteriše i dva sata dnevno duža proizvodnja električne energije, odnosno 720 sati godišnje i 21.900 sati više tokom perioda od 30 godina, sa značajno nižom temperaturom Pmax od -0,29% °C
(bifacijalni paneli).

Prednosti upotrebe nove tehnologije

Prednosti koje donosi N-serija ogledaju se u smanjenju ’povećanih troškova električne energije’ (LCOE). To je postignuto poboljšanjem efikasnosti ćelija (potencijal do 28,7 odsto) i manjom površinom modula. Ujedno je povećana proizvodnja, ali i značajno smanjena degradacija – samo jedan odsto u prvoj godini u poređenju sa 2–2,5 odsto konvencionalne tehnologije. Tu je i duži vek trajanja u okviru garancija i kontinuirano visoka proizvodnja energije u uslovima niskog osvetljenja. N-serija TOPCon preuzela je vodeću poziciju u postizanju brojnih prednosti u odnosu na današnju standardnu tehnologiju To je dovelo do toga da Luxen Solar klijentima nudi proizvod izuzetnog kvaliteta i učinka zahvaljujući kom dolazi do bržeg povrata investicije, uz optimalno korišćenje prostora, dugotrajnu pouzdanost, energetsku nezavisnost i konkurentnu prednost na tržištu. Ovi solarni paneli na efikasan način pomažu u proizvodnji čiste energije koja doprinosi u izgradnji održive budućnosti uz smanjenje troškova električne energije.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA.

Srbija i Rumunija – dugoročna saradnja u energetici

Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)
Foto-ilustracija: Unsplash (roman-pentin)

U Atini je održan sastanak između ministara energetike Rumunije i Srbije, gde su razmatrane mogućnosti za unapređenje saradnje u energetici, uključujući izgradnju gasne interkonekcije između ove dve zemlje, i razvoj novih projekata u hidroenergetici.

Ovom prilikom istaknuta je dugogodišnja saradnjana na ovom polju, sa naglaskom na hidroelektrane na Dunavu koje već decenijama obezbeđuju stabilno snabdevanje električnom energijom obe zemlje. Takođe, bilo je reči o izgradnji novih reverzibilnih hidroelektrana, koje su ključne za postizanje ciljeva energetske tranzicije i integraciju obnovljivih izvora energije u energetski sistem.

Pored toga, zvaničnici su diskutovali o značaju regionalnog povezivanja u gasnom sektoru, i o nedavno uspostavljenoj gasnoj interkonekciji između Srbije i Bugarske, koja omogućava diverzifikaciju izvora – dopremanje gasa iz LNG terminala u Grčkoj, kao i gasa iz Azerbejdžana. Naglašen je plan za dalje povezivanje sa drugim susednim zemljama, a Rumunija i Severna Makedonija su među prvima u planu, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Pročitajte još:

Bilo je reči o važnosti gasovoda Mokrin–Arad kao jednog od ključnih projekata za Srbiju, kao i o povećanju kapaciteta za prenos električne energije između Srbije i Rumunije, zahvaljujući izgradnji Transbalkanskog koridora, kao i planiranom projektu Beogrid 2025. koji bi prema planu trebalo da duplira postojeće kapacitete.

Ministar Sebastijan Burduž je takođe predstavio planove svoje zemlje u vezi sa energetskom tranzicijom, posebno naglasivši značaj izgradnje reverzibilnih hidroelektrana za ubrzavanje ovog procesa.

Energetski portal

Udišemo vazduh koji je među najzagađenijima u Evropi

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

I u 2023. godini vazduh je bio zagađen u većini gradova Srbije, pokazuje analiza Nacionalne ekološke asocijacije, urađena na osnovu podataka državnog monitoringa. Merenja pokazuju da je u proseku vazduh čistiji nego 2022. godine, ali je i dalje među najzagađenijim u Evropi.

Novi Pazar je na prvom mestu po prekoračenju suspendovanih čestica prečnika 2,5 mikrometara (PM2,5). Slede Valjevo, Užice, Borča, Veliki Crljeni, Pirot, Smederevo, Leštane, Niš.

„Osetljiva populacija, hronični bolesnici, stariji, trudnice i deca, veoma je važno da izbegavaju šetnju i intenzivne fizičke aktivnosti”, rekla je dr Selma Bihorac, specijalista higijene u Zavodu za javno zdravlje u Novom Pazaru.

Na 34 merna mesta prekoračen je dozvoljen broj dana sa prekomernim zagađenjem. Stanovnici Popovca disali su prekomerno zagađen vazduh 141 dan, a Novog Pazara 118 dana.

Prema Zakonu o zaštiti vazduha, toleriše se 35 dana sa prekoračenjem srednjih dnevnih graničnih koncentracija čestica PM10.

„Uzroci zagađenja su isti kao i prethodnih godina. U toku godine mi imamo konstantan pritisak emisija zagađujućih materija iz industrije, pre svega termoenergetskog sektora i saobraćaja, koji je nešto manji. A zatim kada počne grejna sezona, ono što se zove postrojenje srednje veličine za proizvodnju toplote, toplane, kotlarnice, mala individualna ložišta u kućama koji nose oko 80 odsto emisija zagađajućih materija u kontekstu suspendovanih čestica, to predstavljaju glavni izvor zagađenja u Srbiji”, ispričao je Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Pročitajte još:

Sadašnji monitoring obuhvata praćenje koncentraciija suspendovanih čestica prečnika dva i po i 10 mikrometara, azot-dioksida, sumpor-dioksida, ozona, ugljen-monoksida. Da bi se tačnije utvrdili uzroci zagađenja neophodno je poboljšati monitoring.

„Moramo imati u vidu da u atmosferi urbanih sredina postoje stotine zagađajućih materija, ukupno na desetine hiljada. Tako da je procenat, tj. zastupljenost onoga što merimo po informacijama na osnovu kojih možemo da dođemo do znanja veoma mali. Studije slučaja su pokazale prisustvo velikog broja zagađujućih materija, pored onih osnovnih koje regulative nalažu da se mere – izmerene su i druge koje spadaju u mutagene toksične kancerogene i to u visokim koncentracijama”, rekao je Andreja Stojić iz Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu.

Merenja pokazuju da je u prošloj godini prosečna koncetracija PM2,5 smanjena za devet procenata. Prosečan broj dana sa prekoračenjem srednje dnevne koncentracije PM10 smanjen je za trećinu.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Razlog za to može da bude višestruk. Na nekim mestima to se može povezati sa određenim merama koje su preduzete. Primera radi, u Kragujevcu, promena goriva u Toplani, a slično je u Novom Pazaru. Međutim, u nekim drugim mestima nismo primetili neka značajna poboljšanja u smislu individualnih ložišta i malih kotlarnica. Tako da to možemo pripisati mnogo verovatnije, kasnom početku grejne sezone i ranom završetku grejne sezone u toku 2023. godine”, rekao je Lekić.

„Toplije vreme karakteriše veći intenzitet sunčevog zračenja koji dolazi do Zemlje, koji jedan prizemni sloj atmosfere podiže do većih visina, kada Sunca nema, dakle noću, koncentracija zagađajućih materija su veće i pri istim izvorima”, kaže Andreja Stojić.

Aero-zagađenje je uzrok 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji, a taj broj bi do 2030. godine mogao da se smanji za 40 odsto ako se primene mere predviđene u Programu zaštite vazduha koji je Vlada usvojila pre godinu dana. Za njihovu primenu potrebno je 2,6 milijardi evra, navodi se u dokumentu Vlade.

Izvor: RTS

EU: Savet i Parlament postigli dogovor o smanjenju emisije CO2 iz teških vozila

Foto-ilustracija: Unsplash (Caleb Ruiter)
Foto-ilustracija: Unsplash (Pau Casals)

Savet i Evropski parliament postigli su privremeni politički sporazum o standardima emisije CO2 za teška vozila, sa ciljem smanjenja ovih emisija u sektoru drumskog saobraćaja, ali i uvođenja novih ciljeva za 2030, 2035. i 2040. godinu. Nova pravila će doprineti ispunjavanju klimatskih ambicija EU za 2030. i dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Pored ovoga, cilj je i podsticanje sve većeg udela vozila sa nultom emisijom u voznom parku teških vozila širom EU, uz obezbeđivanje očuvanja i unapređenja inovacija u sektoru i njegove konkurentnosti, navodi se na sajtu Saveta.

Sporazum je privremen do formalnog usvajanja od strane obe institucije.

Usaglašeno je da delokrug uredbe treba da se proširi kako bi gotovo sva nova teška vozila sa sertifikovanim emisijama CO2, uključujući manje kamione, gradske autobuse, autobuse i prikolice, podlegla ciljevima smanjenja emisija.

Ciljevi smanjenja CO2 utvrđenih u uredbi neće se primenjivati na proizvođače malih količina i vozila koja se koriste za rudarstvo, šumarstvo i poljoprivredu, zatim vozila za upotrebu oružanih snaga i vatrogasnih službi i vozila za upotrebu u civilnoj zaštiti, javnom redu i zdravstvenoj zaštiti.

Privremeni sporazum takođe proširuje delokrug uredbe na profesionalna vozila kao što su kamioni za smeće ili mešalice za beton u kasnijoj fazi – 2035. godina. Pored toga, Komisija će analizirati mogućnost uključivanja manjih teretnih vozila, ispod pet tona, u obim.

Ovaj sporazum bavi se i pitanjem naknadno opremljenih vozila, odnosno konvencionalnih vozila pretvorenih u vozila sa nultom emisijom, omogućavajući transfer takvih vozila između proizvođača. Usaglašeno je da se Komisija zadužuje da proceni, do 2025. godine, potrebu da se olakša preuzimanje na tržištu naknadno opremljenih teških vozila kroz usklađena pravila za njihovo odobrenje.

Pročitajte još:

Novi ciljevi smanjenja emisija

U skladu sa klimatskim ciljevima EU za 2030. i dalje, Savet i Parlament su zadržali ciljeve koje je Komisija postavila u svom predlogu za 2030. godinu smanjenje od 45 odsto, 2035. od 65 odsto i 2040. godinu od 90 odsto, pored cilja smanjenja do 2025. od 15 odsto koji je već bio predviđen u sadašnjoj uredbi. Ovi ciljevi će se odnositi na teške kamione preko 7,5 tona i autobuse.

Takođe usaglašeno je postavljanje cilja smanjena za prikolice na 7,5 odsto i za poluprikolice na 10 odsto. Uvedena je i definicija e-prikolica, kako bi doneli pravnu jasnoću i prilagodili postojeću regulativu tehničkom razvoju ove nove vrste prikolica, s obzirom na potencijal e-prikolica da doprinesu smanjenju emisije CO2 prikolica.

Foto-ilustracija: Unsplash (Fiona Feng)

Predloženi amandman uvodi i cilj od 100 odsto nulte emisije za gradske autobuse do 2035. godine, dok se postavlja srednji cilj od 90 odsto za ovu kategoriju do 2030. godine. Iz ovoga se izuzimaju međugradski autobusi.

Kada je reč o narednim koracima, privremeni sporazum će biti dostavljen predstavnicima država članica u okviru Komiteta stalnih predstavnika vlada država članica pri Evropskoj uniji i skupštinskom odboru za životnu sredinu na usvajanje. Ukoliko bude odobren, tekst će tada morati da formalno usvoje obe institucije, nakon revizije pravnika-lingvista, pre nego što bude objavljen u Službenom listu EU i stupi na snagu.

Savet i Parlament usvojili su svoje stavove o izmenjenoj uredbi u oktobru i novembru 2023. godine.

Sve ovo je značajno zato što je sektor teških vozila odgovoran za preko 25 odsto emisija gasova staklene bašte iz drumskog saobraćaja u EU.

Energetski portal

U Srbiji bi uskoro otpad mogao da se pretvara u električnu i toplotnu energiju

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Predstavnici italijanske firme Comef ima u planu da u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku, realizuje projekat regionalnog postrojenja za tretman otpada.

U vezi sa ovim, u Vrnjačkoj Banji održan je sastanak u kojem su učestvovali predstavnici ove italijanske firme, predsednik opštine Boban Đurović, opštinski energetski menadžer Gordana Radičević i direktor JKP ,,Banjsko zelenilo i čistoća’’ Momčilo Krstić, ali i predstavnici Grada Kraljeva i Opštine Trstenik.

Ova italijanska kompanija na domaćem i međunarodnom tržištu, projektuje, gradi i montira sisteme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koji imaju za cilj smanjenje potrošnje i emisije štetnih gasova i ograničenje negativnih uticaje na životnu sredinu, uz održavanje visokog niva energetske efikasnosti, navodi se na sajtu opštine Vrnjačka Banja.

Pročitajte još:

Postrojenja transformišu otpad u toplotnu i električnu energiju, a na sastanku je predstavljen model saradnje na izgradnji postrojenja koji bi koristile sve tri lokalne samouprave, potpisnice Sporazuma o upravljanju komunalnim otpadom.

Ovaj regionalni projekat, trajno bi rešio pitanje odlaganja komunalnog otpada i omogućio dodatne kilovate struje ili sisteme za daljinsko grejanje/hlađenje za civilno ili industrijsko grejanje, a njemu bi prethodila analiza strukture i količine otpada koji se odlaže, kao i garancija države.

Izgradnja postrojenja trajala bi dve godine.

Energetski portal

Hrvatska se četiri dana napajala iz obnovljivih izvora

Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)
Photo-ilustration: Pixabay

U decembru prethodne godine, Hrvatska je postigla napredak u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, sa udelom od 19,5 odsto u ukupnoj raspoloživoj električnoj energiji, bez hidroelektrana koje su na prvom mestu kada je u pitanju proizvodnja električne energije ove zemlje.

Trend je potpomognut izgradnjom solarnih elektrana, koje su u tom razdoblju zabeležile najveći rast kapaciteta među svim tehnologijama u elektroenergetskom sistemu, iako još uvek nemaju tako značajan udeo kao što to ima vetar primera radi. Do 1. januara 2024. instalirana snaga solarnih elektrana dostigla je 462,5 MW, sa dodatnih 238,7 MW puštenih u pogon tokom 2023. godine, navodi se na sajtu OIE Hrvatska.

Hidroelektrane su, kako smo naveli, i dalje imale dominantnu ulogu u proizvodnji električne energije, i činile su najveći udeo sveukupne energije i prethodnog meseca.

Pročitajte još:

U energetskom pejzažu zemlje neophodno je navesti i NE Krško  čija proizvodnjom čini oko 15 odsto udela, kako je bilo i tokom decembra.

Photo-illustration: Pixabay

Vetroelektrane, nakon hidroelektrana, imaju značajnu ulogu u proizvodnji struje, i naročito su doprinele tokom decembra 2023. Ukupna instalirana snaga vetroelektrana dostigla je 1.160,15 MW, sa novom u probni rad puštenom VE Bruvno od 45 MW. Ukupna proizvodnja vetroelektrana u ovom mesecu iznosila je 243.901 MWh.

Primera radi, maksimalno pokrivanje domaće potrošnje električne energije 15. decembra pokriveno je od strane OIE udelom od 43,5 odsto, bez hidroelektrana, i to sa ubedljivo najvećim udelom vetroenergije. Važno je napomenuti da je vetar u ovom godišnjem periodu uglavnom zastupljeniji prilikom proizvodnje struje, zbog vremenskih uslova, dok tokom leta slabi, zbog čega je važno razvijati i solarnu energiju, koja tokom leta ima najveću proizvodnju.

Zbog potreba uravnotežavanja, bilo je potrebno obavljati značajnu razmenu električne energije na interkonekcijama, sa uvozom od 95 GWh i izvozom od 148 GWh.

Energetski portal

1...235236237...1,673Page 236 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs