STUBOVI PODRŠKE ZA PRIVREDNA DRUŠTVA U VREME ENERGETSKE KRIZE

17.04.2023

electricity-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Godinu za nama obeležilo je donošenje energetskih mera na svim nivoima. Privredna društva su veoma značajan činilac celokupnog društva, zbog čega se njihovo prilagođavanje postojećoj energetskoj krizi našlo na lestvici prioritetnih pitanja. Podršku u tom procesu pružalo im je i Udruženje za energetiku i rudarstvo, organizaciona celina u okviru Privredne komore Srbije (PKS), o čemu smo razgovarali sa Ljubinkom Savićem, sekretarom ovog udruženja.

U situaciji energetske krize i pokidanih energetskih tokova, privredna društva bila su primorana da se okrenu, kako navodi naš sagovornik, u prvom redu mogućnostima uštede energije na nivou preduzeća a potom i izvorima energije koji su lako dostupni, cenovno prihvatljivi i stabilni.

Na novonastale okolnosti PKS je veoma brzo odreagovala i svojim članicama omogućila da kroz specijalizovani info centar prijave probleme i informišu se o ključnim pitanjima koja su u vezi sa poslovanjem sa kompanijama iz Ruske Federacije i Ukrajine, zatim da pronađu nova nabavna ili izvozna tržišta i da se povežu sa potencijalnim novim partnerima. Istovremeno, radilo se i na povezivanju privrednika na unutrašnjem tržištu, promociji i edukaciji o alternativnim izvorima energije, kompentencijama srpske privrede, zelenim tehnologijama i principima kružne ekonomije, zatim procesu dekarbonizacije i pravednoj tranziciji. Postojala je i značajna saradnja sa Vladom Republike Srbije i resornim ministarstvima.

U FOKUSU:

Tokom 2022. godine, Udruženje je sprovelo seriju radionica koje su privrednicima pružile sve potrebne informacije i približile im instrument kupac-proizvođač.

Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

,,Deo radionica smo realizovali samostalno, resursima komorskog sistema a deo u saradnji sa USAID programom Bolja energija. Drugu važnu aktivnost čini upoznavanje energetskih i industrijskih preduzeća sa najavljenim zaštitnim mehanizmom prekograničnog oporezivanja CO2 tzv. CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) i njemu povezani ETS sistem trgovine CO2. Ovo je novina za naša industrijska preduzeća. Energetska preduzeća su upoznata sa ovim ali ne i po dubini tako da nam ova aktivnost predstoji i u tekućoj ali i narednim godinama. CBAM mehanizam je veoma važan za naša preduzeća koja su izvozno orijentisana i koja su vezana za lanac dobavljača evropskih lanaca proizvođača i neophodno je da ista dobiju prave i pravovremene informacije i spremni dočekaju punu primenu ovog mehanizma u Evropi’’, navodi Savić.

Govoreći o uspešnosti primene mera energetske efikasnosti u okviru različitih privrednih delatnosti, Savić je izneo veoma raznolike rezultate istraživanja koje su sproveli tokom novembra prošle godine. S jedne strane, postoje privredna društva koja imaju visoku svest o važnosti novog, održivog ekonomskog modela na principima zelene ekonomije. Ti subjekti su svesni energetske tranzicije. Od samog početka grade sa energetski efikasnim materijalima, baziraju proizvodnju na BAT tehnologijama, integrišu OIE, a otpad tretiraju kao potencijal za dodatu vrednost a ne kao višak koji treba baciti. Ovakva privredna društva formirala su timove za primenu mera energetske efikasnosti, imenovala odgovorno lice, sprovela obuku zaposlenih, a pojedini imaju i energetskog menadžera.

Ipak, postoji veliki broj preduzeća koja nemaju organizovano upravljanje potrošnjom energije i energenata, a koja imaju mogućnost da delom izvrše zamenu trenutne potrošnje struje nekim drugim vidom energije ili energenta. Preduzeća ističu da se radi o dugoročnoj investiciji koja zahteva velika ulaganja i koja zavisi od vrste postojećih uređaja i opreme, kao i karakteristika građevinskih objekata u kojima se nalaze sistemi za proizvodnju.

Energetska kriza podstakla je neophodnost uvođenja Sistema energetskog menadžmenta (SEM) u energetski intenzivnim preduzećima i objektima sa visokom potrošnjom finalne energije. Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije definisane su aktivnosti, procedure i postupci, kao i resursi potrebni za ostvarenje postavljenih ciljeva politike preduzeća u oblasti energetske efikasnosti.

Udruženje za energetiku i rudarstvo deluje u kontekstu ukupnog rada Komore, a aktivnosti su često vezane i usmerene ka ispunjenu iskazanih potreba i sa ciljem zaštite interesa cele privrede. Ovako postavljen model rada omogućio je da budu članovi više radnih grupa za izradu važnih strateških dokumenat energetike i da učestvuju u pripremi nacrta zakona i drugih propisa, značajnih za energetske subjekte i energetiku kao privrednu granu.

Osim toga, pokrenut je proces obuke privrede koja želi da integriše OIE u sopstvene poslovne modele i održano je više tematskih skupova posvećenih priključenju novih objekata za proizvodnju električne energije na elektroenergetsku mrežu. Takođe, sproveli su istraživanje primene mera energetske efikasnosti u industriji, a učestvovali su i u izradi studije tržišta derivata nafte u RS i drugo.

U 2023. godini očekuje se da budu doneseni novi strateški dokumenti i izmenjeni određeni energetski propisi, uz planirane javne rasprave. Kako navodi naš sagovornik, nadaju se da će sve raditi zajedno sa Vladom i Ministarstvom rudarstva i energetike. Nastaviće se i realizacija seminara na temu proizvodnje električne energije iz OIE za sopstvene potrebe u privredi, u preostalih 10 regionalnih komora. U pripremi je i uvođenje novog programa obuke o energetskoj efikasnosti u industrijskim procesima, koji će biti prilagođen pojedinačnim granama delatnosti industrije.

Tekst priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Zavrni Rukave #10

17.04.2023

Ekološki pokret „Eko straža“ pozvala je građane i organizacije da se 22. aprila u 12 časova, na Dan planete Zemlje, pridruže kampanji čišćenja Srbije pod nazivom „Zavrni rukave“.

Cilj akcije jeste da se za jedan dan, na što više lokacija u Srbiji, očisti što više smeća.

Najveća akcija čišćenja je bila pre dve godine, kada su prijavljene 54 lokacije u kojima je učestvovalo 2.500 ljudi u 30 različitih gradova i sela, a do sada je, kako je objavio pokret na svom Instagram nalogu, prijavljeno 38 lokacija. Organizacije i pojedinci se mogu prijaviti za akciju čišćenja ovde i navesti lokaciju koja će biti očišćena.

Potrebno je da volonteri dođu 22. aprila na prijavljenu lokaciju na vreme, ponesu dovoljno kesa za smeće, rukavica i organizuju grupu ljudi.

Pročitajte još:

VOLONTERI „ZAVRNULI RUKAVE“ I OČISTILI 42 DIVLJE DEPONIJE

Pre početka akcije treba slikati lokaciju, a nakon toga početi sa čišćenjem, posle čišćenja prijavljene lokacije potrebno je pozvati komunalnu službu i fotografisati lokaciju kako izgleda nakon akcije.

Kada je u pitanju lokacija, ona treba da bude pristupačna, da nema opasnog otpada niti lešina životinja, već samo otpad koji može dobrovoljom akcijom građana da se ukloni, a čiste se samo javne površine, ne i privatna svojina.

Energetski portal

JUBILEJ KOMPANIJE MT -KOMEX

16.04.2023

Trideset godina nakon osnivanja firme, u nekadašnjoj zavarivačkoj radionici o čijoj prvobitnoj delatnosti i dalje svedoči poneki eksponat i priznanja na zidu, danas radi tim inženjera i instalatera na projektima izgradnje solarnih elektrana. Oni kažu da su spremno dočekali tržišni bum, što možda i nije naročito iznenađenje ako uzmemo u obzir da je ova kompanija bila pionir u izgradnji solarnih elektrana, kojoj je pošlo za rukom da postavi standarde kad je reč o kvalitetu opreme, usluge i održavanja.

Iako je jasno da se oblast rada značajno promenila tokom proteklih decenija, hteli smo da saznamo kakav je bio razvojni put i kako su na njemu istrajali. Polovinom januara, baš u vreme obeležavanja njihovog 30. jubileja, razgovarali smo sa Milošem Kostićem, direktorom i vlasnikom kompanije MT-KOMEX.

U FOKUSU:

EP: Sa kojom idejom je osnovana kompanija MT-KOMEX?

Miloš Kostić: Kompaniju MT-KOMEX je osnovao moj otac 15. januara 1993. godine i naša osnovna delatnost je bila zavarivanje. Tokom srednje škole, ja sam radio u radionici i to me usmerilo da upišem Mašinski fakultet na kom sam se opredelio za smer procesna tehnika. Dok sam studirao, svaki slobodan trenutak sam provodio u radionici, učio sam od oca i drugih zaposlenih i postao sam tehnolog zavarivanja. Prvu ideju za razvoj biznisa dobio sam 2003. godine kada sam odlučio da jednu malu radionicu-servis alata za zavarivanje pripremim za pružanje usluga klijentima.

Prvu nagradu sam dobio 2005. godine na Sajmu zavarivanja, koji je održavan u sklopu Sajma energetike, i to kao posebno priznanje za unapređenje zavarivanja u Srbiji. Nastavio sam da unapređujem sve segmente u ovom poslu i sve do 2009. godine sam se bavio zavarivanjem, kada počinje svetska ekonomska kriza koja je naravno i nas pogodila. Tada sam došao na ideju da deo ljudi iz zavarivačke i bravarske delatnosti prebacim na radove na malim hidroelektranama. Ovi poslovi otvorili su mi nove vidike i shvatio sam firma treba da se preusmeri ka obnovljivim izvorima energije. Kompaniju Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj sam osnovao 2010. godine jer sam uvideo da se o ovim temama veoma malo zna i da to treba ponuditi tržištu.

EP: Dugačak je put od zavarivanja do prve solarne elektrane koju ste izgradili 2013. godine. Kako vam se danas čini taj razvoj?

Miloš Kostić: Rad u sektoru obnovljivih izvora energije pružio mi je uvid u do tada potpuno neistraženu i nepoznatu oblast. Došao sam na ideju da postanem prvi proizvođač zelene energije u Srbiji i tako je nastala firma Solaris Energy. Zajedno sa partnerima, počeo sam izgradnju prve solarne elektrane u Srbiji u privatnom vlasništvu koja se nalazi na teritoriji opštine Kladovo. Razvoj projekta započeli smo 2011. godine u avgustu, a u tom trenutku opština Kladovo imala je puno razumevanja za nas. Lokalna samouprava nas je podržala, pa su ubrzali procedure i mi smo prvi podneli zahtev za građevinsku dozvolu i status povlašćenog proizvođača električne energije. Podneli smo i zahtev za dobijanje fid-in tarife, a ProCredit banka nas je ispratila u ovom poduhvatu i olakšala naša kapitalna ulaganja.

Solarna elektrana Solaris uspešno radi već devet godina, proizvodimo zelenu energiju i naši projektni planovi su ostvareni. Međutim, hteli smo da odemo korak dalje, pa smo od Solarisa napravili prvu agrosolarnu elektranu, što znači da smo spojili poljoprivredu i proizvodnju električne energije. To smo učinili tako što smo pustili stado ovaca da pase travu oko solarne elektrane. Ovcama prija hlad, dobra ispaša je obezbeđena, a održavanje parcele više nije potrebno.

EP: Šta je najvažnije što ste naučili na ovom projektu?

Miloš Kostić: Razvoj projekta elektrane Solaris pokazao mi je koliko se u Srbiji o ovome malo znalo. Jednostavno u to vreme nije ni bilo obučenog kadra koji bi se bavio ovim poslovima. Upravo to mi je dalo ideju da okupim tim inženjera i da im obezbedim obuku, a zatim smo svi zajedno napredovali jer smo se skupa i obučavali. Danas imamo tim koji radi na ozbiljnim i velikim projektima solarnih elektrana. Kad sve ovo uzmete u obzir, nije nikakvo iznenađenje što smo spremno dočekali ovaj solarni bum na našem tržištu, a slobodno mogu da kažem da smo zapravo pioniri u ovoj oblasti. Mi smo postavili kako tržište treba da izgleda, postavili smo standarde kada je reč o kvalitetu usluga, opreme i održavanja.

Istakao bih jedan od prvih naših poslova čiji je cilj bio smanjenje emisije štetnih gasova iz bušotina, a koji smo radili za NIS Gazprom. Taj gas smo prečistili i iskoristili ga za dobijanje električne energije. Zatim smo radili za EPS na još jednom, za nas najvećem, projektu. Reč je vetroparku snage 66 megavata. Uporedo smo radili i na projektima za industriju i tada, kao i sada, maksimalno smo se trudili da upoznamo ljude sa prednostima solarnih elektrana. Davali smo im jasne informacije i objašnjavali zašto je solarna elektrana jedna od mera energetske efikasnosti i da to ne dovodi u pitanje uvođenje i ostalih mera.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

FAKTOR ENERGETSKE EFIKASNOSTI PRILIKOM KUPOVINE KUĆNIH APARATA U SRBIJI

16.04.2023

smart-home-kuća-energija-energetska-efikasnost — Foto: Pixabay

Čini se da je od uspostavljanja mera energetske efikasnosti važnije upravo podizanje svesti o potrebi racionalnog odnosa prema energiji i energentima, jer gde ona ne postoji, neminovno je uvođenje obaveznih mera. Kampanja ,,Okreni na zeleno”, nastala u saradnji Ministarstva rudarstva i energetike i Evropske unije, imala je za cilj upravo informisanje građana kako bi se uticalo na podizanje svesti o važnosti izbora energetski efikasnijih proizvoda prilikom kupovine. O rezultatima sprovedene kampanje i svesti naših građana o energetskoj efikasnosti, razgovarali smo sa dr Mirkom Đapićem, jednim od ključnih eksperata na projektu Eko-dizajn i energetsko označavanje proizvoda.

Glavni komunikacioni kanali dela kampanje posvećenoj građanima bili su mediji, dok su za prodavce, distributere, mala i srednja preduzeća i zaposlene u Ministarstvu rudarstva i energetike realizovane obuke. Više od 70 medija učestvovalo je u sprovođenju ove kampanje, kroz reklamne spotove i gostovanja saradnika projekta na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao i na radiju. Takođe, video materijali plasirani su putem socijalnih mreža, dok su na 40 lokacija postavljeni bilbordi, a građanima je deljen i štampani materijal. Na autobusima gradskog saobraćaja nalazile su se nalepnice.

U FOKUSU:

Govoreći o postignutim rezultatima, dr Mirko Đapić kaže da su veoma zadovoljni onim što je postignuto. U prilog tome idu i rezultati ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovedeno na početku i na kraju kampanje.

,,Možemo konstatovati da je došlo do povećanja broja građana Srbije koji su upoznati sa pojmom energetske efikasnosti u odnosu na stanje pre pokretanja kampanje. Primera radi, 81 odsto ispitanika tvrdi da je upoznato sa ovim terminom (77 odsto pre početka kampanje), 68 odsto ispitanika je svesno značenja oznaka o energetskim razredima na električnim uređajima koje koriste (66 odsto pre kampanje), dok 72 odsto zna da je uređaj efikasniji ukoliko je njegova procenjena energetska efikasnost ocenjena zelenom bojom (68 odsto pre početka kampanje)’’, navodi naš sagovornik.

Ipak, nedoumice prisutne kod građana u vezi sa energetskom efikasnošću i dalje su velike, a posebno su izražene među starijim stanovništvom, građanima sa nižim stepenom obrazovanja, kao i onih sa nižim ličnim i porodičnim primanjima. Na pitanje da li je razlog nedovoljnog odziva građana na poziv za zamenu proizvoda onima koji poseduju veću energetsku efikasnost, finansijske prirode ili je reč o nedovoljnoj osvešćenosti, Dr Mirko Đapić kaže da odgovor obuhvata oba razloga.

Prema njegovim rečima, jedan od ključnih motiva građana pri kupovini proizvoda i dalje jeste ušteda koju mogu da ostvare. Zato je potrebno, i od medija se očekuje, da se građanima približi rezultat odabira energetski efikasnih proizvoda koji se ogleda ne samo u doprinosu očuvanju životne sredine, već i u finansijskoj uštedi.

Ipak, neophodno je da se radi i na omogućavanju povoljnije kupovine za one grupe građana koje nisu u mogućnosti da kupovinu i obave usled nedovoljnih prihoda, i to kroz finansijske olakšice, odloženo plaćanje, plaćanje na rate ali putem zamene staro za novo.

Potrebno je aktivnosti usmeriti i na razvijanje svesti o ličnom doprinosu povećanju energetske efikasnosti kako među građanima tako i među prodavcima bele tehnike, zato što i oni mogu da budu jedan od kanala uticaja, imajući u vidu značajno oslanjanje na njihove preporuke.

,,Primera radi, ispitanici koji dolaze iz Vojvodine i Zapadne Srbije i Šumadije, te iz ruralnih predela Srbije, iznad proseka se oslanjaju upravo na preporuke, a ovaj nalaz potvrđuju i sami prodavci’’, navodi Mirko Đapić

Iako prodavci tvrde da su svi proizvodi adekvatno obeleženi nalepnicama koje označavaju energetsku efikasnost uređaja, čini se da kupci i dalje ne obraćaju previše pažnje na ova obeležja. To potvrđuje i činjenica da više od 60 odsto građana ne zna da je došlo do promena u skaliranju oznaka energetske efikasnosti.

Rezultati sprovedene ankete u okviru projekta pre pokretanja kampanje ,,Okreni na zeleno” pokazuju da prilikom kupovine kućnih uređaja u Srbiji presudan uticaj ima robna marka uređaja što je potvrdilo 33 odsto ispitanika. Nakon toga, sledi cena uređaja (30 odsto), niska potrošnja struje (13 odsto) i mogućnost kupovine uređaja na rate (šest odsto). Na osnovu ovih rezultata možemo da zaključimo da se samo 13 odsto građana Srbije pri kupovini kućnih uređaja vodi njihovom energetskom efikasnošću, dok je u EU reč o 79 odsto građana.

,,To je jedan od osnovnih razloga zašto je EU, primenom zakonodavstva u oblasti eko-dizajna i energetskog označavanja proizvoda, smanjila potrošnju električne energije domaćinstava za 20 odsto, u periodu od 1990. do 2020. godine uzimajući kao baznu godinu 1990’’, kaže Đapić.

Tekst priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

SISTEM ENERGETSKOG MENADŽMENTA U SRBIJI

15.04.2023

sijalica , energija , električna energija , struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Verovatno ste dovoljno puta čuli da ne možemo baš da se pohvalimo obazrivim odnosom prema potrošnji energije. Činjenica je da je potrošnja energije u našoj zemlji nekoliko puta veća u odnosu na države Evropske unije. Kao jedan od načina uštede energije, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije propisuje sistem energetskog menadžmenta.

Sistem energetskog menadžmenta i njegovi subjekti

Subjekte sistema energetskog menadžmenta čine Vlada, Ministarstvo, obaveznici sistema energetskog menadžmenta, energetski menadžeri i energetski savetnici.

U skladu sa odredbama ovog zakona, Vlada je ta koja na predlog Ministarstva donosi propise u oblasti energetske i racionalne upotrebe energije, a obaveznici sistema ih izvršavaju kako bi se postiglo racionalno korišćenje energije uz što manje troškove. Obaveznike sistema energetskog menadžmenta čine privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru ili u sektoru trgovine i usluga, ako imaju godišnju potrošnju energije veću od količine koju propiše Vlada. Pored njih, obaveznici su i jedinice lokalne samouprave i gradske opštine sa više od 20.000 stanovnika, kao i organi državne uprave, drugi organi i organizacije Republike Srbije, zatim organi i organizacije autonomne pokrajine i organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Obaveznici sistema energetskog menadžera dužni su da prate i analiziraju sve vidove svoje potrošnje energije i o tome vode evidenciju. Potrebno je da utvrđuju ciljeve energetske efikasnosti u okviru svojih poslova i da o njihovom ostvarenju dostavljaju Godišnji izveštaj Ministarstvu. Potrebno je pomenuti i obavezu izbora i postavljanja energetskog menadžera, o čemu se izveštava Ministarstvo.

Energetski menadžer predstavlja fizičko lice koje ima licencu energetskog menadžera, izdatu u skladu sa ovim zakonom, a kog imenuje obaveznik sistema. Na osnovu Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, početkom decembra 2022. godine donet je i Pravilnik o bližim uslovima za imenovanje energetskih menadžera. Pojam energetskog menadžera u Srbiji je relativno malo zastupljen zbog čega ovaj Pravilnik omogućava jasnije upoznavanje sa njegovim značenjem

U FOKUSU:

Pravilnikom su propisani potrebni uslovi za imenovanje energetskih menadžera i to u zavisnosti od vrste obaveznika sistema i vrste licence energetskog menadžera.

Govoreći o privrednim društvima, imenuje se po jedan menadžer za svaku lokaciju, a njegova licenca zavisi od vrste njihove pretežne delatnosti. Shodno tome, može se zahtevati licenca energetskog menadžera za oblast industrijske energetike ili za oblast energetike zgrada.

Kada je reč o opštinama broj energetskih menadžera zavisi od broja stanovnika kao i od toga da li grad ima gradske opštine ili nema. Posebno je propisan broj menadžera za Beograd, a u svim ovim slučajevima energetski menadžer mora da ima licencu za oblast energetike javnog sektora.

Treća vrsta obaveznika, u koju spadaju organi i organizacije, imenuje najmanje po jednog energetskog menadžera. Broj može da se poveća u zavisnosti od toga da li podnose godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije za više od 100 zgrada ili 100.000 m². Ovi menadžeri moraju da poseduju licencu za oblast energetike javnog sektora ili licencu za oblast energetike zgrada.

Energetski menadžer prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije obaveznika sistema i učestvuje u pripremi plana i programa energetske efikasnosti. Takođe, on predlaže mere energetske efikasnosti, učestvuje u njihovoj realizaciji i preduzima druge aktivnosti potrebne za ostvarenje energetske efikasnosti. Na kraju, menadžer priprema Godišnji izveštaj o ostvarenim rezultatima.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

USPEH I IZAZOVI ODRŽIVE GRADNJE U SRBIJI

15.04.2023

architecture-gea9cf02df_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay

Građevinska industrija u Srbiji nalazi se na početku transformacije koja treba da omogući, kroz primenu inovativnih i standarda održivosti, dostizanje evropskih i svetskih trendova u ovoj privrednoj grani. Uz pouzdanog partnera, sigurno je lakše doći do dugoročnih i održivih rešenja. Jelena Jolović, menadžer platforme Novaston, otkriva nam kakve inovacije donose na domaće tržište.

EP: Novaston je lider kada je reč o podizanju standarda održivosti. Šta vas izdvaja od konkurencije i šta nudite klijentima?

Jelena Jolović: U okviru platforme Novaston, koja uspešno posluje već 10 godina na domaćem i regionalnom tržištu, deluju četiri različita sektora. Oni pokrivaju širok dijapazon usluga: od projektovanja i razvoja projekata, upravljanja imovinom, procene vrednosti, posredovanja u prodaji i izdavanju nepokretnosti, do marketinga. Upravo to nas izdvaja na tržištu – u okviru svoje kuće, a u dogovoru sa klijentom, pravimo custom made pristup poslu koji može biti jedinstven na našem tržištu. Individualno pristupamo svakom klijentu, a uz sva prethodna iskustva, zajednički pravimo model koji najviše odgovara potrebi i situaciji na tržištu. Kada je reč o primeni standarda održivosti, iz iskustva možemo reći da tržište postaje svesno kakav je značaj takvih projekata u zajednici. Kada su investitori kompanije sa evropskog ili američkog tržišta, inicijativa je prisutna sa njihove strane i objekti se projektuju i izvode prema najsavremenijim standardima.

U FOKUSU:

EP: Koji su najveći izazovi u građevinskoj industriji sa kojima ste se sreli u dosadašnjem radu i kako ih prevazilazite?

Jelena Jolović: Uvek se izdvajaju dva glavna pravca izazova: budžet i vremenski okvir. Implementacija standarda održivosti najlakša je u procesu projektovanja. U tom trenutku, kada rezultat nije toliko opipljiv, najveći je izazov ubediti klijenta da pomeri granice i postavi nove standarde u okvirima finansijske isplativosti.

Proces je zahtevniji ukoliko klijent ne dolazi iz sredine gde je energetska efikasnost prioritet, već je taj zahtev nametnuo korisnik objekta, odnosno zakupac. Međutim, iz dosadašnjeg iskustva vidimo da na kraju klijent uvidi sve koristi koje mu donosi energetska efikasnost u kasnijem korišćenju objekta. Ponekad nije moguće sprovođenje svih mera koje zahteva sertifikaciono telo zbog nerazvijenog tržišta u Srbiji, pa moramo naći inovativna rešenja kako da postignemo poene, a da ostanemo u okvirima domaće proizvodnje. Zato stalno napominjemo važnost učešća države kroz podstrek investitoru, ali i drugih vidova podrške kao što je otvaranje pogona za razvrstavanje otpada i reciklažu.

EP: Šta nam možete reći o sertifikatu LEED Gold i koje zgrade u Srbiji ga imaju ili će ga uskoro dobiti?

Jelena Jolović: Sertifikat LEED Gold (Leadership in Energy & Environmental Design) je ustanovljen 1994. godine na američkom tržištu, a deceniju kasnije smo već imali prve sertifikovane objekte u Srbiji. LEED sertifikat je važan za investitore koji na taj način pokazuju odgovornost u poslovanju i daju dobar primer u građevinskoj industriji. Objekat projektovan i izveden po LEED Gold ili Premium standardu ima smanjenu potrošnju struje i vode, manju emisiju CO2 za 10 do 30 odsto, smanjene operativne troškove i povećanu vrednost objekta. LEED sertifikat je izuzetno važan i za krajnje korisnike takvih objekata. Oni su zdraviji i srećniji, imaju bolje uslove za rad, više prirodne svetlosti i zelenila, ali i osećaj da doprinose boljitku društva. Jedan od projekata na kome trenutno radimo sa kompanijom Schneider Electric i investitorom Aleksandar Gradnja je upravo u procesu ishodovanja sertifikata LEED Gold. Reč je o rekonstrukciji industrijske proizvodne hale kompleksta Novkabel u Novom Sadu koja će po završetku imati 17.000 m2 .

Intervju vodila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

H-Bridges tim studenata i ove godine u trci za pobedu na najvećem svetskom univerzitetskom takmičenju iz energetske elektronike

15.04.2023

337027244_239266028468002_418152282904750901_n — Foto: H-Bridges

Tim studenata Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu H-Bridges i ove godine se plasirao u finale najvećeg svetskog univerzitetskog takmičenja iz oblasti energetske elektronike, IEEE International Future Energy Challenge 2023 – IEEE IFEC.

Takmičenje se organizuje pod pokroviteljstvom svetske asocijacije inženjera elektrotehnike, IEEE, i okuplja najprestižnije univerzitete iz celog sveta. IEEE IFEC takmičenje pruža studentima priliku da iskoriste teorijsko znanje stečeno na Fakultetu kroz praktičan rad na projektu koji obuhvata proces od istraživanja do razvoja i testiranja rešenja u realnim uslovima.

Multidisciplinarnost projekata godinama unazad u okviru H-Bridges tima objedinjuje studente sa svih smerova Elektrotehničkog fakulteta. Polufinale takmičenja održano je od 19-23. marta ove godine u Orlandu na Floridi (SAD), u okviru najveće svetske konferencije primenjene energetske elektronike – Applied Power Electronics Conference.

U finalu, zakazanom za 26-28. jul 2023. godine u Hanoveru u Nemačkoj, nastupiće sedam najuspešnijih studentskih timova iz celog sveta. Ovogodišnja tema takmičenja je razvoj monofaznog Solid State transformatora za niske snage.

Pročitajte još:

Cilj ovogodišnjeg projekta jeste prototip rešenja, hardver i softver, za integraciju energetskog transformatora u okviru uređaja energetske elektronike. Ovakvo rešenje pruža mogućnost za značajnim redukovanjem korišćenja teških materijala pri proizvodnji transformatora, a dodatno i monitoring i dijagnostiku sistema u realnom vremenu.

Primena ovakvog koncepta bi ubrzala uvođenje inovativnih rešenja u tradicionalni elektroenergetski sistem, i olakšala integraciju obnovljivih izvora energije. Prema propozicijama takmičenja, timovi pristupaju svim aspektima takmičenja potpuno samostalno, od ideje i dizajna do prikupljanja sredstava za izradu prototipa i učešća na takmičenju. Do sada su pored Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, studentski tim i projekat podržale mnoge domaće i inostrane kompanije i institucije.

Za više informacija o timu možete pogledajte ovde.

Izvor: H-Bridges

ProCredit banka otkriva 10 jednostavnih načina za doprinos očuvanju životne sredine

14.04.2023

summer-luksemburg-priroda-nature — Foto-ilustracija: Pixabay

Globalno zagrevanje jedan je od najvećih problema današnjice, te ne čudi što mediji, u poslednje vreme, sve češće o ovome izveštavaju. Međutim, pored toga što čitamo tekstove na portalima, potrebno je da svi mi preduzmemo i konkretne korake kako bi se problem rešio. Budimo PROaktivni!

U ProCredit banci to su shvatili još pre više od jedne decenije. Kako je banka osmislila svoj interni pristup u očuvanju životne sredine, koga se čvrsto pridržava, tako su i njeni zaposleni počeli da žive iste vrednosti.

Kako navode iz ove bake, važno je imati svest o tome da baš svako od nas može doprineti očuvanju životne sredine i to bez ikakvog napora. Zato vam u nasavku ostavljamo deset načina na koje možete doprineti zdravijoj okolini, a koje primenjuju i zaposleni u ProCredit banci.

PROmenite svoje navike – bićete EKOnomičniji

Nemojte koristiti jednokratnu plastiku – U ProCredit banci ne koristi se jednokratna plastika. Umesto toga koristi se posuđe od stakla, keramike ili drugih trajnih materijal, pa je ovo jedan od načina da sačuvamo reke, jezera, mora i šume od ovog nerazgradivog materijala. Ukoliko se ipak vodite parolom „lakše je baciti, nego prati“, koristite posuđe od recikliranog kartona i papira.
U nabavku nosite ceger – Znate li da kornjače često pomešaju plastičnu kesu sa meduzom? I druge životinje ostaju zarobljene zbog plastike koja najčešće završi u rekama, morima i šumama. Zato sledeći put pri kupovini preskočite plastičnu kesu, a umesto nje iskoristite svoju od platna. Zaposleni u ProCreditu navode i da su cegeri praktičniji, jer često mogu imati više pregrada te ih lako možete prebaciti preko ramena. Takođe, mogu biti i odličan modni detalj!
Koristite staklene posude za hranu – U ProCreditu retko će čak i novozaposleni doneti svoju užinu ili ručak u plastičnoj posudi. Staklo je u ovom slučaju pravi izbor, a dobra zamena mogu biti i Taperver posude.
Štedite električnu energiju – U ProCredit banci kupuju zelenu struju sa garancijom porekla od EPS-a, dok na krovu svoje centrale imaju solarnu elektranu. Takođe, u ovoj kompaniji znaju da treba biti štedljiv – te se svetla automatski gase ukoliko u prostoriji nema ljudi duže od minut. Ukoliko živite u kući i razmišljate o solarnim panelima, onda je ProCredit pravo mesto za vas, jer u ovoj banci možete uzeti kredit za energetsku efikasnost sa povraćajem i do 20 odsto! Takođe, toplotne pumpe mogu biti odlično rešenje za grejanje i hlađenje, a uštedi može doprineti i dobra izolacija, kao i promena prozora i vrata. Sve to možete finansirati ovim kreditom. Ukoliko je ovo za vas prevelik korak, počnite još danas od malih promena – kad god ste u mogućnosti koristite prirodno osvetljenje, gasite svetlo kad god niste u prostoriji, isključujte aparate kada nisu u upotrebi. Ovim postupcima ne čuvate samo životnu sredinu već i štedite!

Proizvodite manje otpada – Reciklirajte! Pokušajte da pronađete novu funkciju predmetima koje ste nameravali da bacite. Iskorišćenu teglu možda možete koristiti kao vazu ili u nju možete odložiti neke sitnice koje vam inače stoje u plastičnim vrećicama.
Smanjite upotrebu papira – U ProCredit banci štedi se i papir. A kada se koristi, koristi se isključivo reciklirani. Ova kompanija svesna je koliko je drveće bitno u očuvanju životne sredine, pa je stoga godinama učestvovala i u akcijama pošumljavanja. Takođe, u ProCredit banci račun možete otvoriti potpuno online. Time je ovaj proces postao jednostavniji, ali i ekološki bolji – smanjuje se štampanje dokumentacije, jer klijent svoje primerke dobija na mejl.
Štedite (toplu) vodu – U ovoj kompaniji sve česme se automatski pale i gase, te se potroši manje vode. Ovo je jako važno s obzirom na to da je u svetu sve manje pijaće vode.
Prostor osvežite biljkama – Zelenilo pozitivno utiče na rad, a biljke i pročišćavaju vazduh.
Štedljive sijalice – Ove sijalice su jeftinije, a troše dosta manje nego klasične žarulje. Ipak, savet je da koristite dnevno svetlo kad god ste u mogućnosti.
Idite biciklom ili peške kad god je to moguće – U ProCredit banci su tokom 2022. godine organizovali nagradnu igru pod sloganom „Provozaj se!“, te su svojim pratiocima delili bicikle na društvenim mrežama. Cilj je bio podstaći ljude da što manje koriste svoj automobil, već da umesto toga voze bicikl. I mnogi zaposleni ProCredita na posao dolaze biciklom – kažu zdravije je, bolje za okolinu, doprinosi poboljšanju fizičkog i mentalnog zdravlja.

Kako se vama čine ovi saveti? Nije nešto što iziskuje mnogo napora, a doprinosi zdravlju naše planete, zar ne?

Izvor: ProCredit banka

PUT KA ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI KOJIM MORA DA SE IDE

14.04.2023

stolarija prozor kuca stara — Foto-ilustracija: Unsplash (Sergiu Valena)

Čini se da odavno nismo imali toliko nedoumica o snabdevanju energijom kao ove zime. Briga o tome da li će nam domovi biti topli tokom hladnih dana pokrenula je temu uštede energije pa smo silom prilika razmišljali i o tome koliko su nam domovi energetski efikasni i koliko je to zaista važno u kriznim vremenima.

O trenutno najaktuelnijim energetskim pitanjima, koja obuhvataju i energetsku tranziciju ali i siromaštvo, razgovarali samo sa Aleksandrom Macurom, suosnivačem i programskim direktorom RES Fondacije.

EP: Sve više se govori o energetskoj efikasnosti, ali koliko zaista znamo o tome?

Aleksandar Macura: U poslednje vreme je došlo do porasta svesti o značaju energetske efikasnosti. To prati i određeni porast znanja, ali je prostor za unapređenje i dalje veoma veliki kako kod profesionalaca, tako i kod građana. Kako je tema energetske efikasnosti i njenog značaja i složena i multidisciplinarna, obrazovanje zahteva vreme i angažman profesionalaca, medija, organizacija civilnog društva i drugih. Uloga profesionalaca je najvažnija i etika profesionalaca je ključna. Svaka konkretna investicija u energetsku efikasnost u javnom i privatnom sektoru je istovremeno i edukativna aktivnost i važno je da se značajno smanji broj profesionalnih prekršaja u projektovanju i sprovođenju ovih mera.

U FOKUSU:

EP: Koliko je važno štedeti energiju i koristiti je na najefikasniji način?

Aleksandar Macura: Srbija nije zemlja u kojoj ima natprosečnih prirodnih resursa koji omogućavaju snabdevanje energijom po niskim cenama i konkurentnost ekonomije, a i standard stanovništva se ne može dugoročno graditi na niskim cenama energije. Naš energetski miks je i relativno „prljav“ kako zbog resursa koje koristimo tako i zbog načina na koji ih koristimo. Zbog toga je unapređenje energetske efikasnosti po mom mišljenju ključan razvojni pravac za našu zemlju. U Srbiji se energetska efikasnost ne posmatra na odgovarajući način iako se neki pomaci naziru.

EP: Srbija, kao i cela Evropa oseća posledice energetske krize. Koga je ova energetska kriza najviše pogodila?

Foto-ilustracija: Unsplash (Karen Stahlros)

Aleksandar Macura: Loše vođen sektor, bremenit raznim nedostacima u ustrojstvu, primio je jedan snažan spoljašnji udarac i društvo je, sasvim očekivano, bilo nespremno da ga dočeka. Zahvaljujući različitim faktorima do sada nije bilo većih posledica po sigurnost snabdevanja. Cene energije i energenata za privredu su se značajno povećale i najviše su pogođeni oni koji najneefikasnije troše energiju. Veliki udarac snose i poreski obveznici jer se po ustaljenoj praksi trošak krize prelio na njih. I u vremenima pre krize se poslovanje delova energetskog sektora plaćalo iz džepova poreskih obveznika. To je naročito u poslednje vreme važilo za gasni sektor čiji se troškovi gotovo redovno socijalizuju.

EP: Srbija je definisala pojam energetskog siromaštva, ali ko su danas najugroženiji stanovnici naše zemlje?

Aleksandar Macura: Definicijom uspostaviljen okvir za osmišljavanje i sprovođenje politika za smanjenje energetskog siromaštva. Ipak, sama definicija energetskog siromaštva nam ne pomaže da dođemo do konkretnih ljudi koji se nalaze u problemu. U tom poslu je neophodna saradnja sa institucijama koje se bave socijalnom zaštitom, a u nekim lokalnim samoupravama tome se već pristupilo. Sa druge strane Srbija već godinama ima mehanizam kroz koji se nekoliko desetina hiljada domaćinstava pomaže tako što im se plati deo računa za električnu energiju. Izmenama Uredbe o energetski ugroženom kupcu stvoreni su preduslovi da se taj broj poveća. Svakako, ova pomoć ne unapređuje trajno poziciju domaćinstava budući da se ne dira u energetsku efikasnost načina na koji se troši energija u tim domovima. Ostaje gotovo nedirnuta potreba da se stotinama hiljada domaćinstava koji se greju na ogrevno drvo koje je značajno poskupelo pomogne da unaprede efikasnost njegovog korišćenja poklanjanjem efikasnijih uređaja.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

KOMPANIJA ENERGETIK ENERGIJA D.O.O. OSVAJA TRŽIŠTE BALKANA

14.04.2023

paneli , solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Istraživanja pokazuju da se proizvodnja energije iz sunca i vetra znatno povećala u poslednjih nekoliko godina i sada čini više od 10 odsto proizvodnje električne energije na globalnom nivou. Kada je reč o solarnoj energiji, rast je značajan i očekuje se da će se globalni kapaciteti više nego udvostručiti do 2025. godine, kao i da će taj trend nastaviti da raste. Iako je Balkan na dobrom putu, trebaće vremena da ovaj izvor obnovljive energije postane energetski oslonac u domaćinstvima u Srbiji a tako i deo našeg svakodnevnog života.

Rikardo Frizingeli, izvršni direktor kompanije Energetik Energija d.o.o., za naš Magazin govori o tome šta nam donosi porast upotrebe solarne energije. Kao specijalizovani distributer fotonaponskog materijala, kompanija Energetik Energija d.o.o., svake godine beleži rast ne samo zbog povećane tražnje već i zahvaljujući drugačijem pristupu svojim klijentima.

EP: Kompanija Energetik Energija d.o.o., nastala je kao rezultat 20 godina iskustva i izraženog entuzijazma u oblasti energetike i obnovljivih izvora energije. Šta danas nudite svojim klijentima?

Rikardo Frizingeli: Mi smo specijalizovani distributeri fotonaponskih materijala sa proizvodima i cenama koje su primerene tržištu, i upravo to je deo DNK-a naše kompanije. Mi se izdvajamo po pristupu koji naša kompanija ima, a on podrazumeva aktivno slušanje kupaca i razumevanje njihovih potreba kako bismo zajedno osmislili tehnološka rešenja. Zato verujem da našu kompaniju ne čine samo proizvodi, cene ili raspoloživost zaliha. Da biste bili „pravi” dobavljač za instalatere fotonaponskih uređaja širom sveta, nije dovoljno imati samo gotove materijale i adekvatne cene. Moramo da pokažemo šta se krije iza te dostupnosti, zato detaljno proučavamo tržišta, pomno slušamo naše partnere i pokušavamo da predvidimo njihove potrebe. Shodno tome naš magacin je pun i spremni smo da u svakom trenutku ispunimo sve zahteve naših klijenata. Naši kupci osećaju da ih razumemo, a moje kolege su im uvek na raspolaganju za sva dodatna pitanja. Kod nas niko ne čeka više od 24 sata na odgovor jer znamo da je brzina važna i da vreme nije varijabla već faktor poslovanja. Instalaterima koji nam se obrate su potrebni brzi odgovori. To je upravo ono što u kompaniji Energetik Energija d.o.o. radimo: slušamo vas, zajedno pronalazimo rešenje i kada budete morali da se popnete na krov, neophodan proizvod biće spreman za vas. Tehnološka rešenja koja nudimo zasnivaju se na temeljnom proučavanju potreba kupaca i tržišta, zbog čega Energetik stalno nastoji da se usavršava kako bi bio pravi partner za fotonaponske instalatere u Srbiji.

U FOKUSU:

EP: Koliko brzo napreduje tehnologija u ovoj oblasti? Koji segment napretka biste posebno izdvojili?

Rikardo Frizingeli: Radim u fotonaponskoj industriji od 2007. godine i to uvek u vodećim kompanijama na tržištu. Počeo sam na italijanskom tržištu, prošao sve izazove, uspone i padove, kako bi postao međunarodni menadžer u VP Solaru. Teško je odgovoriti na ovo pitanje jer sam tokom godina bio svedok mnogim tehnološkim inovacijama koje su promenile ovo tržište. Nesumnjivo je da sada živimo u potpuno drugačijem svetu u pogledu tehnologija. Setite se samo velikih izazova vezanih za sisteme za skladištenje i električnu mobilnost. Koliko se samo promenila proizvodnja fotonaponskih modula, ili industrijska ekonomija obima koja je dovela do toga da danas imamo cene koje omogućavaju da svako instalira solarne panele na svom krovu.

Ipak, još uvek želim da verujem da, uprkos vrlo korisnim podsticajima za stimulisanje tržišta, pored sve moćnijih fotonaponskih modula, efikasnijih invertera, većih skladišnih kapaciteta i električne mobilnosti pravi razvoj leži u „pametnim mrežama” gde svako od nas može da koristi električnu energiju kao vrednost koju možemo da razmenimo i podelimo sa našim sugrađanima i komšijama. Za mene, podela energije je suštinska vrednost u svim tehnologijama koje predlažemo. U mreži u kojoj se energija može deliti zaista ćemo se osećati kao da smo svi deo sistema koji je usmeren ka promenama.

EP: Upotreba solarne energije u poslednjih nekoliko godina doživljava ekspanziju. Kakav razvoj očekujete u narednim godinama?

Rikardo Frizingeli: To je manje-više prirodan tok. Očekuje se ubrzani rast upotrebe solarne energije u narednim godinama. Korišćenje solarne energije praćeno je tehnološkim napretkom, smanjenjem troškova i državnim podsticajima uz različite vrste finansiranja obnovljive energije koji rezultiraju više nego logičnim rastom fotonaponske industrije. Takođe, očekuje se da će se globalni kapaciteti solarne energije udvostručiti do 2025. godine i da će nastaviti da rastu u narednim godinama. Međutim, ovaj rast varira od zemlje do zemlje i od regiona do regiona. Balkan je na dobrom putu. Očekuje se da će sve veća potražnja za električnom energijom, posebno u zemljama u razvoju, doprineti sve većem korišćenju fotonaponske energije.

EP: Pomenulli ste da niste samo distributeri opreme. Zašto vam je važno da istaknete?

Rikardo Frizingeli: Kao specijalizovani distributer fotonaponskih komponenti, mi smo u centru lanca snabdevanja. Veoma smo bliski sa najpouzdanijim i najvećim svetskim proizvođačima, kako fotonaponskih panela tako i invertera za sisteme za skladištenje, stanica za punjenje i sistema za montažu. Međutim, naša tajna i opredeljenje je da se još više približimo potrebama instalatera, jer na kraju, pravi donosilac odluke u ovoj oblasti je instalater. On je taj koji je zadobio poverenje krajnjeg kupca i onaj koji odlučuje šta će ugraditi, kada i po kojoj ceni. Tokom proteklih godina postali smo pravi partner u snabdevanju svih kompanija koje su sada naši dobavljači i kupci. Nama nije bitno da li ste veliki energetski operater ili instalater koji se fokusira na instalaciju malih sistema u gradu ili na selu. U kompaniji Energetik Energija d.o.o. ćete uvek pronaći nekoga ko će se pobrinuti za vaše potrebe, dati vam najbolje savete i preporučiti najadekvatnije proizvode za vaš sistem. Našu kompaniju čine ljudi koji razumeju vaše potrebe i spremni su da vam obezbede proizvod kada vam zatreba, po konkurentnoj ceni i na adresi koju odaberete. Energetik Energija d.o.o. ne želi da bude samo distributer, već i vaše skladište, odnosno skladište instalatera, tako da on može da se posveti isključivo prodaji i ugradnji sistema kada za to dođe vreme.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Skoro polovinu globalnog zagrevanja izazvalo je samo pet zemalja, evo koje su u pitanju

13.04.2023

aerozagađenje-air pollution - zagađenje vazduha — Foto-ilustracija: Unsplash (Yaroslav Boshnakov)

Novi naučni rad donosi uvide u listu svetskih zemalja koje su najodgovornije za klimatske promene i koliko iznosi njihovo parče odgovornosti ako se posmatraju emisije ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, Brazil i Indija predstavljaju države koje su svojim aktivnostima u sektorima fosilnih goriva i korišćenja zemljišta najviše doprinele klimatskim promenama od 1851. do 2021. godine, otkriva studija, koja je nedavno objavljena u časopisu Scientific Data.

Srednja temperatura na Zemlji je od početka industrijske revolucije porasla za 1,1 °C. Kada bismo izolovali kumulativne emisije ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida, globalno zagrevanje bilo bi nešto veće, oko 1,6 °C, piše Klima 101.

Važno je naglasiti da istraživači u svoje procene porasta temperature nisu uključili aerosole i sumpor-dioksid koji imaju efekat hlađenja, te bi sveukupno zagrevanje, za koje su odgovorne države, moglo da bude nešto manje.

Pročitajte još:

Kako pokazuju podaci, skoro polovinu posmatranog porasta temperature kroz istoriju, odnosno 0,74 °C, prouzrokovalo je samo pet zemalja, i to redom: Sjedinjene Američke Države (0,28 °C), Kina (0,2 °C), Rusija (0,1 °C), Brazil (0,08 °C) i Indija (0,08 °C).

Kada bi se Evropska unija posmatrala kao jedna država, a ne zajednica zemalja, dospela bi na treće mesto najvećih istorijskih zagađivača ispred Rusije, Brazila i Indije. Njene kumulativne emisije ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida izazvale su globalno zagrevanje od 0,17 °C.

Nezanemarljiv doprinos porastu temperature imaju i Nemačka (0,05 °C), Ujedinjeno Kraljevstvo (0,04 °C), Kanada (0,03 °C), Australija (0,02 °C) i Iran (0,02 °C).

Prema proračunima, veći deo globalnog zagrevanja nastao je usled korišćenja fosilnih goriva i industrije (1,06 °C). Dok je uticaj korišćenja zemljišta skoro duplo manji (0,55 °C).

Međutim, porast temperature koji potiče od fosilnih goriva i korišćenja zemljišta razlikuje se od zemlje do zemlje. Primera radi, uprkos suprotnom stanju globalno gledano, u Brazilu je korišćenje zemljište zagrejalo atmosferu tri puta više od fosilnih goriva.

Naravno, udeo pojedinačnih država u globalnom zagrevanju, na osnovu navedenih gasova sa efektom staklene bašte, menjao se kroz prethodnih 150 godina u zavisnosti od jedinstvene nacionalne situacije kada je reč o industrijalizaciji, dekarbonizaciji i krčenju zemljišta.

Najvećim istorijskim zagađivačima naučnici pripisuju i procentualno učešće u porastu temperature, zaključno sa 2021. godinom, koje se kreće u rasponu od 4,77 odsto (Indija) do 17,3 odsto (Sjedinjene Američke Države).

Zajedno sa Evropskom unijom, Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, Indija i Brazil snose 55,77 odsto odgovornosti u posmatranom stepenu globalnog zagrevanja od oko 1,6 °C.

Ovo je još jedno u nizu naučnih radova koji potvrđuje da su bogate nacije, kada se u obzir uzme šira slika i duži vremenski period, najodgovornije za klimatske promene.

Štetne emisije nekih od njih su u međuvremenu možda pale, ali zbog prethodne krivice one treba da predvode čovečanstvo na putu ka neto nultim emisijama kako bi smanjile teret koji u svetlu promena klime disproporcionalno pada na siromašne zemlje.

Uloga Srbije u globalnom zagrevanju nastalom zbog kumulativnih emisija ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida je veoma mala, te naša odgovornost, sa doprinosom porastu temperature manjem od 0,01 °C, iznosi svega 0,013 odsto.

Ipak, ukoliko bi sve države poput naše digle ruke od energetske tranzicije zato što postoje veći krivci za globalno zagrevanje, borba na nivou sveta bila bi ugrožena zato što zbirno odnosimo udeo u štetnim emisijama koji je uporediv sa nekim od najvećih emitera.

Na kraju krajeva, u stvaranju održive sutrašnjice svi bi trebalo da učestvuju. Ali naša zemlja, prema ocenama vodećih domaćih stručnjaka, u tom procesu i dalje vuče noge bez obzira na to što je najranjivija na klimatske promene u Evropi.

Izvor: Klima 101

Pivo od otpadnih voda kao dokaz da je moguće potpuno prečistiti vodu

13.04.2023

beer pivo — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Otpadne vode reciklažom mogu imati višestruku upotrebu. To pokazuje primer Portugalije gde njihova fabrika, nadomak prestonice, prečišćava i kanalizaciju do nivoa da se može koristiti i u proizvodnji pića. Da bi to dokazala fabrika je proizvela i sopstveno pivo.

U bazene fabrike otpadnih voda „Alkantara“ u predgrađu Lisabona slivaju se kanalizacija i druge prljave vode iz 750 hiljada domaćinstava i drugih korisnika. Proizvodni proces prečišćavanja počinje izdvajanjem mulja – koji takođe iskoriste kao biomasu od koje proizvode struju – čak 18 hiljada gigavata godišnje za potrebe fabrike. Preradom otpadnih voda, kažu, čuvaju i javno zdravlje i životnu sredinu.

„Ova voda, posle tehnološkog tretmana, kao što možete da osetite, ne miriše loše. Ova voda je sada dobra i dalje može da se koristi u prirodi“, objašnjava Markos Batista, direktor komunikacija fabrike otpadnih voda „Alkantara“.

Lisabonska fabrika godišnje prečisti oko dva i po miliona kubnih metara otpadnih voda. Time, kažu, sprečavaju i nestašice vode usled klimatskih promena. Voda koju prerade ima višestruku namenu. Koristi se u industriji, za zalivanje poljoprivrednih površina i za pranje ulica.

Pročitajte još:

Posle hemijskog fabričkog tretmana deo prerađenih otpadnih voda se ponovo vraća u reku. A da je ta voda biološki i hemijski isprvna i čista potvrđuje, kažu, i činjenica da su uspeli da sačuvaju sve vrsta riba u svojim vodama.

Kako bi dokazali taj kvalitet vode, od nje su naprvili pivo koje nije za prodaju već njime pokušavaju da uvere javnost da je reciklaža otpadne vode korisna i isplativa. Pivom, koje je 2021. godine dobilo i evropsku nagradu za inovacije, počaste goste. Probala ga je i grupa novinara iz Srbije koja je u okviru projekta Evropske unije – „Puls Evrope“ – obišla fabriku.

„Pivo smo proizveli kako bismo promenili mišljenje i podigli svest o značaju čuvanja i ponovnog korišćenja najvrednijeg resursa – voda. Voda je bogatstvo i od nas ljudi najviše zavisi kako ćemo je i koliko iskoristiti“, dodaje Batista.

I proces prerade je održiv. Arhitekta koji je projktovao fabriku dobio je nagradu. Proizvodni pogoni za preradu vode gotovo se i ne vide jer su ispod zemlje. Na površini je njen krov koji je pretvoren u zelenu oazu, koju navodnjavju prečišćenom vodom.

Izvor: RTS

Kako da napravimo zdravije boje za uskršnja jaja

13.04.2023

eugenivy_now-nvULIYhrNDU-unsplashf — Foto-ilustracija: unsplash (Євгенія Височина)

Foto-ilustracija: unsplash (Євгенія Височина)

U nedelju se proslavlja Uskrs, najveći hrišćanski praznik, a prethodi mu veseo običaj kojem se raduju sve generacije. Rafovi prodavnica ispunjeni su raznovrsnim bojama u kesicama i tubicama, kao i sitnicama za ukrašavanje uskršnjih jaja. Iako je teško odoleti im, zaboravljamo da neke od njih mogu da budu štetne. Ukoliko biste želeli da ove godine izaberete zdraviji i prirodniji način farbanja jaja, predstavljam vam nekoliko ideja za osnovne boje.

Kako bismo dobili crvenu boju, potreban nam je koren cvekle. Tri korena izrendamo, a zatim ih pola sata kuvamo u posudi u koju smo sipali litar vode. Za tamnije nijanse crvene, jaja kuvamo u ljuski crvenog luka, a nakon toga dodajemo kašiku sirćeta kako bi fiksiralo boju.

Za žutu boju potreban nam je začin kurkuma. U 7,5 dl vode stavimo dve supene kašike kurkume, kašiku sirćeta i malo soli, a zatim jaja ubacimo u smesu i kuvamo ih u njoj kao što inače kuvamo jaja.

Crveni kupus biće odlična zamena veštačkim plavim bojama. Kako bismo dobili lepu nijansu plave, potrebno je pola glavice crvenog kupusa, 1,5 l vode i tri kašike sirćeta. Za razliku od žute boje, za koju je bilo potrebno da se jaja kuvaju zajedno sa začinom, ovde je postupak drugačiji. Jaja prvo skuvamo, a zatim u šerpu naređamo deo sitno seckanog kupusa, pa na njega stavimo jaja i prekrijemo ih ostatkom iseckanog kupusa. Kada to završimo, sipamo vodu i sirće i sve zajedno kuvamo još najmanje 20 minuta od trenutka kada voda provri, odnosno dok se ne dobije željena nijansa.

Za kraj vam ostavljam predlog za dobijanje zelene boje. Sveža jaja stavimo u šerpu napunjenu hladnom vodom, u koju ćemo dodati kašiku soli i sirćeta, a zatim dodajemo spanać. Sve zajedno kuvamo, dok jaja ne budu gotova i postignuta nijansa koju želimo.

Oni koji su odrastali uz bake, znaju da farbanje jaja na ovaj način i te kako može da bude interesantno ukoliko se zaigrate. Ako ste raspoloženi za dodavanje šara, potrebni su vam cvetići ili listići, najlon čarape i konac.

Bake su uglavnom jaja ovako šarale u ljusci crnog luka, a postupak je vrlo jednostavan. Raspodelite travke prema vašoj želji na jaja, zatim isecite čarapu i obmotajte je oko jaja. Sve to vežite čvrsto koncem, kako se travke ne bi pomerale. Nakon toga, tako obmotana jaja stavite u šerpu, u koju ste prethodno stavili ljuske luka, dodajte vodu toliko da prekriju jaja i kuvajte 20 minuta.

Budite kreativni i veseli.

Želim vam srećne uskršnje praznike!

Katarina Vuinac

Južnokorejske kompanije pokazuju interesovanje za ulaganje u zelenu energiju Srbije

13.04.2023

Obnovljivi izvori energije — Foto: Pixabay

Na temu zelene energetske tranzicije, Vlada Republike Srbije objavila je vest o potencijanom partnerstvu sa Južom Korejom. Tom prilikom sastali su se ambasador Južne Koreje u Srbiji Đeung Li i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović kako bi razgovarali o bilateralnoj saradnji.

Bez obzira na udaljenost dve država, zelena energetska tranzicija i inovacije u ovoj oblasti važna su za sve, a Srbija planira da u narednom periodu do kraja izradi i integriše energetski i klimatski plan. On bi sadržao glavne ciljeve na polju energetike, povećanja energetske efikasnosti, povećanja obnovljivih izvora energije, s druge strane smanjenja štetnih gasova.

Pročitajte još:

Ambasador je izjavio da u Srbiji na ovom polju ima prostora i prilika za napredovanje, ali i uzajamnu saradnju i povezanost dve države. Srbija će se verovatno kandidovati za međunarodnu izložbu EXPO 2027, i tom prilikom se prikazati kao centar za kreativnost i investicije u svetu.

Energetski portal

1...217218219...1.569 Page 218 of 1.569

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

U FOKUSU:

U FOKUSU:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM