Rekordnih 12 odsto globalne električne energije dugujemo suncu i vetru

24.04.2023

sunce_vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)

Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Veća potražnja za elektrifikacijom u svim sektorima, težnja ka smanjenju zagađenja, ograničenost resursa, kao i energetska kriza, podrazumevaju prelazak sa fosilnih goriva na druge načine proizvonje električne energije.

Upotrebom obnovljivih izvora energije emisije štetnih gasova biće sve niže iz godine u godinu. Zbog toga je 2022. godine zabeležen i najniži nivo ovih emisija, paralelno sa većom dekarbonizacijom energetskog sektora. Da je bio slučaj da se sva električna energija dobija iz fosilnih goriva, a ne delom i iz sunca i vetra, emisije gasova u energetskom sektoru bile bi 20 odsto veće danas.

Rekordnih 12 odsto svetske električne energije dobijeno je zahvaljujući suncu i vetru, što je u odnosu na 2021. godinu porast za dva odsto. Svi obnovljivi izvori energije zajedno dostigli su 39 odsto udela u proizvodnji električne energije, ali solarna energija beleži najveći porast, i najbrže rastuću energiju godinama unazad, navodi Ember.

Pročitajte još:

Oko 60 zemalja u ovom momentu proizvodi više od deset odsto svoje električne energije koju crpi iz vetra i sunca.

U čistu, održivu energiju spada i nuklearna energija, koja je po prvi put beležila pad, naročito zbog političkog diskursa zelenih partija – koje smatraju da su nuklearne elektrane pretnja koja može imati katastrofalne posledice po ljude.

Što se tiče gasa, proizvodnja električne energije iz ovog energenta je vrlo malo opala 2022. godine (- 0,2 odsto), a prelazak sa gasa na ugalj nije skočio, uprkos energetskoj krizi. Međutim, iste godine zabeležen je najniži broj zatvorenih elektrana na ugalj poslednjih godina, jer mnoge zemlje žele da imaju i plan B, da bi se osigurale.

Energetska kriza navela je mnoge da promisle o toplotnim pumpama, električnim vozilima, i na manje oslanjanje na fosilna goriva čija će cena verovatno rasti iz godine u godinu. Razne strategije, programi i subvencije navodiće mnoge poslodavce da se posvete čistoj energiji. Sunce i vetar da bi došlo do razvoja što čistije struje, i čistijeg vazduha, moraće nastavati ovim tempom pokazivati svoju moć. Međutim, koliko god treba težiti proizvodnji čiste energije, najviše solarne i energije vetra, treba težiti i ekonomičnijoj potrošnji struje, s obzirom da je rast potrošnje takođe zabeležen.

Što se tiče same Evrope, fosilna goriva čine oko 42 odsto proizvodnje električne energije. Energija iz uglja opala je, kaže statistika, za više od jedne trećine od 2015. godine, a mesto ustupila energiji sunca i vetra. U svakom slučaju, Evropa je smanjila udeo kojim učestvuje u globalnom zagađenju štetnim gasovima za 12 odsto u odnosu na prve dve decenije ovog veka.

Energetski portal

Svetski dan zaštite životinja od eksperimenata nad njima

24.04.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Artem Bryzgalov)

Danas se obeležava Svetski dan zaštite životinja od eksperimenata nad njima, a ustanovljen je 1979. godine.

Iako naučnici rade na pronalaženju inovativnih metoda, koji isključuju ovakve eskperimente, podaci o broju životinja nad kojima se i dalje sprovode, ne obećavaju.

U Sjedinjenim državama bezbednost lekova i kozmetike i dalje se testira na životinjama. Neki statistički podaci pokazuju da se godišnje ovakva testiranja sprovode na preko 800.000 životinja. Ipak, reč je o desetinama miliona životinja, jer su u izveštajima izostavljene ptice, miševi, pacovi i ribe. Štaviše, ove životinje nisu ni obuhvaćene američkim Zakonom o dobrobiti životinja.

Sprovođenje eksperimenata nad životinjama na prvom mestu trebalo bi da se zaustavi zbog njih samih, ali i zbog ljudi. Brojni su lekovi koji su nakon ovakvog testiranja izazvali negativna dejstva kod ljudi, a neki čak i smrt. Neminovno je da ljudski organizam nije isti, zbog čega se dejstvo leka kod životinja pokaže kao dobro, a kod ljudi izazove drugačije reakcije.

Pročitajte još:

Neki lekovi koju su testirani na miševima, pacovima, zečevima, psima i majmunima, a kojima je davana čak i veća doza – majmunima oko 70 puta jača, na ljude su imale izuzetno negativno dejstvo, čak i smrtne ishode. Upravo ovakvo dejstvo imao je lek namenjen lečenju akutne leukemije u detinjstvu, koji je prethodno testiran na preko 15.000 miševa. Nažalost ovakvi primeri su brojni.

Životinje se ne koriste samo za lekove, već i za kućnu hemiju, osveživače vazduha, ali i za kozmetiku. Neke od najpoznatijih kompanija za negu i lepotu, optuživani su za ovakve eksperimente. Zečevi se najviše koriste u kozmetičkoj industriji, zbog toga što njihova koža ima najsličije reakcije ljudskoj, a u duvanskoj industriji psi rase bigl zbog svoje izdržljivosti.

Na interenetu su dostupni video snimci u kojima su prikazani neki od eksperimenata nad životinjama. Materijal je prikupljan uglavnom tajno, infiltriranjem ljudi u laboratorije kako bi istražili ophođenje prema životinjama, a zatim to predočili javnosti. Na Ju Tjubu postavljen je i uznemirujući snimak nekada najveće evropske laboratorije za ispitivanje nad životinjama, Huntingdon Life Sciences (HLS), koja je godišnje vršila eksperimente i ispitivanja na oko 75.000 životinja.

Na ovaj dan, širom sveta aktivisti i zagovornici dobrobiti životinja iznose svoje apele industrijama i državnim institucijama za zaustavljanje ovakvog ophođenja prema životinjama.

Katarina Vuinac

Veliko interesovanje inovatora u Srbiji za zelenu tranziciju

24.04.2023

Info dan Javni poziv za zelenu tranziciju — Foto: UNDP

Više od 160 javnih i privatnih preduzeća, istraživačkih institucija, organizacija civilnog društva, udruženja i lokalnih samouprava prijavilo je svoja poslovna rešenja na Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen u februaru ove godine, u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovaj poziv, koji će biti otvoren do kraja 2026. godine, ima za cilj da podrži inovativna rešenja u svih pet ključnih oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Predložena su inovativna poslovna rešenja u oblastima dekarbonizacije (smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije), cirkularne ekonomije (očuvanje i efikasnije korišćenje prirodnih resursa), smanjenja zagađenja životne sredine i vazduha, zaštite i očuvanja prirode i biološke raznovrsnosti i uspostavljanja održivih sistema za snabdevanje hranom i ruralni razvoj.

Pročitajte još:

Za sve kandidate koji su ispunili uslove konkursa i prošli prvi krug selekcije, organizovan je Info dan na kome su dobili više informacija o daljim koracima za konkurisanje za mentorsku i tehničku podršku u razradi predloženih projektnih ideja. Za rešenja koja budu pokazala najveći potencijal da donesu ekološke, ekonomske i društvene koristi, biće obezbeđeno i sufinansiranje za primenu u praksi. Očekuje se da će odabrani predlozi doprineti sprovođenju Zelene agende i olakšati ostvarenje obaveza i ciljeva u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Veliki odziv na ovaj poziv rezultat je zajedničkog rada domaćih i međunarodnih partnera na
podsticanju inovacija i ubrzanju zelene tranzicije srpske privrede i društva.

Izazov za inovativna rešenja objavljen je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Srbija zavrnula rukave

24.04.2023

garbage-smeće-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)

Dan planete Zemlje obeležava se sa ciljem da se podigne svest o zaštiti životne sredine, biljnog i životinjskog sveta. Na 155 lokacija u Srbiji održana je deseta, do sada najveća, akcija „Zavrni rukave“.

Iz godine u godinu bacamo sve više otpada. U većini mesta ne postoji sistem sakupljanja i selekcije, pa otpad završava na divljim deponijama i u rekama.

„Godinama mi radimo jedno isto, skupljamo se krajem aprila i skupljamo sve što se može dohvatiti, uglavnom ovu plastiku na jezeru Perućac. Ovo smeće nije novijeg datuma, ono je staro 14 godina. Jednom prilikom je nagrnulo, bilo je kao plutajuće ostrvo, plivajuća deponija. Rešenje se čeka, a rešenje postoji – kao u saobraćaju ozbiljne kazne za bačen otpad u prirodu. Kazne rešavaju mentalitet, svest i svest, tu smo izgleda tanki“, kaže novinar RTS-a Jovan Memedović.

Iako naš Krivični zakonik sadrži poseban deo koji obuhvata 18 krivičnih dela protiv životne sredine, malo je izrečenih kazni. I u gradovima gde postoje kontejneri otpad se baca svuda.

Na inicijativu Eko straže, kojoj se pridružio veliki broj ekoloških organizacija i građana, hiljade ljudi, na Dan planete Zemlje, širom Srbije zavrnulo je rukave. U Beogradu su čistili na više od 60 lokacija.

Pročitajte još:

„Motiv je da pokažemo da Srbija možeda bude lepše i čistije mesto za život, da očuvamo okolinu“, istakao je Nemanja Marinković iz Eko straže.

Miša Premović kaže da za njega učešće u ovoj akciji predstavlja primer vrhunskog patriotizma: „Akcija podrazumeva da očistimo našu zemlju ne samo zbog toga da gosti koji dođu vide da je Srbija čista nego i zbog nas samih“.

„Ideja je da raširimo svest da ljudi ne bacaju na travu, u šume već u kante“, navodi Dejan Lazarević.

Kerol Jagić kaže da želi da deca imaju čist parkić i da će biti čisto ako svi radimo po malo.

Novosađani su čistili na Dunavcu, Sremskoj Kamenici, na Begečkom nasipu. Vranjanci izletište blizu grada. Učenici srednje škole iz Velikog Gradišta očistili su obalu Srebrnog jezera. U čačanskom kraju volonteri su čistili jezero Međuvršje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

I kada se očiste divlje deponije vrlo brzo nastaju nove.

„Ono što je kod nas opasno, to su hiljade nelegalnih deponija na koje se bukvalno baca svašta od medicinskog otpada, od hemikalija, otpadne plastike, otpad iz domaćinstava plus otpad iz nekih bezbrojnih malih firmi“, navodi profesor Ratko Ristić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu.

Dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila u 190 zemalja kako bi se podigla svest o važnosti zaštite životne sredine, biljnog i životinjskog sveta.

Izvor: RTS

U toku izrada tehničke dokumentacije za brzu saobraćajnicu Sombor-Kikinda, ovo su detalji trase

24.04.2023

auto-put — Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)

Foto-ilustracija: Unsplash (Florian Steciuk)

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine stavio je na javni uvid nacrt prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IB reda granični prelaz sa Mađarskom (Bački Breg)-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda-granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo).

Kako je navedeno u nacrtu koji izradilo JP Zavod za urbanizam Vojvodine, u toku je izrada tehničke dokumentacije (projektnog i programskog zadatka) ove brze saobraćajnice od Sombora do Kikinde, koja je zbog položaja rute na mapi poznata i kao Osmeh Vojvodine.

Motoput Sombor – Kikinda je planiran kao državni put koji je namenjen isključivo za saobraćaj motornih vozila.

Saobraćajnica se projektuje za kretanje vozila brzinom od 100 kilometara na sat, u četiri vozne trake širine od po 3,5 metara.

Ukupna površina obuhvata prostornog plana je 11.273,42 ha, a za motoput se rezerviše prostor ukupne dužine od 164 km.

Pročitajte još:

Detaljna trasa

Planirani motoput podeljen je na dva sektora: Sektor 1-Sombor i Sektor 2– Kikinda i 8 deonica. Na koridoru motoputa je planirana izgradnja 11 petlji i 12 površinskih raskrsnica, kao i 152 mosta, propusta, natputnjaka i podvožnjaka.

1) Deonica Sombor 1 (Bački Breg – petlja „Sombor“)

Deonica 1 (km 0+000 – km 22+725), dužine od 22,7 km – počinje u zoni planirane kružne raskrsnice „Bački Breg“ na trasi postojećeg državnog puta br.15 i završava se posle planirane petlje „Sombor“. Tehničkom dokumentacijom se predviđa denivelisano ukrštanje tipa romb. Trasa puta u ovoj deonici planirana je sa prelaskom preko vodotoka Plazović.

2) Deonica Sombor 2 (petlja „Sombor“– granica opštine Kula )

Deonica 2 (km 22+725 – km 40+853), dužine od 18,1 km – počinje u zoni planirane planirane petlje „Sombor“ i završava se na granici grada Sombora sa opštinom Kula. Predviđa se denivelisano ukrštanje – petlja Kljajićevo tipa pola deteline i prelazak preko podsistema za navodnjavanje Telečka.

3) Deonica Kula (granica opštine Kula – granica opštine Vrbas)

Deonica 3 (km 40+853 – km 66+284), dužine od 25,4 km – počinje na granici grada Sombora/opštine Kula i završava se na granici opština Kula/Vrbas. Predviđaju se denivelisana ukrštanja – petlje Sivac, Crvenka tipa trube i Kula tipa pola deteline i prelazak preko podsistema za navodnjavanje Telečka.

4) Deonica Vrbas (granica opštine Vrbas – granica opštine Srbobran A1/E- 75 petlja „Vrbas“)

Deonica 4 (km 66+284 – km 81+211), dužine od 14,9 km – počinje na granici opština Kula/Vrbas i završava se na granici opštine Vrbas/Srbobran. Predviđaju se 4 denivelisana ukrštanja – petlje Vrbas zapad, Vrbas sever, Vrbas istok i Vrbas E-75 (deo u opštini Vrbas) , od čega su Vrbas istok i zapad tipa trube, dok su Vrbas sever i E-75 tipa pola deteline.

5) Deonica Srbobran (granica opštine Srbobran A1/E-75 petlja „Vrbas“ – granica opštine Bečej )

Deonica 5 (km 81+211 – km 94+186), dužine od 12,9 km – počinje na granici opština Vrbas/Srbobran i završava se na granici opština Srbobran/Bečej. Tehničkom dokumentacijom se predviđaju 3 denivelisana ukrštanja – Vrbas E-75 (deo u opštini Srbobran), Srbobran sever i Turija – sva tri tipa pola deteline, kao i jedno ukrštanje u nivou površinska – kružna raskrsnica Srbobran zapad. Trasa planiranog motoputa u ovoj deonici položena je sa prelaskom preko reke Krivaje (3 prelaza).

6) Deonica Bečej (granica opštine Bečej – granica opštine Novi Bečej reka Tisa)

Deonica 6 (km 94+186 – km 113+025), dužine od 18,8 km – počinje na granici opština Srbobran /Bečej i završava se na granici opština Bečej/Novi Bečej. Tehničkom dokumentacijom se predviđaju 2 ukrštanja u nivou površinske – kružne raskrsnice Bečej zapad i Bečej jug. Trasa planiranog motoputa Sombor – Kikinda u ovoj deonici prelazi preko Beljanske bare (most), kanala OKM HS DTD i mostom preko Tise.

7) Deonica Novi Bečej (granica opštine Novi Bečej reka Tisa – granica Grada Kikinde OKM HS DTD, Kikindski kanal)

Deonica 7 (km 113+025 – km 148+182), dužine od 35,1 km – počinje na granici opština Bečej/Novi Bečej i završava se na granici opština Novi Bečej/grada Kikinde. Predviđaju se 4 ukrštanja u nivou površinske – kružne raskrsnice, Novi Bečej jug, Novi Bečej zapad, Novo Miloševo jug i Novo Miloševo sever. Trasa motoputa Sombor – Kikinda u ovoj deonici planirana je sa prelaskom preko reke Tise (granica deonice sa deonicom Bečej), i prelaskom preko kanala OKM HS DTD, Kikindski kanal na granici deonice sa deonicom Kikinda.

8) Deonica Kikinda (granica Grada Kikinde OKM HS DTD, Kikindski kanal-Nakovo)

Deonica 8 (km 148+182 – km 164+392), dužine od 16,2 km – počinje na granici opštine Novi Bečej/grada Kikinde i završava se na površinskoj raskrsnici na DP br.15 na pravcu ka Nakovu. Tehničkom dokumentacijom se predviđaju 3 ukrštanja u nivou površinske – kružne raskrsnice, Kikinda jug, Kikinda istok, Kikinda sever. Trasa je planirana sa prelaskom preko kanala OKM HS DTD, Kikindski kanal na granici deonice sa deonicom Novi Bečej.

Kao specijalan slučaj saobraćajnog pristupa na trasi motoputa, planiran je i direktan saobraćajni priključak specifičnog sadržaja na trasu motoputa, na potezu Novi Bečej – Novo Miloševo u zoni SRP „Slano Kopovo“- priključak za Araču (km 133+582), kao arheološki, kulturološki i verski lokalitet od posebnog značaja.

Kako je istaknuto u planu, Osmeh Vojvodine značajan je za saobraćajno povezivanje Srbije, odnosno Vojvodine sa Mađarskom i Rumunijom, dok istovremeno omogućuje vezu Bačke i Banata sa centralnom i zapadnom Srbijom preko autoputa E-75 Beograd – Subotica.

U februaru je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović najavio da je planirano da izgradnja počne u prvoj polovini ove godine i da traje naredne dve do tri godine.

Prema ranijim najavama, izgradnja će koštati oko 430 mil EUR.

Javni uvid u PPPPN traje do 25. maja.

Izvor: eKapija

Grinpis prozvao gradove Zagreb i Rijeku zbog promovisanja fosilnog gasa

23.04.2023

Greenpeace_Branka Keser (Rijeka) — Foto: Greenpeace

Grinpis je početkom februara poslao pisma gradonačelnicima Rijeke i Zagreba i njihovim saradnicima u kojima ih poziva da što pre prestanu sa štetnom praksom prikazivanja fosilnog gasa u pozitivnom kontekstu. Naime, već dugi niz godina autobusi gradskog prevoza u Zagrebu i Rijeci nose natpise poput: ,,Čuvajmo životnu sredinu! Vozimo na prirodni gas!”, odnosno “Vozim na gas, prema prirodi sam pristojan i fin!”.

U svom apelu, Grinpis upozorava da je gas, poput uglja i nafte, fosilno gorivo i da kao takvo ima katastrofalan uticaj na klimu.

,,Svedoci smo sve češćeg i sve goreg uticaja klimatskih promena na naše krajeve, uključujući i u gradovima poput Zagreba i Rijeke, zbog čega je neprihvatljivo nastavljati dosadašnju praksu da se bilo koje od fosilnih goriva, glavnih krivaca za aktualnu klimatsku krizu, prikazuje u pozitivnom svetlu”, izjavila je Petra Andrić, programski menadžer Grinpisa u Hrvatskoj.

Pročitajte još:

,,Čekali smo odgovor više od dva meseca, ponavljali upite telefonom, pa nakon što nismo dobili odgovor, sada se gradovima Zagrebu i Rijeci obraćamo s istim zahtevom i putem medija”, dodala je ona.

U Grinpisu podsećaju da je metan, koji čini najveći deo fosilnog gasa, čak 84 puta snažniji gas staklene bašte od ugljen-dioksida, posmatrano u periodu od 20 godina.

,,Fosilni gas u EU moramo da izbacimo iz upotrebe najkasnije do 2035. godine, ako želimo da na odgovoran i pravedan način obuzdamo globalno zagrevanje i da ga zadržimo unutar porasta temperature od 1.5 stepeni. Važan korak na tom putu je i prestanak reklamiranja i lažnog prikazivanja tog štetnog proizvoda, slično kao što je davno urađeno sa cigaretama i pušenjem. Zbog toga pozivamo gradove Zagreb i Rijeku da i na ovaj način daju doprinos borbi protiv klimatskih promena, glavnog izazova našeg vremena, kako u Hrvatskoj i Evropi tako i u svetu”, zaključuje Andrić.

Izvor: Greenpeace

Investitorski urbanizam vs klimatske promene: kako je ekološki ugrožena beogradska obala Save?

23.04.2023

Da li ste znali da je 46 odsto centralnog savskog priobalja u Beogradu gotovo u potpunosti ekološki devastirano? Taj udeo premašuje 60 odsto ako u računicu dodamo i zone koje su ugrožene u bliskoj budućnosti.

U istraživanje ekološke ugroženosti savskog priobalja uključili smo priobalje centralnih beogradskih opština Novi Beograd, Čukarica, Savski venac i Stari grad, što čini ukupno 28 kilometara obale.

Gledajući pojedinačno po opštinama, najugroženiji je Savski venac gde je ekološki devastirano 73 odsto priobalja, a u doglednoj budućnosti ugroženo gotovo 100 odsto obale. Sledi opština Novi Beograd sa 49 odsto devastiranog, a 72 odsto ukupno ugroženog priobalja, piše Klima 101.

Gde su ekološki devastirana područja savskog priobalja i koji su glavni uzročnici ovog propadanja? Kako i kada se dogodilo to da je gotovo polovina beogradskog priobalja u ovom trenutku ekološki gotovo nepovratno izgubljena?

Na Savi su narušeni kvalitet života, postojeći ekosistemi i otpornost na klimatske promene

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Blokstra)

Ugrožena i devastirana obala podrazumeva različite posledice. Degradacija prirodne obale smanjuje otpornost na posledice klimatskih promena kao što su sve učestalije poplave i ekstremne padavine. Narušena prirodna staništa ugrožavaju opstanak lokalnih biljnih i životinjskih vrsta. Ugrožava se rečni vodotok, a nastaju nova tzv. ostrva toplote. Narušava se, uostalom, ukupni kvalitet javnog života stanovnika Beograda.

Za potrebu ekološke evaluacije priobalja Save klasifikovali smo njena centralna područja u tri kategorije: ekološki devastirana, ekološki ugrožena i potencijalno ugrožena područja.

Treba napomenuti da pod devastacijom podrazumevamo trajno dejstvo jer novonastala izgrađena sredina planski tj. zakonski potvrđena, što je čini praktično nepromenjivom u kontekstu povraćaja njenih ekoloških svojstava u prethodno (ili bolje) stanje. Dodatno, jednom uništeni bogati biotopi i staništa se teško ili nikako ne mogu revitalizovati.

U ekološki devastirana područja ubrajamo ona čiji je prirodni zemljišni pokrivač u potpunosti i uklonjen, pokriven ili zagađen u aktivnostima izgradnje, saobraćaja ili privredne i industrijske aktivnosti.

Ekološki ugrožena su ona područja za koje postoje usvojeni planovi za njihovu izgradnju a koji omogućavaju značajno smanjenje udela zelenila u doglednoj budućnosti.

Potencijalno ugrožena područja su ona za koje još uvek nisu doneti planovi ali su neizgrađena i kao takva su predmet velikog interesovanja za investiranje u privatnu izgradnju.

Udeo ovih kategorija, izražen u procentima, izračunat je u odnosu na udeo dužine obale područja u ukupnoj dužini centralne savske obale koja iznosi 28 kilometara (leva i desna obala), mereno od ušća kanala Galovica i početka zone Ade ciganlije do ušća Save u Dunav.

Pročitajte još:

Narušen je tzv. zeleno-plavi koridor uz obalu reke

Leva i desna obala Save prestavljaju ključni element jezgra zelenih površina Beograda. Pored savske obale čine ga još i park Кalemegdan, park Prijateljstva, park Palate Srbija, zelene površine u priobalju desne obale Dunava, Veliko i Malo ratno ostrvo, kao i deo šume u forlandu leve obale Dunava (od mosta Mihajla Pupina do Pančevačkog mosta).

Šume, zelenilo i vodno zemljište rečnog priobalja čine zeleno plavi koridor koji je presudan za vitalnost i povezanost sistema zelenih površina koji još nazivamo i zelena infrastruktura grada.

Suvišno je govoriti o značaju reka i njenih prirodnih resursa za dobrobit ljudi i sveukupni biodiverzitet jednog urbanog ekosistema. Posledice koje donosi izgradnja koja ne uzima u obzir parametre ekološkog planiranja direktno pogađaju rečne i priobalne ekosisteme i biotope. Na taj način oni se dodatno fragmentišu urbani ekosistemi i ugrožava kontinuitet zeleno-plavog koridora kao kičme zelene infrastrukture grada.

Trenutno stanje možemo opisati kao fazu investitorskog urbanizma u kojoj nekadašnje privredne ili neizgrađene zone priobalja postaju predmet privatizacija za čiju svrhu se izrađuju planovi detaljne regulacije. Oni daju uslove za izgradnju novih, profitom oblikovanih urbanih obrazaca priobalja, gde se prednost u eksploataciji prostora priobalja daje privatnim investitorima odnosno njihovim kupcima kao budućim vlasnicima/korisnicima.

Nedovoljno determinisani planski parametri i mogućnost naknadne izmene planova su investitorima omogućili legalni mehanizam da planove prilagode isključivo privatnom interesu, a na štetu javnog. Javni prostori priobalja se drastično sužavaju i svode na uske pojaseve pešačko-biciklističkih staza i dečijih igrališta koji su podređeni dominantnim komercijalnim sadržajima trgovine i usluga, luksuznom stanovanju i drugim ekskluzivnim namenama.

Ekološke posledice ovakvog pristupa je lako dokučiti: indeks izgrađenosti komercijalnih kvadrata stoji u obrnutoj proporciji sa indeksom zelenih površina.

Četiri ekološki devastirana područja savskog priobalja

Nakon analize postojećeg stanja na terenu, kao i analizom planske dokumentacije prepoznate su četiri lokacije na savskom priobalju koje možemo klasifikovati kao ekološki devastirana područja. To su Savski nasip, priobalje kod Beogradskog sajma, blokovi 69 i 18a (brodogradilište), i „Beograd na vodi“. Sva četiri područja su u aktivnom procesu transformacije i pripadaju poslednjoj (i trenutnoj) fazi razvoja priobalja Beograda prema dominantnim vrednostima „investitorskog urbanizma“.

Savski nasip čini područje koja spada u zonu zaštite vodoizvorišta u kojem je od 90-ih godina prošlog veka dozvoljeno postavljanje privremenih objekata – sojenica i splavova. Zbog manjkavosti planske regulative i nedovoljno jasne nadležnosti javnih preduzeća nad šumskim, odnosno vodnim zemljištem, vlasnici objekata su uspeli trajno da zadrže svoje objekte i uvedu čak struju i vodu za koju uredno dobijaju račune.

Na području se nalaze četiri reni bunara u čijoj se neposrednoj blizini (na samo nekoliko metara) nalaze sporni objekti, iako propisi nalažu da je minimalna izgradnja od reni bunara dozvoljena tek posle 50 metara udaljenosti. Za potrebe izgradnje sojenica posečeno je i iskrčeno preko 50% zaštitnog zelenog pojasa. Takođe, servisne saobraćajnice namenjene za vozila koja održavaju nasip se koriste kao kolski pristup. Objekti svoje fekalne izlive sprovode u septičke jave što direktno ugrožava vodne basene reni bunara. Trend izgradnje sojenica i splavova ovom zaštićenom području je započeta 1990-ih i traje do dan danas. Navedene aktivnosti su alarmantno ugrozile obaloutvrdu, dovele do zagađenja zemljišta i vode, i ugrozile veliki biodiverzitet biotopa.

Brodogradilište – blokovi 69 i 18a su deo područja koje je poznato kao nekadašnje brodogradilište koje je u procesu privatizacije prodato krupnom privatnom investitoru. Zaleđe ove zone čine blokovi 58 i 68 na kojima se nalazi toplana, odnosno novi stambeni kompleksi i deo nelegalno izgrađenih objekata. Pojas obale od bloka 70a do mosta na Adi je devastiran zbog aktivnosti šljunkare, marina za jahte i gustog niza splavova.

Marina brodogradilišta se i dalje koristi za različite privredne aktivnosti – izdaje se privatnim firmama koje je koriste za skladištenje i transport industrijskih materijala, a tu su i dokovi za jahte i rečni pristup za šljunkare. Zelenilo koje je najviše zastupljeno na prevlaci marine je ugroženo sve intenzivnijim aktivnostima vezanim za jahting klubove, što ugrožava ovu lokaciju kao stanište retkih ptičijih vrsta (zimovalište malog vranca).

Priobalje Beogradskog sajma je heterogeno područje koje sadrži nekoliko generatora ekološke devastacije. Najpre treba spomenuti da se na ovom potezu reka Topčiderka uliva u Čukarički rukavac, sa sobom noseći teško zagađenu vodu i mulj koji je u jednom trenutku doveo do potpunog zapušenja rukavca. To je veoma kompleksan problem koji ni izdaleka nije rešen, jer je ekstrakcija toksičnog mulja iz rukavca veoma skup i proceduralno sporan proces koji ne otklanja uzroke problema.

Nizvodno prema Sajmu nalazi se privremena marina, koja zajedno sa nelegalnim splavovima ugrožava stanište ptica u zelenom pojasu. Kompleks Beogradskog sajma sa istorijski i arhitektonski vrednim halama je odnedavno ugrožen najavom o privatizaciji koja će po već ustaljenom obrascu biti inicijator za izradu plana o njegovoj prenameni.

Ono što nadalje zabrinjava je mogućnost da se pojas zelenila duž obale (koji je delimično deo pojasa nekadašnje pruge a delom postojeći javni prostor) pripoji budućem privatnom kompleksu za koji se uveliko najavljuje da će biti nastavak „Beograda na vodi“. Na potezu između sajma i mosta „Gazela“ nalazi se prostor gradilišta Beograda na vodi na kojem se skladišti građevinski otpad.

Beograd na vodi – osnova ekološke devastacije na području „Beograda na vodi“ leži u činjenici da je priobalje svedeno na veoma uzak pojas za biciklističke i pešačke staze za mestimičnim proširenjima za dečija igrališta. Osim sporadičnih nizova za drvorede, sve površine su apsolutno pokrivene nepropusnim materijalima. Ne postoje značajnije površine ostavljene za ekološki vredno zelenilo.

Pored toga, uzak pojas javnog šetališta deluje samo kao skučeni tranzit opkoljen pseudo javnim prostorima koji prevashodno služe kao mamac za potrošnju u okolnim restoranima, kafićima i tržnim centrima. Objekti kolosalnih razmera (šoping centar „Galerija“, kula „Beograd“) su pozicionirani toliko blizu obale da su joj oduzeli njen najvredniji ekološki, prostorni i društveni potencijal.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: Klima101

Kako Veliko pacifičko ostrvo smeća utiče na životnu sredinu?

23.04.2023

okean — Foto-ilustracija: Pixabay (lpittman)

Foto-Ilustracija: Pixabay (A_Different_Perspective)

Veliko pacifičko ostrvo smeća, je plutajuća masa plastičnog otpada i predstavlja simbol globalne ekološke krize. Smešten između Havaja i Kalifornije, na preko 1,6 miliona kvadratnih kilometara ovo ”ostrvo” je teško oko 80.000 tona. Pod uticajem okeanskih struja, ova masa smeća se nalazi u konstantnom pokretu na površini vode, jer zbog svoje gustine u odnosu na gustinu vode, plastika ne može da potone. Poređenja radi, veličina ”ostrva” je približno jednaka površini Irana, a gotovo 18 puta veća od površine Srbije.

Iako je Veliko pacifičko ostrvo termin često upotrebljavan u javnosti, on ne opisuje dovoljno precizno ovu pojavu. Razlog za to jeste što ova masa smeća nije koncentrisana uvek na jednom mestu. Njen sadržaj je raznolik i teško je utvrditi šta se tačno nalazi u njoj. Takođe, ne može se sa preciznošću utvrditi iz kojih država dolazi ovaj otpad, i ko je tačno ”krivac” za njegov nastanak. Baš iz ovog razloga, napori u borbi protiv zagađenja plastičnim otpadom moraće da budu međunarodni i međugeneracijski – s obzirom na to da ovo ”ostrvo” nije ni u čijoj nacionalnoj jurisdikciji.

Pročitajte još:

Od sredine prošlog veka, proizvodnja i potrošnja plastike preuzela je primat u odnosu na druge materijale. Samim tim, količina plastičnog otpada u životnoj sredini se duplirala za samo 20 godina. Zabrinjavajuća činjenica jeste da se samo devet odsto ovog otpada uspešno reciklira, prema navodima zvaničnih statistika.

Međunarodna saradnja u rešavanju problema zagađenja plastikom je veoma bitna iz razloga što ne samo da zagađuje morski ekosistem, već kroz lanac ishrane, čestice plastike dospevaju i u organizam ljudi. Takođe, ima brojne štetne posledice po život morskih životinja, kao što su morske kornjače, ptice i ribe, koje greškom progutaju plastiku, smatrajući je za hranu, zbog njenog izgleda, mirisa i teksture, zbog čega kasnije ne budu gladne, što u nekim slučajevima može dovesti i do smrti životinje. Foke i delfini su takođe pogođeni plastikom i drugim otpadom, jer se dešava da se ”ulove” u mreže, kese, ili druge materijale, koje ih onesposobe da izađu na površinu da uzmu vazduh koji je ovim vrstama potreban za život. Kada plastika uđe u životnu sredinu, bilo zemlju, reke, ili mora, zagađenje postaje globalno i može da traje stotinama godina.

Da se Veliko pacifičko ostrvo smeća ne bi uvećavalo, neophodne su konkretne javne politike kako pojedinačnih država, tako i međunarodnih organizacija zajedno u oblastima recikliranja, prečišćavanja okeana i smanjenja potrošnje plastike.

Energetski portal

U 2022. najveći izdaci bili su za hranu, električnu energiju, gas i ostala goriva

23.04.2023

novac_pare — Foto: Money exchange photo created by freepik - www.freepik.com

Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu (u daljem tekstu prihodi) u 2022. godini iznosili su 78.393 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 78.678 dinara. Poredeći sa 2021. godinom, prosečni mesešni prihodi viši su za 9,3 odsto, a izdaci za ličnu potrošnju su viši za 9,4 odsto nominalno, objavio je Republički zavod za statistiku.

Kada je reč posebno o gradskim područjima, prihodi su iznosili 80.697 dinara (viši su za 9,2 odsto nominalno, u odnosu na 2021), a izdaci su iznosili 81.087 dinara (viši su za 9,2 odsto nominalno, u odnosu na 2021).

Prihodi kod domaćinstava u ostalim područjima iznosili su 74 644 dinara (viši su za 9,5 odsto nominalno, u odnosu na 2021), a izdaci su iznosili 74.739 dinara (viši su za 9,7 odsto nominalno, u odnosu na 2021).

Pročitajte još:

Najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava (sva domaćinstva) čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića sa 36,0 odsto i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva sa udelom od 16,1 odsto.

Slede izdaci za transport sa 8,9 odsto, za ostale lične predmete i ostale usluge reč je o 5,9 odsto, za komunikacije 5,5 odsto, za rekreaciju i kulturu 5,1 odsto, za odeću i obuću 4,9 odsto, za alkoholna pića i duvan 4,7 odsto, za zdravlje 4,4 odsto i 8,5 odsto čine izdaci za ostale grupe lične potrošnje.

U anketiranju je učestvovalo 5.927 domaćinstava.

Energetski portal

Kaškaiš – pametan grad za dobar život

22.04.2023

Portugal-grad-Kaškaiš — Foto-ilustracija: Pixabay

Dobra muzika, ukusna hrana, bogata istorija i promenljivo vreme, ali zemlja koju morate obići, kratak je opis Portugala, destinacije koji mnogi od nas žele da posete. Lisabon je glavni grad ove države, ujedno i najveći, ali i jedan od najstarijih gradova na svetu.

I zaista prelepo mesto koje oduzima dah, neću puno o njemu, jer je želim da pišem o gradu koji se nalazi na tridesetak kilometara od Lisabona – Kaškaiš. Za mnoge samo jedno od letovališta u ovoj zemlji, dok je za druge jedan od pametnih gradova i to zbog inovativnih rešenja, novih tehnologija, ali i ono što je najvažnije, zbog kvaliteta života ljudi koji tamo žive.

Za mnoge podatak da ovaj grad ima više od 300 sunčanih dana godišnje dovoljan je za pomisao kakav kvalitet života imaju stanovnici, ali gradska vlast smatra da su veoma socijalno odgovorni.

Migel Pinto Lus, zamenik gradonačelnika Kaškaiša, koji je razgovarao sa novinarima iz Srbije koji su boravili u poseti Portugalu u okviru projekta Puls Evrope Medijske posete EU ponosno ističe da “turizam nije glavni cilj, već učiniti grad najboljim za život“.

Kako kaže to postižu pomoću dobrih škola, zdravstva koje gotovo savršeno fukcioniše, bezbednost je na visokom nivou, ali tu je i upotreba novih tehnologija. Ono čime se gradske vlasti mogu pohvaliti jeste da je javni prevoz besplatan, a svi koji žele mogu bez ikakvog plaćanja da iznajme bicikl, trotinet.

“Lečenje je besplatno, kao i dostava lekova, ukoliko je to potrebno. Model “pomoći svima” je javna politika u poslednje dve decenije”, kaže Migel Pinto Lus i ponosno ističe da imaju najbolje fakultete u zemlji.

Kako bi sve savršeno fukcionisalo u ovom gradu neophodna je tehnologija, a sve “odlično radi”, zahvaljujući komandom centru.

U ovu “bazu” pristižu svi podaci, te se iz njega upravlja celim gradom, od javnog osvetljenja, saobraćaja, komunalnih službi, pa i postupanjima u kriznim situacijama.

Činjenica je da ovaj pametni grad izuzetno posvećen tome da ispuni sve zacrtane zelene ciljeve. Ponosno ističu odličan sistem cirkularne ekonomije koji se primenjuje u upravljanju otpadom. Prikupljeni otpad spaljuju i iz njega dobijaju vodonik koji koriste kao gorivo za gradske autobuse, a aktivni ugljenik koriste kao đubrivo za poljoprivredno zemljište. Voće i povrće uzgajano na ovom poljoprivrednom zemljištu koristi se u školskim kuhinjama i kantinama i time se krug cirkularne ekonomije zatvara.

Grad godišnje poseti više od milion turista, što donosi i ogroman priliv sredstava. Zahvaljujući “pametnom” načinu upravljanju gradom, resursi se na adekvatan i dobar način koriste.

Kaškaiš dobar primer pametnog garad i odličan pokazatelj za to kako bi neki gradovi u Srbiji u budućnosti mogli da izgledaju.

Nevena Đukić

Održivi razvoj, održivo poslovanje i održiva planeta su naša jedina opcija

22.04.2023

priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (David Marcu)

Povodom Dana planete Zemlje, WWF upozorava da godišnje zbog ilegalne seče šuma gubimo teritorije veličine Portugala, što kao direktnu posledicu ima još pogubnije klimatske promene i veći procenat gubitka bioraznolikosti.

Uprkos brojnim dogovorima i sporazumima koji su postignuti na globalnom nivou, a odnose se na zaustavljanje globalnog zagrevanja na 1.5 stepen i proglašavanja 30 odsto teritorije planete Zemlje za zaštićeno područje, podaci pokazuju upravo suprotno.

„Pluća planete“ Zemlje polako „odumiru“, a za to smo sami krivi. Sa njima nestaje i ostali, za nas neprocenjivo važan, živi svet.

Svesni ubrzanih klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, što je dokumentovano i u WWF-ovom poslednjem Izveštaju o stanju planete, apelujemo na sve donosioce odluka, korporacije i građane da prestanu sa neograničenom upotrebom i zloupotrebom prirodnih resursa koji su na ivici da budu sasvim iscrpljeni i preusmere se na održive izvore energije.

Pročitajte još:

„Dan planete Zemlje je prilika da se osvrnemo na šume – pluća svih nas, zahvaljujući kojima dišemo i i dalje imamo priliku da uživamo, ali i borimo se za zdravu planetu. Nikako ne smemo da zaboravimo i druge resurse koje uzimamo zdravo za gotovo poput vode i vazduha, o kojima WWF Adria itekako brine kroz brojne regionalne projekte. Moramo da promenimo svoj odnos s prirodom – ali treba da sarađujemo“, ističe Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

„Korišćenje obnovljivih izvora energije umesto dosadašnje prakse da se oslanjamo isključivo na fosilna goriva, u ogromnoj meri može da pomogne očuvanju prirodnih resursa, jer ako nema njih nema ni ukupnog živog sveta, a na kraju ni nas“, dodaje Kalauz.

Možda mislimo da je borba za očuvanje prirode i životne sredine malo niže na skali naših prioriteta, ali trebalo bi da budemo svesni da nestanak prirode i živog sveta koji je čini, direktno povezan sa poremećajima u svetskoj privredi kao i pretnjom po opstanak svih nas. WWF Adria vas poziva da posvetite malo vremena očuvanju životne sredine lokalno i na globalnom nivou – našeg jedinog doma.

Održivi razvoj, održivo poslovanje i održiva planeta u svakom smislu tih reči je ono što će nam pomoći da se vratimo životu u skladu sa prirodom i opstanku postojećih biljnih, životinjskih, pa i ljudske vrste!

Izvor: WWF Adria

Istorija nastanka Dana planete

22.04.2023

earth-gd8aaf78e9_1920 — Foto-Ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

Industrijski razvoj u Americi zamah je uzeo još nekoliko decenija pre nego što se svest o njenom negativnom uticaju proširila, a planeta Zemlja dobila svoj Dan. Razvoju ekološke svesti u Americi vrata je otvorila Rejčel Karson svojim bestselerom iz 1962. godine, čija je poruka dospela do široke javnosti. Dok je knjiga postavila temelje ekološkoj svesti, preloman trenutak bila je 1969. godina, kada je došlo do izlivanja nafte u Santa Barbari u Kaliforniji, a sav živi svet uginuo.

Zahvalnost za Dan planete dugujemo Gejlord Nelsonu, mlađem senatoru iz Viskonsina.

I pre nego što je došlo do incidenta sa izlivanjem nafte, Gejlord je uočavao da je u Americi zdravlje životne sredine dovedeno u pitanje. U tom periodu, rat u Vijetnamu doveo je do stvaranja studentskih antiratnih protesta, što je Gejlorda inspirisalo želeći da energiju ovih protesta preusmeri na pitanje zagađenja životne sredine. Uz pomoć Petea McCloskeia, republičnog kongresmena koji se bavio zaštitom prirode i Denisa Hejsa, mladog aktiviste, senator Nelson organizovao je nastavu u kampusu za studente, a za datum izabran je upravo 22. april i to ne slučajno. Te godine, ovaj datum pao je na radni dan i to između kraja raspusta i ispitnih rokova, sa idejom da u nastavi učestvuje što veći broj studenata.

Pročitajte još:

Daljim naporima ovih ljudi, ubrzo su im se pridružile brojne organizacije, univerziteti ali i verske grupe. Preko 20 miliona građana pružalo je podršku demonstracijama protiv industrijskog zagađenja. Iako se svako od njih zalagao za različite vrste zagađenja i drugih ekoloških problema povezanih sa njima, 22. aprila 1970. godine svi su bili ujedinjeni oko jednog – zaustaviti zagađenje i degradaciju planete. Ova godina uzima se i kao prva godina obeležavanja Dana planete, a sa sobom je donela brojne veoma važne odluke. Do kraja godine nastala je Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država (EPA), a doneseni su i zakoni u vezi sa životnom sredinom, što se nastavilo i tokom narednih godina donošenjem Zakona o ugroženim vrstama, i drugim vezanim za insekticide, vodu…

Do 1990. godine, Dan planete proširio se daleko izvan granica Amerike, obeležavajući se u 141 državi. Do današnjeg dana, Dan planete doprineo je brojnim pozitivnim odlukama u vezi sa njenom zaštitom, šireći se i u ostale države. Svake godine na ovaj dan, širom sveta i na svim nivoima društva, od države do pojedinaca, organizuju se akcije za oporavak planete.

Generalna skupština UN je 2009. godine donela i Rezoluciju kojom je dodatno želela da istakne značajn ovog dana, proglašavajući 22. april Međunarodnim danom planete Zemlje.

Tadašnji predsednik Bil Klinton dodelio je senatoru Nelsonu, Predsedničku medalju slobode koja predstavlja najvišu čast koja se daje civilima u Sjedinjenim Državama, kao osnivaču Dana planete Zemlje.

Katarina Vuinac

Stroži uslovi za proizvođače i operatere upravljanja otpadom

22.04.2023

otpad-reciklaža-kutije — Foto-ilustracija: Pexels (Alex Fu)

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da je glavni cilj izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom da se propišu stroži uslovi koje proizvođači otpada i operateri upravljanja otpadom moraju da ispunjavaju, kako pre početka, tako i u toku obavljanja delatnosti.

Na sednici Skupštine Srbije, ministarka je istakla da mora da se obezbedi efikasnije izdavanje dozvola za upravljanje otpadom kroz unapeđenje procedura, brže i efikasnije izdavanje potrebne dokumentacije za prekogranično kretanje otpada, uvođenje novih tokova otpada, otpadnog mulja i žive, unapređenja načina obezbeđenja garancija za upravljanje otpadom, kao i omogućanje kontrole nad otpadom kada je vlasnik nepoznat, navodi se na sajtu Vlade.

Kako je naglasila, potrebno je unapređenje principa cirkularne ekonomije kroz ponovno korišćenje i reciklažu otpada.

Pročitajte još:

,,Najznačajnije izmene i dopune pomenuto zakona odnose se, pre svega, na donošenje pravnog osnova za uređivanje oblasti upravljanja otpadom od građenja i rušenja, koji zbog svoje veličine i volumena zahteva posebno upravljanje u smislu odvajanja, sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana’’, objasnila je ministarka.

Jedna od izmena tiče se i donošenja pravnog osnova kojim će se bliže urediti način postupanja sa otpadnim uljem iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i omogućiti realizacija programa upravljanja otpadom kroz definisanje dalje upotrebe, tretiranje i odlaganje otpadnog mulja.

Još jedna novina je uvođenje finansijskih garancija prilikom obavljanja svih poslova u delatnosti upravljanja otpadom, ali kojima će do kraja biti sproveden princip odgovornosti vlasnika otpada posle prestanka rada postrojenja ili stečaja, tako da bi zbrinjavanje otpada bilo rešeno aktiviranjem finansijske garancije.

Prema njenim rečima, rešenja koja su predložena neće imati negativno dejstvo na privredne subjekte, već će doprineti efikasnijoj primeni propisa.

Ministarka je dodala da su predložene izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom usklađene sa zakonodavstvom EU, i pozvala poslanike da glasaju za njih.

Energetski portal

Evropski parlament usvojio novu uredbu sa ciljem borbe protiv globalnog krčenja šuma

21.04.2023

deforestation_krčenje_šuma — Photo-illustration: Pixabay

Evropa iznova pokazuje da joj je jedan od vodećih principa briga o klimatskim promenama i briga o svemu što one sa sobom donose. Tim povodom, doneta je nova uredba u Evropskom parlamentu koja ima zadatak da obaveže poslodavce i firme da zarad proizvodnje i prodaje svojih proizvoda na nivou EU, ne smeju ugroziti šume, tačnije ne smeju krčiti šume zarad nastanka plantaža ili poljoprivrednih zemljišta.

Kako po pravilu Komisija formuliše predlog zakona, pre nego sto parlament izglasa, tako u izvornom predlogu zakona stoje i proizvodi na koje se ovo odnosi – goveda, kakao, kafa, palmino ulje, soja, drvo, ali i koža, čokolada, i mnogi drugi proizvodi koji su sačinjeni od prvobitno navedenih. Potrebno je da poslodavci dopreme potvrdu da proizvod ne potiče sa iskrčenog zemljišta, i da njegova proizvodnja nije uzrokovala propadanje šume – potvrda o savesnoj proceni.

Komisija će izvršiti procenu rizika različitih zemalja u svojim delovanjima, pa će stoga one manje rizične zemlje lakše dobiti potvrdu i lakše ući na tržište EU. Time Evropa na globalnom nivou utiče na očuvanje šuma.

Pročitajte još:

Nadležna tela EU će dobijati potrebne informacije za ove provere, na primer geolokacijske koordinate, zatim proveravati DNK da utvrdi poreklo proizvoda. Kazna za firmu koja bude uhvaćena u prekršaju biće četiri odsto godišnjeg ukupnog prometa u EU. Uredba je doneta sa 552 glasa, dok je 87 poslanika bilo uzdržano ili protiv.

Procena Organizacije UN – a za hranu i poljoprivredu jeste da je u periodu od 30 godina, od 1990. do 2020. godine iskrčeno 420 miliona hektara šume, baš u pomenute svrhe, što je veća teritorija nego što je EU sama. Zbog soje i palminog ulja je iskrčeno čak dve trećine ovih šuma. Znamo da je Evropa jedan od velikih potrošača svih ovih dobara, stoga je preuzela tu odgovornost, i Evropski parlament je iskoristio svoje pravo da inicira predlog zakona, i zatražila od Komisije propis o sprečavanju globalnog krčenja šuma.

Krajem 2022. godine dogovor je zaključen i sa državama članicama.

Nakon izglasavanja u parlamentu, Cristophe Hansen – član parlamenta iz Luksmeburga izjavio je:

“Do danas su police naših supermarketa često bile pune proizvoda uprljanih pepelom spajenih prašuma i nepovratno uništenih ekosistema koji ugrožavaju egzistenciju autohtonih naroda. Potrošači često nisu svesni toga. Laknulo mi je što sada, kad zagrizu čokoladu ili popiju zasluženu kafu, mogu biti sigurni da više neće nesvesno biti saučesnici u krčenju šuma. Nova uredba nije samo ključna za borbu protiv klimatskih promena i gubitka bioraznolikosti, nego će ukloniti i prepreku koja nam onemogućava da produbimo trgovinske odnose sa zemljama koje dele naše vrednosti i ambicije na području životne sredine.”

Energetski portal

Zakon o OIE po meri građana i privrede?

21.04.2023

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

Poslanici Skupštine Republike Srbije će na današnjoj sednici raspravljati o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Predlogom Zakona se predviđa ograničenje veličine proizvodnog objekta za kupce-proizvođače koji proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe – domaćinstvima se uvodi limit od 6,9 kW dok se privredni subjekti ograničavaju na 150 kW. Ovakvo ograničavanje je svojevrsni apsurd, pre svega, zbog činjenice da je osnovna svrha ovog Zakona da podstiče i promoviše proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine.

Trenutno zakonodavno rešenje omogućava svim kupcima-proizvođačima da grade proizvodne objekte do odobrene snage priključka krajnjeg kupca.

„Važeći Zakon jasno definiše dugoročne ciljeve Republike Srbije, kada je u pitanju korišćenje energije iz obnovljivih izvora: smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije, dugoročno smanjenje zavisnosti od uvoza energenata i otvaranje novih radnih mesta u oblasti obnovljivih izvora energije. Predložene izmene su u potpunoj suprotnosti sa definisanim ciljevima, a pojava svakog novog kupca-proizvođača direktno smanjuje potrebu za uvozom električne energije.“ – rekla je Ivana Jovčić, direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Pročitajte još:

Ograničavanje domaćinstava na 6,9 kW instalisane snage će usporiti učešće građana u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, samo godinu dana nakon što je započeta primena instituta kupac-proizvođač. U prvoj godini primene je 924 domaćinstva steklo ovaj status, a prosečna veličina instalirane solarne elektrane iznosi 8,2 kW, čime su građani načinili zajedničku investiciju u proizvodnju čiste energije od gotovo 10 miliona evra, i započeli ciklus građanske proizvodnje energije, učešća u energetskoj tranziciji, ali i prepoznavanju njihove uloge na tržištu električne energije.

Kupci-proizvođači, koji su pravna lica, su u prvoj godini izgradili ukupno 296 solarnih elektrana sa ukupnim kapacitetom od 6936 kW, čime se ova investicija procenjuje na dodatnih 8,5 miliona evra. Ograničavanje proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe će imati i značajan uticaj na privredu i poljoprivredu, što će dovesti i do plaćanja viših poreskih stopa na ugljen-dioksid pri izvozu u Evropsku uniju kroz CBAM mehanizam (Carbon Border Adjustment Mechanism), čija tranziciona primena počinje 1. oktobra ove godine.

„Uvođenje limita od 150 kW za privredne subjekte će se negativno odraziti na proizvodna preduzeća, kao i na sektor poljoprivrede, koji imaju veće potrebe za električnom energijom od onoga što je predloženo izmenama i dopunama Zakona. Najveća šteta se nanosi kompanijama u industriji cementa, veštačkih đubriva, gvožđa i čelika, i električne energije, što će posebno uticati na njihovu konkurentnost na evropskom tržištu.“ – dodao je Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Važno je dodati da je instaliranje elektrana iz obnovljivih izvora energije doprinelo i budžetima jedinica lokalnih samouprava i budžetu Republike Srbije, obzirom da je, na svu opremu koja je instalirana, plaćen pun iznos carina i poreza na dodatu vrednost, kao i drugih naknada. Pored toga, dodatno je počela i da se povećava zaposlenost na lokalnom nivou kroz osnivanje novih instalaterskih preduzeća. Na ovaj način se i različite grane privrede uključuju u energetsku tranziciju i lokalnu proizvodnju čiste energije.

„Imajući u vidu sve navedene razloge, smatramo da je neophodno odbaciti promene člana 58, zbog čega smo pripremili i poslali primedbe poslanicima Skupštine, kako bi u poslednjem koraku pred usvajanje Zakona pokušali da zaustavimo, ili barem ublažimo, negativne efekte koji bi mogli da nastanu usvajanjem predloženih izmena i dopuna.“ – zaključila je Ivana Jovčić.

Podsećamo, Republika Srbija se obavezala da će do 2030. godine imati udeo od 40,7 odsto obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije, potpisnica je Pariskog sporazuma, kao i Sofijske deklaracije, a ovako predložene izmene Zakona su u potpunosti suprotne interesima svih domaćinstava i preduzeća u Srbiji, kao i interesima Republike Srbije u pogledu ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

1...215216217...1.569 Page 216 of 1.569

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM