Home Blog Page 220

Ministarka Đedović o prelasku EPS-a u akcionarsko društvo – šta mogu da očekuju radnici, a šta građani

Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)
Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

EPS više nije javno preduzeće već akcionarsko društvo. O tome šta promena dva slova u nazivu kompanije i prelazak JP u a. d. donosi radnicima EPS-a, a šta građanima Srbije, za RTS je govorila ministarka energetike Dubravka Đedović. Nakon ove promene u EPS-u više neće, kaže, biti ograničavanja zarada i broja radnih mesta, a cilj je da se najkvalitetniji kadar zadrži. Prioritet je poboljšanje upravljanja preduzećima, a promena pravne forme je korak u tom smeru, poručila je ministarka.

Ministarka energetike Dubravka Đedović rekla je za RTS da prelazak Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo predstavlja pozitivnu promenu kako za EPS, tako i za njegove radnike i građane Srbije.

,,Sada postavljamo temelje kako da imamo uspešniji, efikasniji, profitabilniji EPS, koji će moći da iznese potrebne reforme u energetskom sektoru, promene i tranzicija koja nas čeka je važna sa aspekta privrede, da bude pokretač našeg privrednog razvoja“, rekla je ministarka.

Na pitanje zašto se za sprovođenje odluke vlade o toj promeni čekalo još od 2014. godine, Đedovićeva je rekla da ona nije sprovedena iz više razloga.

,,Građani su imali prilike da budu svedoci te iste 2014. i 2015. kada je odluka o smanjenju plata i penzija doneta da bismo stabilizovali finansije i pre svega je bila neophodna za budžet Srbije. Građani su svedoci da sada imamo najveće prosečne plate i penzije u regionu. Država je pokazala da treba da imaju poverenja u nju“, rekla je ministarka energetike.

Nakon ove promene u EPS-u više neće biti ograničavanja zarada i broja radnih mesta. “Mislim da je bitno da jedno preduzeće koje hoće uspešno da posluje, da zna koje su njegove potrebe u pogledu zaposlenih“, rekla je Đedovićeva.

Na komentar da su u EPS-u plate već značajno veće nego u drugim preduzećima, Đedovićeva je rekla da je cilj da se najkvalitetniji kadar zadrži, a ljudi iz inostranstva da se vrate.

,,Moramo da stvorimo preduslove da se to desi, a kolike su plate da ih privučemo, da ne bi odlazili iz EPS-a u privatnu kompaniju? Morate da ga zadržite, jedan način je plata, drugi kako da napreduju, da li po zasluzi ili ne“, rekla je Đedovićeva.

Pročitajte još:

Zašto se za prelazak u a. d. čekalo od 2014. godine

Ministarka Đedović je rekla da je od 2014. urađeno mnogo toga što se tiče transportne infrastrukture i da budžet zemlje ima svoja ograničenja.

,,U jednom momentu je prioritet finansiranja na nečemu, a energetska kriza je pokazala koliko je bitno da imamo jake kompanije u energetskom sektoru, da državne kompanije imaju snage da se izbore sa krizama kao što je bila prošle godine. Naravno da je država pomagala energetske kompanije, i države u Evropi su, ali da smo se ranije reformisali, spremniji bismo dočekali krizu“, rekla je ministarka.

Đedovićeva je rekla da je prioritet poboljšanje upravljanja preduzećima, a promena pravne forme je korak u tom smeru.

,,Da imamo jak nadzorni odbor koji će nadzirati rad rukovodstva, da sprovede ciljeve koje država stavi pred EPS, jer država je vlasnik i namerava to da ostane, to su giganti naše privrede, a država ima interes, volju i i želju da ga zaštiti i unapredi“, rekla je Đedovićeva.

Hoće li EPS biti dokapitalizovan

Na pitanje da li će EPS biti dokapitalizovan, ministarka je rekla da to sada nije tema, ali da će država donositi odluke koje bude smatrala najboljim.

Foto-ilustracija: Pixabay (AJS1)

,,To može biti i dobra vest, to znači dodatni kapital, dodatnu disciplinu, jer obično dodatni akcionari donesu i dodatne zahteve što se tiče upravljanja i organizacije. Možemo ići samo na bolje… Država će razmišljati o tome, ako za to bude potrebe“, rekla je ministarka.

Navodi i da je najnormalnije da kompanije koje dobro posluju izađu na tržište kapitala, ali da EPS zasad ne može jer nema kapacitet da to uradi, a da to bude interesu države.

Na pitanje koja je vrednost imovine EPS-a, budući da revizorske kuće navode da iznosi tri, a EPS saopštava da iznosi osam milijardi, Đedovićeva je rekla da veruje da su revizorske kuće savesno radile svoj posao.

,,Cilj je da imamo što veću vrednost, niko je neće umanjiti, revizorske kuće jesu radile savesno posao. Da su naši energetski kapaciteti stari i datiraju od pre 20, 30, 50 godina je fakat, da treba da ih obnavljamo – to je ono što treba da bude fokus EPS-a“, navodi ministarka.

Ima li ministarka podršku za reforme

Na pitanje ima li podršku da u reformi EPS-a ide do kraja, Đedovićeva je rekla da je cela država stala iza toga.

,,Cela država treba da stane iza ovog, i to jeste slučaj. Ono što smo u zadnje tri nedelje uspeli je rezultat toga, vlada je bila odlučna u nameri da se sprovede odluka iz 2014.“, rekla je ministarka.

Ovom promenom vlada je zadržala svoj uticaj u donošenju strateških odluka, a nadležnost skupštine je reducirana u odnosu na nadležnost nadzornog odbora.

,,Cilj je da se profesionalizuje nadzorni odbor koji će imati veća ovlašćenja bez upliva države u svakodnevno donošenje odluka, cilj je da se svede na razuman odnos, da takva promena upravljanja dovodi do boljih rezultata za EPS“, objasnila je Dubravka Đedović.

Tranzicija ka čistijim izvorima energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Govoreći o budućnosti elektroenergetike, Đedovićeva je rekla da se razmišlja o tranziciji ka čistijim izvorima energije.

,,Ugalj je naš bazni energent trenutno, ali imamo i velike hidropotencijale, razmatramo kako više da ih iskoristimo i što brže sagradimo nove hidrokapacitete“, rekla je ministarka dodajući da treba što više da se oslanjamo na gas.

Na pitanje da li se razmišlja o nuklearnoj energiji, ministarka je rekla da mi nemamo akademski odnosno obrazovni kapacitet za gradnju nuklearki jer se godinama nismo time bavili.

Objasnila je da se razmišlja da, kroz parterske odnose sa drugim zemljama koje imaju nuklerake, dođemo do bazne energije i da nekom vrstom razmene obezbedimo tranziciju ka čistoj energiji.

Izvor: RTS

Danas se obeležava Dan zaštite prirode Srbije

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)
Foto-ilustracija: Pixabay

Danas se obeležava Dan zaštite prirode Srbije, koji je ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine sa ciljem predstavljanja značaja očuvanja prirodne baštine. Ovaj datum odabran je zato što je 1949. godine prvi put jedno područje dobilo status zaštićenog prirodnog dobra, kada je doneto Rešenje o zaštiti vodopada Velika i Mala Ripaljka na teritoriji opštine Sokobanja.

Seminar za upravljače zaštićenih područja danas je održan upravo u Sokobanji, a ovogodišnja tema je ,,Unapređenje upravljanja zaštićenim područjima – osnovni alat i mehanizam za zaštitu prirode’’.

Mreža zaštićenih područja danas broji 465 prirodnih dobara i obuhvata nacionalne parkove, parkove prirode, predele izuzetnih odlika, rezervate, zaštićena staništa i spomenike prirode, koji se prostiru na preko 700 hiljada hektara i obuhvataju oko osam odsto nacionalne teritorije, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

U  proteklih godinu dana proglašena su nova zaštićena područja – predeli izuzetnih odlika „Željin” i „Stolovi”, a povećane su i površine pod zaštitom Predela izuzetnih odlika „Dolina Pčinje” i Specijalnog rezervata prirode „Uvac”.

Na sednici Vlade Republike Srbije održanoj 6. aprila usvojena je Uredba o proširenju ukupne površine Specijalnog rezervata prirode “Uvac” na 11.750 hektara.

Energetski portal

NOVI SAD NASTAVLJA SA ULAGANJIMA I SUBVENCIJAMA ZA BICIKLIZAM

Foto-ilustracija: Unsplash (Tommaso Pecchioli)
Foto-ilustracija: Pixabay

Novi Sad važi za vodeći biciklistički grad u Srbiji. Između ostalog, njegova geografska pozicija pruža građanima olakšan vid ovog prevoza, kojim osim što se izbegavaju problemi gužve i parkinga, čuva se i okolina. Iz godine u godinu, sa porastom populacije, raste i procenat učešća biciklista u saobraćaju.

Kako je gradonačelnik izjavio u nedavnom intervjuu poslednjeg broja našeg magazina, u proteklih 10 godina porast svakodnevnih biciklista skočio je za 300 odsto. Procena broja aktivnih biciklista za 2019. godinu iznosio je preko 30.000 redovnih biciklista, a nezvanični podatak za ovu godinu je preko 40.000 aktivnih građana na biciklističkim stazama Novog Sada.

Pročitajte još:

Za isti period, od 10 godina, izgrađeno je 30 kilometara sasvim novih staza, i preko 10 kilometara je rekonstrisano. Stoga, grad kontinuirano ulaže u ovu mrežu, koja se trenutno prostire na preko 100 kilometara.

Lepa vest za Novosađane koju je gradonačelnik podelio na svom zvaničnom instagram nalogu, osim proširenja mreže do Futoga, jesu i subvencije koje će grad pružati građanima. Subvencije se tiču nabavke bicikala, kao ekološki najprihvatljivijeg prevoza. U te svrhe biće izdvojeno 20 miliona dinara, a pojedinačna pomoć iznosiće 12.000 dinara.

Energetski portal

Usvojena Uredba o proširenju SRP „Uvac“

Foto: Ivan Bukvić
Foto: Wikimedia

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredba o proširenju ukupne površine Specijalnog rezervata prirode “Uvac” na 11.750 hektara. Kako se navodi na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, to je za oko 4.000 hektara više nego ranije, a utvrđeni su i novi režimi zaštite I, II i III stepena.

SRP „Uvac” nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, između masiva planine Zlatibor na severu, Čemernice i Javora na istoku i jugoistoku i Zlatara na zapadu i jugozapadu, na teritoriji opština Nova Varoš, Sjenica i Priboj.

Krasi ga izuzetan biodiverzitet, a najznačajnija jedinka ovih prostora je beloglavi sup, vrsta orla lešinara velikih dimenzija. Ovo je uz kanjon reke Trešnjice jedino stanište ove ptice u Srbiji. Ove prostore odlikuje i prisustvo jedanaest vrsta riba (potočna pastrmka, klena, skobalja) i nekoliko ugroženih vrsta sisara. U rezervatu se nalazi 219 različitih biljnih vrsta.

Pročitajte još:

Specijalni rezervat prirode “Uvac”, zaštićen je prvi put 1971. godine na lokalitetu Pavlovića Brod sa površinom od 267 hektara. Tokom 1995. i 2006, godine područje zaštite je značajno prošireno.

Energetski portal

Solarni paneli za petnaestak dana na krovu Željezare

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)
Foto-ilustracija: Pixabay (StockSnap)

Počeli su prvi značajniji radovi na montiranju solarne elektrane u okviru EPCG Željezare Nikšić. Pored prodaje električne energije, menadžment kompanije najavljuje i saradnju sa brojnim investitorima, koji bi kompleks Željezare pretvorili u biznis zonu.

Krov hale pogona Vučionice u kompleksu nikšićke Željezare za petnaestak dana krasiće solarni paneli. Krovovi i ostalih pogona će, najavljuju iz menadžmenta, u budućem periodu biti prekriveni panelima, pa će ukupna snaga solarne elektrane biti 20 MWh.

,,Mi smo dobili odluku Odbora direktora da možemo da montiramo 10 MWh za sopstveno korišćenje, a sledeće godine još 10 mWh. Ovo su prvi megavati iz tog Sistema. Radimo uporedo, na zemlji imamo pet MWh, projekat je urađen i odmah krećemo sa izradom konstrukcija za tu veću elektranu“, saopštio je Đorđije Manojlović, izvršni direktor EPCG Željezara Nikšić.

Pročitajte još:

,,To bi nama obezbedilo potpuno stabilno poslovanje u narednom periodu jer realizacijom i prodajom te energije dobili bismo značajna sredstva na godišnjem nivou“, istakao je predsednik Odbora direktora Marko Perunović.

Pored prodaje električne energije i gradnje konstrukcija za solarne panele, kompleks Željezare će, poručuju iz menadžmenta, biti iskorišćen i za različite delatnosti drugih privrednih subjekata.

Menadžment EPCG Željezare je u progovorima i sa velikim brojem manjih investitora, a postoji i mogućnost da u hali Vučionice bude napravljen logistički centar renomiranog trgovačkog lanca.

Izvor: RTCG

Počelo prijavljivanje za subvencije za uzgoj teladi za tov

Photo-illustration: Unsplash (Matteo Di Iorio)
Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Graybill)

Javni poziv za subvencije za krave za uzgoj teladi za tov je raspisan i trajaće do 10. maja.

Prijave za subvencije se podnose preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Uputstvo za prijavu za subvenciju možete pogledati ovde.

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podsećaju sve poljoprivredne proizvođače da krajnji rok za prijavu u sistem eRPG ne postoji, te ste u mogućnosti da prijavu i obnovu statusa gazdinstva odradite sve do trenutka podnošenja zahteva za željenu subvenciju.

Pročitajte još:

Takođe, u toku je Javni poziv za premiju za mleko, koji traje do 18. aprila i Javni poziv za davanja po hektaru koji je raspisan do 31. maja.

Energetski portal

Evropa krcata peletom, izvoz ide otežano – u Srbiji cenovni paradoks

Foto-ilustracija: Pixabay (moses)

Ovu grejnu sezonu karakteriše i rekordna potražnja za peletom i ogrevnim drvetom i rekordno visoke cene tog ogreva. Fabrike peleta i stovarišta konačno su počeli sa sniženjima. Profesor šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže za RTS da će doći do blagog pojeftinjenja i u narednim nedeljama. Savetuje potrošačima da sada krenu u nabavku i ne čekaju oktobar. Napominje da sada imamo paradoksalnu situaciju da su cene peleta u velikim gradovima niže, a cene ogrevnog drveta više – u unutrašnjosti je obrnuto.

,,U odnosu na cene koje su bile u uredbi sada su znatno niže. Prvo pojeftinjenje peleta je bilo sredinom februara, ono je bilo jako skromno. Drugo, malo značajnije, oko deset procenata, sredinom marta. Ove sedmice je još jednom pojeftinilo za oko dva odsto. Cene drvnog peleta su niže nego krajem januara u proseku za 12 odsto“, ističe Glavonjić.

Cene drvnog peleta su, dodaje, različite u različitim regionima u Srbiji i kreću se od 31.000 dinara za uvozni pelet iz Crne Gore, do 34.000 za domaći.

,,Najjeftiniji pelet se nalazi u velikim gradovima, dok su cene na stovarištima u unutrašnjost nešto više. Razlog je to što u unutrašnjosti ima znatno manje trgovaca koje nude pelet i oni još uvek drže cene koje su između dve do tri hiljade niže nego u januaru ove godine“, ističe Glavonjić.

Prema njegovim rečima, cene ogrevnog drveta su pale, ali je taj pad znatno niži nego kod cene peleta.

,,Cene ogrevnog drveta u Beogradu su oko 10.000 dinara, a u unutrašnjosti se kreću od 7.500 dinara do 10.000 dinara. To je pojeftinjenje od 700 do 1.200 dinara, zavisi sve od regiona“, kaže Glavonjić.

Pročitajte još:

„Paradoksalna situacija“

Ističe da sada imamo paradoksalnu situaciju da su cene peleta u velikim gradovima niže, a ogrevnog drveta više, a u unutrašnjosti je obrnuto.

Foto-ilustracija: Pixabay

,,Jedan od razloga zašto cene ogrevnog drveta padaju sporije je što na stovarištima još ima skupo nabavljenog drveta. Sada pokušavaju da to nekako prodaju. Nove seče su tek počele, a treći razlog je što je potražnja industrije za drvetom izuzetno visoka. Sada proizvođači mogu da biraju kome će prodati drvo “, napominje Glavonjić.

Fabrike peleta su, navodi, u ovom trenutku izuzetno opterećene zalihama i izvoz ide otežano jer je cela Evropa krcata peletom.

,,Realno je očekivati da će doći do još jednog blagog pojeftinjenja peleta u narednim mesecima. To neće biti tako značajno, ali se može očekivati da će biti par stotina dinara u narednim nedeljama. Sada je tona jeftinija između 3.600 dinara i 4.000 nego krajem januara ove godine“, kaže Glavonjić.

Odlična snabdevenost tržišta

Navodi da je snabdevenost tržišta odlična.

,,Drveta i peleta ima u dovoljnim količinama, ne treba stvarati nervozu kod potrošača. Potražnja je u ovom trenutku veoma mala, i peleta i drveta ima dovoljno. April i maj su pravo vreme za nabavku ogreva i moj savet je da potrošači krenu sada u nabavku i ne čekaju oktobar“, dodaje Glavonjić.

Fabrike, kaže, u ovom trenutku imaju dovoljne količine drvne sirovine.

Foto ilustracija: Pixabay

,,Razlika u ceni drvne sirovine koja se nabavlja iz državnih i privatnih šuma je oko deset procenata. Prošle godine je ta razlika bila preko 50 odsto u korist privatnih šuma. Nema više zabrane izvoza, ali zbog situacije u Evropi izvoz ide jako teško“, objašnjava on.

Od sredine januara do kraja februara je rađeno istraživanje koje se odnosi na potrošnju drvnih goriva i jedno od pitanja je bilo poverenje potrošača u drvni pelet.

,,Veliki broj potrošača je bio razočaran cenom peleta i jedan broj njih je odustao od korišćenja peleta i prešao na neki drugi energent, najviše na ogrevno drvo. Ako bude bila prihvatljiva cena, oni će se ponovo vratiti da koriste pelet“, napominje on.

U ovom trenutku stvari tako stoje da će ogrevnog drveta i peleta biti dovoljno, zaključuje Glavonjić.

Izvor: RTS

Naučnici upozoravaju: Temperatura okeana početkom aprila najviša u istoriji

Foto-ilustracija: Unsplash (Subtle Cinematics)
Foto-ilustracija: Unsplash (Francesco Ungaro)

Okeani su sve topliji, njihova prosečna temperatura početkom aprila, dostigla je čak 21,1 stepen. Naučnici upozoravaju da su dobijeni podaci najviši u istoriji od početka satelitskog snimanja okeana.

Prema saopštenju Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA) oboren je rekord iz 2016. kada je u istom periodu godine temperatura okeana iznosila 21 stepen.

Kako kažu klimatolozi, rast temperature okeana obara sve prethodne rekorde, a prema svim izgledima ove brojke biće sve veće.

Naučnici su u ranijim istraživanjima objavili da globalno zagrevanje utiče i na najdublje delove okeana. Dugo se pretpostavljalo da dubine okeana miruju, ali na žalost, ustanovljeno je i njihovo zagrevanje, koje može biti posledica klimatskih promena.

Pročitajte još:

Ono što posebno zabrinjava sve istraživače okeana jeste što nije u potpunosti poznato na koji način i koliko ovo zagrevanje utiče na ekosisteme i sva dešavanja na površini vode.

Posmatranje promena u okeanima umnogome pomaže u razumevanju klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

Energetski portal

Valjevo: na stambenim zgradama izvedeni radovi na energetskoj sanaciji

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)
Foto-ilustracija: Pixabay

Tri stambene zgrade u Valjevu na kojima su izvedeni radovi na energetskoj sanaciji, zahvaljujući kojima će potrošnja električne energije biti smanjena oko 30 odsto, obišli su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i ambasador SAD u Republici Srbiji Kristofer Hil.

„Zahvalni smo USAID projektu Bolja energija na podršci Nacionalnom programu energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, učešćem u finansiranju radova na pet zgrada u Valjevu od kojih su na tri zgrade radovi već završeni. Ukupna vrednost projekta za svih pet zgrada je 10,6 miliona dinara, a efekti se ne mere samo uštedama električne energije i nižim troškovima, već i smanjenjem emisija štetnih gasova“, rekla je ministarka Đedović.

Prema njenim rečima, povećanje energetske efikasnosti važno je ne samo zbog aktuelne energetske krize, nego i u procesu energetske tranzicije, zbog čega je ova oblast jedan od prioriteta kad je reč o investicijama države koja obuhvataju kako javne objekte, tako i domaćinstva.

Pročitajte još:

„Kroz program subvencija Ministarstvo zajedno sa lokalnim samoupravama pomaže građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima. U prethodnom periodu je za subvencije obezbeđeno oko 2,6 milijardi dinara, a obuhvaćeno je oko 20.000 domaćinstava. Za nastavak programa obezbedili smo dodatnih oko 70 miliona evra, gde očekujemo da subvencije dobije još oko 80.000 domaćinstava“, rekla je ministarka.

Ambasador Hil istakao je odličnu saradnju koju je američka ambasada, kroz projekat Bolja energija, ostvarila sa građanima Valjeva i zahvalio svim učesnicima na projektu, kao i gradonačelniku Valjeva i ministarki Đedović, što su omogućili današnju posetu tokom koje su zajedno imali priliku da se uvere u rezultate projekta.

„Često se o energetici govori i u terminima koji su dosta tehnički ili tehnološki možda nerazumljivi, ali koji se na kraju svode na to da umete da koristite već poznate tehnologije, kao što je toplotna izolacija, i da vrlo brzo vidite rezultate, kao što su znatno manji računi koje dobijate na kraju meseca, a koji su potrošačima na kraju krajeva najbitniji. Što se tiče američke ambasade u Beogradu, veliko je zadovoljstvo što sarađujemo sa Vladom Republike Srbije kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou i naglasio bih da je vrlo važno da ćemo se i u budućnosti baviti nalaženjem rešenja koja su bitna za obične gađane i raditi zajedno na njima“, rekao je Hil.

U okviru zajedničkog projekta Ministarstva rudarstva i energetike, Grada Valjeva i USAID projekta Bolja energija u Valjevu, koji je obuhvatio energetsku sanaciju stambenih zgrada u ulicama Vlade Danilovića, Vladike Nikolaja i Sretena Dudića u Valjevu, završeno je postavljanje termoizolacije i izvršena je zamena ulaznih vrata i prozora na zajedničkim prostorijama.

Energetski portal

Austriji prete višemilionske kazne zbog sporog usaglašavanja sa direktivom EU o energetskoj efikasnosti

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Pošto vladajuća koalicija (koju čine Narodna partija Austrije i Zeleni) nije uspela da usaglasi nacionalno i zakonodavstvo EU po pitanju energetske efikasnosti, državi preti kazna. Austrija bi mogla biti kažnjena jer nije prenela originalnu verziju Direktive EU o energetskoj efikasnosti iz 2018. Direktiva je trebalo da bude uključena u nacionalno zakonodavstvo početkom 2021. godine, što je sled događaja za koji opozicija krivi nedostatak jedinstva unutar vlade.

Nakon usvajanja direktive o energetskoj efikasnosti 2018. godine, njena revizija je najavljena kao deo klimatskog paketa u 2021. godini vladajuće koalicije. Revidirana verzija već je u završnoj fazi ponovnih pregovora. Austrija tek treba da verziju iz 2018. godine implementira u nacionalno zakonodavstvo. Zbog toga bi Austrija mogla da dobije kaznu od sedam miliona evra, navodi se u internoj prepisci vlade, prenosi APA.

Pročitajte još:

„Zahvaljujući“ nemogućnosti vlade da na vreme prilagodi Zakon o energetskoj efikasnosti, Austrija se suočava sa kaznama EU u milionima evra, rekla je Alojz Šrol, portparolka za energetsku politiku Socijaldemokratske partije (SPÖ). U izjavi, portparolka pozvala se na Ministarstvo za zaštitu klime predvođeno Zelenima, koji do sada nisu uspeli da ubede u implementaciju EU zakona svog koalicionog partnera Narodnu partiju Austrije (ÖVP), nakon što su im predstavili ukupno 12 nacrta zakona.

Komesari EU će se verovatno sastati u drugoj polovini aprila da razgovaraju o tome da li da zatraže od suda EU da kazni Austriju.

Do tada, vladina ustavna služba preporučuje da skupštinski ekonomski odbor postigne sporazum na prvom nivou u znak dobre volje.

Pošto Zakon o energetskoj efikasnosti zadire u nadležnost države, austrijska vlada mora da sakupi dvotrećinsku većinu u parlamentu, za šta se mora osloniti na opozicionu stranku SPÖ.

Izvor: EURACTIV.rs

Početak eksploatacije uglja sa kopa Radljevo kasniće godinu i po – Radi snabdevanja TENT-a proširuje se Polje G

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)
Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Elektroprivreda Srbije planira proširenje površinskog kopa G u kolubarskom basenu, a Ministarstvo zaštite životne sredine odredilo je obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu ovog projekta.

Površinski kop Polje G nalazi se u zapadnom delu kolubarsko ugljenog basena i počeo je sa radom nakon završene eksploatacije na kopu Veliki Crljeni, kao njegov zamenski kapacitet.

Proširenje Polja G je, kako se navodi u rešenju Ministarstva, potrebno zbog kašnjenja nabavlje opreme za PK Radljevo.

Dodaje se i da je ugalj sa kopa Polje G boljeg kvaliteta i da će se koristiti za potrebe TE Nikola Tesla u Obrenovcu.

Pročitajte još:

Proizvodnja uglja na ovom proširenju trajala bi još jednu i po godinu, a u tom periodu bi počela eksploatacija iz Radljeva.

Ukupna količina uglja predviđena za otkopavanje iz Polja G je 35 miliona tona uglja, odnosno pet miliona godišnje.

Kop Radljevo je inače najmlađi otkop u Kolubari, a kako je navedeno na sajtu EPS-a, trenutno je aktivan jedan sistem za proizvodnju otkrivke i radi se na otvaranju ugljenog sloja.

Prema ranijim najavama, trebalo je da prve količine uglja sa tog kopa počnu da se otkopavaju tokom ove godine.

Izvor: eKapija

Objavljeni tenderi za rekonstrukciju dve pruge u Vojvodini

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Za projektovanje rekonstrukcije i modernizaciju dve regionalne pruge u Vojvodini objavljeni su tenderi, kažu iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ministar Goran Vesić pozvao je sve kompanije da se prijave na tender i urade Idejni projekat sa Studijom opravdanosti i Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Pančevo Glavna – Zrenjanin – Banatsko Miloševo – Subotica kao i pruge Sombor – Vrbas.

Otvaranje ponuda biće obavljeno 11. i 12. maja ove godine u 12 časova, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Vesić je prilikom radne posete Evropskoj komisiji u Briselu, u januaru ove godine, zatražio da Evropska unija finansira obnovu pet regionalnih železničkih pruga, ukupne dužine približno 600 kilometara.

Energetski portal

Veliki pad otkupne cene kukuruza, problem za ratare

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)
Foto-ilustracija: Pixabay (keem1201)

Očekivanja da će se prodajom žitarica koje su bile na čuvanju u silosima platiti prolećna setva, nisu se obistinila. Razlog je veliki pad otkupne cene i slaba tražnja za kukuruzom, pšenicom, sojom i uljanom repicom. Kratkoročni krediti za finansiranje setve su nepovoljni.

Kilogram kukuruza je nakon berbe koštao 34 dinara, a danas deset dinara manje. Ko je čuvao kukuruz očekujući rast cene, izgubio je zaradu i platio troškove skladištenja. Aleksandra Pomorovački iz Gornjeg Brega će, i pored toga, sejati sedam hektara kukuruza, a troškove setve će pokriti u saradnji sa zadrugom.

,,Gledamo zajedno sa naftom i sa ostalim, sa semenima, znači ukupno je 80.000 dinara, dok je sa zakupom preko 120.000–130.000 dinara ulog po hektaru“, navodi Aleksandra.

Sušna prošla godina ratare navodi da se okrenu kulturama koje bolje podnose nedostatak vlage.

Pročitajte još:

,,Jedino ću suncokret da sejem i čuo sam da je poskupljenje negde oko 25 posto od prošle godine. Najverovatnije ću finansirati kreditom, i od prošle godine imam kredit za đubrivo i za seme“, kaže Mihalj Išpanović, poljoprivrednik iz Mužlje.

Zadruge koje koriste kredit za finansiranje setve, troškove bankarske kamate moraju da obračunaju proizvođačima koje finansiraju. Trenutno se to ne isplati, ocenjuje stručnjaci.

,,Kažu da deset posto traže. Deset posto u ovom trenutku ne možete napraviti na poljoprivrednim proizvodima. Tako da mi nismo uzeli kredit. Dosta robe smo dobili na konsignaciju. Dosta robe smo dobili pod uslovom da ako je prodato–prodato, ako ne – možemo da vratimo“, rekao je Jožef Šandor, ZZ „Napredak“ Gornji Breg.

Pad cena žitarica ratarima je odneo planiranu zaradu. Pšenica je bila 39, sada je 23 dinara za kilogram. Uljana repica obećava dobar rod, ali ne i cenu. Trenutno je oko 41 dinar za kilogram, skoro duplo niže nego lane.

Izvor: RTS

Rumunske vlasti na sudu: prvi put u regionu, tužba zbog lošeg odgovora na klimatske promene

Foto-ilustracija: Pixabay (qimono)
Foto-ilustracija: Freepik (kamchatka)

Jedna od najuticajnijih nevladinih organizacija u Rumuniji, Declic, podnela je tužbu protiv države zbog neuspešnog smanjenja i ublažavanja rizika klimatske krize. Aktivisti traže od suda da za svaki dan pasivnosti na tom polju propiše novčane kazne za rumunskog premijera, Nikolaje Čuke, i za ministre životne sredine i energetike, piše Klima101.

Kako se navodi u predmetu, ovi politički zvaničnici prekršili su svoje zakonske obaveze da usvoje i sprovedu strategiju energetske tranzicije koja bi bila u skladu sa Pariskim sporazumom o zauzdavanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C.

Ovo je prva rumunska klimatska parnica u istoriji i prva parnica tog tipa u regionu.

Ali globalno gledano, nije u pitanju nikakva novina. Broj ovakvih sporova na svetu se od 2015. godine više nego udvostručio.

Prestupnike tuže stanovnici Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Italije, Danske, Papua Nove Gvineje… A od sada su na listi klimatskih tužilaca i Rumuni. Većina suđenja pokreće se protiv vlasti – nacionalnih i subnacionalnih.

Kako pokazuje izveštaj koji je objavila Londonska škola ekonomije, vlada se našla na optuženičkoj klupi u 70 odsto slučajeva u periodu od maja 2021. do maja 2022, dok su preostale tužbe upućene uglavnom kompanijama. Sa druge strane, podnosioci zahteva pretežno nevladine organizacije ili pojedinci, zasebno ili udruženim snagama.

Pročitajte još:

Prvo ročište u Rumuniji zakazano je za 10. april ove godine u Apelacionom sudu u Klužu. Tužbi će se pridružiti još dve nevladine organizacije: Bankwatch Romania i 2Celsius.

„Podnosimo tužbu zato što rumunski političari godinama jednostavno obećavaju”, kazala je koordinatorka kampanje u Declic-u, Roksana Penća Bradatan. „Potpisuju međunarodne ugovore i prisustvuju samitima o klimatskim promenama, a onda se vrate u Rumuniju bez ikakvih planova za dalje.”

Dok se u ostatku sveta ubrzava zaokret ka zelenim tehnologijama i održivom razvoju zbog ozbiljne pretnje koja se nadvija nad planetom, ovakve optužbe na račun rumunskog rukovodstva podsećaju na skoro iznesene stručne ocene o stanju u Srbiji.

Međutim, rumunske nevladine organizacije odlučile su da presaviju tabak.

„Reč je o našoj budućnosti i budućnosti naše dece”, izjavila je Bradatan. „Kao rezultat, tražimo pravdu na sudu. Kako bismo ih naveli na brigu, zahtevamo da se predstavnicima države plata smanji za 20 odsto svakog dana kada ne delaju.”

Tužioci zahtevaju sudski nalog sa zahtevom, upućenom vlastima, da se preduzmu sve neophodne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do kraja decenije u odnosu na količine oslobođene 1990, kao i da Rumunija do sredine veka dostigne klimatsku neutralnost.

Osim toga, traži se da država poveća udeo obnovljivih izvora u finalnoj energetskoj potrošnji na 45 odsto do 2030. Aktuelni cilj, prema klimatskom i energetskom planu koji je Rumunija usvojila, iznosi 30,7 odsto. Prema podacima iz 2020, udeo obnovljivih izvora u finalnoj energetskoj potrošnji bio je 24,5 odsto.

Borba za pravdu na polju klimatskih promena ne počinje i ne završava u Rumuniji

Zaključno sa majom prošle godine, u globalnoj bazi klimatskih parnica zabeleženo je ukupno 2.002 tekuća ili zaključena slučaja. Više od polovine, čak 1.426, vodilo se ili se vodi na američkim sudovima. Ali i u drugim državama vidan je trend povećanja sudskih postupaka vezanih za borbu protiv klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Civilno društvo tako je pobedilo u predmetima protiv Francuske, Holandije i Irske – sudovi su odlučili da ove nacije treba da implementiraju efikasne politike na putu ka klimatskoj neutralnosti.

I britanski aktivisti su izvojevali pobedu protiv države – Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva doneo je tokom 2022. presudu da plan vlade za neto nulte emisije, donet u cilju dekarbonizacije, nije u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama. Odlučeno je da klimatska strategija treba da se ažurira u roku od osam meseci.

Deluje kao da mnoge vlasti nedovoljno odlučno pristupaju vodećem izazovu modernog doba, a u međuvremenu zabrinutost povodom klimatske krize dopire do svih starosnih grupa stanovništva. Dobar pokazatelj toga su i dva skorašnja predmeta koja su protiv Austrije podnela deca zahtevajući generacijsku pravdu, a protiv Švajcarske građanke prosečne starosti od 73 godine koje smatraju da klimatske promene narušavaju njihovo zdravlje.

Jedan od posebno uspešnih sporova odigrao se u Brazilu. Četiri tamošnje partije pokrenule su 2020. postupak protiv vlade zato što poslednjih godina nije uspevala da distribuira novac iz klimatskog fonda. Dve godine kasnije, doneta je istorijska presuda: Brazil je prva država na svetu koja je prepoznala Pariski sporazum kao ugovor o ljudskim pravima koji ima prednost nad nacionalnim zakonima.

Ipak, nisu samo države optužene za nedelovanje na polju ograničenja porasta temperature ili za odgovornost u stvaranju problema. Sve je više predmeta protiv fosilne industrije, finansijskih institucija i fabrika. Samo od početka 2023. tužbe su, između ostalog, isporučene i na adrese naftne kompanije Shell, banke BNP Paribas i cementare Holcim u Indoneziji.

Naposletku, klimatske parnice postaju sve zastupljenije sredstvo za odgovornije upravljanje u svetlu globalnog zagrevanja, a pionirska takva borba na Balkanu trenutno je u toku.

„Vreme je da preoblikujemo pitanje odgovornosti za klimatsku krizu”, istakla je predsednica BankwatchRomania, Jona Ćuta. „Umesto da se okrene održivim rešenjima, rumunska vlada je najvećim zagađivačima dala veliku slobodu, uvek stavljajući odgovornost pojedinca ispred istinske odgovornosti zagađivača, među kojima su mnoge kompanije u državnom vlasništvu. Nadamo se da će ovaj slučaj to ispraviti.”

Izvor: Klima101

Alarmantno – Ugrožena najvažnija kolonija ptica u Ulcinju!

Foto: Centar za zaštitu i proučavanje ptica
Foto: Centar za zaštitu i proučavanje ptica

Najglasniji alarm za ptice zvoni upravo sada! Velika kolonija vodenih ptica koja se nalazi u Gornjem Štoju ugrožena je nelegalnim građevinskim radovima koji se odvijaju na svega 50 metara od same kolonije. Najugroženija je, pre svega, jedina kolonija čaplje kašikare na teritoriji Crne Gore, ali i druge zaštićene i ugrožene vrste poput blistavog ibisa, malog kormorana, gaka, male bele, žute, sive i čaplje govedarke, koje štiti kako nacionalno zakonodavstvo, tako i međunarodne direktive i konvencije.

Radovi koje je CZIP uočio na ovom lokalitetu prijavljeni su ekološkoj i urbanističko-građevinskoj inspekciji prošle godine u maju mesecu u saradnji sa NVO MANS.

“Po našim istraživanjima, sporne parcele su u vlasništvu Prve i NLB banke. Nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, ekološka inspekcija nas obaveštava da na licu mesta zatiče mehanizaciju bez registarskih oznaka, zbog čega ne može identifikovati vlasnika. Takođe, pomenuta inspekcija kontaktira dve banke koje po podacima iz katastra imaju vlasništvo nad parcelama i koje negiraju bilo kakvu povezanost sa radovima”, navodi se na sajtu Centra za zaštitu i proučavanje ptica.

Ekološka inspekcija je, takođe zaključila da je očigledno da se na pomenutim parcelama vrši nasipanje materijala u cilju izgradnje objekata, pa je našu inicijativu dalje dostavila na postupanje građevinskoj i komunalnoj inspekciji opštine Ulcinj. Koliko su obe inspekcije ažurne, najbolje pokazuje današnje stanje – prostor se nastavlja devastirati, počinilac ostaje nepoznat i nesankcionisan, a građevinska inspekcija oglašava nenadležnom, te u dobrom, starom maniru predmet vraća ekološkoj inspekciji. 

Pročitajte još:

Proteklih dana, obilazeći lokaciju CZIP je uočio da su radovi nastavljeni i prošireni u odnosu na prošlu godinu, čime je močvarno i šumsko područje Gornjeg Štoja uništeno do neprepoznatljivosti. Stabla su posečena, močvara zatrpana zemljom i šutom, pri čemu je, osim ugrožavanja kolonije i samo stanište trajno uništeno.

Foto: Centar za zaštitu i proučavanje ptica

Navedena lokacija je PUP-om opštine Ulcinj označena kao područje od međunarodnog značaja, tzv. Emerald područje, pa je neshvatljivo da ne postoji interes da se vrši kontola ovakvih vrednih staništa, a pogotovo da se uloži dodatni napor u pronalasku odgovornih koji ga devastiraju. 

“Pitamo se šta čeka građevinska inspekcija? Da ovde nikne turistički kompleks ili zgrada sa apartmanima, pa da tek onda posthumno reaguju? Kako to da inspekcije konačno ne prihvate i sprovode svoju preventivnu ulogu kada je zaštita prostora i prirode u pitanju?

Osim divlje gradnje koju smo zabeležili, opstanak kolonije je upitan usled izgradnje mosta preko Bojane koji će povezati Albaniju i Crnu Goru. Kako je planirano da most prolazi tik uz koloniju, neophodno je izmestiti trasu puta i mosta, jer su u suprotnom šanse da kolonija opstane svodene na minimum, posebno uz prisutnu nelegalnu gradnju”, dalje se navodi.

Ovim je, pored kolonije u Štoju, ugrožen i opstanak nekih od najvažnijih vrsta Ulcinjske solane, te se uništavanjem ove kolonije degradira međunarodno važna i priznata vrednost Ulcinjske solane, već veoma osetljivog i pogođenog ekosistema.

Iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica pozivaju Opštinu Ulcinj da pre svega hitno zaustavi radove na spornoj parceli u Gornjem Štoju, ispita nelegalne aktivnosti i u saradnji sa nadležnim organima pronađe počinioce, te ih adekvatno kazni i trajno zabrani dalje radove koji ugrožavaju jedinu i jedinstvenu koloniju vodenih ptica na prostoru čitave Crne Gore.

Izvor: Centar za zaštitu i proučavanje ptica

EU: Predlozi za smanjenje supstanci koje oštećuju ozonski omotač

Foto-Ilustracija: Pixabay (PIRO4D)
Foto-ilustracija: Pixabay

Države članice dogovorile su mandat predsedništva kako bi započeo pregovore sa Evropskim parlamentom o dva predloga propisa, koji imaju za cilj postepeno smanjivanje supstanci (čestica) koje izazivaju emisiju gasova staklene bašte i oštećuju ozonski omotač, navodi se na sajtu Evropskog saveta i Saveta Evropske unije.

Uticaj koje fluorisani gasovi imaju na globalno zagrevanje je i do nekoliko stotina hiljada puta veći od CO2. Čestice koje oštećuju ozon dovode do formirana rupe u ozonskom omotaču, koji predstavlja zaštitu od UV zraka.

Iako je postojeće zakonodavstvo EU već značajno ograničilo upotrebu ovih gasova, predlozi o kojima se raspravlja dodatno će smanjiti njihove emisije u atmosferu.

Ovakve supstance i dalje su dozvoljene u laboratorijama i hemijskoj proizvodnji, a regenerisane supstance se mogu koristiti u specijalizovanoj opremi za zaštitu od požara, kao što je u avionima.

Pročitajte još:

Fluorisani gasovi nalaze se u brojnim proizvodima koji se koriste u svakodnevnom životu, kao što su frižideri, klima uređaji i lekovi. Takođe se koriste u toplotnim pumpama i rasklopnim uređajima u elektroenergetskim sistemima.

Predlog revidirane uredbe posebno uključuje izričit zahtev da se određene vrste pena koje sadrže ove supstance, povrate iz građevinskog otpada i otpada od rušenja, kako bi se unišile ili ponovo koristile.

Cilj je i da se modernizuje sistem licenciranja kako bi se uskladio sa postojećim trgovinskim pravilima u oblasti životne sredine, koji omogućavaju automatsku carinsku kontrolu po pošiljci, uz zaustavljanje nelegalne trgovine.

Pregovarački mandat koji su dogovorile države članice pridržava se principa predloga uz unošenje nekoliko izmena od strane Saveta, kao što je ona da se odlože neke zabrane koje su uglavnom u vezi sa toplotnim pumpama, kako bi se predlog usaglasio sa ciljevima postavljenim u okviru REPoverEU. Savet je, primera radi uključio i zabranu upotrebe veoma snažnog gasa staklene bašte sumpor heksafluorida, koji se koristi u električnim razvodnim uređajima, uz istovremeno dodavanje niza zaštitnih mera kako bi se izbeglo da ove zabrane ugroze funkcionisanje električnih mreža.

Savet i Parlament sada treba da uđu u pregovore kako bi postigli dogovor o konačnom obliku propisa. Sporazum će tada morati da formalno usvoje obe institucije, pre nego što bude objavljen u Službenom listu EU i stupi na snagu.

Energetski portal